Тадқиқот объектлари: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг нуфузли халқаро сиёсат ва ҳуқуқ субъекти сифатидаги фаолияти.
Ишнииг мақсади: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг институциялашиш жара-ёни ва фаолият йўналишларини сиёсий институтлар ва жараёнлар нуктаи назаридан тахдил килишдан иборат.
Тадқиқот усули: Тадқиқот жараёнида тизимли, қиёсий тахдил, функционал, та-рихий қиёслаш ва политологик тахлил каби усуллардан фойдаланилди.
Олипган натижалар ва уларнинг янгилиги халқаро сиёсат ва хуқук субъекти сифатида Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг фаолияти ва институциялашиши жара-ёни, уиинг минтақада хавфсизликни таъминлашга таъсири илк марта комплекс ўрга-нилганлигида ўз аксини топади. Жумладан: Шанхай ҳамкорлик ташкилотининг ша-клланишига олиб келган ижтимоий-сиёсий ва маконий шарт-шароитлар илмий жихатдан асослаб бсрилди; Шанхай ҳамкорлик ташкилотида Узбекистан ишгироки-нинг сиёсий-ижтимоий жиҳатлари ёритиб бсрилди; хорижий тилларда, биринчи навбатда, хитой тилида чоп этилган манбаларни ўрганиш ва умумлаштириш асосида ШҲТнинг минтақавий хавфсизлик ва барқарорликни таъминлаш сиёсатининг ўзига хос хусусиятлари очиб берилди; ШҲТнинг халқаро ва минтақавий ижтимоий-сиёсий жараёнлардаги ўрни ва роли илмий тахдил этилди; Шанхай ҳамкорлик ташкилоти фаолиятига гаъсир этувчи ички ва ташки омилларни таҳлил қилиш асосида уларни мувофиқлаштириш йўллари илмий асосланди; ШҲТга аъзо давлатларнинг ижтимоий-сиёсий ривожланиш хусусиятлари ва даражаларидан келиб чиқиб, ташкилот доираси-да миллий ва минтақавий манфаатлар тизимини уйғунлаштириш бўйича илмий-амалий таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилди.
Амалий аха м пяти. Тадқиқотнинг амалий аҳамиятини аъзо давлатларнинг ШҲТ дои-расида халқаро жараёнларга янгича таъсирини ошириш билан боғлик мухим муаммолар-нинг илмий тахлили ва шу асосда ишлаб чикилган амалий тавсиялар белгилайди.
Тадбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: диссертация мавзуси бўйича 8 та илмий мақола чоп этилди. ТошДШИда махсус курслар ўқилди.
Қўллапиш (фойдалаииш) сохаси: Тадқиқот иши натижалари Узбекистан Рес-публикаси ташқи сиёсий ва иқтисодий фаолияти, хавфсизликпи таъминлаш, ташкилот фаолияти доирасига кирувчи маконда узоқ муддатли барқарорлик ва тараққиётни сақлаш ҳамда шу орқали дунёда кечаётган ижтимоий жараёнларга таъсир кўрсатишда кул келиши мумкин.
Ushbu maqolada bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarning kasbiy shakllanganlik darajasini nazorat qilishning pedagogik muammolari, ularda kasbiy faoliyat tajribasining shakllanganligini nazorat qilishning muhim jihatlari mutaxassislarni tayyorlash tizimi oldiga qo‘yilgan ijtimoiy buyurtma bilan belgilanishi, bu bo‘lajak mutaxassisning kasbiy topshiriqlarni bajarish faolligi, ushbu jarayonda қандай holatlarga e’tibor qaratganligi professor o‘qituvchilar tomonidan nazorat qilinishi va baholanishi, bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarning amaliyot davridagi kasbiy-pedagogik faoliyati ham baholanishi, bunda bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarda bolalarni rivojlantirish jarayonida psixologik-pedagogik tahlil qilish ko‘nikmasi shakllantirilishi masalalari yoritilgan.
Ушбу мақолада ахборот ривожланишининг замонавий шароитида давлат бошқаруви ва турли хил ҳуқуқий фаолият турларининг самарадорлиги, ҳозирги ҳолатини ўрганиш ва ахборот технологияларини жорий этиш соҳасидаги қатор муаммоларни аниқлаш муҳокама қилинади. Ҳуқуқий фаолиятни амалга оширишда рақамли технологияларнинг таъсири, “электрон суд”ни жорий этишнинг бугунги ҳолати ваистиқболлари баҳоланади. Давлат бошқарувига рақамли технологияларни жорий этиш таҳлили ўтказилиб, юридик фаолиятда инновацион технологияларни ривожлантиришнинг асосий жиҳатлари баён этилган.
Kooperatsiyalar mamlakat ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishida
muhim o‘rin tutadi. Mamlakatimizda ham so‘nggi yillarda kooperatsiyalarni rivojlantirish maqsadida 10 ga yaqin normativ-huquqiy hujjatlar qabul qilindi. Ular, asosan, paxta xomashyosini yetishtirish va qayta ishlash, meva-sabzavotchilik, sanoat sohasidagi kooperatsiyalarni rivojlantirish, tadbirkorlik subyektlari va aholi o‘rtasida
kooperatsiyalarni kengaytirishga qaratilgan. Biroq, mamlakatimiz iqtisodiyotida kooperatsiyalarning o‘rnini xorijiy davlatlar bilan qiyoslaganda salbiy baholash
mumkin. Bunga kooperatsiyalar faoliyatini tartibga soluvchi milliy qonunchiligimiz xalqaro standartlar talablariga javob bermasligi, mazkur sohada davlat aralashuvlarining saqlanib qolganligi, kooperatsiyalarga a’zolikni rag‘batlantiradigan mexanizmlar mavjud emasligi kabi omillar sabab bo‘lmoqda Maqolada kooperatsiyalarning rivojlanishiga ta’sir qiluvchi omillar tahlil qilingan bo‘lib, mavjud amaliyot va xorijiy davlatlar tajribasi asosida qonunchilikka takliflar berilgan
Мақолада Россия империяси ҳукмронлиги даврида Усмонийлар давлати образининг Туркистон матбуоти орқали шакллантирилиши кўрсатиб берилади. Туркистон даврий матбуотида хорижда чоп этилган мақола ва хабарлар доимий равишда босиб турилган. Айниқса, Туркияда рўй берган сиёсий воқеалар диққат билан кузатилган. Жумладан, 1908 йилда ҳокимиятга ёш туркларнинг келиши билан боғлиқ жараёнлар, Туркия армиясидаги ўзгаришлар, турли урушларга алоҳида эътибор берилади. Шунингдек, панисломизм ва пантуркизм ғояларининг тарқалиши ва бу Туркистон учун ниҳоятда хавфли эканлиги таъкидланади. XX аср бошларида Туркиядаги ижтимоий-сиёсий жараёнлар, ёш туркларнинг Туркиядаги фаолияти, мамлакатдаги партиявий курашлар, ҳамда “Бирлик ва тараққиёт” партиясининг сиёсий жараёнларда етакчилик қилишига Европа ҳамжамиятининг муносабати Туркистон даврий матбуотида кенг ёритиб берилган. Шунингдек, Ғарб матбуотида ушбу жараёнларни талқин этишда ёш туркларнинг сиёсий фаолиятини тўлиқ англамаган ҳолда ёритилаётганлиги қайд этиб ўтилган.
Мақолада Эрон замонавий адабиёти ва маданиятининг йирик намояндаси Мирзо Юсуфхон ибн Эътисомийнинг илмий мероси ҳақида маълумот берилади. Муаллиф адибнинг ёзувчилик, ноширлик ва таржимонлик соҳаларидаги машаққатли фаолияти орқали Эрон халқига, жамиятига кўрсатган беқиёс хизматларини ёритади.
Tadqiqotning ob’ekti: maktabgacha ta’lim muassasalarining katta va tayyorlov guruhi bolalarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayoni.
Tadqiqotning maqsadi: katta va tayyorlov guruhi tarbiyalanuvilarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning pedagogik tizimini ishlab chiqish.
Tadqiqot metodlari: manbalarni tahlil qilish, umumiy, yakka tartibda yozma va og'zaki suhbatlar uioshtirish, anketa so‘rovlarini o'tkazish, pedagogik eksperiment, zamonaviy pedagogik texnologiya va interfaol metodlar, matematik-statistik jihatdan qayta ishlash va umumlashtirish.
Olingan natijalar va ularning yangiligi shundan iboratki, unda maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish muammosi O‘zbekiston sharoitida uning o’ziga xos jihatlari va qirralarini yoritgani holda maxsus tadqiq etildi. Maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning nazariy va amaliy asoslari, ular asosida bu jarayonni ta’minlovchi pedagogik tizim hamda unga kiruvchi topshiriqlar tizimi, ularni amalga oshirishning ilmiy asoslangan metodikasi ishlab chiqildi.
Tadqiqotning amaliy ahamiyati: tadqiqot muammosining mohiyati va uning natijasida ishlab chiqilgan metodik tavsiya, qo'llanma, maktabgacha ta’lim muassasasi pedagoglari, jumladan, tarbiyachi, tasviriy faoliyat bo’yicha to'garak rahbarlariga bolalarda tasviriy faoliyat bo'yicha savodxonlikning dastlabki elementlarini shakllantirish jarayonida qo‘l keladi. Tadqiqot jarayonida paydo bo'lgan g'oyalar asosida pedagogika bilim lortlari va pedagogika oliy o‘quv lortlarida tasviriy faoliyat metodikasi bo’yicha beriladigan ma’ruza mashg’ulotlarini mazmun jihatidan boyitadi. Tadqiqot natijalaridan kelib chiqqan holda tayyorlangan metodik tavsiyalar maktabgacha ta’lim muassasalarining faoliyatini yanada takomillashtirishga, tasviriy faoliyat mashgTilotlarini tashkil etishga, yo’naltirilgan faoliyat samaradorligini oshirishga xizmat qiladi.
Tatbiq etish darajasi va iqtisodiy samaradorligi: tadqiqotning asosiy g’iyalari, xulosalari Respublikamizning bir qator viloyatlarida o’tkazilgan tajriba-sinov ishlari jarayonida amaliyotga tatbiq etildi. Shuningdek, tadqiqot natijalari asosida ishlab chiqilgan qo’llanma, metodik ishlanmalar maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayonini samarali kechishini ta’minlaydi.
QoMlanish sohasi: tadqiqot natijasida chiqarilgan xulosalardan pedagogika oliy o‘quv lortlari va kollejlarida “Maktabgacha ta’lim pedagogikasi” kursini o’qitishda, maktabgacha ta’lim muassasalari katta va tayyorlov guruhlarida tasviriy faoliyat turkumiga kiruvchi mashg’ulotlarni tashkil etishda foydalanish mumkin.
Ушбу мақолада тиббий хизматлар кўрсатувчи тадбиркорлик субъектлари фаолиятини тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар, уларнинг шаклланиш бошқичлари, бугунги кундаги аҳамияти ҳамда чет эл тажрибасида хусусий тиббий хизмат кўрсатиш фаолиятининг тартибга солиниши билан боғлиқ жиҳатлар ёритилган.
Давлат аҳамиятига молик ҳужжатлар мазмунида кўрсатиб берилганидек, бошланғич таълим республика узлуксиз таълимининг муҳим таркибий қисми бўлиб, унинг самарали ташкил этилиши навбатдаги таълим босқичларида муваффақиятларга эришишнинг муҳим кафолати бўла олади. Зеро, бошланғич таълим мактабларида ўқувчилар томонидан ўзлаштирилган ўқув-билиш фаолияти кўникмалари ва маънавий-ахлоқий сифатларни таянч мактаблар, академик лицей, касб-ҳунар коллежлари ҳамда олий таълим муассасаларида таҳсил олиш чоғида янада бойитиб бориш, мустаҳкамлаш имконияти юзага келади. Ана шу жиҳатига кўра масъулият ҳиссини тарбиялашга бошланғич таълим давриданоқ эътиборни қаратиш мақсадга мувофиқ. Бу даврда ўқувчи хулқ-атворида ҳосил бўлган сифатлар узлуксиз таълим тизимининг кейинги босқичларида мустаҳкамланиб боради. Ушбу мақолада “масъулият” тушунчасининг моҳияти, бошланғич синф ўқувчиларида масъулият ҳиссини тарбиялаш мазмуни, ўқув фанлари ва маънавий-маърифий тадбирларнинг бошланғич синф ўқувчиларида масъулият ҳиссини тарбиялашдаги ўрни ёритиб берилган.
Maqolada innovatsiya va innovatsion faoliyatning mazmun va mohiyati,
ularga berilgan xorijlik va o‘zbekistonlik olimlar tomonidan berilgan ta’riflar keltirilgan. Shuningdek, “Innovatsion faoliyat to‘g‘risida”, “Ta’lim to‘g‘risida” hamda “Ilm-fan va ilmiy faoliyat to‘g‘risida”gi Qonunlari doirasi innovatsiya va innovatsion faoliyatga berilgan ta’riflar, munosabatlar, moddalar yuzasidan fikr-mulohazalar bayon etilgan.
Ушбу мақолада, оммавий ахборот воситалари фаолиятини тарбига солувчи меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар ҳақида сўз юритилган. ЎзбекистонРеспубликаси “Оммавий ахборот воситалари тўғрисида”ги Қонуни таҳлили қилинган.