479
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
“ОММАВИЙ МАДАНИЯТ”НИНГ МОҲИЯТИ, ТАРИХИЙ ИЛДИЗИ, ХАРАКТЕРИ
ВА РИВОЖЛАНИШ БОСҚИЧЛАРИ
Rahmonova Sanoat Shuhratovna
Xayrullayev Umidjon Fayzullo o’g’li
Sayfutdinov Feruz Ilniyozovich
Osiyo Xalqaro universiteti “Ijtimoiy fanlar va texnika fakulteti
Tarix va filologiya kafedrasi o’qituvchilari.
rahmonovasanoatshuhratqizi@oxu.uz
https://doi.org/10.5281/zenodo.14675039
Аннотация. “Оммавий маданият” глобаллашув туфайли ғоявий-мафкуравий
таъсир ўтказишнинг “ўткир қуроли” сифатида намоён бўлаётган экан, аввало,
глобаллашув ҳодисаси ва унинг моҳиятига тўхталиб ўтишни мақсадга мувофиқ деб
ўйлаймиз. Зеро, биринчи президент И.А.Каримов келтирганидек: “Бугун биз тез
ўзгарувчан, ўта шиддаткор ва мураккаб бир замонда яшамоқдамиз. Давлат ва сиёсат
арбоблари, файласуфлар ва жамиятшунос олимлар, шарҳловчи ва журналистлар бу даврни
турлича таърифлаб, ҳар хил номлар билан атамоқда.
Калит сўзлар: глобаллашув, “оммавий маданият”, “ўргимчак тўри”, миллий
маданият, мафкура, глобаллашув, демократия.
THE ESSENCE, HISTORICAL ROOTS, CHARACTER AND STAGES OF
DEVELOPMENT OF "MASS CULTURE"
Abstract. Since "mass culture" is emerging as a "sharp weapon" of ideological influence
due to globalization, we first consider it appropriate to dwell on the phenomenon of globalization
and its essence. Because, as the first president I.A. Karimov said: "Today we live in a rapidly
changing, extremely tense and complex time. State and political figures, philosophers and social
scientists, commentators and journalists describe this era in different ways and call it by different
names.
Keywords: globalization, "mass culture", "spider web", national culture, ideology,
globalization, democracy.
СУЩНОСТЬ, ИСТОРИЧЕСКИЕ КОРНИ, ХАРАКТЕР И ЭТАПЫ РАЗВИТИЯ
«НАРОДНОЙ КУЛЬТУРЫ».
Аннотация. Поскольку в результате глобализации «массовая культура» предстает
как «острое оружие» идейно-идеологического воздействия, мы считаем целесообразным
остановиться на явлении глобализации и его сущности. Ведь как говорил первый президент
И.А. Каримов: «Сегодня мы живем в быстро меняющееся, чрезвычайно жестокое и
сложное время. Государственные и политические деятели, философы и социологи,
480
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
комментаторы и журналисты по-разному описывают этот период и называют его
разными именами.
Ключевые слова: глобализация, «народная культура», «паутина», национальная
культура, идеология, глобализация, демократия.
Кимдир уни юксак технологиялар асри деса, кимдир тафаккур асри, яна биров ялпи
ахборотлашув даври сифатида изоҳламоқда. Албатта бу фикрларнинг барчасида ҳам
маълум маънода ҳақиқат, рационал мағиз бор.
Чунки, уларнинг ҳар бири ўзаро бугунги
серқирра ва ранг-баранг ҳаётнинг қайсидир белги аломатини акс эттириши табиий”. Аммо
кўпчиликнинг онгида бу давр глобаллашув тариқасида таассурот уйғотгани рост. Негаки,
бугун ер юзининг қайси чеккасида қандай бир воқеа юз бермасин одамзот бу ҳақида
дунёнинг бошқа чеккасида зудлик билан хабар топади.
Бугунги глобаллашув шароитида “оммавий маданият” мафкуравий таъзиқларнинг
энг кучли, одамлар тафаккурини ўз измига солишнинг ўта нозик унчалик сезилмайдиган
кучли қуролига айланиб бормоқда. Маданият, санъат, фан ва таълим ҳозирги кунда айрим
давлат ва ташкилотлар томонидан мафкуравий таъсир ўтказиш ва маънавий-маданий
экспанцияни амалга ошириш воситасига айланмоқда.
Бугун “ўргимчак тўри” билан боғлиқ равишда ўзбек тили луғатига кириб келган ва
тез-тез тилга олинаётган “оммавий маданият“ ёки “оломон маданияти” айнан глобаллашув
маҳсулотидир. Бу сўз бирикмасининг луғавий маъносига эътибор берсак, “маданият” сўзи
араб тилидан
ةنيدم
сўзидан олинган бўлиб, “тараққиёт”, “цивилизация” деган маъноларни
англатади. Демак, маданият – бу тараққийлашиш, юқорилашиш демакдир. Унинг муомала,
кийиниш, жамоат жойларида ўзини тута билиш маданияти каби бир қанча турлари мавжуд.
Маданиятли кишилар эса чуқур билим олишга, тараққиётга қараб интилишга ҳамда ўз
миллий маданиятини ҳурмат қилишга интилади. Шунингдек, халқларнинг миллий
маданияти, миллий қадриятлари бойиб борса, улар тараққийлашиб, юқорилаб борса, ўша
халқнинг маънавияти, маънавий ҳаёти ҳам бойиб ва юксалиб боради.
“Оммавий маданият”нинг ривожланиши қадимги шаҳар-давлатлар номи билан
боғлиқ бўлиб, жумладан, Бобилда томошалар, кўзбойлиғичлар, кўча қўшиқчилари ва
раққослари мисолида кўнгилхушлик қилиш тури кенг ёйилган эди. “Оммавий
маданият”нинг гуллаган даври ўтган икки асрда чаласавод кичик бизнес вакилларининг
“ҳомийлиги”да амалга ошди. Шу билан бирга, мазкур “ҳомий”ларнинг замонавий шаклдаги
фаолияти “эркинлик ва демократияни олға силжитиш” ниқоби остида ер ости, ер усти
бойликларга эга ҳудудларда кечаётган тинч ҳаётни издан чиқариш ҳамда ҳокимият
тепасига ўз манфаатларига хизмат қиладиган кучларнинг келтириш билан боғлиқ миллий
481
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
ва стратегик режалар мисолида яққол намоён бўлмоқда. Постиндустриал жамиятлар
эришган техник ва иқтисодий тараққиётнинг улкан ютуқлари жамият маънавиятидаги
шунга мувофиқ тараққиётга олиб келмайди, яъни чегараланмаган индивидуализм
маданияти жиддий муаммоларни келтириб чиқаради, чунки унинг асосий қоидаси асрлар
мобайнида шаклланган қоидаларни бузишдан иборат. Бу муаммоларнинг ўзагини -
жамиятни тартибга солувчи турли ижтимоий тоифа ва гуруҳларни умуммақсад йулида
бирлаштирувчи ҳамда унинг яшовчанлигини таъминловчи муҳим “ижтимоий капитал”
бўлган ижтимоий қадриятларнинг парчаланишини ташкил этади. Бу парчаланишни
Ф.Фукуяма “чегаралар йўқ” шиорига таянган ва “поп-маданият” орқали сингдирилаётган
“поп-психология” таъминлаётганини айтади “Оммавий маданият”нинг асосий унсури
бўлган “поп-психология” жамият, яъни инсонлар олдидаги масъулиятни пучга чиқаради.
Қайсики, унинг таянчи – “даромад, фойда ғояси бўлиб, ҳатто бугун ҳамма нарсани,
жумладан ҳаёт ва соғлиқни ҳам сотиб олиш мумкинлигига бўлган ишончни сингдиришдан
иборат”. Бу мафкурани оммалаштириш вазифасини дунёда ҳозирги кунда кенг оммани
ўзига жалб қила оладиган телевидение бажармоқда. Шуни айтиб ўтиш лозимки, бугун
дунёга “оммавий маданият”ни сингдиришга ҳаракат қилаётган ғарбона индивидуализм
инсон, шахснинг индивидуаллиги, ўзига хослигига мутлақо тўғри келмайди. “Оммавий
маданият” дунёдаги барча мамлакат ва халқларни ўз байроғи остига бирлаштириш, ўзига
хизмат қилдириш уларнинг дидларини, дунёқарашларини бир қолипга солишни талаб
этмокда. Бунинг энг мақбул йўли - алоҳида халқларни ўз маданий илдизларидан ажратиш,
маданий бирлигини парчалаш ва уларни маълум давлат ва трансмиллий
корпорацияларнинг рекламаси ва уларнинг имиджини белгиловчи дизайни учун олинган
истеъмолчилик дунёсининг рамзлари билан алмаштиришдан иборатдир.
Файласуф У.Бек бу борада шундай ёзади: “Жаҳон бозори ҳақидаги фикр ортида
хавфли утопия яширинган. Жаҳон бозори сўнгги бўш колган манзилларни эгаллаган сари
ягона дунё шаклланиб боради, аммо ранг-барангликни, ўзаро очикликни, яъни ўзи ва
ўзгалар хақидаги тасаввурларининг плюралистик космополитик табиатни тан олиш
сифатида эмас, аксинча, ягона товар дунёси сифатида”дир.
Ортега-и-Гассет “оммавий маданият”нинг таъсир доирасини таҳлил этиб, омма
ўзига, шахсга ўхшамай қолиши, кимки бошқаларга ўхшамаса, шулардек фикрламаса
таҳликада қолишини айтиб, шундай деган эди: “Омма – йўриқ-йўналишсиз оқим билан
сузаётган одамлардир. Шунинг учун улар қобилият имкониятлари катта бўлишига қарамай,
хеч нарса яратмайди. Оммавий одам ахлоқдан маҳрум, чунки унинг моҳияти, онги бурчига
итоат қилади”
482
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
Ҳозирги кунда тез-тез тилга олинаётган, “оммавий маданият” деган жозибали номни
ўзига ниқоб қилиб олган, аслида бузғунчиликдан иборат, бўлган салбий ҳодиса ҳақида,
унинг пайдо бўлиш сабаблари ҳусусида сўз борганда, аввало Биринчи президентмиз Ислом
Каримовнинг қуйидаги фикрларини эсга олиш хар томонлама ўринли бўлади: “Биз бугун
юртимизда янги ҳаёт барпо этар эканмиз, бир масалага алоҳида эътибор беришимиз лозим.
Яъни коммунистик мафкура ва ахлоқ нормаларидан воз кечилгандан сўнг, жамиятда пайдо
бўлган ғоявий бўшлиқдан фойдаланиб, четдан биз учун мутлақо ёт бўлган, маънавий ва
ахлоқий тубанлик иллатларини ўз ичига олган “оммавий маданият” ёпирилиб кириб
келиши мумкинлиги барчамизга аён бўлиши керак”.
Бу фикрларнинг маъно-мазмунини тушуниб етиш учун унда таъкидлаб ўтилган,
“Четдан”, “биз учун мутлақо ёт”, “маънавий ва ахлоқий тубанлик иллатларини ўз ичига
олган” каби сўз ва ибораларга алоҳида эътибор қаратиш лозим, деб ўйлаймиз. Шу асосда
“оммавий маданият” аслида маданиятсизлик ифодаси бўлиб, юртимизга четдан кириб
келаётган, миллий қадриятларимизга мутлақо ёт бўлган, маънавий ва ахлоқий тубан
иллатларни ўз ичига олган хуружлар йиғиндиси деган хулоса чиқариш мумкин.
Шунинг учун хам Ўзбекистон Республикасининг биринчи Президенти И.Каримов
юқорида келтирилган фикрларида “оммавий маданият” ибораси қўштирноқ ичига олинган.
Яъни, бундан қўштирноқ ичидаги “оммавий маданият” аслида оммавий маданиятсизликни
авж олдиришга, хар бир халқнинг тарихида, бугунги ҳаётида мавжуд бўлган ҳақиқий
оммавий маданият намуналарини сохталаштиришга қаратилгани билан айниқса
хатарлидир. Бундай сохта “Оммавий маданият” - бугунги кунда ёшларимизнинг онги ва
қалбини эгаллашга интилаётган мураккаб мафкуравий воситага айланмоқда. Шу боис олий
ва ўрта махсус касб-ҳунар таълими ва ўрта умумтаълим мактабларида ўқувчилар, талаба
ёшларда мафкуравий иммунитетни шакллантириш учун аввало ушбу тахдиднинг мазмун-
моҳиятини билиш лозим.
Бугунги кунда маданиятнинг ёшларга таъсири, унинг ижобий томонлари билан
биргаликда салбий томонларига ҳам алоҳида эътибор берилмоқда. “Оммавий маданият”деб
ном олган халқимиз тасаввурларига, тарихий-маданий анъаналарига, шарқона одоб-ахлоқ
нормаларига зид қарашлар, порнографик асарлар, сийқа санъат ва ғайриахлоқий асарлар
бугун миллий маданиятларга, миллий ўзликни англашга катта хавф солмоқда.
Энди “оммавий маданият” масаласига чуқурроқ назар соладиган бўлсак, у ҳозирги
кунда маданий глобаллашувнинг, маданий экспанциянинг, қолаверса, мафкуравий
тазйиқнинг энг хавфли қуролига айланиб бормоқда. Шуни эътиборга олиш лозимки
“оммавий маданият”да миллий қадрият, миллий хусусият ва миллий тарихга асос йўқ.
483
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
У миллий маданият, миллий анъана, миллий характер ёки миллий менталитет ҳамда
миллий манфаат нима эканлигини билмайди. “Оммавий маданият” нинг мохияти ва унинг
хавфли жиҳатлари ҳақида фикр юритишдан аввал бир тушунчага муайян аниқлик киритиш
зарурдир. Чунки “оммавий маданият” турли олим ва мутахассислар томонидан турлича
талқин этилмоқда. Бу борада олим У.Саидов ўзининг “Глобаллашув ва маданиятлараро
мулоқот” деб номланган асарида уларни умулаштирган ҳолда қуйидагича ифодалайди:
– “Оммавий маданият” – халқ маданияти, урф-одатлари, маросимлари, санъатини
ифодаловчи тушунча.
– “Оммавий маданият” ОАВнинг ривожи билан боғлиқ ҳодиса.
– “Оммавий маданият” ишлаб чиқариш, “кўнгил очиш индустрияси” томонидан
яратилган, омма истеъмолига мўлжалланган маданиятнинг сайқаллаштирилган намуналари
кўринишидаги салбий ҳодисалардир.
Ҳозирги шароитда глобаллашув билан боғлиқ баъзи жараёнлар, айниқса, “оммавий
маданият” салбий ҳодиса, миллий қадриятлар ва анъаналар билан боғлиқ маданиятга қарши
сифатида намоён бўлаётгани, аслида эса бундай жараёнларга “оломон маданияти” деб
атасак тўғри бўлади. Шу жиҳатдан олим У.Саидов ўзининг асарида америкалик олим
П.Брюкеннинг қуйидаги фикрларни келтиради: “Америкача мафкуралашган давлатда ўз
янги ақидаларини армия ва полиция орқали эмас, “оммавий маданият” инквизиторлари
ёрдамида жаҳонга сингдирилаётган “юмшоқ тирания”га айланган. Бугунги кунда оммавий
ахборот воситалари, телевидение маданиятни оломонлаштиришнинг асосий воситаси ва
манбаи бўлиб хизмат килмокда. Бу аввало, одамларнинг хақиқатда вақти бўлган, қайғу ва
хурсандчиликларини ифодалаган, уларни қизиқтирган ҳар қандай муаммони товарга, бир
қолипга солган кўнгилхушликка айлантирилишида намоён бўлади”.
Ҳозирги глобаллашув шароитига келиб “оммавий маданият” орқали миллий қадрият
ва анъаналар тизимини, тубдан ўзгартиришга ҳаракат қилинмокда. Бу борада эса Ғарб
мамлакатлари томонидан маданият “қолиплари”ни ишлаб чиқарилаётганлигидан келиб
чиқиб, айтиш мумкинки, бу ўзгариш аввало, ғарбона индивидуализм томон ҳаракат
қилинаётганлигидан дарак бермоқда. Бу билан глобаллашув шароитидаги “оммавий
маданият”нинг таъсири натижасида миллий маданиятларини ўзига хослигининг йуқолиб
бориши, кам сонли халқларнинг ўз тили ва урф-одатларини унитиши, ҳаттоки, унинг
йуқолиб кетиши ҳолатларини келтириб чиқаради. Жаҳонда ғарбона кийиниш кенг
тарқалаётган бир пайтда ўзига модага айланиб бораётган либосини кийган, аслида
манқуртлик касаллиги кўринишларидан бири – “оммавий маданият” кўринишининг
умумжаҳон маданиятига айланаётганидан далолат бермоқда.
484
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
“Оммавий маданият” кишига инсонийлик, шахс мартабасини берадиган миллий
маданиятидан, маънавиятидан, тарихий хотирадан маҳрум этади.
REFERENCES
1.
Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. –Т.: Маънавият, 2008. –Б.110.
2.
Фукуям Ф. Великий разрыв. –М.:АСТ, 2004. –С.26
3.
У.Бек. Что такое глобализация? Ошибки глобализма-ответы на глобализацию. –М.:
Прогресс-традиция,2001. –С.20.
4.
Ортега-и-Гассет Х. Дегуманизация общества. – Москва: Радуга,1991. – Б.12.
5.
Каримов И. Юксак маънавият – енгилмас куч. - Тошкент. Маънавият, 2008. Б - 117.
6.
Саидов У. Глобаллашув ва маданиятлараро мулоқот. –Т.:Академия, 2008. –Б.76
7.
Rahmonova Sanoat Shuhrat qizi. (2024). SPIRITUAL AND EDUCATIONAL
REFORMS
ARE
THE
FOUNDATION
OF
A
NEW
UZBEKISTAN.
https://doi.org/10.5281/zenodo.14503228
8.
Rahmonova, S. (2023). DYNAMICS AND MAIN DIRECTIONS OF SPIRITUAL AND
CULTURAL EFORMS IMPLEMENTED IN UZBEKISTAN. Modern Science and
Research, 2(10), 850-854.
9.
Rahmonova, S. (2023). YANGI O ‘ZBEKISTONDA MA’NAVIY-MADANIY
ISLOHOTLAR. Current approaches and new research in modern sciences, 2(10), 40-43.
10.
Rahmonova,
S.
(2023).
YUKSAK
MA’NAVİYATLİ
AVLOD-UCHİNCHİ
RENESSANS BUNYODKORLARİ. Наука и технология в современном мире, 2(3),
76-79.
11.
Rahmonova, S. (2024). THE REFORMS IMPLEMENTED IN NEW UZBEKISTAN
ARE THE FOUNDATION OF THE THIRD RENAISSANCE. Modern Science and
Research, 3(2), 394-399.
12.
Qizi, R. S. S., Shukhratovna, T. S., & Karamatovna, M. A. (2024). Implementation of
Education and Protection of Children's Rights in the age of Technology. SPAST Reports,
1(7).
13.
Рахмонова, С. (2024). HARMONY OF EDUCATION AND TRAINING. Журнал
универсальных научных исследований, 2(5), 366-375.
14.
Ramatov, J., Hasanov, M., & Rahmonova, S. (2024). TA’LIM TIZIMI
MODERNIZATSIYALASHUVINING IJTIMOIY-FALSAFIY ASOSLARI. Oriental
renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 4(8), 160-172.
485
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
15.
Rаhmоnоvа, S. S. Q. (2024). О ‘ZBЕKISTОNDА АMАLGА ОSHIRILGАN
MА’NАVIY-MАDАNIY
ISLОHОTLАR
DINАMIKАSI
VА
АSОSIY
YО‘NАLISHLАRI.
International scientific journal of Biruni
,
3
(2), 95-104.
16.
Rahmonova, S. (2024). SPIRITUAL AND EDUCATIONAL REFORMS ARE THE
FOUNDATION OF A NEW UZBEKISTAN. Modern Science and Research, 3(12), 517–
525. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/58031
17.
Xayrullayev, U., Sayfutdinov, F., & Rahmonova , S. (2025). SHAYBONIYLAR
DAVLATI VA USMONLI TURKLAR DAVLATI O’RTASIDAGI DASTLABKI
ALOQALAR TAVSIFI. Modern Science and Research, 4(1), 147–154. Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/60142
18.
Ilniyazovich, S. F. (2023). RAQAMLI TEXNOLOGIYALARNING TARIX FANINI
O'QITISHDAGI AHAMIYATI.
19.
Ilniyoz o'g'li, S. F. (2023). ETNOGRAFIK TADQIQOTLARDA QORAQALPOQ
XALQINING YORITILISHI.
20.
Ilniyazovich, S. F. (2024). The Formation of Preliminary Knowledge about the People of
Karakalpak.
EUROPEAN
JOURNAL
OF
INNOVATION
IN
NONFORMAL
EDUCATION
,
4
(3), 149-155
21.
Sayfutdinov, F. (2024). BUXORO AMIRLIGINING QURILISH TARIXI: MADANIY
VA ARXITEKTURA TARAQQIYOTI MEROSI.
Modern Science and Research
,
3
(12),
852-858.
22.
Sayfutdinov Feruz Ilniyoz o’g’li. (2023). XX ASR 2-YARMI XXI ASR BOSHLARI
ZARAFSHON VOHASIDA ETNOSLARARO MUNOSABATLAR.
TA’LIM VA
RIVOJLANISH TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI
,
3
(9), 1–5. Retrieved from
https://sciencebox.uz/index.php/ajed/article/view/7941
23.
Sayfutdinov, F. . (2024). ILLUMINATION OF THE SPIRITUAL LIFE OF THE
KARAKALPAK PEOPLE IN RESEARCH.
Journal of Universal Science Research
,
2
(5),
441–452.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/universal-scientific-
research/article/view/34891
24.
Sayfutdinov , F. (2024). MANG’IT AMIRLARI DAVRIDA BUXORO AMIRLIGI
ME’MORCHILIK SOHASI RIVOJI.
Modern Science and Research
,
3
(10), 620–629.
Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/45335
25.
Ilniyazovich, S. F. (2024). Historiography of Various Expeditions and their Results in the
Regions Inhabited by Karakalpaks in the First Half of the 20th Century.
EUROPEAN
JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION
,
4
(9), 159-165.
486
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
26.
Xayrullayev, U. (2024). THE IDEA THAT MADE THE OTTOMAN STATE GREAT
(RED APPLE II). Modern Science and Research, 3(2), 1071–1073. Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/29533
27.
Xayrullayev, U. (2024). BRIEFLY ABOUT THE "RED APPLE" MYTHOLOGY OF
THE TURKS. Modern Science and Research, 3(1), 568–572. Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/28329
28.
Umidjon, X. (2024). Literacy and Information Exchange in the Ancient East and West.
EUROPEAN JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION, 4(3),
179–183. Retrieved from http://www.inovatus.es/index.php/ejine/article/view/2698
29.
Umidjon, X. (2023). 1918-1939-yillarda Polshaning ichki siyosatidagi o’zgarishlar. Центр
Научных
Публикаций
(buxdu.Uz),
42(42).
извлечено
от
https://journal.buxdu.uz/index.php/journals_buxdu/article/view/10963
30.
Umidjon
Xayrullayev.
(2024).
THE
POSITION
OF
CENTRAL
ASIAN
GOVERNORSHIPS DURING THE PERIOD OF THE TURKISH KHANATE AND THE
ARAB INVASION. https://doi.org/10.5281/zenodo.13958464
31.
Xayrullayev Umidjon Fayzullo o'g'li. (2024). LEGITIMACY OF RULERSHIP IN THE
STATE OF CENTRAL ASIA AND IRAN IN ANCIENT TIMES AND THE EARLY
MIDDLE AGES. https://doi.org/10.5281/zenodo.14222295
32.
Xayrullayev, U. (2024). EFTALLAR DAVLATI VA TURK XOQONLIGIDA
HUKMDORLIK LEGITIMATSIYASI. Modern Science and Research, 3(12), 843–851.
Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/58469 8.
BIRINCHI RADIO EHTIYOTLAR TARIXIDAN. (2024). MEDICINE, PEDAGOGY
AND
TECHNOLOGY:
THEORY
AND
PRACTICE,
2(4),
657-663.
https://universalpublishings.com/index.php/mpttp/article/view/5240
33.
Xayrullayev, U. (2024). TURK XOQONLIGI VA ARABLAR BOSQINI DAVRIDA
O’RTA OSIYO HOKIMLIKLARINING MAVQEYI. Modern Science and Research,
3(12),
339–343.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/science-
research/article/view/58055
34.
Xarullayev Umidjon. (2024). RELIGIOUS AND THREATS IN MEDIASPACE.
МЕДИЦИНА, ПЕДАГОГИКА И ТЕХНОЛОГИЯ: ТЕОРИЯ И ПРАКТИКА, 2(5),
593–595.
https://doi.org/10.5281/zenodo.11311154
35.
Muxamedovna, G. M. (2024). Millatimiz Faxri-Buxoro Ma’rifatparvari. Miasto
Przyszłości, 52, 557-562.
36.
Muxamedovna, G. M. (2024). PARANJI TARIXI, YOXUD O'RTA ASR
AYOLLARINING KIYIMI HAQIDA.
487
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
37.
Muxamedovna, G. M. (2024). TA’LIM SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA
AXBOROT KOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARINING O ‘RNI. TA'LIM VA
RIVOJLANISH TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI, 4(5), 97-102.
38.
Mukhamedovna, G. M. (2024). The Sad Fate Of The Women Of Turkistan: About The
“Hujum” Movement And Its Impacts On Agriculture. SPAST Reports, 1(7).
39.
Gadayeva, M. (2024). MARKAZIY OSIYODA JADID AYOLLARI TARIXI. Modern
Science and Research, 3(12), 652-658
40.
Toshpo‘latova, S., Gadayeva, M., & Sadullayev, U. (2024). SHARQ
ALLOMALARINING
DIDAKTIK
QARASHLARI.
Modern
Science
and
Research
,
3
(12), 985-993.
41.
Toshpo'latova
Shaxnoza
Shuhratovna.
(2024).
ILK
UYG'ONISH
DAVRI
NAMOYONDALARNING DIDAKTIK QARASHLARI ASOSIDA O'QUVCHILARNI
TARIX FANIGA QIZIQTIRIS METODIKASI.
https://doi.org/10.5281/zenodo.14520996
42.
Toshpo’latova,
S.
(2024).
TARIX
FANINI
O’QITISHDA
SAMARALI
METODLAR.
Modern Science and Research
,
3
(11), 774-782.
43.
Тошполатова, Ш. (2024). THE PRESENT IRANIANS.
Журнал универсальных
научных исследований
,
2
(5), 453-462.
44.
Toshpo’latova, S. (2024). BUXORODAGI SAROYLAR.
Modern Science and
Research
,
3
(5), 522-529.
45.
Toshpo’latova, S. (2024). O’RTA ASRLARDA OILA PEDAGOGIKASIGA OID
FIKRLAR.
Modern Science and Research
,
3
(12), 353-361.
46.
Toshpo’latova, S., & Xudoyqulov, S. (2024). History And Ethnology Of Olot
District.
Modern Science And Research
,
3
(5), 148-151.
47.
Toshpo’latova, S., & Jo’rayeva, M. (2024). HISTORY AND ARCHITECTURAL
MONUMENTS OF JONDOR DISTRICT.
Modern Science and Research
,
3
(2), 447-450.
48.
Qizi, R. S. S., Shukhratovna, T. S., & Karamatovna, M. A. (2024). Implementation of
Education and Protection of Children's Rights in the age of Technology.
SPAST
Reports
,
1
(7).
49.
Shuhratovna, T. S. (2024). Linguistic Anthropology.
European Journal Of Innovation In
Nonformal Education
,
4
(3), 432-437.
50.
Toshpo‘latova, S. S., & Naimov, I. N. (2023). MS ANDREYEV–O’RTA OSIYO
XALQLARI ETNOGRAFIYASINING YIRIK OLIMI.
Innovations in Technology and
Science Education
,
2
(8), 1214-1222.
51.
Toshpo’latova, S., & Tursuntoshova, S. (2024). Khoja Abdulkholiq Gijduvani.
Modern
Science and Research
,
3
(2), 87-93.
488
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
52.
Toshpo’latova, S. (2024). Ethnolinguistics Of Ethnologies Of Bukhara.
Modern Science
and Research
,
3
(2), 1004-1011.
53.
Toshpo’latova, S. (2024). Ethnolinguistics.
Modern Science and Research
,
3
(2), 500-507.
54.
Toshpo’latova, S. (2024). Religious Anthropology.
Modern Science and Research
,
3
(1),
504-510.
55.
Shakhnoza Shuhratovna, T. (2023). MS Andreyev’S Way Of Life.
American Journal of
Language, Literacy and Learning in STEM Education (2993-2769)
,
1
(10), 655-659.
56.
Shuhratovna, T. S. (2023). Ethnological Analysis Of National Costumes And Rituals Of
Tajiks In The Works Of MS Andreyev.
International Journal Of History And Political
Sciences
,
3
(12), 42-47.
57.
Toshpo’latova, S. (2023). MS Andreyev-Scientific Career.
Modern Science and
Research
,
2
(12), 801-807.
