Specifically, today, I’ll provide an overview of key considerations that potential claimants may consider prior to bringing an arbitration claim, whether in commercial or investment arbitration. I’m going to through each of these seven key considerations in detail: jurisdiction, merits, qualitative considerations, duration, costs, quantum, and recovery.
Мақолада ҳинд-орий тиллар гуруҳига мансуб ҳиндий ва туркий тиллар гуруҳига оид ўзбек тилларининг отга хос келишик грамматик категорияси чоғиштирма-типологик метод асосида ёритилди. Мавзуни ёритишда бир қатор ҳинд, инглиз, рус ва ўзбек тилшуносларининг назарияларига асосланган. Жумладан, Ж.Лайонз, К.Гуру, З.М.Дымшиц, Г.А.Зограф, В.П.Липеровский, О.Н.Шоматов, А.Ғуломов, Ғ.Абдураҳмонов, М.Ирисқулов, Қ.Сапаевларнинг илмий-назарий қарашлари батафсил ўрганилиб, таҳлилий хулосалар келтирилган. Ўрганилаётган адабиётларга кўра, ҳиндий ва ўзбек тилларида келишик категориясининг ривожланишида баъзи муштаракликлар кузатилади. Ҳозирги ҳиндий тилида, юқорида қайд этилганидек, воситали ва воситасиз келишиклар мавжуд, эски ўзбек тилида воситали келишик еттинчи келишик сифатида мавжуд бўлган бўлса-да, аммо бу грамматик шакл ҳиндий тилидаги воситали келишик шакли билдирган маънони ифодаламаган. Эски ўзбек адабий тилидаги воситали келишик шакли тил ривожланиши оқибатида кўмакчига айланиб кетди. Ҳиндий тилида эса воситали келишик деганда мутлақо бошқача ҳолат кузатилади. Чоғиштирилаётган икки тил тизимида воситали келишикнинг мавжудлиги изоморфизм, ифодаланиш хусусиятига кўра алломорфизмдан дарак беради. Ҳиндий тилидаги аксарият келишик шаклларининг вазифавий жиҳатдан ўзбек тилидаги кўмакчиларга мос тушиши аниқланди. Ваҳоланки, эски ўзбек тилида ҳам, ҳозирги ўзбек тилида ҳам келишик шакллари вазифасини кўмакчилар бажариши мумкин. Бироқ маъно кўмакчилар билан ифодаланганда нисбатан аниқроқ бўлган.
Ушбу мақолада реалистик услуб шаклланишининг ўзига хос хусусиятлари, шунингдек Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик йўналишнинг ривожланиши ҳақида сўз боради. Таҳлилар орқали ХХ асрнинг иккинчи ярми Саудия реалистик ҳикоя поэтикасининг ўзига хос хусусиятлари кўриб чиқилади. Реалистик услубнинг шаклланишидаги ўзига хос хусусиятлари ва босқичларининг вақт оралиғи кўп жиҳатдан ҳар бир жамиятда бадиий ижоднинг ривожланган тарихий шароитига боғлиқ. Турли мамлакатларда реализмнинг нотекис ривожланишини миллий- тарихий шароит белгилаб беради. ХХ асрнинг биринчи ярмида аксарият араб давлатларида маърифатчилик даври бошланмаган даврда Арабистон ярим оролига туташ Миср адабиётида насрда реалистик услуб ривожлана бошлади. Миср ҳикоя жанрининг асосчиларидан бири Муҳаммад Теймурнинг “Кўзлар нимани кўради” (1917-1918 й) номли илк тўпламида реализмнинг асосий хусусиятлари кўрсатилган: “Ҳаётни унинг зиддиятида кўрсатиш”. Саудия адабиётида янги турдаги насрда реалистик услубнинг ривожланиши маърифатчиликнинг илк босқичларига тўғри келади. Мерос қилиб олинган эски ҳаёт нормаларига қарши курашда ва маърифатчилик адабиёти муаллифларида ўрта аср анъаналари ва ғояларини сақлашга бўлган янги зулм шаклларига қарши норозиликларини кўрсата олдилар. Шунинг учун Саудия маърифатпарварларининг кўплаб асарларида сентиментализм ва романтизмнинг ўзига хос хусусиятлари мавжудлигига қарамай, реализм тенденцияларининг излари кузатилади.
This article appears on the utility of case studies within the educational manner. The writer of the articles believes that case look at based reasoning is used to familiarize students with the concepts in their instructional subject and the sorts of issues they'll come across as practitioners. The use of case research demonstrates both regular and peculiar troubles to college students and additionally presents an opportunity to speak about and argue those issues. Case studies goal to familiarize future experts with the styles of situations they will subsequently come upon in their selected place of business. Case-based learning is a powerful student-focused studying method which could educate higher level students' critical thinking and interpersonal abilities. Higher level learners' paintings on complex, arguable actual-international problems engages them in their mastering and encourages them to look at the scenario from an action angle rather than analyzing it from afar. The use of case studies is interdisciplinary and allows students bridge the space among principle and practice.
Ҳозирги пайтда хорижий тилларни ўрганиш ва ўргатишга юртимизда катта аҳамият берилмоқда. Чунки, жаҳон ҳамжамиятидан ўзига муносиб ўрин эгаллашга интилаётган мамлакатимиз дунёнинг кўпгина мамлакатлари билан иқтисодий, сиёсий, маданий, дипломатик, илмий-маърифий ҳамда бошқа жуда кўп соҳаларда алоқаларни ўрнатаяпти. Бу эса, ўз навбатида, чет тилларини, жумладан, араб тилини ва унинг тенгсиз гўзаллигини, тарихи ва грамматикасини, қолверса, ҳозирги замонда бу тилнинг дунё тилларидан бири сифатида чуқур ўзлаштирилиши муҳим вазифалардан бирига айланиб бораётганини кўрсатмоқда. Шунингдек, уни мукаммал ўзлаштириш учун грамматик қонун-қоидалари, терминларини таржима манбалардан эмас, балки асл манбалардан ҳам ўрганиш давр тақозосидир. Маълумки, она тилимизда мавжуд олтита келишик, араб тилида учта келишикда мужассамлашган ва улар бош, қаратқич ва тушум келишикларидир. Бош келишик олти ўринда, қаратқич келишиги икки ўринда, тушум келишиги эса ўн бир ўринда ишлатилади. Кўриниб турибдики, араб тилида энг кўп ишлатиладиган келишик, бу тушум келишиги бўлиб, гап бўлакларининг кўпгина қисми мана шу келишикда ифодаланади. Араб тили грамматикасида воситасиз тўлдирувчи тушум келишигида ифодаланади ҳамда гапнинг эга ва кесимидан кейин келади. Шу ўринда, машҳур тилшунос олим Мустафо Ғалайиний ўзининг “ َرَعلا ِسوُرُّدلا ُعِماَج ِةَّيِب” асарида бошқа наҳвшунос олимлардан фарқли равишда, воситасиз тўлдирувчини икки тур (аниқ ва яширин)га бўлгани ва ўз ўрнида уларни ҳам бир неча турларга бўлиниши ҳақида маълумотлар бериб ўтганини таъкидлаб ўтиш зарур. Шунингдек, олимнинг юқорида зикр қилинган асарида воситасиз тўлдирувчи ҳақида бошқа манбаларда учрамайдиган яна кўплаб маълумотларни учратиш мумкин. Улардан “масдари муъаввал” ёки “жумла муъаввал” билан ифодаланган воситасиз тўлдирувчилардир. Юқорида маълумот берилганидек, мафъулун биҳи, яъни воситасиз тўлдирувчининг келиши гапда ўтимли феълларнинг ишлатилши билан боғлиқ. Шу нуқтаи назарда тилшунос олимлар мана шу феълларни ҳам тўрт турга бўлганлар. Жумладан, Ўрта асрнинг машҳур тилшунос олими Саййид Шариф Журжоний ўзининг “Наҳви Мир” номли асарида уларни битта, иккита ва учта воситасиз тўлдирувчининг келишини талаб қилувчи ҳамда от-кесимли гапнинг эга ва кесимини воситасиз тўлдирувчига айлантирувчи феъллар, деб номлаган.
Жиноят-процессуал кодексининг 83 ва 84-моддаларида жиноят ишини тугатиш асослари белгиланган бўлиб, бунда ишни тугатишнинг 16 та асоси назарда тутилган. Мазкур асослар қаторида ярашув ва жабрланувчининг шикоят аризаси бўлмаганлик тақдирда, жиноят иши айблилик масаласини ҳал этмасдан туриб тугатилиш ҳолати ҳам назарда мавжуд. Бугунги кунда ушбу иккита асосга кўра жиноят ишини тугатиш юзасидан турли хил қарашлар мавжуд
The dative case in Karakalpak corresponds to the English Nominative case with the preposition “to” or without it and usually precede dative verbs like: beriw (to give), jónetiw (to send), aytıw (to tell), uzatıw (to hand), satıw (to sell), etc. The words in the dative case indicate the direction of the subject to someone or something and answer questions: kimge? – to/for whom?, nege? – to/for what?, qayaqqa? –where? Karakalpak dative construction Olar Lauraǵa priz berdi is normally conveyed in two ways in English as in: They gave Laura a prize (without a preposition). They gave a prize to Laura (with a preposition). The dative case in Karakalpak is formed with the help of special endings: -ǵa/ge, -qa/ke, -na/ne, -a/e and their meaning is the same as the meanings of the English prepositions to and for: balaǵa – to a child, balalarǵa – to children.
Мазкур мақолада ишни судда кўриш учун тайинлаш босқичининг типик шаклларининг тарихий-ҳуқуқий таҳлили амалга оширилиб, иш юритуви шаклларининг типологизациясига нисбатан ёндашувлар тадқиқ этилган ва таснифланган. Шунингдек, ишни судда кўриш учун тайинлаш тарихий шаклларининг асосий моделлари ўрганилган.
Maqolada Meyer-Shvikerat – Grüterichs – Veyers sindromining (okulodentodigital displaziya sindromi) klinik holati keltirilgan. Ushbu holatning xususiyati ko’ruv a’zoni va og’iz bo’shlig’i patologiyasining ustunligi deb hisoblanishi mumkin. Bo’limda tashxis qo’yilgan, davolanganidan so’ng kasallik jarayoning barqarorlashuvi kuzatilgan.