Iqtisodiyotning biologik, tabiiy-iqlim va tashqi sharoitlarga yuqori darajada bog'liqligi tufayli qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi yuqori darajadagi xavf bilan tavsiflanadi. Qishloq xo'jaligi mahsulotlari yetkazib berishning bozor narxlarining o'zgarishiga nisbatan egiluvchanligi, jahondagi kutilmagan vaziyatlar va qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishini tartibga soluvchi me'yoriy-huquqiy bazaning o'zgarishi qishloq xo'jaligida xavfning muhim manbalari hisoblanadi.
Qishloq xo'jaligi mahsulotlarining xalqaro savdosiga ayrim davlatlarga qo'yilgan cheklovlar, yakuniy iste'molchilar uchun ichki va tashqi bozorlarda etkazib berish zanjirlarining uzilishiga olib keladigan logistika bilan bog'liq qiyinchiliklar hozirgi vaqtda dunyoda qishloq xo'jaligi uchun asosiy xavflardir. Aholi sonining o'sishi, yer, suv va energiya resurslariga talabning ortishi, shuningdek, iqlimning keskin o'zgarishi oziq-ovqat xavfsizligiga ta'sir ko'rsatuvchi asosiy xavf va omillardir.
Mazkur maqolada tashqi siyosat tushunchasi, uning ijtimoiy va siyosiy fanlar yo’nalishi doirasida berilgan tariflar, shuningdek, tashqi siyosat metodologiyasi uni rivojlantirishda va tadqiq etishda katta hissa qo’shgan olimlar va ularning fikrlari yoritib o’tilgan.
Ўзбекистон Республикаси жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш борасида жиноят процессуал сиёсати муҳим аҳамият касб этади. Ҳозирги жиноят процессуал сиёсатнинг мазмунини икки расмий ҳужжатдан англаш мумкин
Мўғул аёлларининг жамиятдаги сиёсат, иқтисодиёт ёки дин каби турли соҳаларида фаол иштирок этиши империянинг барча ҳудудларида ХII асрнинг охиридан тортиб ХIV асрга қадар кузатиш мумкин. Ушбу ҳудудларнинг аксариятида аёлларнинг жамият учун аҳамияти регент сифатида намоён бўлган. Ҳудди шундай, Мўғуллар ҳукмронлиги ва унинг кенгайиши чўққисида Чиғатой улуси Ўргина Хотун исмли аёл томонидан бошқарилган. Шу сабабдан, XIII асрда бу аёлнинг ҳокимият ва бошқарувга кўтарилиши, хонликдаги аҳамияти хусусидаги таҳлиллар ушбу тадқиқотнинг асосий мақсади бўлиб, Ўргина хусусида маълумот берувчи ёзма манбалар, нашрлар ва тадқиқотлар асосидаги қарашлар билан хулосалар қилинади. Чиғатой вафотидан сўнг улуснинг тарихи қироллик оиласининг турли аъзолари ўртасидаги тартибсизликлар ва қарама-қаршиликлар билан тавсифланган. Тахт учун бўлган курашлар аввалидан улус тақдирига таъсир эта бошлаган. Шундай тиғиз бир вазиятда улуснинг ҳукмдори сифатида Ўргина (1251-1260) сиёсий бошқарувда пайдо бўлган. Манбаларнинг гувоҳлик беришича улус асосчиси билан Ўргина ўртасида жуда яқин алоқалар бўлиб, Чиғатой уни севимли набираси Қора-Хулагу билан унаштириш мақсадида Марказий Осиёга олиб келтирган. Чиғатойнинг ўз меросхўрини айнан Ўргинага уйлантиришга бўлган қизиқиши, унинг оилавий келиб чиқишига назар ташланганда янада равшан бўлади. Бинобарин, уларнинг ўзаро никоҳлари, Чиғатой авлодининг Ойрат қабиласи ҳамда Чингизийлар ўртасида кенгроқ иттифоқини мақсад этган эди. Гарчи дастлабки йилларда Ўргинанинг бошқаруви тўғрисида маълумотлар етарли бўлмаса-да, улус тарихида содир бўлаётган сиёсий ҳолатлар 1250 йилларнинг иккинчи ярмида манбаларда зикр этила бошланди. Мисол учун, бошқарувда унинг диний қарашлари олимларнинг эътиборини ўзига қаратган. Баъзи тадқиқотчилар унинг исломни қабул қилганлиги ҳақида тахмин қилишади, баъзилар эса йўқ. Лекин унинг ҳукмронлиги даврида бирор диний танглик ва қарама-қаршиликлар қайд этилмаган. ХIII аср Моварауннаҳрда Ўргина Хотуннинг бошқаруви, албатта, Чингизхоннинг набираси бўлиши ва унинг Чингизхон императорлик оиласи билан яхши алоқада бўлганлиги туфайли берилган юқори мақом билан мустаҳкамланди. Аммо, агар бу ҳолатлар маълум бир вақтда унинг тахтга ўтиришини маъқул кўрса, унинг давлат раҳбари сифатидаги роли, унинг вазифалари ва легитимлиги Марказий Осиё аёлларининг қадимги анъаналари асосида қаралиши лозим
Ushbu maqolada O‘zbekistonda soliq va soliqqa tortishga ta’sir ko‘rsatayotgan joriy iqtisodiy islohotlar batafsil ko‘rib chiqiladi. Davlat va uning qonunlari soliq tizimidagi roli tahlil qilinadi. Soliqlarning yalpi ichki mahsulotga qo'shgan hissasi soliq turlari bo'yicha tekshiriladi. O'tgan besh yil davomida to'plangan ma'lumotlar solishtirilib, muhim xulosalar chiqariladi. Maqolada mamlakatimizda soliq stavkalari va majburiy to‘lovlarni pasaytirish hamda ularni undirish mexanizmlarini takomillashtirish ta’siri tahlil etilgan.
Xalqaro iqtisodiyotga korrupsiyaga oid jinoyatlarning sodir etilishi oqibatida yetkazilayotgan zararning tobora ortib borayotganligi, korrupsiyaga qarshi kurashish sohasini yanada kengroq tadqiq etilishi dolzarb ahamiyat kasb etmoqda. Xorijiy amaliyot tahlili shuni ko’rsatadiki, bozor iqtisodiyotiga ega mamlakatlarda korrupsiyaga qarshi kurashish sohasida davlat va xususiy sektor ishtirokchilarining xalqaro standartlar va boshqa zamonaviy usullarga muvofiq samarali faoliyat yuritishini ta’minlovchi xalqaro vositalardan biri o’z tarkibida korrupsiyaga qarshi komplaens nazorat tizimi hisoblanadi. Shuningdek, xususiy sektorda korrupsiyani oldini olishda yuridik shaxslarning javobgarlik va masalalari ham alohida ahamiyat kasb etadi.
Maqolada xorijiy mamlakatlarning korrupsiyaga qarshi kurashishga oid ijobiy tajribalari keltiriladi. Ushbu samarali tajribalar shartli ravishda uch yo’nalishga bo’linadi. Xususan, korrupsiyaga qarshi kurashish tizimi va uning samaradorligi, muvofiq nazoratini joriy etishning aniq qoidalari, shuningdek yuridik shaxslarning javobgarligi va tegishli qonun hujjatlari tahlili, shuningdek, noqonuniy lobbi va korruptsiyaga qarshi kurashishning kurashishni cheklashda biznes vakillarining tashabbuslari.
So‘ngi o‘n yil mobaynida respublikamizning tashqi savdo tovar aylanmasini oshirish uchun transport sohasidagi tadbirkorlik faoliyatini rivojlantirish, jumladan logistik xizmatlari ko‘rsatish faoliyatini tashkil etish va uni rivojlantirish muhim vazifalardan biriga aylandi. Mustaqillik yillarida iqtisodiyotning barcha tarmoqlarida bo‘lgani kabi transport xizmatlari ko‘rsatish sohasida ham keng qamrovli tub islohotlar amalga oshirildi. Bugun shiddat bilan o‘zgarayotgan dunyoda logistik xizmatlari ko‘rsatishning bahosi ortib borayotgan, tabiat injiqliklari, dunyodagi siyosiy vaziyatlar natijasida ayrim mamlakatlarning transport-logistika xizmat ko‘rsatish darajasiga katta zarar yetayotgan, yaqin yillar ichida neft va neft mahsulotlari, gaz va gaz mahsulotlari bahosi keskin oshishi bashorat qilinayotgani bir qator nomutanosibliklarni yuzaga keltiradi, bu esa o‘z navbatida respublikamizning tashqi savdo tovar aylanmasini rivojlantirishiga salbiy taʼsir ko‘rsatadi.
Мазкур илмий мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан 2018 йилнинг 28 декабрь куни Парламентга тақдим этилган Муро-жаатномада илгари сурилган ва тарихий аҳамиятга молик бўлган янги концептуал ғоялар ҳамда уларнинг юртимизда Ҳаракатлар стратегияси заминида амалга оширилаётган кенг кўламли ислоҳотларни янги сифат босқичига кўтарилишидаги беқиёс катта роли билан боғлиқ таҳлилий фикрлар баён қилинган. Жумладан, жаҳонда рўй бераётган глобаллашув жараёнларининг чуқурлашуви ва унинг таъсири туфайли вужудга келган мураккаб халқаро вазият, халқаро вазиятнинг мустақил сиёсий тараққиётни амалга ошириш жараёнида эътиборга олиниши зарурати, юртимизда ислоҳотларнинг ҳозирги кундаги босқичида жамият сиёсий тизимини янада демократлаштириш, самарадорлигини оширишга доир етакчи вазифалар сифатида қўйилиши билан боғлиқ масалалар ёритилган. Президент Мурожаатномасида асослаб берилган парламентнинг қарорлар, қонунлар қабул қилиш ва, айни пайтда, ижросини назорат этиш фаолиятини кучайтириш, парламентнинг фаолиятида демократик механизмларни қўллаш амалиётини такомиллаштириш масалаларига ҳам алоҳида катта эътибор қаратил ган. Мақолада, Президент Мурожаатномасида асослаб берилган ижро ҳокимияти тизимини оптималлаштириш, Вазирлар Маҳкамаси фаолияти самарадорлигини ошириш билан боғлиқ долзарб масалалар ҳақида ҳам фикрлар юритилган. Мақола муаллифи, шу ўринда, мамлакатимизда замонавий демократиянинг энг илғор моделлари амалга оширилаётганлиги ҳақида фикр юритган. Жумладан, “Мониторинг демократияси”, “Делибератив демократия”, “Электрон демократия”, “Ҳаракатчан демократия” каби замонавий тушунчалар ва демократиянинг янги моделлари ҳақида таҳлилий фикрларни баён қилган. Мақолада Президент Мурожаатномасида илгари сурилган ҳозирги даврнинг энг етакчи талаблари асосида мамлакатимизни тараққий эттириш ва янгилашнинг долзарб эҳтиёжларини ўзида мужассам этган инновацион давлат сиёсатини амалга ошириш ва бунда демократиянинг замонавий механизмлари ва принципларига таянилган ҳолда, улкан самарага эришиш билан боғлиқ улуғвор вазифалар таҳлил қилинган. Айни пайтда инновацион сиёсатни ҳаётга тадбиқ қилишнинг етакчи тамойиллари, фалсафаси халқимизнинг орзу умидлари, қарашларига монанд эканлиги кўрсатиб берилди. Шу муносабат билан замонавий инновацион демократик тараққиётнинг жамиятмиз ҳаётида амалга оширилишининг аҳамияти билан боғлиқ хулосалар баён этилган.
Ушбу мақолада Ўзбекистон дипломатияси халқаро муносабатлар, сиёсатшунослик, тарих, ҳуқуқшунослик, иқтисодиёт фанлари бўйича амалга оширилган илмий ва амалий тадқиқотлар фанлараро ёндашув асосида тизимли тадқиқ этилган.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2020 йил 29 декабрида ўзининг Олий Мажлисга Мурожаатномасида бугунги мураккаб геосиёсий жараёнлар, коронавирус пандемияси ва глобал иқтисодий инқироз шароитида Ўзбекистон очиқ ва прагматик ташқи сиёсатни фаол олиб бораётганлиги, халқаро майдондаги қатъий саъй-ҳаракатларимиз натижасида юртимизнинг нуфузи ва обрў-эътибори тобора юксалаётганлигини ифода эта олгани, шунингдек 2021 йилда мамлакат ташқи сиёсатини амалга оширишдаги аҳамият бериладиган устувор вазифаларга алоҳида тўхталиб ўтди. Ўзбекистон етакчиси томонидан санаб ўтилган 2021 йилда мамлакатимиз ташқи сиёсатини амалга оширишда алоҳида эътибор бериладиган вазифалар қаторидан Ўзбекистон ташқи сиёсати ва дипломатиясининг муҳим йўналишларидан бўлган халқ дипломатияси ва маданий дипломатиянинг тараққиётига қаратилган таклиф ва ташаббуслар, яъни дунёнинг кўплаб мамлакатларидаги ватандошларимизни қўллаб-қувватлаш ва улар билан алоқаларни янада мустаҳкамлаш мақсадида “Ватандошлар” жамғармасини тузиш ғояси, Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблея-сининг резолюцияси билан ҳар йили 30 июль – Халқаро дўстлик куни сифатида кенг нишонланишини инобатга олиб, ушбу санани Ўзбекистонда “Халқлар дўстлиги куни” деб белгилаш (БМТ Бош Ассамблеяси 2011 йилда қабул қилган резолюцияда халқлар, давлатлар, маданиятлар ва инсонлар ўртасидаги дўстлик, тинчликни таъминлаш билан боғлиқ ҳаракатларга илҳомлантириш ҳамда маданий хилма-хилликни ҳурмат қиладиган жамиятлар ўртасида кўприклар ўрнатиш мақсадида 30 июль – Халқаро дўстлик куни ( International Day of Friendship) сифатида белгиланган) ҳамда Ўзбекис-тоннинг жаҳондаги обрў-эътиборини, нуфузини, имиджини юксалтириш мақсадида 2021 йилда Хива шаҳрида ЮНЕСКО билан ҳамкорликда “Марказий Осиё жаҳон цивилизациялари чорраҳасида” халқаро анжуманини ўтказиш (Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг ушбу тарихий ташаббуси илк бор 2020 йилнинг 23 сентябрида Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-сессиясида илгари сурилган эди) таклифлари ҳам ўрин олди.
Мақолада Суриянинг ички сиёсати трансформациясида диний омилнинг роли кўриб чиқилади, Сурия жамиятининг эволюцияси ва трансформацияси, ички сиёсий бошқарувнинг ўзига хослиги таҳлил қилинади. Ҳукумат томонидан ушбу мамлакатда амалга оширилаётган ўзгаришларга диний мухолиф ташкилотларнинг ёндашувлари ва мавқелари, мазкур ташкилотларнинг Суриядаги можародаги роли, шунингдек, уларнинг сиёсий талаблари теократик давлат тузиш мақсадига трансформация бўлгани тадқиқ этилади. Ўз навбатида, Сурия ҳукуматининг етакчи диний ташкилотлар билан муносабатларни ўрнатиш борасидаги саъй-ҳаракатлари борасида мулоҳазалар келтирилади. Бунда расмий Дамашқ мамлакатда демократик жамиятни Суриядаги ички вазиятдан келиб чиқиб қуриш зарур деган мавқеда эканлигини намойиш этаётгани таъкидланади. Мақолада бир вақтлар фаровон давлат бўлиб келган Сурияда қуролли тўқнашувларнинг бошланиши шарт-шароитлари ва айни пайтда ушбу мамлакат минтақадаги глобал сиёсий инқирознинг эпицентрига айланганлиги таҳлил қилинади. Шунингдек, Суриядаги расмий ҳокимиятга қарши чиққан мухолифат ўтган можароли давр мобайнида ўзининг сиёсий жиҳатдан тайёр эмаслиги, парокандалиги, давлат миқёсидаги муаммоларни ҳал этишга қодир эмаслиги ва барча масалаларда ташқи ҳомийлари ҳамда уларни қўлловчи давлатларга мутлақо тобе эканлигини намойиш қилгани зикр этилади.
Мақолада монетар сиёсатнинг ҳуқуқий асосларини такомиллаштиришнинг жорий ҳолати тадқиқ этилган. Хусусан, монетар сиёсатнинг ҳуқуқий базасини инфляцион таргетлашга йўналтирилган стратегик
мақсадларга мослаштириш амалиёти таҳлил қилинган.