О научном изучении дипломатии Узбекистана

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
110-117
2
12
Поделиться
Сайфуллаев, Д., & Юсупов, М. (2018). О научном изучении дипломатии Узбекистана. Востоковедения, 3(3), 110–117. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/16211
Дурбек Сайфуллаев, Ташкентский государственный институт востоковедения

к.м.н.

Мухаммадамин Юсупов, Ташкентский государственный институт востоковедения

научный сотрудник

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье систематично описаны научные и практические исследования, осуществленные по димломатии Узбекистана на основе междисциплинного подход в рамках таких наук, как: международные отношения, политология, история, юриспруденция, экономика.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

110

САЙФУЛЛАЕВ

ДУРБЕК

PhD,

ТошДШИ

ЮСУПОВ

МУҲАММАДАМИН

Тадқиқотчи

,

ТошДШИ

Ўзбекистон

дипломатиясининг

илмий

тадқиқи

хусусида

Аннотация

.

Ушбу

мақолада

Ўзбекистон

дипломатияси

халқаро

муносабатлар

,

сиё

-

сатшунослик

,

тарих

,

ҳуқуқшунослик

,

иқтисодиёт

фанлари

бўйича

амалга

оширилган

илмий

ва

амалий

тадқиқотлар

фанлараро

ёндашув

асосида

тизимли

тадқиқ

этилган

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

дипломатия

,

ташқи

сиёсат

,

ҳамкорлик

,

жаҳон

тажрибаси

,

давлатлараро

муносабатлар

,

минтақавий

хавфсизлик

,

глобал

ва

минтақавий

муаммолар

,

халқаро

ҳуқуқ

,

дипломатик

протокол

ва

этикет

,

иқтисодий

дипломатия

,

парламент

дип

-

ломатияси

,

оммавий

ва

рақамли

дипломатия

,

анъанавий

дипломатия

,

дипломат

.

Аннотация

.

В

данной

статье

систематично

описаны

научные

и

практические

исследования

,

осуществленные

по

димломатии

Узбекистана

на

основе

междисцип

-

линного

подход

в

рамках

таких

наук

,

как

:

международные

отношения

,

политоло

-

гия

,

история

,

юриспруденция

,

экономика

.

Опорные

слова

и

выражения

:

дипломатия

,

внешняя

политика

,

сотрудничество

,

мировой

опыт

,

межгосударственные

отношения

,

региональная

безопасность

,

глобаль

-

ные

и

региональные

проблемы

,

международное

право

,

дипломатический

протокол

и

этикет

,

экономическая

дипломатия

,

парламентарная

дипломатия

,

массовая

и

цифро

-

вая

дипломатия

,

традиционная

дипломатия

,

дипломат

.

Abstract.

This article systematically describes the scientific and practical research

carried out in the diplomacy of Uzbekistan in the framework of the sciences of interna-
tional relations, political science, history, jurisprudence and the economy based on an
interdisciplinary approach.

Keywords and expressions:

diplomacy, foreign policy, cooperation, world expe-

rience, interstate relations, regional security, global and regional problems, international
law, diplomatic protocol and etiquette, economic diplomacy, parliamentary diplomacy,
mass and digital diplomacy, traditional diplomacy, diplomat.

Мустақиллик

йилларида

Ўзбекистоннинг

халқаро

ҳамжамиятга

сиёсий

,

иқти

-

содий

ва

маданий

жиҳатдан

интеграциялашуви

чуқурлашган

сайин

Ўзбекистон

дипломатиясининг

у

ёки

бу

қирраларини

ҳар

томонлама

ўрганишга

интилиш

кучайиб

борди

.

Бу

борада

қатор

номзодлик

ва

докторлик

ишлари

ҳимоя

қилинди

1

.

Ушбу

тадқиқотларда

Ўзбекистоннинг

минтақавий

,

глобал

ёки

кўп

ва

икки

томонлама

ҳамкорлиги

масалаларига

урғу

берилган

.

1

Пулатова

С

.

А

.

Развитие

международных

культурных

связей

независимого

Узбекистана

и

их

значение

как

фактора

укрепления

его

стабильности

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

.:

ТашГУ

, 1994;

Холлиев

А

.

Экономические

,

научно

-

техническиеи

культурные

связи

независимого

Узбекистана

с

Великобританией

и

США

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

.,

1998;

Рахимов

М

.

Сотрудничество

Республики

Узбекистан

со

специализированными

учреждениями

ООН

в

1991–1999

гг

. (

на

примере

ЮНЕСКО

).

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

111

Улар

орасида

Д

.

В

.

Раҳимбаеванинг

Ўзбекистонда

дипломатия

хизмати

-

нинг

шаклланиш

ва

ривожланиш

тарихи

(1944–2001

йиллар

.

Ташқи

ишлар

вазирлиги

мисолида

)”

мавзуидаги

номзодлик

диссертацияси

алоҳида

аҳа

-

мият

касб

этади

.

Чунки

,

унда

кенг

миқёсли

архив

манбалари

ва

бошқа

ада

-

биётларга

таянган

ҳолда

,

Ўзбекистонда

дипломатия

хизматининг

барпо

эти

-

лиши

,

шаклланиш

ва

ривожланиш

тарихининг

асосий

жиҳатлари

Ташқи

ишлар

вазирлиги

мисолида

ўрганилган

.

Шунингдек

,

Ўзбекистонда

илк

бор

1944

йилда

замонавий

дипломатия

тизими

доирасида

ташкил

этилган

Ташқи

ишлар

халқ

комиссарлиги

тузилишининг

объектив

ва

субъектив

шарт

-

ша

-

роитлари

,

фаолияти

,

ваколати

ва

функциялари

диссертация

тадқиқоти

дои

-

расида

ўрганилган

.

Муҳими

шундаки

,

юқорида

қўйилган

муаммоларни

тад

-

қиқ

этишда

мустақилликнинг

илк

ўн

йиллиги

(1991–2001)

собиқ

совет

даври

билан

қиёсланган

1

.

Хусусан

,

муаллиф

диссертациянинг

уч

бобидан

икки

бобида

истиқлол

йилларида

республикада

дипломатия

хизматининг

шаклла

-

ниши

ва

ривожланишини

Ўзбекистон

ташқи

сиёсатида

минтақавий

хавфсиз

-

лик

масалалари

нуқтаи

назаридан

тадқиқ

этган

.

Шунингдек

,

дипломатия

ва

,

умуман

,

халқаро

муносабатлар

мавзуидаги

тарихий

асарлар

орасида

Халқаро

муносабатлар

ва

дипломатия

тарихи

”,

Қ

.

Хоназаровнинг

Дипломатиямизда

биринчи

қалдирғоч

кадрлар

ҳамда

Р

.

Фармонов

ва

Қ

.

Жўраев

ҳаммуаллифлигидаги

Халқаро

муносабатлар

Т

., 2000;

Бекмуратов

Х

.

И

.

Ўзбекистоннинг

Туркия

билан

иқтисодий

ва

маданий

ҳамкорлиги

(1991–2000

йиллар

).

Тарих

фан

.

номз

. ...

дис

.

автореф

. –

Т

., 2001;

Нуриддинов

Э

.

Международное

сотрудничество

Республики

Узбекистан

со

странами

Европы

. –

Т

.:

Чўлпон

, 2002;

Зиямов

Н

.

Роль

Узбекистана

в

межгосударственном

экономическом

и

культурном

сотрудничестве

стран

Центральной

Азии

(1991–2001).

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

., 2002;

Қирғизбоев

А

.

Ўзбекистон

Республикасининг

Осиё

мамлакатлари

билан

халқаро

ҳамкорлиги

. –

Т

.:

Фан

, 2004;

Махкамова

Д

.

Узбекистан

в

системе

международных

культурных

связей

(

особенности

и

закономерности

исторического

развития

).

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

., 2005;

Асадова

Р

.

Сотрудничество

между

Узбекистаном

и

Индией

в

области

экономики

и

культуры

:

исторические

основы

и

современное

состояние

(1991–2001).

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

., 2007;

Раҳимбаева

Д

.

В

.

Ўзбекистонда

дипломатия

хизматининг

шаклланиш

ва

ривожланиш

тарихи

(1944–2001

йиллар

.

Ташқи

ишлар

вазирлиги

мисолида

).

Тарих

фан

.

д

-

ри

...

дис

. –

Т

., 2007;

Матхолиқов

Қ

.

Ўзбекистон

Республикаси

ва

Европанинг

франкафон

давлатлари

ўртасида

маданий

алоқалар

тарихи

(

Франция

,

Швейцария

ва

Бельгия

мисолида

(1991–2005)).

Тарихфан

.

номз

. ...

дис

.

автореф

.–

Т

., 2008;

Атаджанова

С

.

Научно

-

техническое

и

культурное

сотрудничество

Республики

Узбекистан

с

Казахстаном

и

Кыргызстаном

(1991–2001).

Дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

.,

2007;

Бабахажаева

Д

.

Основные

тенденции

и

направления

международного

культурно

-

гуманитарного

сотрудничества

Республики

Узбекистан

.

Автореф

.

дис

. ...

д

-

ра

ист

.

наук

. –

Т

.:

Институт

истории

, 2011;

Ташматова

К

.

Экономическое

и

культурное

сотрудничество

Узбекистана

и

других

государств

Центральной

Азии

с

Китайской

Народной

Республикой

(1991–2011).

Дис

.

...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

., 2012;

Рахимов

М

.

А

.

Сотрудничество

Узбекистана

c

зарубежными

странами

и

международными

организациями

в

обеспечении

стабильности

и

устойчивого

развития

в

Центральной

Азии

(1991–2010).

Дис

. ...

д

-

ра

ист

.

наук

. –

Т

., 2012.

1

Раҳимбаева

Д

.

В

.

Ўзбекистонда

дипломатия

хизматининг

шаклланиш

ва

ривожланиш

тарихи

(1944–

2001

йиллар

.

Ташқи

ишлар

вазирлиги

мисолида

).

Тарих

фан

.

д

-

ри

...

дис

. –

Т

., 2007. –

Б

. 14-15.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

112

тарихи

1

китобларини

алоҳида

кўрсатиб

ўтиш

мумкин

.

Уларда

ташқи

сиёсат

ва

ҳамкорлик

масалалари

билан

бирга

,

дастлабки

дипломатик

кадрлар

фаолиятига

ҳам

эътибор

қаратилган

.

Иккинчи

йўналишга

сиёсатшунослик

,

ҳуқуқшунослик

,

психология

каби

фанлар

доирасида

дипломатия

бўйича

олиб

борилаётган

ҳамда

амалиётчи

мутахассислар

томонидан

дипломатиянинг

турли

йўналишларида

амалга

оширилаётган

методологик

,

илмий

-

амалий

,

таҳлилий

ишланмалар

киради

.

Хусусан

,

У

.

Хасанов

,

Г

.

Табак

,

Н

.

Ибрагимова

,

Н

.

Тўлаганова

, C.

Шара

-

пова

,

К

.

Асирбабаева

,

Г

.

Мўминова

,

А

.

Шарапов

,

Д

.

Нишанов

каби

олимлар

ёқлаган

диссертацияларда

мазкур

муаммонинг

айрим

жиҳатлари

сиёсатшу

-

нослик

нуқтаи

назаридан

тадқиқ

этилган

2

.

Уларда

Ўзбекистоннинг

замона

-

вий

халқаро

муносабатлардаги

ўрни

ва

аҳамияти

,

истиқболи

,

ташқи

сиёсати

ва

дипломатияси

,

жаҳон

сиёсий

ва

иқтисодий

тизимига

интеграцияси

,

ташқи

сиёсат

соҳасидаги

жаҳон

тажрибаси

,

давлатлараро

муносабатлар

каби

маса

-

лаларни

ўрганишга

сиёсатшунослик

нуқтаи

назаридан

ёндашилган

.

Мустақиллик

йилларида

диссертация

тадқиқотлари

билан

бирга

,

қатор

илмий

нашрлар

ҳам

чоп

этилди

.

Жумладан

,

илк

нашрлар

А

.

Қосимов

,

А

.

Саидов

каби

ама

-

лиётчи

олимлар

томонидан

амалга

оширилиб

,

уларда

Ўзбекистон

ташқи

сиёсати

-

нинг

устувор

йўналишлари

ва

дипломатиясининг

шаклланиш

босқичлари

,

мамла

-

катимизнинг

халқаро

ва

минтақавий

ташкилотлардаги

иштироки

,

минтақавий

хавфсизликни

таъминлаш

,

иқтисодий

,

илмий

-

техникавий

ва

маданий

-

гуманитар

соҳалардаги

икки

томонлама

ва

кўп

томонлама

ҳамкорлиги

масалалари

ёритилган

3

.

1

История

международных

отношений

и

дипломатии

. –

Т

.:

НУУИМУ

, 2002;

Хоназаров

Қ

.

Дипломатиямизда

биринчи

қалдирғоч

кадрлар

. –

Т

.:

ЖИДУ

, 2011;

Фармонов

Р

.,

Жўраев

Қ

.

Халқаро

муносабатлар

тарихи

. –

Т

.:

ЖИДУ

, 2014.

2

Хасанов

У

.

А

.

Национальные

интересы

Республики

Узбекистан

и

проблемы

безопасности

в

Центральноазиатском

регионе

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

полит

.

наук

. –

М

., 2003;

Табак

Г

.

А

.

Роль

культурных

и

исторических

традиций

во

внешней

политике

Республики

Узбекистан

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

полит

.

наук

. –

Т

., 2004;

Ибрагимова

Н

.

Ш

.

Сравнительный

анализ

политических

взаимоотношений

Республики

Узбекистан

с

Республикой

Индия

и

Исламской

Республикой

Пакистан

на

современном

этапе

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

полит

.

наук

. –

Т

., 2004;

Туляганова

Н

.

У

.

Афганский

конфликт

и

его

последствия

в

контексте

становления

новой

системы

безопасности

в

Центральной

Азии

.

Автореф

.

дис

. ...

д

-

ра

полит

.

наук

. –

Т

., 2006;

Шарапова

С

.

Ш

.

Многосторонняя

дипломатия

Республики

Узбекистан

:

участие

в

универсальных

,

региональных

и

субрегиональных

организациях

,

межгосударственных

объединениях

.

Автореф

.

дис

. ...

д

-

ра

полит

.

наук

. –

Т

., 2006;

Асирбабаева

К

.

С

.

Республика

Узбекистан

и

Республика

Корея

:

процессы

модернизации

и

перспективы

сотрудничества

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

Т

., 2007;

Муминова

Г

.

М

.

Политико

-

правовой

аспект

сотрудничества

Республики

Узбекистан

и

Европейского

Союза

.

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

полит

.

наук

. –

Т

., 2007;

Шарапов

А

.

А

.

Осиё

-

Тинч

океани

минтақаси

давлатлари

Ўзбекистон

Республикаси

халқаро

муносабатлари

тизимида

(XX

Р

,

Япония

,

Жанубий

Корея

,

Малайзия

,

мисолида

).

Автореф

.

дис

. ...

канд

.

полит

.

наук

. –

Т

., 2008;

Нишанов

Д

.

Б

.

Внешняя

политика

Республики

Узбекистан

в

90-

е

годы

XX

века

.

Дис

. ...

канд

.

ист

.

наук

. –

М

., 2008.

3

Касымов

А

.

М

.,

Васькин

И

.

Основные

направления

внешней

политики

Республики

Узбекистан

. –

Т

., 1994;

Саидов

А

.

Х

.

Узбекистан

и

ОБСЕ

:

грани

сотрудничества

. –

Т

.:

Национальный

центр

Республики

Узбекистан

по

правам

человека

, 1998;

Гиясов

Б

.

Т

.

и

др

.

Международные

отношения

и

дипломатия

на

современном

этапе

. –

Т

.:

ТДШИ

, 2009.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

113

Бугунги

кунда

дипломатияда

миллий

манфаатларни

ҳимоя

қилиш

,

мин

-

тақавий

ва

глобал

хавфсизликни

таъминлаш

масалаларининг

долзарблиги

ошиб

бормоқда

.

Шу

муносабат

билан

,

Марказий

Осиёда

минтақавий

хавф

-

сизликнинг

тизим

сифатида

шаклланиши

билан

боғлиқ

тадқиқотлар

муҳим

ўрин

тутади

.

Бу

жиҳатдан

Р

.

Алимовнинг

Центральная

Азия

:

Общность

интересов

монографияси

алоҳида

қийматга

эга

1

.

Унда

Марказий

Осиёда

минтақавий

ҳамкорликнинг

объектив

имкониятлари

,

тарихий

,

маданий

,

сиё

-

сий

,

ижтимоий

-

иқтисодий

шарт

-

шароитлар

,

минтақавий

ҳамкорликнинг

тажрибалари

тадқиқ

этилган

.

Шунингдек

,

Марказий

Осиёда

геосиёсий

куч

-

лар

мувозанати

,

АҚШ

,

Россия

,

Хитой

,

ЕИ

,

Япония

ва

бошқа

қудратли

давлатлар

манфаатларининг

тўқнашуви

масалалари

ёритилган

.

Минтақавий

хавфсизликни

таъминлаш

борасида

БМТ

,

НАТО

,

ЕХҲТ

,

ШҲТ

,

КХШТ

сингари

халқаро

ташкилотларнинг

роли

ҳам

ўрганилган

.

Муаллиф

минтақа

-

вий

хавфсизликка

асосий

таҳдидларни

таҳлил

қилиш

жараёнида

Афғонис

-

тон

муаммолари

,

Марказий

Осиё

давлатлари

,

Марказий

Осиё

Ҳамкорлик

Ташкилоти

билан

минтақавий

хавфсизликни

таъминлаш

борасида

диплома

-

тик

муносабатларни

кучайтириш

масалаларини

ўрганишга

алоҳида

эътибор

қаратиш

зарурлиги

ҳақида

хулоса

чиқарган

.

Ш

.

Арифхановнинг

«

Центральная

Азия

:

региональная

интеграция

и

без

-

опасность

»

2

,

Ч

.

Кўчаровнинг

Марказий

Осиёнинг

минтақавий

интеграцион

жараёни

муаммолари

3

номли

монографияларида

ҳозирги

пайтда

Ўзбекис

-

тон

дипломатияси

олдида

турган

Марказий

Осиё

минтақасида

халқаро

таҳдидларга

қарши

кураш

чора

-

тадбирларини

ишлаб

чиқиш

,

муаммоларни

тинч

йўл

билан

ҳал

қилиш

масалалари

таҳлил

қилинган

.

Шу

жиҳатдан

қараганда

,

эксперт

И

.

Бобоқулов

МДҲнинг

минтақавий

хавфсизликдаги

ролини

ўрганган

ҳолда

,

унинг

ўзаро

муносабатлар

тизими

-

даги

субординацияси

заиф

ҳамда

қарорлар

қабул

қилишда

ён

бериш

хусу

-

сиятлари

тўла

шаклланмаган

ташкилот

эканини

кўрсатиб

ўтади

4

.

Дипломатияни

илмий

ўрганишнинг

муҳим

йўналишларидан

бири

унинг

ҳуқуқий

асосларини

тадқиқ

этиш

бўлиб

,

бу

борада

Л

.

Саидованинг

Ўзбекис

-

тон

Республикаси

дипломатик

фаолиятининг

ҳуқуқий

асосларига

бағишлан

-

ган

монографияси

алоҳида

ўрин

тутади

5

.

Унда

Ўзбекистоннинг

халқаро

ҳуқуқнинг

тенг

ҳуқуқли

субъекти

сифатида

дипломатик

ҳуқуқларини

амалга

ошириши

,

шунингдек

,

Ўзбекистон

мисолида

дипломатик

ҳуқуқнинг

асосий

институтлари

фаолияти

таҳлил

қилинган

,

дипломатик

ҳуқуқнинг

халқаро

1

Алимов

Р

.

М

.

Центральная

Азия

:

Общность

интересов

. –

Т

.:

Шарқ

, 2005.

2

Арифханов

Ш

.

Р

.

Центральная

Азия

:

региональная

интеграция

и

безопасность

. –

Т

.:

Шарқ

, 2008.

3

Кўчаров

Ч

.

Ш

.

Марказий

Осиёнинг

минтақавий

интеграцион

жараёни

муаммолари

(

геосиёсий

таҳлил

тажрибаси

). –

Т

.:

Фан

, 2008. –

Б

. 200.

4

Бобокулов

И

.

И

.

Международно

-

правовые

аспекты

региональной

безопасности

:

вопросы

теории

и

практики

. –

Т

.:

УМЭД

, 2010. –

С

. 113.

5

Саидова

Л

.

Правовые

основы

дипломатической

деятельности

Республики

Узбекистан

. –

Т

.:

Национальный

центр

Республики

Узбекистан

по

правам

человека

, 2001. –

С

. 192.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

114

ҳуқуқий

манбалари

,

мамлакатимизда

дипломатик

фаолиятни

тартибга

сола

-

диган

ички

давлат

қонунчилиги

ҳамда

унинг

ривожланиш

динамикаси

,

мам

-

лакатнинг

халқаро

алоқаларини

амалга

оширишда

давлат

бошлиғининг

ва

-

колатлари

,

парламентнинг

имкониятлари

ҳамда

халқаро

фаолиятнинг

асосий

йўналишлари

тадқиқ

этилган

.

Шунингдек

,

Ўзбекистон

Республикаси

дипло

-

матик

ваколатхоналарининг

ҳуқуқий

асослари

,

глобал

ва

минтақавий

муам

-

моларни

ҳал

этишдаги

роли

,

мамлакатнинг

доимий

ва

вақтинчалик

дипло

-

матик

миссия

ҳуқуқи

,

халқаро

саҳналарда

миллий

дипломатик

фаолиятни

кучайтириш

,

хорижий

мамлакатлардаги

консуллик

идораларининг

ваколат

-

лари

ва

функциялари

каби

масалалар

баён

этилган

.

И

.

Умарохуновнинг

монографиясида

1

халқаро

ҳуқуқий

ҳужжатларни

тайёрлашда

дипломатиянинг

роли

ёритилган

;

Ўзбекистон

дипломатияси

-

нинг

халқаро

миқёсда

ҳужжатлар

ва

консультацияларни

таснифлаш

фаолия

-

ти

,

шартномавий

ҳуқуқ

ижодкорлиги

кўрсатилган

;

дипломатик

идораларда

халқаро

шартномалар

амалиёти

,

давлатлараро

шартномаларнинг

амал

қили

-

ши

ва

самарадорлигини

доимий

назорат

қилиш

бўйича

қатор

тавсиялар

ишлаб

чиқилган

.

Тадқиқотчи

Ўзбекистон

Республикаси

Ташқи

ишлар

вазир

-

лигининг

хорижий

контрагентлар

,

шериклар

билан

ишлайдиган

давлат

ижро

органлари

фаолиятини

мувофиқлаштириш

борасидаги

ролини

оширишга

доир

таклифлар

берган

,

халқаро

ҳуқуқ

ва

халқаро

муносабатларнинг

тенг

ҳуқуқли

субъекти

сифатида

Ўзбекистоннинг

ташқи

сиёсий

ва

иқтисодий

фаолиятига

оид

қонун

ҳужжатлари

ҳамда

шартномаларини

кодификация

қилиш

лозимлигини

кўрсатиб

ўтган

.

Ташқи

иқтисодий

соҳани

ҳуқуқий

таъминлаш

масаласини

Х

.

Исламход

-

жаев

ҳам

ўрганган

.

Унинг

тадқиқоти

ташқи

иқтисодий

соҳада

давлат

бошқа

-

рувининг

назарий

ва

амалий

муаммоларига

бағишланган

2

.

Маълумки

,

Ўзбекистон

Республикаси

дипломатик

фаолиятининг

муҳим

йўналишларидан

бири

дипломатик

протокол

ва

этикет

ҳисобланади

.

Шу

боис

,

Л

.

Абдуллаева

дипломатик

протокол

ва

этикетнинг

ўзига

хос

хусу

-

сиятлари

,

Ўзбекистон

Республикасининг

бу

борадаги

тажрибасини

тадқиқ

этган

3

.

Мазкур

ишда

дипломатик

протокол

ва

этикетнинг

тарихий

ҳамда

замонавий

назариялари

,

асосий

қонуниятлари

ва

амалиёти

очиб

берилган

.

Унда

Ўзбекистон

Республикасида

протокол

амалиётини

тайёрлаш

масалала

-

рига

алоҳида

урғу

берилган

.

Тадқиқотчининг

таъкидлашича

,

бизнинг

прото

-

колимизда

учрайдиган

Британия

ёки

Америка

протоколи

амалиётининг

айрим

элементлари

улардан

нусха

олганимизни

англатмайди

,

балки

улар

-

нинг

миллий

анъаналар

ва

халқаро

меъёрлар

билан

уйғунлашувидан

далолат

1

Умарахунов

И

.

М

.

Республика

Узбекистан

и

международное

право

. –

Т

.:

Узбекистан

, 1998. –

С

. 309.

2

Исламходжаев

Х

.

С

.

Государственное

управление

в

сфере

внешнеэкономических

связей

.

Учебное

пособие

. –

Т

.:

ТГЮИ

, 2012.

3

Абдуллаева

Л

.M.

Особенности

дипломатического

протокола

и

этикета

:

практика

Республики

Узбекистан

.

Учебное

пособие

. –

Т

.:

Зар

қалам

, 2005. –

С

. 176.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

115

беради

.

Ўзбекистон

Республикаси

протоколининг

ўзига

хос

жиҳати

унинг

шарқона

меҳмондўстлик

анъаналарига

содиқлиги

ва

ўзга

мамлакатларнинг

анъаналарига

ҳурмат

билан

қараши

бўлиб

,

улар

ортиқча

дабдабалардан

холи

ва

соф

демократик

хусусиятга

эга

.

Айрим

илмий

мақола

ва

тезисларда

замонавий

дипломатиянинг

иқтисодий

дипломатия

,

парламент

дипломатияси

,

оммавий

ва

рақамли

дипломатия

каби

тур

-

лари

тадқиқ

этилган

,

бу

соҳалар

учун

кадрлар

тайёрлаш

масалалари

кўтарилган

1

.

Ҳар

қандай

давлатнинг

ташқи

сиёсатида

,

биринчи

навбатда

,

иқтисодий

дипломатияга

урғу

берилади

.

Республикамизда

шу

соҳанинг

етакчи

олими

ҳисобланган

И

.

Мавланов

Ўзбекистон

дипломатиясининг

устувор

йўналиш

-

ларини

таҳлил

қилар

экан

,

қуйидагиларни

қайд

этди

: “...

Мамлакат

тараққиё

-

тининг

у

ёки

бу

босқичида

муайян

вазият

ва

миллий

манфаатлар

шакллан

-

тирилишига

боғлиқ

ҳолда

ҳамкорликнинг

қандайдир

муайян

кўринишига

урғу

берилиши

мумкин

.

Масалан

,

мустақилликка

эришилганидан

сўнг

Ўзбе

-

кистон

дипломатиясида

иқтисодий

ҳамкорлик

марказий

ўринлардан

бирини

эгаллай

бошлади

.

Мамлакатдаги

иқтисодий

вазият

мураккаб

эди

,

шу

сабаб

-

дан

иқтисодий

алоқалар

ҳар

томонлама

ривожланишга

муҳтож

экани

алоҳи

-

да

таъкидланган

.

Ўзбекистон

раҳбарияти

мураккаб

халқаро

вазиятларда

мамлакат

иқтисодиёти

масалаларини

ҳал

қилган

ҳолда

мустақилликнинг

илк

кунлариданоқ

ўз

ташқи

сиёсатини

ишлаб

чиқиш

ва

дипломатияни

ривожлан

-

тиришга

киришди

2

, –

деб

таъкидлайди

.

И

.

Мавланов

дипломатик

фаолиятнинг

янги

йўналишларини

тадқиқ

этган

ҳолда

,

қуйидагиларга

эътиборни

қаратди

: “

Дипломатик

фаолиятнинг

мумтоз

1

Жўраев

Қ

.

Ўзбекистон

дипломатияси

мустақиллик

йилларида

:

ютуқлар

ва

вазифалар

//

Халқаро

муносабатлар

. – 2002. –

2. –

Б

. 55–58;

Нуриддинов

Ҳ

.

Ўзбекистоннинг

кўп

векторли

замонавий

дипломатиясининг

ШҲТ

доирасида

ривож

топиш

истиқболлари

//

Халқаро

муносабатлар

. –

1. – 2010. –

Б

. 99–104;

Сборник

научных

публикаций

общества

молодых

ученых

УМЭД

. –

Т

.:

УМЭД

, 2011. –

С

. 48–51;

Расулов

А

.

Становление

и

формирование

дипломатии

и

дипломатической

службы

Республики

Узбекистан

и

подготовка

дипломатов

в

современных

условиях

//

Вопросы

формирования

и

развития

узбекской

школы

дипломатии

:

Мат

-

лы

круглого

стола

. –

Т

.:

УМЭД

, 2012. –

С

. 38–43;

Вахидов

А

.

Роль

системного

повышения

квалификации

дипломатических

кадров

//

Вопросы

формирования

и

развития

узбекской

школы

дипломатии

:

Мат

-

лы

круглого

стола

. –

Т

.:

УМЭД

, 2012. –

С

. 17–20;

Мавланов

И

.

Р

.

Развитие

экономической

дипломатии

Республики

Узбекистан

,

современные

вызовы

и

некоторые

подходы

к

их

преодолению

//

Вопросы

формирования

и

развития

узбекской

школы

дипломатии

:

Мат

-

лы

круглого

стола

. –

Т

.:

УМЭД

, 2012. –

С

. 23–32;

Жураев

С

.

А

.

Новые

тенденции

публичной

дипломатии

// XX

асрда

жаҳон

сиёсатида

архитектоник

ўзгаришлар

: Real politik

концепцияси

ва

Ўзбекистон

амалиёти

:

Илмий

-

амалий

конф

.

мат

-

ри

. –

Т

.:

ТДШИ

, 2014. –

Б

. 69–

70;

Сафоев

С

.

Ҳозирги

замон

халқаро

муносабатлари

ва

парламентлараро

ҳамкорлик

// XXI

асрда

жаҳон

сиёсати

ва

Ўзбекистон

тажрибаси

:

сиёсий

,

ҳуқуқий

ва

ижтимоий

жиҳатлари

//

Ўзбекистон

Республикаси

миқёсида

илмий

-

амалий

конф

.

мат

-

ри

. –

Т

.:

ТДШИ

, 2015. –

Б

. 6–8;

Ҳозирги

замон

халқаро

муносабатлари

ва

парламентлараро

ҳамкорлик

// XXI

асрда

жаҳон

сиёсати

ва

Ўзбекистон

тажрибаси

:

сиёсий

,

хуқуқий

ва

ижтимоий

жиҳатлари

:

Респ

.

илмий

-

амалий

конф

.

мат

-

ри

. –

Т

.:

ТДШИ

, 2015. –

Б

. 6–12.

2

Мавланов

И

.

Р

.

Экономическая

дипломатия

Индии

в

условиях

трансформации

мирового

порядка

. –

Т

.:

УМЭД

, 2010. –

С

. 96.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

116

шакл

ва

вазифалари

сақланиб

қолганига

қарамай

,

халқаро

муносабатлардаги

янги

жиҳатлар

кўп

томонлама

ва

минтақавий

дипломатиянинг

,

олий

ва

юксак

даражадаги

дипломатиянинг

жадал

ривожланиши

,

мисли

кўрилмаган

халқаро

иқтисодий

муносабатлар

, “

дипломатия

иккинчи

йўналиши

оқими

” –

бари

XX

аср

охири

ва

XXI

аср

бошларидаги

дипломатияга

жиддий

таъсир

кўрсатди

ва

энг

аввало

,

дипломатик

ваколатхоналар

орқали

амалга

ошириладиган

анъанавий

дипломатияга

нисбатан

катта

шубҳаларни

юзага

келтирди

1

.

И

.

Мавлановнинг

фикрига

кўра

, “XXI

асрда

дипломатия

давлатлар

ва

жаҳон

саҳнидаги

бошқа

иштирокчиларнинг

ўзаро

ҳамкорлигини

таъмин

-

лаган

ҳолда

ташқи

сиёсат

ва

иқтисодиётда

асосий

роль

ўйнашда

давом

эта

-

ди

.

Бу

,

аввало

,

биз

маҳаллий

институтлар

асосида

янгича

жаҳон

тартиботи

пойдеворининг

пайдо

бўлиши

ва

тикланиши

ибтидосида

турганимиздан

,

бу

-

ларда

эса

янгича

иқтисодий

тартибот

барпо

этишнинг

зўравонлик

усуллари

маъқул

келмаслиги

,

балки

икки

томонлама

,

кўп

томонлама

ва

минтақавий

дипломатиянинг

таъсирчан

воситалари

зарур

бўлишидан

келиб

чиқади

2

.

Ахборот

тизимларининг

ривожланиши

ва

глобаллашув

дипломатиянинг

фаоллигини

оширишни

,

жамоатчилик

фикрига

таъсир

кўрсатишнинг

янги

ёндашувларини

ишлаб

чиқишни

талаб

қилмоқда

.

Шу

боис

А

.

Расуловнинг

:

Замонавий

илмий

техник

таъминот

,

информатика

,

ақлий

меҳнатнинг

ком

-

пьютерлашуви

,

интернетдан

фойдаланиш

кабилар

дипломатиянинг

ривож

-

ланиши

учун

муҳим

омил

бўлмоқда

3

, –

деган

фикрлари

эътиборга

лойиқ

.

Дипломатияни

ўрганишда

дипломатнинг

шахсий

хислатлари

,

тарбиявий

жиҳатлари

катта

ўрин

эгаллайди

.

Шу

муносабат

билан

,

А

.

Файзуллаев

томо

-

нидан

дипломатнинг

мотивацияси

ва

шахсий

сифатлари

,

дипломатик

фао

-

лиятнинг

психологик

жиҳатлари

ёритилган

тадқиқотларни

алоҳида

қайд

этиш

лозим

4

.

Бу

ишларнинг

яна

бир

аҳамиятли

томони

шундаки

,

уларда

мамлакати

-

миз

дипломатларига

нисбатан

қўлланиладиган

талаблар

борасида

кўрсатмалар

мавжуд

.

Жумладан

,

дипломатнинг

шахсий

хислатлари

,

мақсадли

ҳаракатлари

,

ҳаётий

позицияга

эгалиги

ва

ишонтириш

лаёқати

билан

мустаҳкамланган

бўли

-

шига

урғу

берилган

.

Дипломатнинг

зарурий

шахсий

хислатлари

ичида

Ватанга

содиқлик

,

киришимлилик

,

иродалилик

,

аниқлик

,

ўзини

тута

билиш

,

мантиқий

фикрлаш

ва

нутқ

маданияти

,

бошқаларни

эшитиш

,

ишонтириш

,

вазиятни

аниқ

баҳолай

олиш

ва

ундан

фойдаланиш

,

воситачи

сифатида

ҳаракат

қила

билиш

,

1

Мавланов

И

.

Р

.

Экономическая

дипломатия

Индии

в

условиях

трансформации

мирового

порядка

. –

Т

.:

УМЭД

, 2010. –

С

. 96.

2

Мавланов

И

.

Р

.

Экономическая

дипломатия

Индии

в

условиях

трансформации

мирового

порядка

. –

Т

.:

УМЭД

, 2010. –

С

. 98.

3

Расулов

А

.

Становление

и

формирование

дипломатии

и

дипломатической

службы

Республики

Узбекистан

и

подготовка

дипломатов

в

современных

условиях

//

Вопросы

формирования

и

развития

узбекской

школы

дипломатии

:

Мат

-

лы

круглого

стола

. –

Т

.:

УМЭД

, 2012.

4

Файзуллаев

А

.

Психологические

аспекты

дипломатической

деятельности

//

Международ

-

ные

отношения

. – 2003. –

3. –

С

. 50–57;

Файзуллаев

А

.

Мотивация

и

личность

дипломата

//

Международные

отношения

. – 2004. –

2. –

С

. 62–70.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

3

117

тарғиботчилик

хусусиятларига

эга

бўлиш

,

интилувчанлик

,

қийинчиликларни

бартараф

этиш

қобилияти

,

бамайлихотирлик

,

экстремал

шароитларда

ишлай

олиш

,

бошқа

маданият

ва

муҳитга

мослаша

олиш

,

ўз

касбини

севиш

,

бошқа

маданият

ва

тилларни

билишга

интилиш

,

ҳалоллик

,

ростгўйлик

,

масъулият

-

лилик

,

жисмоний

хислатлар

,

интеллектуал

хусусиятлар

,

яъни

яхши

хотира

,

таҳлилий

қобилият

кабилар

муҳим

ўрин

тутади

.

Хулоса

ўрнида

шуни

айтиш

керакки

,

дипломатиянинг

назарий

ва

илмий

асослари

доимий

ривожланишда

бўлиб

,

янги

ғояларни

ишлаб

чиқиш

,

амалий

тажрибаларни

умумлаштириш

,

халқаро

муносабатлар

қонуниятларини

акс

эттириш

уни

ҳаракатлантирувчи

асосий

омил

ҳисобланади

.

Ҳозирги

мурак

-

каб

вазиятда

қатор

давлатлар

геосиёсий

фаоллигининг

ўсиб

бориши

,

халқа

-

ро

хавфсизликка

қарши

таҳдид

ва

хавф

-

хатарларнинг

кучайиши

,

интернет

воситасида

ахборот

маконининг

кенгайиши

ва

глобаллашув

дипломатиянинг

назарий

ва

амалий

аҳамиятини

оширмоқда

.

Халқаро

вазият

дипломатик

фаолиятнинг

илмий

асосларини

ривожлантиришни

талаб

этмоқда

.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов