Ushbu maqolada IT-soha hayotimizda qanchalik kerak ekanligi xususida qisqacha yoritilgan. Bugungi kunda jahonda va mamlakatimizda IT-sohaga kata e’tibor qaratilmoqda. Ushbu soha vakillariga esa talab borgan sari ortib bormoqda. Mamlakatimizda bu sohaning asl mutaxassislari ko’p emas. Shuning uchun hukumatimiz o‘z e’tiborini bu sohani rivojlantirishga, yoshlarni bu sohaga jalb etishga qaratgan. Poytaxtimiz markazida qad ko‘targan va foydalanishga topshirilgan IT-parki ham bu soha mamlakatimizga qanchalik kerakligini ko‘rsatadi.
Ҳозирда ахборот-коммуникатив жараён жадал суратларда тезлашиб, коммуникация воситалари такомиллашиб бормоқда. Ҳар бир алоқа воситасининг ахборот етказиб беришда ўз услуби ва имкониятлари мавжуд. Оммавий алоқа воситаси телевидение техника ёрдамида вербал ва визуал коммуникация унсурларидан фойдаланиб ахборотни кўп сонли аудиторияга узатади. Коммуникант (томошабин) ва коммуникатор (телевидение, яъни мазкур манба орқали маълумотларни узатиш истагида бўлган соҳа вакиллари) ўртасида коммуникатив алоқа ўрнатилади. Коммуникант ахборотни визуал ҳамда вербал коммуникация орқали қабул қилади. Г.Г.Почепцов коммуникацияга “вербал ахборотни новербалга ва аксинча новербални вербалга қайта кодлаштириш жараёни” [Почепцов, Г.Г. 2001: с.14.] деб таъриф берган. Телевидениенинг ижод аҳлиэса вербал ва новербал воситалар ила ахборотни визуаллаштирад и. В а уста мусаввир ўз асарида турли рангларни чаплаштириб ташламаганидек, адиб, кино ва телевидение аҳли ҳам сўзларни талабчанлик билан танлаши лозим. Телевидение қаламга олинадиган сўзни ҳам, талаффуз этиладиган сўзни ҳам инкор этмайди. Бу қудратли восита тасвир яратишга, тасвирни тўлдиришга, томошабин - тингловчи билан алоқа ўрнатишга, мавзунинг концепциясини очишга хизмат қилиши назарда тутилади.
Мамлакатда амалга оширилаётган демократик жараёнларнинг сифати ва самарасини ҳамда инсоннинг ҳуқуқлари, эркинликлари ва манфаатларини химоя қилиш мақсадида одамлар ҳаётининг муносиб даражасини таъминлаш учуй давлат органларининг роли ва масъулиятини кучайтириш, аҳоли билан очиқ мулоқотни ташкил этиш ва уларнинг мурожаатлари билан ишлашнинг янги самарали механизмлари ва усулларини ишлаб чиқиш, фуқароларнинг ижтимоий муаммоларини ўз вақтида ҳал этиш бўйича чора тадбирлар ишлаб чиқилмоқда ҳамда ижросини таъминлашга ҳаракат қилинмоқда
Ҳозирда ахборот-коммуникатив жараён жадал суратларда тезлашиб, коммуникация воситалари такомиллашиб бормоқда. Ҳар бир алоқа воситасининг ахборот етказиб беришда ўз услуби ва имкониятлари мавжуд. Оммавий алоқа воситаси телевидение техника ёрдамида вербал ва визуал коммуникация унсурларидан фойдаланиб ахборотни кўп сонли аудиторияга узатади. Коммуникант (томошабин) ва коммуникатор (телевидение, яъни мазкур манба орқали маълумотларни узатиш истагида бўлган соҳа вакиллари) ўртасида коммуникатив алоқа ўрнатилади. Коммуникант ахборотни визуал ҳамда вербал коммуникация орқали қабул қилади. Г.Г.Почепцов коммуникацияга “вербал ахборотни новербалга ва аксинча новербални вербалга қайта кодлаштириш жараёни” [Почепцов, Г.Г.2001: с.14.] деб таъриф берган.
Произведен анализ известных способов формирования каналов утечки информации и физические методы защиты информации, передаваемой по волоконно-оптических линиях связи. Предложены способы повышения защищенности оптического волокна при передаче данных, а также предложена и описана модель системы защиты информации в волоконно-оптической линии на основе устройства рефлектометра.
Для криптообработки информации с использованием шифрования Вернам разработан рабочий симулятор логического элемента XOR, основанный на тех же принципах, что и магнитооптические логические элементы. Проведена экспериментальная проверка устройства-имитатора с использованием кодирования ASCII и разработан алгоритм шифрования и дешифрования текстовой информации.
Maqolada axborotlashgan jamiyatda sun’iy intellektning muvaffaqiyati natijasida yuzaga keladigan jarayonlar, jumladan, mehnat, aqlli mashinalarning inson mehnatini yengillashtirish bilan birga, insonning o‘z-o‘ziga bo‘lgan munosabatini qaytadan ko‘rib chiqish, mehnatning intellektuallashuvining ishlab chiqarish sifati va samaradorligiga ta’siri, axborotlashgan jamiyat muammolari ijtimoiy-falsafiy aspektda ochib berilgan.
Ushbu maqolada biz dinamik muhitda ishlaydigan mobil robotlar uchun yo'lni optimal rejalashtirishga erishish uchun sun'iy neyron tarmoqlarni (ANN) yo'lni rejalashtirish texnikasi bilan birlashtirgan algoritmik asosni taklif qilamiz. Asosiy maqsad - to'siqlar va turli xil atrof-muhit sharoitlarini hisobga olgan holda, robotlarni dinamik bo'shliqlar bo'ylab samarali boshqarish. Matlab dasturining ROS uskunalar panelida simulyatsiyalar va real tajribalar orqali yondashuvimizning samaradorligini ko'rsatamiz. Bizning natijalarimiz samaradorlik va muvaffaqiyat darajasi bo'yicha mavjud yo'lni rejalashtirish algoritmlariga nisbatan ayrim ko‘rsatkichlari yuqori samaradorlikni ko'rsatadi.
Ikki diapazonli optik modulyatsiya va stimulyatsiya qilingan Brillouin tarqalishiga asoslangan optik vektor analizatori, shuningdek, OptiSystem dasturiy muhitida uni simulyatsiya qilish imkoniyati ko'rib chiqiladi.
Tasvirlarga ishlov berishda Fure o‘zgartirishidan foydalanish. Image Processing Toolbox muhitida tasvirlarni filtrlash.
This article is written to describe whether cartoon films can improve students’ pronunciation ability and to what extent cartoon films can improve students’ pronunciation ability. Furthermore, to identify what happens when cartoon films are used as a teaching learning media in pronunciation practice.
Тадкикот объектлари: ассоциатив коммутация алока тармокларинин! структураси, ассоциатив коммутация тизимларининг тармоклари, ассоциатив коммутация ва маршрутизацияси, хамда уларнинг моделлари ва хисоблаш усуллари.
Ишнинг мақсади: кенг полосали кўп сатҳли N-текисли ассоциатив коммутация тармокларинин!' усулларини ва коммутация тугунларининг моделларини тадкикот килиш ва ишлаб чикиш.
Тадкикот мстодлари: олиб бораётган тадкикотлар ассоциатив коммутациянинг алгебраик тизими, эҳтимоллик назарияси, оммавий хизмат курсатиш назарияси, гурухлар назарияси, таксимлаш каторларининг Z-ўзгартииришлари, матрица алгоритмлари, вақт-эқтимол характеристикаларнинг нараметрик тахлили ва тармок тузилиши оптимизациясига асосланган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: А алфавит ва Ғ ўрин алмаштириш тизимига оид гурухлар алгебрасига асосланган ассоциатив коммутацион фабрикасининг модели; АКТ тармокларинин! модулларида коммутация вазифаларини счиш опсратив ва дастурий хотиранинг магрица элементларининг ўринларни алмаштириш бўйича ал! ебраик мулы индикатив гурухларини кўнайтириш операция - ОЕР модулларинин тўпламининг аниклаш сохаси оркали ифодалаб берилган; халка ва юлдуз структурали ассоциатив коммутация тармокларинин! аналитик моделлари.
Амалий ахамияти: берилган талаблар ва дастлабки маълумотларга асосланиб тармок параметрларини танлаш имконини берадиган ассоциатив коммутация тармокларини инженерлик хисоблаш учуй ифодалар ишлаб чикилган. АКФни коммутация тизимларининг таркибида кўлланиши анъанавий коммутация тармокларига кўра юкори унумдорликка эта бўлгани аникланди.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: ишнинг атижалари АК «Узбектелеком» ва Тошкент ахборот технологиялари университетининг ўкув жараёнига жорий этилди.
Қўлланиш (фойдаланиш) сохаси: кириш ва транспорт телекоммуникация тармокларинин!- маршрутизация ва ассоциатив коммутация механизмини хисоблаш, лойихалаш, ишга тушириш.
Тадкикот объектлари: ишлатиш шароитларида МУТ элементларини диагностика килиш, МУТни ўрнатилган назорат килиш услублари ва сигнатурали тахлил асосидаги ракамли қурилмаларни диагностика қилиш.
Ишнинг мақсади: МУТ элементларини назорат ва диагностика килишнинг самарали услубларини ишлаб чикиш ва та дкик килиш.
Тадкикот мстодлари: аналитик ва дастурли тадкикот усуллари, олинган натижаларни тахлил килишнинг ишлаб чикилган моделлари ва услублари. Эхтимоллар назарияси, графлар назарияси, ишончлилик назарияси, мантикий алгебра назарияси, компьютерда моделлаштириш услублари.
Олинган натижалар ва уларнннг янгилиги: дискрет канал хатоликлари манбаининг каскадли модели, диагностика стратегияси ва МУТ элементларини иш кобилиятларини кайта тиклаш. Уз-узини назорат қиладиган ва назоратсиз МУТ элементларини ички назорат воситаларининг математик модели, уларнинг самарадор хажмлари кийматларини бахолаш. Назорат килиш аниқлилигини бахолаш ва эталон сигнатураларни хисоблаш услублари. Қидириш вақтини камайтирадиган сигнатурали тахлилни қўллаганда, носозликни излаш алгоритмлари. Компакт тестлаш ва эталон сигнатураларни шакллантириш услублари аниклилигини бахолаш учун имитацион модел.
Амалий ахамияти: ишлаб чиқилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТ элементларини ишлатиш боскичида назорат-диагностика таъминотини ишлаб чикиш учун амалий фойдаланишга тавсия килинди.
Татбик этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: диссертация ишининг натижалари “Узбектелеком” АК да жорий этилмокда. Ишнинг назарий ва амалий натижалари ТАТУ “Телекоммуникация” йўналишида ва 5А5222205-“Алока тармоклари ва бошкарув тизимлари” мутахассислиги бўйича ўқув жараёнида кўлланилмокда.
Қўлланиш (фойдаланиш) coxaeи: таклиф этилган услублар, алгоритмлар ва дастурлар МУТни ишлатилишида рақамли телекоммуникация қурилмалари ва тизимларнинг назорат - диагностика таъминотини ишлаб чикишда кенг қўлланилиши мумкин.