Сравнительный анализ соматической фразеологии хинди и узбекского языков

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
79-84
12
2
Поделиться
Исомиддинова, Т. (2021). Сравнительный анализ соматической фразеологии хинди и узбекского языков. Восточный факел, 2(2), 79–84. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/eastern-torch/article/view/15137
Турсуной Исомиддинова, Ташкентский государственный институт востоковедения

научный сотрудник

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Особенности  каждого  языка  проявляются  в  устойчивых  выражениях  –  фразеологизмах,  которые  считаются  в  нем  существенным  разделом.  Выражения  обозначают  различные отношения между личностями кратко и лаконично, в то же время ясно и осмысленно. В  статье  соединения,  состоящие  из  соматических  слов,  относящихся  к  области  фразеологии, подвергались сравнительному анализу. Они приводятся из теоретических материалов по фразеологии, научной  литературы  и  сборников  переводов.  В  данной  статье  также  был  проанализирован сравнительный  перевод  фразеологизмов  из  речи  геров    художественных  произведений.  При  переводе фразеологизмов с хинди на узбекский язык, прежде всего, необходимо уметь выбирать их эквивалент или альтернативу и уметь применять эквивалентные или альтернативные варианты выражения на хинди. Основной целью написания данной статьи является сравнительный анализ фразеологизмов, образованных от соматических существительных в языке хинди. В статье были рассмотрены значения, разделенные в сравнительном анализе на 3 смысловые группы. То есть: а) полная совместимость; б) частичная совместимость; в) полная несовместимость; Фразеологизмы  взяты  преимущественно  из  первого  тома  двухтомника  «Хинди-русский  словарь» В.М. Бескровного, в котором собраны наиболее активные и неактивные соматические слова. В статье для предоставления альтернативных вариантов узбекского языка была использована книга Ш. Рахматуллаева “Ўзбек тилининг изоҳли фразеологик луғати”. Фразеологизмы переводились тремя способами: дословный перевод; литературный перевод; значение; В заключение отмечено, что фразеологизмы хинди представлены узбекскими вариантами, которые подверглись сравнительному анализу.

Похожие статьи


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

79

ҲИНДИЙ ВА ЎЗБЕК ТИЛЛАРИДАГИ СОМАТИК

ФРАЗЕОЛОГИЗМЛАРНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ

ИСОМИДДИНОВА ТУРСУНОЙ

тадқиқотчи, ТДШУ

Аннотация. Ҳар бир тилнинг ўзига хос хусусиятлари ундаги муҳим қатлам ҳисобланган турғун

иборалар – фразеологизмларда намоён бўлади. Иборалар шахслар ўртасидаги турли муносабатларни
қисқа ва лўнда шу билан бирга тушунарли ва маъноли қилиб ифодалайди.

Мақолада фразеология соҳасига тегишли соматик сўзлардан таркиб топган бирикмалар қиёсий

таҳлилга тортилган. Улар фразеологияга оид назарий материаллар, илмий адабиётлар ва таржима
тўпламлари асосида бериб ўтилди. Шунингдек, мақолада бадиий асарлардаги қаҳрамонлар нутқидан
олинган фразеологизмларнинг қиёсий таржимаси ҳам таҳлил қилинди. Фразеологик бирликларни ҳиндий
тилидан ўзбек тилига таржима қилишда, даставвал, уларнинг эквивалент ёки муқобилини танлай билишда
ва ҳиндий тилидаги иборанинг эквиваленти ёки муқобил вариантларини қўллай билиш керак.

Ушбу мақолани ёзишдан кўзланган асосий мақсад ¬¬ ҳиндий тилида соматик отлардан ясалган

фразеологизмларни қиёсий таҳлил этишдан иборат.

Мақолада қиёсий таҳлил қилишда 3 семантик гуруҳга ажратиб маънолари кўриб чиқилди. Яъни:

а) тўла мослик; б) қисман мослик; в) умуман ўхшамайдиган;

Фразеологик бирликлар асосан В.М. Бескровныйнинг II томли «Хинди-русский словарь»

луғатининг биринчи томи юзасидан таркибида энг фаол ва нофаол соматик сўзлари иштирок
этганларидан жамланди.

Мақолада асосан ўзбек олимларидан Ш. Раҳматуллаевнинг “Ўзбек тилининг изоҳли фразеологик

луғати” китобидан ўзбекча муқобил вариантларини бериш учун фойдаланилди. Фразеологик
бирликлар 3 хил усулда таржима қилинди: сўзма-сўз таржима; адабий таржима; маъноси;

Хулоса ўрнида ҳиндий тилидаги фразеологик бирликлар қиёсий таҳлилга тортилганда ўзбекча

вариантлари билан берилганлиги якуний қилиб берилди.

Таянч сўз ва иборалар: Ибора, фразеологизм, қиёсий таҳлил, семантик таҳлил, иборалар

таснифи, фразеологик бирлик.

Аннотация. Особенности каждого языка проявляются в устойчивых выражениях – фразео-

логизмах, которые считаются в нем существенным разделом. Выражения обозначают различные
отношения между личностями кратко и лаконично, в то же время ясно и осмысленно.

В статье соединения, состоящие из соматических слов, относящихся к области фразеологии,

подвергались сравнительному анализу. Они приводятся из теоретических материалов по фразеологии,
научной литературы и сборников переводов. В данной статье также был проанализирован
сравнительный перевод фразеологизмов из речи геров художественных произведений. При переводе
фразеологизмов с хинди на узбекский язык, прежде всего, необходимо уметь выбирать их эквивалент или
альтернативу и уметь применять эквивалентные или альтернативные варианты выражения на хинди.

Основной целью написания данной статьи является сравнительный анализ фразеологизмов, обра-

зованных от соматических существительных в языке хинди.

В статье были рассмотрены значения, разделенные в сравнительном анализе на 3 смысловые группы.

То есть: а) полная совместимость; б) частичная совместимость; в) полная несовместимость;

Фразеологизмы взяты преимущественно из первого тома двухтомника «Хинди-русский словарь»

В.М. Бескровного, в котором собраны наиболее активные и неактивные соматические слова.

В статье для предоставления альтернативных вариантов узбекского языка была использована книга

Ш. Рахматуллаева “Ўзбек тилининг изоҳли фразеологик луғати”. Фразеологизмы переводились тремя
способами: дословный перевод; литературный перевод; значение;


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

80

В заключение отмечено, что фразеологизмы хинди представлены узбекскими вариантами, которые

подверглись сравнительному анализу.

Опорные слова и выражения: фраза, фразеологизм, сравнительный анализ, семантический

анализ, классификация выражений, фразеологическая единица.

Abstract. The peculiarities of each language are manifested in phraseologisms – stagnant phrases, in which it is

considered an important layer. Expressions express different relations between individuals in a short and concise
manner, at the same time understandable and meaningful.

The article draws on a comparative analysis of combinations of somatic words related to the field of phraseology.

They were given on the basis of theoretical materials on phraseology, scientific literature and translation collections.
In this article, a comparative translation of phraseologisms from the speech of heroes in artistic works was also
analyzed. When translating phraseological units from Hindi into Uzbek, first of all, one must be able to choose their
equivalent or alternative and apply the equivalent or alternative variants of the phrase in the Indian language.

The main purpose of writing this article is to provide a comparative analysis of phraseologisms in the Indian

language made of somatic nouns.

The article examined the meanings of 3 semantic groups in comparative analysis. That is: a) full compatibility;

B) partial compatibility; C) completely dissimilar;

Phraseological units mainly V.M. Beskrovny’s II roof was concentrated on the surface of the first roof of

the dictionary "Hindi-Russian Dictionary", from which the most active and non-somatic words were involved
in the composition.

In the article, mainly from Uzbek scientists the book “Explanatory phraseological Dictionary of the Uzbek

language” by Sh. Rakhmatullaev was used to give alternative variants of Uzbek language. Phraseological units are
translated in three different ways: each words translation; literal translation; meaning;

In place of the conclusion, the fact that phraseological units in the Indian language were given with Uzbek

variants when subjected to comparative analysis was given as a final.

Keywords and expressions: Phrase, phraseologism, comparative analysis, semantic analysis,

classification of expressions, phraseological unit.

Кириш.

Фразеологик бирликлар(ФБ тарзида берилади) сўз бирикмаси ёки гаплар каби

нутқ жараёнида ҳосил бўлмайди, балки худди сўзлар сингари тилда қотиб қолган яъни тайёр
ҳолда бўлади. Масалан:

आँखो

का

काजल

चुराना

Сўзма-сўз таржима: кўзнинг сурмасини

ўғирламоқ; Адабий таржима:

кўзини шамғалат қилмоқ;

Маъноси: айёрлик билан бирор ишни

қилмоқ;

कान

का

कच्चा

Сўзма-сўз таржима: қулоқнинг ишончсизлиги(хом); Адабий таржима:

лаққа тушмоқ;

Маъноси: эшитган гапига ишонувчан, алданмоқ;

Мақолада асосан ҳиндий тилидаги соматик фразеологизмларни (СФ тарзида берилади)

ўзбек тилида берилишида муқобил ва эквевалентини қидиришга ҳаракат қилинди. Ана шу
муқобил ибора ҳиндий тилидаги СФларга бутунлай ўхшамайди, чунки бу ўринда эквивалент
қидирганда, СФларнинг маъно жиҳатига асосий эътиборни қаратдик. Бундай эквивалент ёки
муқобил вариантни танлаш “семантик таржима”

1

дейилади ва у контекстдаги маъносига кўра

асосланади. Ҳақиқатан ҳам фразеологизмларни бир тилдан иккинчи тилга таржима қилишда
“семантик таржима” тушунчаси ва терминини қўллаш қулайдир.

Биз ишни янада тушунарли ва аниқлик киритиш мақсадида семантик жиҳатдан 3 гуруҳга

ажратдик.

Биринчи гуруҳ

– тўла мослик (маъно жиҳатидан (семантик) ва шаклан ўхшаш СФлар)

Иккинчи гуруҳ

– қисман, деярли ўхшайдиган (маъно жиҳатидан ўхшаш, шаклан бироз

фарқ қиладиган СФлар)

1

Hatim Basil, Munday J. Translation. An Advanced Resource Book. Routledge. – London: N.Y., 2004. – P. 160.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

81

Учинчи гуруҳ

– умуман ўхшамайдиган ( маъно жиҳатидан ўхшаш, шаклан турли хил

СФлар)

а) Биринчи гуруҳга мансуб СФлар билан танишиб чиқамиз:

ऑंख

-(мс)

1) кўз; 2) кўриш қобилияти;

आँख

डालना

=

кўз ташламоқ – қарамоқ; Ўзбекча еквеваленти:

Кўз югуртирмоқ; Кўз

қирини ташламоқ;

Масалан:

केवल

आंख

डालने

से

काम

चलेगा

,

इसमे

तो

अधिक

समय

देना

पडेगा

Фақатгина кўз ташлаш билан иш битмайди, бунга кўпроқ вақт ажратиш керак.

Масалан:

केवल

आंख

डालने

से

काम

चलेगा

,

इसमे

तो

अधिक

समय

देना

पडेगा

Фақатгина кўз

ташлаш билан иш битмайди, бунга кўпроқ вақт ажратиш керак.

Маҳкам узун совутларга кўз югуртира бошлади (П. Қодиров. Уч илдиз)

आंख

चार

होना

Кўз уриштирмоқ;

जब

जब

आंखे

धमली

है

तब

तब

प्यार

हुआ

है।

Кўз кўзга тушганида севги пайдо бўлади.

Ўзбекча эквеваленти:

Кўз уруштирмоқ; кўзи кўзига тушмоқ;

Шу пайт қизнинг худди гўдакларники сингари бежирим лабларида табассум ғунчаси

очилди, юлдуз билан кўз уриштираётгандек, унга узоқ тикилиб қолди. (Р. Файзий, Чўлга
баҳор келди)

कान

-(мр)

1) қулоқ; 2) эшитиш;

कान

देना

қулоқ бермоқ; қулоқ солмоқ;

धिक्षकों

की

बातों

पर

कान

दीधजए।

Муаллимларнинг гапларига қулоқ солинг.

Ўзбекча эквеваленти:

қулоқ солмоқ (гапга)

Узоқдан ашула эшитилиб қолди. Нотаниш, аммо жуда ёқимли овоз. Беихтиёр қулоқ

солдим. (И. Раҳим, Ҳилола)

Биз тадқиқот жараёнида В.М. Бескровныйнинг II томли «Хинди-русский словарь»

1

луға-

тининг иккинчи томига мурожаат қилдик. Сабаби, ҳиндий тилидаги СФ ларнинг ўзбек
тилидаги муқобил эквевалентлигини янада кенгроқ ёритиш учун.

मुँह

1) юз; 2) оғиз; 3) қовоқ;

मुँह

बंद

कर

देना

– оғзини ёпмоқ; (гапиришга бермаслик)

तुम

िमकी

देकर

मेरा

मुुँह

बंद

कर

देना

चाहते

हो

– Сиз менга таҳдид қилиб, оғзимни ёпишга

уриняпсиз.

Ўзбекча еквеваленти:

оғзини юммоқ; (гапиришдан тўхтатмоқ)

-

Бозоровдан бошқа ким бор қишлоқда?

-

Оғзингни юм, ишингни қил. (И. Раҳим, Чин муҳаббат)

मुह

में

ताला

पड़ना

оғзига толқон солиб олмоқ;

Ўзбекча эквеваленти:

оғзига толқон солмоқ (ўзининг)

Мажлис бошлангунча бир оз кулишиб ўтирайлик. Оғизларингга толқон солиб олманглар.

– деди Сотволди. (П. Турсун, Ўқитувчи)

ज़बान

काट

लेना

=тилинг кесилсин;

Ушбу ФБ ўзбек тилида сўкиш, қарғаш маъноларини беради.

नाक

चढ़ना

= бурни кўтарилмоқ;

1

V.M.Beskrovniy, G.A. Zograf, V.M.Liperovskiy. Pod red. V.M. Beskrovnogo. Xindi russkiy slovar`. v 2-x tomax

okola 75 000 slov. T I. – M.: Sovetskaya Entsiklopediya, 1972. 905 p.
[V. M. Beskrovny, G. A. Zograf, V. M. Liperovsky. Edited by V. M. Beskrovny. Hindi Russian dictionary. there are
about 75,000 words in 2 volumes. T I. - Moscow: Soviet Encyclopedia, 1972. 905 p.]


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

82

б) Иккинчи гуруҳга мансуб СФлар билан танишиб чиқамиз:

कान

खोलकर

सुन

लो

- икки қулоғинг билан эшитиб ол (яхшилаб эшит);

कान

खड़े

हो

जाना

қулоғи динг бўлмоқ; (ҳушёр бўлмоқ)

कान

पकना

(

पक

जाना

)

қулоғи пишиб кетган;

Маъноси: эшитавериб одатланган;
Бу ерда бир хил гапни эшитаверганликни англатади.

ज़बान

काट

लेना

- тилинг кесилсин;

Маъноси: ёмон гаплари учун танбеҳ бермоқ;
Ушбу ФБ ҳар иккала тилда ҳам аёлларнинг қарғиш сўкишига тенг келади.
в) Учинчи гуруҳга мансуб СФлар билан танишиб чиқамиз:

आँखों

के

नाखून

लेना

(

नाखून

- тирноқ)

[сўзма сўз: кўз тирноқларини олмоқ] фразеологик

маъно:

ақлини йиғмоқ, ақлга кирмоқ;

кўриниб турибдики, сўзма-сўз таржимада ҳеч қандай

маъно англашилмайди, лекин фразеологик маънода инсон онги биттада қабул қила оладиган
ва ундан кенг тушунчага эга бўлинадиган маъно англашилган. Ш. Раҳматуллаев ушбу
бирикманинг икки хил вариантини келтирган:

Ақл(и) кирди

- кимнинг. 1) Эс-ҳушли бўлмоқ.

Варианти:

эс(и) кирди;

ақл кирди

; кимга. Синоними:

ақл(и)ни танимоқ. Унинг бўйи чўзилиб,

йигит бўлиб қолди. Ақли кирди.

С. Зуннунова, Гулхан.

2)

Англамоқ, тушунмоқ. Варианти:

эс(и) кирди; эс кирди

кимга

.... бир дафъа қизимни ўтга ташладим, элдан, юртдан номус қилдим, энди бас, ақлим

кирди.

Ойбек, Олтин водийдан шабадалар.

1

कान

-(мр)

1) қулоқ; 2) эшитиш;

कान

पर

जू

तक

रेंगना

(

जू

-бит

) [сўзма сўз: қулоғида бит ҳам ўрмаламаслик] фразеологик

маъно:

мутлақо хавотирланмаслик, ҳеч қандай эътибор бермаслик.

Ишда ушбу ФБни

ўзбекча муқобил вариантини ҳам келтирилди.

Дунёни сув босса, тўпиғига чиқмаслик

кимнинг. Ўта кетган беғам, ҳаддан ташқари бепарво. Синоними: парвойи фалак. Мен яқин
жўрам деб дардимни сенга ёрсам, сенинг парвойинг фалак.

2

Ҳиндий тили талқинида юқоридаги ФБга ушбу мисол келтирилди:

मैं

इतनी

देर

से

धचल्ला

रहा

हुँ

,

तुमहारे

लेधकन

कान

पर

जू

तक

नह ं

रेंगत

Мен боядан бери қичқириб ётибман, лекин сенинг

парвойинг фалак.

3

Агар гапда келтирилган бирикма ФБ эканлигини суҳбатдош билмаса, у

бу гапнинг моҳиятига етиши мушкул бўлади. Аксинча умуман бошқа маъно ҳам англа-
шилиши мумкин.

कलेजा

-(мр)

1) жигар; 2) юрак; 3)кўкрак;

कलेजा

का

टुकड़ा

(

टुकडा

парча, бўлак;) [сўзма сўз: юрагининг парчаси] Инсоннинг

яқинларига нисбатан меҳри ва муҳаббатининг кучлилигини ифодаловчи ушбу бирикманинг
фразеологик маъноси

ҳаддан зиёд севиш

ни ифодалайди. Ортиқ даражада, ниҳоятда, жуда.

सौधमत्र

अपनी

माुँ

के

कलेजे

का

टुकड़ा

था।

Сомитра онасини ҳаддан зиёд севар эди.

Лекин,

юқоридаги гапни агар сўзма-сўз таржима қиладиган бўлсак ҳам ундан етарлича маъно
англашилади. Яъни

सौधमत्र

अपनी

माुँ

के

कलेजे

का

तुकडा

था।

Сомитра онасининг юрагининг бир

1

Rakhmatullaev Sh. Explanatory phraseological Dictionary of the Uzbek language. - T.: Teacher. 1978. 404 p.

[ Raxmatullaev SH. O'zbek tilining izohli frazeologik lug'ati. – T.: O'qituvchi. 1978. 404 b.]

2

Ўша асар – Б. 67.

3

Ўша асар –Б. 67.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

83

бўлаги эди. (қадрдон, яқин инсон)

कलेजा

сўзининг юқорида юрак маъносини ҳам бериб ўтган

эдик. Ўз-ўзидан сўзма-сўз таржима қилинганда

कलेजा

का

टुकड़ा

юракнинг бир бўлаги;

юракнинг бир парчаси;

маъноларини беради. Мақсад соматик сўзлардан ясалган ФБни

аниқлаш бўлса, ушбу бирикма ҳам сўзма-сўз, ҳам кўчма маънода ўзига яраша кенг маъноли
тушунчаларга эга. Бу ҳақида батафсил таснифлаш бўлимида очиб берилди.

गरदन

-(мс)

бўйин;

गरदन

उठाना

[сўзма сўз: бўйин кўтармоқ] фразеологик маъноси:

бош

кўтармоқ; қўзғолон қилмоқ;

кимга қарши. Курашга чоғланмоқ.

Ичи кир одамлар фақат

сенга эмас, ҳаммамизга қарши бош кўтарганлар.

Ш. Рашидов, Бўрондан кучли.

छात

-(мс)

1) кўкрак; 2) аёл кўкраги; 3) юрак;

татбҳава сўз.

छात

पर

बाल

होना

[сўзма сўз:

кўкрагида қанот (соч) бўлмоқ] фразеологик маъно:

а) мурувватли, олийжаноб бўлмоқ; б)

ишончга сазовор бўлмоқ;

Мазкур бирикманинг ўзбек тилида эквиваленти бўлмаслиги

мумкин, лекин ҳиндлар учун бу маъно англашиладиган ФБдир.

द ंत

-(мр)

1) тиш; 2) арра тиши;

татбҳава сўз.

दाँत

काट

रोट

होना

[сўзма сўз: тишда нонни

кесмоқ ] фразеологик маъно:

жуда яқин, ажралмас дўст бўлмоқ;

नरेि

और

मोहन

में

आजकल

दाुँत

काटी

रोटी

जैसा

सम्बन्ध

है।

Нареш ва Моҳан ўртасида бугунги кунда жуда ҳам яқин

муносабатлар мавжуд.

Бу ерда гап муносабатлар ҳақида кетмоқда масофалар ҳақида эмас.

नाक

-(мс)

1) бурун; 2) ғурур;

татбҳава сўз.

नाक

में

दम

करना

[сўзма сўз: бурунда нафас

қилмоқ] фразеологик маъноси:

безор қилмоқ; жонга тегмоқ;

Мусофирчилик қурсин, жонга

тегди. Ойбек, Қутлуғ қон.

अपनी

च्चियों

से

तो

इसने

मेरी

नाक

में

दम

कर

धदया

है।

Сенинг болаларинг

мени жонимга тегишди.

тегмоқ;

Мусофирчилик қурсин, жонга тегди. Ойбек, Қутлуғ қон.

1

अपनी

च्चियों

से

तो

इसने

मेरी

नाक

में

दम

कर

धदया

है।

Сенинг болаларинг мени жонимга тегишди.

ФБлар В.М. Бескровныйнинг II томли «Хинди-русский словарь» луғатининг биринчи

томи юзасидан йиғилган сўзлар орасидаэнг фаол соматик сўзлар кўриб чиқилди. Эндиликда
ФБлар ясалишида ўша китоб юзасидан йиғилган нофаол соматик сўзлар кўриб чиқилади.

अँग

-(мс)

1) бадан; 2) бадан қисми, аъзо, орган; 3) қисм, бўлак; 4) соҳа; 5) восита; 6) томон,

биқин;

अँग

चुराना

[сўзма сўз: баданни ўғирламоқ] фразеологик маъноси:

уялмоқ;

अँग

छूना

[сўзма сўз: баданга тегизмоқ] фразеологик маъноси:

қасам ичмоқ;

अँगूठा

-(мр)

катта бош бармоқ (оёқ ёки қўлнинг);

татбҳава сўз.

अँगूठा

चूमना

[cўзма сўз:

бош бармоқни ўпмоқ]

фразеологик маъноси:

лаганбардорлик қилмоқ;

अुँगूठा

चूमने

वाले

लोगों

का

कोई

भी

पसंद

नहीं

करता।

Одамлар лаганбардорлик қиладиганларни ёқтиришмайди.

उँगल

-(мс)

бармоқ; татбҳава сўз.

उँगल

उठाना

[сўзма сўз: бармоқни юқорига кўтармоқ]

фразеологик маъноси: айбламоқ, қораламоқ;

कततव्य

का

पालन

करने

वाले

व्यच्चि

पर

कोई

उंगल

नह

उठा

सकता

Ҳеч ким ўз вазифасини бажараётган кишини айбламайди.

3.2. Фразеологияни кенг маънода тушунувчи лингвистлар фразеология объекти саналган

мураккаб маъноли турғун иборанинг энг паст чегараси камида икки компонентдан, юқори
чегараси эса мураккаб гаплардан иборат бўлишини таъкидлашади. Улар фразеологик
бирликлар таркибига турғун ва кўчма маънога эга бирикмалардан ташқари мақол,
афоризмлар типидаги бошқа бирликларни ҳам киритишади.

1

Rakhmatullaev Sh. Explanatory phraseological Dictionary of the Uzbek language. - T.: Teacher. 1978. 404 p.

[ Raxmatullaev SH. O'zbek tilining izohli frazeologik lug'ati. – T.: O'qituvchi. 1978. 404 b.]


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

84

Жаҳон тилшунослигида фразеология соҳасини тор ва кенг маънода тушуниш анъанаси

мавжуд. Н.Н. Амосова, А.И. Молотков, В.П. Жуков, А.М. Фёдоров, А.М. Бабкин сингари
олимлар учун фразеологияни тор доирада тушуниш характерли. Улар фразеологизмларда
турғун ва кўчма маъноларни эътиборли деб ҳисоблайдилар, мақол ва маталларни
фразеологик бирликлар қаторига киритмайдилар.

1

Ш.Раҳматуллаев ҳам фразеологияни тор маънода талқин этади ва фразеологик ибора

билан мақол, матал, афоризмлар, ҳикматли сўзларнинг фарқли томонларини очиб беради.

2

Туркийшунос олим Я.Д. Пинхасов фикрича, Ш. Раҳматуллаев мақоллар ҳамда афоризм-

ларнинг коммуникатив бирлик ва предикатив характерга эга эканлиги, унинг асосида лексик
тушунча эмас, балки ҳукм (фикр) ётишини асос қилиб олган. Бироқ мақоллар ҳам метафоралар
сингари кўчма маънога эга. Шу боис тилнинг бу бирликлари ҳам фразеологик бирликлар
қаторига киритиш ўринли

3

Я.Д. Пинхасовнинг мазкур фикрига Ҳ. Бердиёров, Ғ. Саломов, Р.

Расулов ва Б. Йўлдошев тадқиқотларида амал қилинганлигини кузатамиз.

Хулоса.

Ҳиндий ва ўзбек тилларида соматик фразеологизмларнинг қиёсий таҳлилида

СФларни семантик жиҳатдан ўзбек тилидаги варианти билан қиёслаш ишлари олиб борилди.
Асосий эътибор ҳиндий ва ўзбек тилларида соматик фразеологизмларнинг бир-бирига
муносибларини топиб уларни мисоллар талқинида аниқлик билан очиб беришга қаратилди.
Ҳиндий тилидан таржима қилинганда ўзбек тилига қанчалик муқобил келиши ёки
келмаслиги жиҳатидан 3та семантик гуруҳларга ажратиб чиқилди, яъни:

9.

Биринчи гуруҳ

– тўла мослик (маъно жиҳатидан (семантик) ва шаклан ўхшаш СФлар)

Иккинчи гуруҳ

– қисман, деярли ўхшайдиган (маъно жиҳатидан ўхшаш, шаклан бироз

фарқ қиладиган СФлар)

Учинчи гуруҳ

– умуман ўхшамайдиган ( маъно жиҳатидан ўхшаш, шаклан турли хил СФлар)

1

Rakhmatullaev Sh. Explanatory phraseological Dictionary of the Uzbek language. - T.: Teacher. 1978. 404 p.

[ Raxmatullaev SH. O'zbek tilining izohli frazeologik lug'ati. – T.: O'qituvchi. 1978. 404 b.]

2

Ўша асар . –Б. 19.

3

Pinxasav Ya. The current language of Uzbek literature. Lexicology and phraseology. Guide for correspondence

department students of the Faculties of Philo-logistic of pedagogical institutes. - T.: Teacher nash., 1969. P 9. [Pinxasov
YA. Hozirgi o'zbek adabiy tili. Leksikologiya va frazeologiya. Pedagogika institutlari filologiya fakul`tetlarining sirtqi
bo'lim studentlari uchun qo'llanma – T.:O'qituvchi nash., 1969. b.9.]

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов