О рукописи на урду, написанной Аджизом

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
152-162
7
2
Поделиться
Абдурахманова, М. (2021). О рукописи на урду, написанной Аджизом. Востоковедения, 2(2), 152–162. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15938
Мухайё Абдурахманова, Ташкентский государственный институт востоковедения

кандидат филологических наук, доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Маснави  на  дакхини  «Лейли  и  Меджнун»  было  написано  под псевдонимом  Аджиз,  и  были  проанализированы  различия  между  шестью  рукописями Маснави  Аджиза.  Известно,  что  среди  поэтов,  откликнувшихся  на  эпос  «Лейли  и Меджнун»  на  языке  урду,  а  точнее  на  древнем  урду-дакхини,  маснави  Мухаммада Шарифа Аджиза занимает особое место среди других вариантов «Лейли и Меджнун». "в Дакхини.  Среди  поэтов  дакхини  несколько поэтов  писали  под псевдонимом  Аджиз. Цель состояла в том, чтобы определить авторство маснави Лейли и Меджнун путем выявления информации о нескольких поэтах с одним и тем же псевдонимом на основе газелей, мухамм и других надписей, хранящихся в музее Салорджанга. Во время научной поездки в Хайдарабад мы изучали жизнь и творчество поэтов под псевдонимом Аджиз, и  результаты  наших  попыток  выяснить,  кто  написал  маснави,  показали,  что Арифиддин  Хан  Аджиз  был  известным  поэтом,  жившим  во  времена  правления Асафджаха.  Вторым  поэтом  был  Мухаммед  Али  Аджиз  или  Сайяд  Махмуд  Аджиз, автор Маснави, царицы Египта. Автор другого Маснави, Гул о-санобар, был поэтом, писавшим под псевдонимом Аджиз, и по его языковым особенностям стало ясно, что он был поэтом, жившим после Вали. Автор прозаического произведения «Иблиснома» на древнем  дакхини  -  также  поэт  с  псевдонимом  Аджиз.  Оказалось,  что  «Лейли  и Меджнун»  не  принадлежат  этому  поэту.  Навал  Сингх  -  поэт,  писавший  во  время правления  Аджиза  Асафджоха.  У  другого  поэта  под  псевдонимом  Аджиз  есть  16-стихный  Мухаммад,  язык  которого  относится  к  автору  газели,  скопированной вышеупомянутым  баязом.  Баяз  под  названием  «Мухаммас»  содержит  мухаммы нескольких  поэтов,  в  том  числе  мухаммада  поэта  по  имени  Аджиз,  язык  которого близок  к  языку  того  времени,  когда  был  создан  вали,  и  в  целом  автор  мухаммас, включенных в этот  были поэтами, жившими вскоре после Вали.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

152

прибыло с секретным заданием, т.е. за помощь и добрату Иранского шаха
Аббаса II Надир Мухаммеду Абдулазиз хочет быть в дружественных отноше-
ниях с Ираном и готов помогать Иранскому шаху в завоеваниях Кандагара

1

.

Тут наибольший интерес представляет стремление русских послов к

получению экономической информации о торговых связях стран Востока.
Именно в этом направлении А.Грибов продолжал общую линию деятель-
ности русской дипломатии своего времени. Он в своем статейном списке
писал, что находясь в Иране, опрашивал кизилбашских и бухарских купцов,
торговавших с Индией, о путях, ведущих в Индию. Из их рассказов явство-
вало, что самым удобным путем России в Индию был путь, ведущий из
Астрахани через Иранские земли

2

.

Таким образом, в рассматриваемый период торгово-экономические

связи между Бухарским ханством и Ираном продолжались. Однако,
некоторые сложные политические взаимоотношения между двумя странами,
отразились и в торговых отношениях этих стран.

АБДУРАҲМОНОВА МУҲАЙЁ

Филология фанлари номзоди, доцент, ТДШУ

Ожиз қаламига мансуб урду тилидаги қўлёзма хусусида

Аннотация. Дакҳинийда ёзилган “Лайли ва Мажнун” маснавийсининг Ожиз

тахаллуси билан ижод қилган бир неча шоирлардан кимнинг қаламига мансублигини
аниқланиб, Ожиз ёзган маснавийнинг олти нафар қўлёзма нусхаларининг бир-биридан
фарқли жиҳатлари таҳлил қилинган. Маълумки, урду тилида, аниқроғи қадим урду –
дакҳинийда “Лайли ва Мажнун” достонига маснавий шаклида жавоб ёзган шоирлар
орасида Муҳаммад Шариф Ожизнинг маснавийси бадиий қиммати нуқтаи назаридан
“Лайли ва Мажнун” нинг дакҳинийдаги бошқа вариантлари орасида алоҳида ўрин
тутади. Дакҳиний шоирлари орасида Ожиз тахаллуси билан бир неча шоир қалам
тебратган. Салоржанг музейида сақланган ғазаллар, мухаммас ва бошқа ёзувлар

1 1646 г. ноября 26 – 1648 г. не ранее июня 25. Из статейного списка русского посла в Балх,
Хиву и Бухару А.Грибова о войнах Индии против Балхинского и Бухарского ханств и
Персии, о междоусобной борьбе в Индии и о торговом пути из России в Индию // Русско-
индийские отношения в XVII веке: Сб. Документов. – М.: ИВЛ, 1958. – С. 79-80. [1646 g.
noyabrya 26 – 1648 g. ne raneye iyunya 25. Iz stateynogo spiska russkogo posla b Balx, Xivu i
Buxaru A.Gribova o voynax Indii protiv Balxinskogo i Buxarskogo xanstv i Persii, o
mejdousobnoy borbe v Indiyu i o torgovom puti iz Rossii v Indiyu // Russko-indiyskiye
otnosheniya v XVII veke: Sb. dokumentov. – M.: IVL, 1958. – S. 79-80.]; [1646 november 26 -
1648 no earlier than June 25. From the article list of the Russian ambassador to Balkh, Khiva and
Bukhara A. Gribov about the wars of India against the Balkhinskiy and Bukhara khanates and
Persia, about the internecine struggle in India and about the trade route from Russia to India //
Russian-Indian relations in the 17th century: Sat. Documents. – M .: IVL, 1958 . – P. 79-80.].
2 Там же. – С. 80. [Tam je. – S. 80.]; [In the same place. - S. 80.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

153

асосида бир тахаллусли бир неча шоирга тааллуқли маълумотларни аниқлаб, “Лайли ва
Мажнун” маснавийси кимнинг қаламига мансуб эканлигини аниқлаш, мақсад қилиб
олинди. Ҳайдарободда ўтган илмий сафар чоғида Ожиз тахаллусли шоирларнинг ҳаёт
йўли ва асарларини ўрганиб, маснавий қайси Ожиз томонидан ёзилганини билиш борасида
уринишларимиз натижаси шуни кўрсатдики, Орифиддин Хон Ожиз дакҳинийда ижод
қилган, Асафжоҳ ҳукмронлиги даврида яшаган машҳур шоир. Иккинчи шоир – Муҳаммад
Али Ожиз, ёки Сайяд Маҳмуд Ожиз бўлиб, “Миср маликаси” номли маснавий муаллифи.
Яна бир “Гул о- санўбар”маснавийсининг муаллифи ҳам Ожиз тахаллуси билан қалам
юритган шоир бўлиб, унинг тил хусусиятларидан Валийдан кейин яшаб ўтган шоир
эканлиги маълум бўлди. Қадим дакҳинийда ёзилган насрий асар “Иблиснома” нинг
муаллифи ҳам Ожиз тахаллусли шоирдир. “Лайли ва Мажнун” бу шоир қаламига мансуб
эмаслиги аниқланди. Навал Сингҳ Ожиз Асафжоҳлар даврида ижод қилиб ўтган шоир
ҳисобланади. Яна бир Ожиз тахаллусли шоир ўтганки, унинг 16 банддан иборат
мухаммаси бўлиб, асарнинг тили юқорида номи тилга олинган баёз муаллифи кўчирган
ғазал муаллифига ишора қилади. “Мухаммаслар” сарлавҳали баёзда бир неча шоирнинг
мухаммаслари жо бўлиб, унда Ожиз номли шоирнинг мухаммаси ҳам бор, унинг тили
Валий ижод қилган давр тилига яқин, умуман олганда, бу баёздан жой олган
мухаммасларнинг муаллифи Валийдан сал кейин яшаб ўтган шоирлар бўлган.

Таянч сўз ва иборалар: қўлёзма, маснавий, тарқима, баёз, китобат, нусха, сўфий

адабиёти, байт, муршид, мурид, байъат.

Аннотация. Маснави на дакхини «Лейли и Меджнун» было написано под

псевдонимом Аджиз, и были проанализированы различия между шестью рукописями

Маснави Аджиза. Известно, что среди поэтов, откликнувшихся на эпос «Лейли и

Меджнун» на языке урду, а точнее на древнем урду-дакхини, маснави Мухаммада

Шарифа Аджиза занимает особое место среди других вариантов «Лейли и Меджнун».
"в Дакхини. Среди поэтов дакхини несколько поэтов писали под псевдонимом Аджиз.

Цель состояла в том, чтобы определить авторство маснави Лейли и Меджнун путем

выявления информации о нескольких поэтах с одним и тем же псевдонимом на основе

газелей, мухамм и других надписей, хранящихся в музее Салорджанга. Во время научной

поездки в Хайдарабад мы изучали жизнь и творчество поэтов под псевдонимом Аджиз,

и результаты наших попыток выяснить, кто написал маснави, показали, что

Арифиддин Хан Аджиз был известным поэтом, жившим во времена правления

Асафджаха. Вторым поэтом был Мухаммед Али Аджиз или Сайяд Махмуд Аджиз,

автор Маснави, царицы Египта. Автор другого Маснави, Гул о-санобар, был поэтом,

писавшим под псевдонимом Аджиз, и по его языковым особенностям стало ясно, что он

был поэтом, жившим после Вали. Автор прозаического произведения «Иблиснома» на

древнем дакхини - также поэт с псевдонимом Аджиз. Оказалось, что «Лейли и

Меджнун» не принадлежат этому поэту. Навал Сингх - поэт, писавший во время

правления Аджиза Асафджоха. У другого поэта под псевдонимом Аджиз есть 16-

стихный Мухаммад, язык которого относится к автору газели, скопированной

вышеупомянутым баязом. Баяз под названием «Мухаммас» содержит мухаммы

нескольких поэтов, в том числе мухаммада поэта по имени Аджиз, язык которого

близок к языку того времени, когда был создан вали, и в целом автор мухаммас,

включенных в этот были поэтами, жившими вскоре после Вали.

Опорные слова и выражения: рукопись, маснави, таркима - текст, содержащий

данные, который находится в конце книги и в котором указано имя писца, место

написания или стенограмма, дата и т. д.; баяз - записная книжка, в которой поэт


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

154

пишет свои стихи; китабат – копирование; копия, суфийская литература, двусти-

шие, муршид-духовный учитель, мюрид-ученик, баят-верность.

Abstract. Masnavi in dakhini "Layli and Majnun" was written under the pseudonym Ajiz,

and the differences between the six manuscripts of Masnavi Ajiz were analyzed. It is known
that among the poets who responded to the epic "Layli and Majnun" in Urdu, or rather in the
ancient Urdu-Dakhini, the Masnavi of Muhammad Sharif Ajiz occupies a special place
among other versions of "Layli and Majnun". "in Dakhini. Among the Dakhini poets, several
poets wrote under the pseudonym Ajiz. The goal was to determine the authorship of the
Masnavi Leyli and Majnun by identifying information about several poets with the same
pseudonym based on gazelles, muhammas and other inscriptions stored in the museum
Salorjanga During a scientific trip to Hyderabad, we studied the life and work of poets under
the pseudonym Ajiz, and the results of our attempts to find out who wrote the masnavi showed
that Arifiddin Khan Ajiz was a famous poet who lived during the reign of Asafjah. The second
poet was Muhammad Ali Ajiz or Sayyad Mahmud Ajiz, the author of Masnavi, Queen of
Egypt. The author of another Masnavi, Gul o-sanobar, was a poet who wrote under the
pseudonym Ajiz, and from his linguistic features it became clear that he was a poet who lived
after Vali. Author of the prose work Iblisnoma "In the ancient dakhini - also a poet with the
pseudonym Ajiz. It turned out that" Layli and Majnun "did not belong to this poet. Naval
Singh is a poet who wrote in during the reign of Ajiz Asafjokh. Another poet, under the
pseudonym Ajiz, has a 16-verse Muhammad, whose language refers to the author of the
ghazal copied by the aforementioned bayaz. The Bayaz titled "Muhammas" contains the
muhammas of several poets, including the Muhammad poet named Ajiz, whose language is
close to the language of the time when the wali was created, and the overall author of the
muhammas included in this were poets who lived soon after Wali.

Keywords and expressions: manuscript, masnavi, tarkima - a text containing data, which is

located at the end of the book and in which the name of the scribe, place of writing or transcript,
date, etc. is indicated; bayaz - a notebook in which the poet writes his poems; kitabat - copying;
copy, Sufi literature, couplet, murshid-spiritual teacher, murid-student, bayat-fidelity.

Кириш.

Шарқ халқлари адабиётида ўн асрдан ортиқ вақт ўтибдики, ишқ

қиссаси “Лайли ва Мажнун” мавзусида шеър ва достонлар битилиб келади.
Бадиий адабиётда бу қиссани илк бор достон шаклида Низомий Ганжавий битган.
Сўнг форсийда Амир Хусрав Деҳлавий, Ашраф Мароғий, Абдураҳмон Жомий,
Амир Шайхим Суҳайлий, туркий тилда эса Гулшаҳрий, Ошиқ Пошо, Шаҳидий
каби шоирлар Лайли ва Мажнун орасидаги ишқ саргузаштлари ҳақида ўз
достонларида айрим парчалар бердиларки, «бу парчалар Лайли ва Мажнун
афсонасининг туркий тилдаги дастлабки куртаклари сифатида аҳамиятлидир»

1

.

Ҳазрат Алишер Навоий Лайли ва Мажнун саргузаштларининг анʼанавий

сюжет чизигʻини сақлаб қолган ҳолда воқеаларга янгича руҳ ва мазмун бахш
этди ҳамда достонга янги тимсоллар киритди.

Мақсад ва вазифалар.

Дакҳиний шоирлари орасида Ожиз тахаллуси

билан бир неча шоир қалам тебратган. Салоржанг музейида сақланган
ғазаллар, мухаммас ва бошқа ёзувлар асосида бир тахаллусли бир неча

1

T. Ahmedov. Alisher Navoiyning «Layli va Majnun» dostoni. T, «Fan», 1970, 29-6.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

155

шоирга тааллуқли маълумотларни аниқлаб, “Лайли ва Мажнун” маснавийси
кимнинг қаламига мансуб эканлигини аниқлаш, шунингдек, Усмания
университети урду тили кафедраси ўқитувчиси,қадим урду қўлёзмалари
бўйича йирик мутахассис др. Ғулом Умар Хон тузган маснавий қўлёзмасини
таржима қилиш, айни пайтда Ҳиндистоннинг турли кутубхоналарида мав-
жуд қўлёзма нусхаларни солиштириш мақсад қилиб олинди.

Усуллар:

илмий мақолани ёзишда назарий-методологик, тизимлаштириш,

қиёсий-типологик ва тирихий-қиёсий таҳлил этиш усулларидан фойдаланилди.

Натижалар ва мулоҳаза.

Муҳаммад Шариф Ожизнинг ҳаёти жуда кам

ўрганилган. Шуни айтиш лозимки, урду адабиётининг дакҳиний даври ҳали
кўп тадқиқотларни интиқлик билан кутаётган давр ҳисобланади. Ҳолбуки бу
даврда битилган асарлар узоқ ўтмишга бориб тақалгани учун эмас, ўзининг
бадиияти, бой маънавияти туфайли чуқур изланишларга мустаҳиқ. Аммо
минг афсуслар бўлсинки, бу асарлар муаллифининг тахаллусидан ўзга бирон
маълумот қўлга кирмаган.

Ҳайдарободда ўтган илмий сафар чоғида Ожиз тахаллусли шоирларнинг

ҳаёт йўли ва асарларини ўрганиб, маснавий қайси Ожиз томонидан
ёзилганини билиш борасида уринишларимиз натижаси шуни кўрсатди:

Орифиддин Хон Ожиз дакҳинийда ижод қилган, Асафжоҳ ҳукмронлиги

даврида яшаган машҳур шоир. “Лаъл ва Гавҳар” маснавийсини ёзган

1

.

1178(ҳ.), яъни 1764(м.) йилда вафот этган. Шу боис “Лайли ва Мажнун”
маснавийсига унинг ҳеч қандай алоқаси йўқ, деб ҳисобласак бўлади. Сабаби
бу асар тахминан 1630 йилларда ёзилган.

Иккинчи шоир – Муҳаммад Али Ожиз, ёки Сайяд Маҳмуд Ожиз бўлиб,

“Миср маликаси” номли маснавий муаллифи. Бу ижодкорнинг исми-
шарифи, асарлари, улар ёзилган вақт хусусида бир қатор олимларнинг ўта
зиддиятли қарашлари

мавжуд

экан

.

Биргина

асарга

ءقصہ

ہا

شزوفیر

” (“

Ферузшоҳ

қиссаси

”), “

ءقصہ"

ہک یلم

،"

(“

Малика

қиссаси

”)

ءقصہ"

مص ا ہکلم

(“Миср маликаси қиссаси”)

каби

бир неча ном берилиб, булар бошқа-бошқа маснавий, деган фикрлар

ҳам бор

2

. Шоир бир манбада Муҳаммад Али Ожиз

3

, яна бошқасида Сайяд

Муҳаммад Ожиз

4

, яна бир жойда Сайяд Маҳмуд Ожиз

5

деб тилга олинган.

“Малика қиссаси” маснавийси 1100(ҳ.) да ёзилган асар бўлиб, шоир
асарнинг бошдан-оёғигача Маҳмуд тахаллусини қўллайди

6

.

Демак, бу асар

1

۴۵ ص ، ۱۹۶۳ رہولا بدا قیر

ت مجلس کلچر کنید شمیہا ینلدا نصی

2

۱۱۵ ص،۱۹۶۳ ہلید مینمضا تحقیقی چند کے کند شمیہا ینلدا نصی

3

٥٦

ص ،

۱۹۷۱ سٹیرنیویو ہلید ودرا شعبہ کلچر کنید، نیاوشیر نخا نورہا فیسروپر

4

۷۶ ص ،

۱۹۹۸ ہلید

ت ۱۷۰۰ ودرا بدا یخرا ت جین چند نگیا ، جعفر ہسعید فیسروپر

5

۲۳ ص ،۱۹۷۴ دا تآرحید نمبر بدا کنید، نیہعثما مجلہ

6

۲۵ ص ، یضاا


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

156

муаллифининг Маҳмуд тахаллуси ва ёзилиш санасига кўра биз таҳлилга
тортган маснавий билан шоир ўртасида ҳеч қандай боғлиқлик йўқ.

Салоржанг Давлат кутубхонасида бир каттагина маснавий – “

هاش ءہصق

نمی

(“Яман шоҳи қиссаси”) сақланади, унинг муаллифи ҳам Ожиздир. Аммо

шоирнинг ёзганига кўра бу маснавий 1282 (ҳ.) да битилган

1

.

Салоржанг кутубхонасида кўрган яна бир “

ا ت گل

ر تصنو

маснавийсининг

муаллифи ҳам Ожиз тахаллуси билан қалам юритган шоир бўлиб, унинг тил
хусусиятларидан Валийдан кейин яшаб ўтган шоир эканлиги маълум бўлди

2

.

Йирик дакҳинийшунос олим Насируддин Ҳошимийнинг ёзишича, маснавий
1200 (ҳ.) йилдан кейинроқ ёзилган

3

.

مہا ت بلیسا

“ (“Иблиснома”) қадим дакҳинийда ёзилган насрий асар бўлиб,

унинг муаллифи ҳам Ожиз тахаллусли шоирдир. Асар тилидан кўринадики,
Валий давридан аввал ёки бироз кейин ёзилган асардир

4

. Насируддин

Ҳошимийнинг фикрича, бу китоб 1100 (ҳ.) дан кейинроқ битилган

5

. Демак,

“Лайли ва Мажнун” бу шоир қаламига мансуб эмас.

Навал Сингҳ Ожиз – “

پور جگت

“ (“Олам манзараси”) ва “

ملاع

ہپنا

(“Олампаноҳ”) номли икки йирик маснавий муаллифи бўлиб, Асафжоҳлар
даврида ижод қилиб ўтган шоир ҳисобланади

6

.

عل جعفر میر ضبیا

”(“Мир Жаъфар Али баёзи”) асарида Ожиз тахаллусли

шоирнинг бир ғазали жой олган бўлиб, у Валийга замондош бўлган, деган
тахмин бор

7

.

Яна бир Ожиз тахаллусли шоир ўтганки, унинг 16 банддан иборат му-

хаммаси бўлиб, асарнинг тили юқорида номи тилга олинган баёз муаллифи
кўчирган ғазал муаллифига ишора қилади.

تمخمسا

(“Мухаммаслар”) сарлавҳали баёзда бир неча шоирнинг

мухаммаслари жо бўлган, унда Ожиз номли шоирнинг мухаммаси ҳам бор

8

,

унинг тили Валий ижод қилган давр тилига яқин, умуман олганда, бу
баёздан жой олган мухаммасларнинг муаллифи Валийдан сал кейин яшаб
ўтган шоирлар эканини айтиш керак.

1

٧٧

ص ،

۱۹۷۱ سٹیرنیویو ہلید ودرا شعبہ کلچر کنید، نیاوشیر نخا نورہا فیسروپر

2

۱۱۵ ص،۱۹۶۳ ہلید مینمضا تحقیقی چند کے کند شمیہا ینلدا نصی

3

۴۵ ص ، ۱۹۶۳ رہولا بدا قیر

ت مجلس کلچر کنید شمیہا ینلدا نصی

4

٧

۹ ص ،

۱۹۷۱ سٹیرنیویو ہلید ودرا شعبہ کلچر کنید، نیاوشیر نخا نورہا فیسروپر

5

۱۲۳ ص،۱۹۶۳ ہلید مینمضا تحقیقی چند کے کند شمیہا ینلدا نصی

6

۱۱۵ ص،

۱۹۷۷ ہلید لوا جلد ودرا بدا یخرا ت لبیجا جمیل کٹراڈ

7

٧

۹ ص ،

۱۹۷۱ سٹیرنیویو ہلید ودرا شعبہ کلچر کنید، نیاوشیر نخا نورہا فیسروپر

8

۱۱۵ ص،

۱۹۷۷ ہلید لوا جلد ودرا بدا یخرا ت لبیجا جمیل کٹراڈ


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

157

Ҳайдарободнинг Афзалганж раёнида дунёга машҳур “Асафия” кутуб-

хонаси жойлашган.Дунёнинг жуда кўп нуқталаридан келтирилган урду, араб
ва форс тилидаги асарлар кишини ҳайратга солади. Мазкур кутубхонада “

ودرا و بیعر د یقصا عہمجمو

1

(“Арабча ва урдуча қасидалар тўплами”) номли баёзни

кўрдик. Унда наътли қасида Ожиз тахаллусли шоирники экан. Тили анча
замонавий. Бу фикри ожизимизча, ўтган асрда яшаб ўтган шоирнинг
ёзганлари бўлса керак.

Дакҳинийшунос олим Насируддин Ҳошимий Салоржанг кутубхонаси-

даги қўлёзмаларнинг фиҳристи тузувчиси ҳисобланади, мана шу фиҳристга
мувофиқ “

مہا ت

ج

(“Жангнома”)

2

маснавийсининг муаллифи Абдуллатиф

Ожиздир.

Аслида бу маснавий жанг қиссаси эмас, Фотима онамизнинг ҳаёт

йўлига бағишланган . Шоир ўз исмини Абдуллатиф деб ёзгани учун Ожиз
унинг тахаллусими, ёки бу сўзни бандаи ожизлиги боисидан қўллаганми,
номаълум. Асар битилган йил ҳам номаълум, олимнинг фикрича, тахминан
1200 (ҳ.) йилларга тўғри келади.

Демак, “Лайли ва Мажнун” достонининг муаллифи юқорида номлари

бирма-бир келтирилган Ожиз тахаллусли шоирлар сирасига кирмайди,
бизнингча, “Лайли ва Мажнун”нинг муаллифи бўлган бу шоир Ожиз
тахаллусли шоирлардан олдинроқ яшаб ўтган бўлса, ажабмас.

1958 йилда др.Муҳиюддин Қодирий Зўр томонидан урдуча қўлёзма-

ларнинг тўртинчи фиҳристи (каталоги)ни тузилаётган пайтда Муҳаммад
Шариф Ожизнинг “Лайли ва Мажнун” маснавийси қўлёзмаси топилган.

Биз таҳлилга тортган маснавийнинг тузувчиси ва нашрга тайёрлаган

олим Османия университети урду тили кафедрасида кўп йиллар хизмат
кўрсатган ,қадим урду қўлёзмалари бойича йирик мутахассис др. Ғулом
Умар Хон бўлиб, олим китобнинг “Муқаддима” қисмида ёзади: “ Маснавий-
ни нашрга тайёрлаш жараёнида Ҳиндистоннинг бир неча кутубхоналарида
ва

кишиларга тегишли шахсий кутубхоналарда маснавийнинг яна тўртта

нусхаси борлиги аниқланди”

3

.

“Др. Масъуд Ҳусайн Хон Мумбайнинг Жоме Масжиди кутубхонасида

шу номда яна бир маснавий сақланади”, деб маълумот бергач

4

, Ғулом Умар

Хон шу қўлёзмани ҳам кўчириб олади. Фақат бугина эмас, у изланишларини
давом эттириб,“Анжумане Тараққи Урду” идорасининг Алигарҳдаги филиа-
ли кутубхонасида, Усмания Университети кутубхонасида, Алигарҳ
Университети ўқитувчиси др. Мовлавий Жамол Шарифнинг шахсий кутуб-

1

۲۱ ص ،

١

۱۹۶۱،شمیہا ینلدا نصی، لوا جلد، تطامخطو ، ودرا ، یشدپر اھرندآ، دا تآرحید ، یر تئبرلا لسینٹر سٹیا صفیہآ نہخا کتب

2

١١

ص ، کند دا تآ رحید،لوا عا

شا ،۱۹۵۷ ،شمیہا ینلدا نصی زا، سفہر حتیضاو کی ںبوکتا قلمی ودرا ،محومر

جرلاسا بانو نہخا کتب

3

١٢١

ص ، کند دا تآ رحید،لوا عا

شا ،۱۹۵۷ ،شمیہا ینلدا نصی زا، سفہر حتیضاو کی ںبوکتا قلمی ودرا ،محومر

جرلاسا بانو نہخا کتب

4

٥٥

ص،

١٩٥٤

ھر گ عل، سؤہا ت

ل

ی ش یک ج یا ،ودرا نا تز یخرا ت ںخا حسین دمسعو


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

158

хонасида маснавийнинг жами олтита нусхаси сақланишини аниқлайди.
Мазкур нусхаларни қанчалик Муҳаммад Шариф Ожиз ёзган маснавийдан
кўчирилганининг тагига етиш учун матнларни муқояса қилиб, олтита
қўлёзмани

(

) ب(،)

( ،

لفا

ج(،) د(،) ی(،) ف(

ҳарфлари билан белгилаб чиқади.

ا )

(

қўлёзма нусхаси

Бу нусха Салоржанг Давлат кутубхонасида Н.Ҳошимий тузган қўлёзма-

лар фиҳристига кўра 841 рақами остида сақланади. 8 5 инч (1 инч – 2,54 см)
бичимидаги 38 саҳифадан иборат бўлиб, ҳар саҳифасида 15 тадан то 18
тагача мисра бор. Аврангобод қоғозида шикаста хатида ёзилган. Маснавий-
нинг охиридаги мисраларда унинг 1040(ҳ.) йилда битилгани ёзилган.
Тарқимага кўра китобат санаси 1158 (ҳ.) деб ёзилган. Маснавий қуйидаги
мисра билан бошланади:

Худонинг номи ила қилдим ибтидо,
Тилга олганларимга бўлсин жон фидо.
Охирги мисра эса :
Минг ва қирқда ҳижрат қилган йил
Қаламга олдим Лайли Мажнун қиссасин.
Маснавий хотимасидаги тарқимада қуйидагилар битилган: “1158 ҳижрий

шаввол ойининг 8-санасида шанба куни Аврангобод шаҳрида ёзиб тугатилди”.

Бу қўлёзманинг котиби маснавийнинг бошқа нусхалари котибларидан

фарқли ўлароқ саводлироқ кўринади. Др. Зўр бу нусха ҳақида қуйида-
гиларни ёзган: “Бу нусхани кўчирган котиб Деҳлида истиқомат қилган, у
маснавийнинг жуда кўп соз ва ибораларини ўзгартирган

1

.Аммо шуни айтиш

керакки, “бу нусха қолган 5 та нусха билан солиштирилганда унинг тили
ўша давр тилига жуда яқин, яъни асарнинг тил хусусиятлари кўпроқ
сақланганини кўриш мумкин”

2

.

) ب

(

қўлёзма нусхаси

Мумбай шаҳри Жоме Масжиди кутубхонасида сақланадиган бу нусха УМ 98

рақами остида бўлиб,

8 бичимидаги 45 саҳифадан иборат, ҳар саҳифа 13

дан 15 тагача мисрани ўз ичига олган. Маснавий битилган йил 1046(ҳ.) деб
ёзилган бўлиб, у (

ا

) билан белгиланган нусхадаги байтдан бошланади.

Бу нусханинг варақлари титилиб кетган, жуда кўп мисралар ярим-ёрти,

котибнинг чаласавод экани сезилади. Жуда кўп жойларда аввалги нусхадан
фарқли ўлароқ форсийда сарлавҳалар қўйилган.

“Мумбай Жоме Масжиди урду қўлёзмалари” фиҳристининг тузувчиси бу

– шоир Ҳошимнинг маснавийси дейди. Ҳойнаҳой, уни қўлёзманинг охирги

1

۲۵ ص ،

١٩٩٤

، دا تآرحید ،ودرا تبیادا ۂرادا ، یخرا ت کی بدا کھنید روز یردقا ینلدا محی

2

۲۱ ص ،

١

۱۹۶۱، لوا جلد، تطامخطو ، ودرا ، یشدپر اھرندآ، ممبئی ، یر تئبرلا لسینٹر سٹیا ممبئی نہخا کتب


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

159

мисраси чалғитган бўлса, ажабмас. Сабаби маснавийнинг жуда кўп жой-
ларида шоирнинг тахаллуси Ожиз деб тилга олинган. Қўлёзманинг охирги 9
та банди котиб томонидан назмий шаклда ёзилган тарқима бўлиб,
кейинчалик буни кўчирган бошқа котиб охирги 9 байтни маснавийнинг
давомига қўшиб юборган. Чунончи тарқиманинг биринчи бандида (уни
тушуниш жуда қийин) “китобат” сўзини аниқ ўқиса бўлади. Ундан кейин
келадиган бандда “Ҳошим” сўзи ёзилганки, бу мисра юқоридаги фикримизга
далил бўла олади

1

:

شہا ہے ہبند لااو لکھن

سہی

(Буни) ёзган банда исми Ҳошим эрур.

Кутубхоналарда иш жараёнида шунга амин бўлдикки, тарқиманинг

манзум шаклда (назмий) ёзилиши ғайриоддий ҳол эмас экан.

ج

)

(

билан белгиланган қўлёзма нусха

Маснавийнинг бу нусхаси Алигарҳ Муслим Университети профессори

Мовлавий Муҳаммад Шарифнинг шахсий мулки ҳисобланади

2

. Мазкур

қўлёзма киритилган баёзда “

لطا

و

ہنمو

” (“Толиб ва Моҳни”) маснавийси ҳам

жой олган. Китобнинг ҳошияларида эса “Лайли ва Мажнун” маснавийси
ёзилган. Ҳар саҳифанинг ҳошиясида 14 дан 16 тагача байт бор. Китобнинг
кўп бетлари ярим-ёрти

3

. Охирги байтга кўра маснавий ёзилган йил 1046(ҳ.)

деб кўрсатилган. Маснавийнинг биринчи ва охирги банди худди

) ب

(

нусхаси каби. Хотимада қуйидаги тарқима мавжуд: “Лайли ва Мажнун
қиссаси ҳижрий 114 рабиул-аввалнинг 12-санасида ёзиб тугатилди”

4

.

) د

(

қўлёзма нусхаси

ا ۂرادا"

تبیاد

" ودرا

(“Идарае адабият урду”) кутубхонасида сақланаётган бу

қўлёзма др. Зўр тузган фиҳристга кўра 880-рақам билан белгиланган бўлиб,
тахминан маснавийнинг учдан бир қисми йўқ. Шикаста хатида, 5Х6 инч
бичимида бўлиб, маҳаллий қоғозда кўчирилган. Ҳар саҳифада 14-15та мисра бор.
Сарлавҳалар қизил сиёҳда, маснавий 1046 (ҳ.) да ёзилган, деб кўрсатилган. Аммо
охирги байт аввалги нусхалардаги каби. Нусхада ҳеч қандай тарқима йўқ.
Қўлёзманинг биринчи варағида навоб Иноят Жангнинг дастхати қўйилиб, 1343
(ҳ.) деган ёзув бор. Китобнинг аҳволи ва китобат йилига кўра жуда қадимий
эмаслигини билса бўлади5, кўп архаик сўзлар ўрнига шунга маънодош сўзлар
келтирилиб, маснавий тили осонлаштириб ёзилган.

1

۲۱ ص ،

١

۱۹۶۱، لوا جلد، تطامخطو ، ودرا ، یشدپر اھرندآ، ممبئی ، یر تئبرلا لسینٹر سٹیا ممبئی نہخا کتب

2

٥٥

ص،

١٩٥٤

ھر گ عل، سؤہا ت

ل

ی ش یک ج یا ،ودرا نا تز یخرا ت ںخا حسین دمسعو

3

٤٣

ص ،۱۹۶۷ ،سٹیرنیویو نیہعثما ودرا شعبۂ ، نخا عمر مغلا کٹراڈ زا ںمجنو لیلی

4

٤٤

یضاا

5

۲۵ ص ،

١٩٩٤

، دا تآرحید ،ودرا تبیادا ۂرادا ، یخرا ت کی بدا کھنید روز یردقا ینلدا محی


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

160

) ی

(

қўлёзма нусхаси

87/891 5514 рақами остида сақланаётган бу нусха Алигарҳдаги

"

قیر

ت نجمنا

ودرا

"

(“Анжумане тараққи Урду “) идораси кутубхонасида сақланади,

бичими 5Х8 инч катталигидаги 41 саҳифадан иборат баёзнинг таркибий
қисмидир

1

. Ҳар саҳифада 15 тадан байт бор, настаълиқ хатида. Маснавий

битилган йил қайд этилмаган, бирон тарқима ҳам йўқ. Биринчи байт
юқорида келтирилган нусхалардаги каби. Шу охирги байт битилган
саҳифадан кейинги бетда Муқимийнинг

"

و نبد رچند

رہیاما

"

(“Чандарбадан ва

Маҳияр”) маснавийсининг мисралари пала-партиш ёзиб кетилган. Маснавий
кўчирилганига кўп бўлганга ўхшамайди, кўп сўзлари содда ва осон сўзлар
билан алмаштирилган.“Анжуман”нинг кутубхонасидаги фиҳрист “

ودرا بدا

(“Урду адабиёти”) журналининг 1953 йил сентябри сонида чоп этилган
бўлиб, унинг тузувчиси Мовлавий Аброр Ҳусайн Фаруқийдир, у
маснавийни шоир Орифиддин Хон Ожиз ёзган дейди.Аслида бундай эмас,
Орифиддин Асафжоҳ ҳукмронлиги пайтида яшаган, у 1178 (ҳ.) да вафот
этган, маснавий эса 1040 ёки 1046 (ҳ.)да битилган асардир

2

.

ف

)

(

қўлёзма нусхаси

Ҳайдарободдаги Усмания Университети кутубхонасидаги бу қўлёзма 1-Қ

4331 891/ МН- Л рақами билан сақланади. Унинг бошланиш ва ўрта қисми

йўқолган, 5Х 7 инч бичимидаги баёз таркибига киритилган ва 18 бетдан

иборат. Ҳар саҳифада 13 мисра бор, Европадан келтирилган қоғозда
настаълиқ хатида ёзилган. Ҳамд ва наът ва бошқа шеърлар йўқ.

Биринчи саҳифадан кейин тахминан 200 га яқин байт ғойиб бўлган,

маснавийнинг охирги шеърлари ҳам йўқ, шундан маснавий ёзилган йил
ҳақидаги байт ҳам мавжуд эмас. Хотимада қуйидаги тарқима бор:“Котиб
Муҳаммад Ҳусайн Муҳаммад Алининг ўғли 1208 (ҳ.) йил рамазон ойининг
26-санасида ёзиб тугатди”.

Бизгача етиб келган “Лайли ва Мажнун” достонининг ўзида мавжуд

шоир ҳақидаги бир-икки мисралардан Мовлавий Насируддин Ҳошимий ва
др. Зўр қуйидагиларни аниқлаганлар:

کا ت دمد

پنجت

مماا ارا ت و

ہمنز ںامیر پیر دمد

ممقا

Икки олим шу фикрда якдилки, “

ںامیر پیر

(пир Мирон) дейишдан мурод –

Ожиз ўз пирига ишора қиляпти. Шунга асосланиб, Насируддин Ҳошимий бу
асарни 1046 (ҳ.) да ёзилган деб ҳисоблайди ва қуйидагиларни ёзади:”

1

٢٣٢

ص ، مسو جلد ،ودرا نجمنا تا تمختو

2

٢٣٣

یضاا


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

161

Деканда шоҳ Миронжий номи билан уч шоир яшаб ўтган, бири – шоҳ
Аминуддин АЪлонинг машҳур халифаси шоҳ Мирон бўлиб, 1125 (ҳ.) да
Ҳайдарободда вафот этган. Иккинчиси – Бижопурда яшаб ижод қилган шоҳ
Мироҳжий Шамс-ул ушшоқ, учинчиси – султон Муҳаммад Қули Қутубшоҳ
даврида Ҳайдарободга келиб, шу ерда муқим бўлган Сайяд Мирон
Ҳусайнийдир. У 1049 (ҳ.) да вафот этган”

1

. Унинг таъкидлашича, Ожиз

маснавийни 1040 (ҳ.) да ёзган, чунончи айни шу Сайяд Мирон Ҳусайнийни
Ожиз ўз асарида тилга олган.

Др.Зўр ҳам Ожизнинг мазкур байтини қуйидагича изоҳлайди: “Шоир

тилга олган пири Мирон бижопурлик машҳур шоир Миронжий Шамс-ул
ушшоқ бўлиб, у шоҳ Бурҳониддин Жанамнинг отаси, дакҳиний сўфий
адабиёти ривожига катта ҳисса қўшган шоир, унинг набираси шоҳ Аминуд-
дин АЪло ҳам қатор китоблар муаллифидир”

2

.

Шоҳ Миронжий Самш-ул ушшоқ баъзи маълумотларга кўра 902 (ҳ.)

йили вафот этган, яъни Ожизнинг маснавийси ёзилгандан 150 йил олдин
қазо қилган. Агар у Миронжийга байъат (итоат) қилган деб фараз қилсак, у
ҳолда шоҳ Аминуддин АЪло ёки унинг бирон халифасига мурид бўлишдан
кўра Шам-ул ушшоқни ўз пири муршиди деб билган, ва уни ўз масна-
вийсида тилга олган

3

.

“Пири Мирон” дейишдан мурод яна ҳазрат Абдулқодир Гилонийга

ишора бўлиши ҳам мумкин. Дакҳиний шоирлари кўпинча ўз асарида ҳамду
наътдан кейин жуда катта эҳтиром ила ҳазрат Абдулқодир Гилоний номини
“Пири Мирон” дея тилга олади. Ожизнинг

"

ہمنز ںامیر پیر دمد

" ممقا

билан

бошланувчи

байти

маснавийнинг

5

та

қўлёзма

нусхасида

мавжуд

,

(،) ی(

) لفا(،) ج

нусха-

ларида

бу

байт

бир

хил

келтирилган

,

аммо

) ب(

деб

белгиланган

нусхада

پیر"

" ںامیر

сўзидан

кейин

" ینلدا محی"

ҳам бор бўлиб, унга изоҳ ҳам келтирилган, байт

қуйидагича:

را ت و پنجت کا ت دمد

ا

مماا

مد

ا محی ، ںامیر پیر د

ینلد

ما ت

Пок панжатан

4

ва 12 имом,

1

١١١

ص ،

۱۹۶۳ لکھنو ودرا میں کند شمیہا ینلدا نصی

Bu zot ko’proq Shoh Abdal nomi bilan mashhur, sulton

Muhammad Quli davrida Haydarobodga keladi va Golkonda qal’asiga yaqin masjidda
umrguzaronlik qiladi. Rivoyatlarga ko’ra, uning ba’zi karomatlaridan ta’sirlangan Istiqlol Xon
unga murid tushadi. Pirining ko’rsatmasiga binoan Haydarobod (Malikapur) da muqim qoladi,
1049 yilda vafot etadi. Mozori Golkonda qal’asiga yaqin Langar Hovuz bo’yida joylashgan.
Nasabi hazrat Abdulqodir Giloniyga borib taqaladi.

2

١١٣

ص ،مرچہا جلد ،ودرا تبیادا ہرادا تطامخطو ہکرد

ی

3

۱۱۴ ص ، یضاا

4

کاپ نتجنپ - shia tarafdorlari faqat 5 kishini - Rasululloh sollallohu alayhi vasallam, ul zotning

jiyanlari va kuyovlari, jannat bashorati berilgan o‘n kishining biri Hazrat Ali roziyallohu anhu,
ularning jufti haloli, payg‘ambar alayhissalomning qizlari Fotima va farzandlari Hasan va
Husaynni tan oladilar.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

2

162

Муҳиюддин номли пири Мирондан мадад олурман.

) د(

ҳарфи остида берилган нусхада эса айни шу мисра қуйидагича:

دمد

مامد پر مجھ ہے ںامیر پیر

Пирим Мироннинг кўмаги ҳамиша мен билан

.

Др.Зўр Ожизнинг Шоҳ Миронжига эътиқод қилгани боис уни бижопур-

лик шоир деб ҳисоблайди

1

, айни пайтда Насируддин Ҳошимий Ожиз Мирон

Ҳусайний ал-Ҳамавийнинг муътақиди бўлган, шундан у Голкондада яшаб
ижод қилган, дейди

2

. Фикри ожизимизча, агар Ожиз ҳатто Абдулқодир

Гилонийга мурожаат қилган бўлса-да, маснавийнинг тили, қўлланилган сўз
бойлигидан Голконда мактаби вакилига ўхшайди. Ожизга замондош, Бижо-
пур мактаби шоирларининг услуби сал қийинроқ, уларда кўпроқ пракрит
сўзлари қўлланган, Голконда шоирлари ижоди ҳақида эса бунинг фақат
аксини айтиш мумкин.

Хулоса.

“Лайли ва Мажнун” маснавийсининг муаллифи Муҳаммад Шариф

Ожиз бўлиб, бу асар 1046 (ҳ.) да ёзилган. Сабаби Ожизнинг Қули Қутубшоҳ,
Важаҳий ва Ғаввосийлар билан яшаганига ишора бор. Шунингдек, шоир
маснавийни Абдулла Қутубшоҳ даврида ёзиб тугатганини айтади.

Маснавийнинг ёзилган йили 6 та нусхадан фақат 4 тасида қайд этилган.

Шоир Деканда шоҳ Бурҳониддин Жанамнинг отаси, бижопурлик машҳур
шоир Миронжий Шамс-ул ушшоқнинг муриди бўлган. Маснавийнинг тили,
қўлланилган сўз бойлигидан Ожиз Голконда мактаби вакили деган хулоса
ҳақиқатга яқин деб ҳисобласа бўлади.

1

۲۵ ص ،

١٩٩٤

، دا تآرحید ،ودرا تبیادا ۂرادا ، یخرا ت کی بدا کھنید روز یردقا ینلدا محی

2

۱۲۲ ص ، ۱۹۶۳ ہلید مینمضا تحقیقی چند کے کند شمیہا ینلدا نصی

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов