Margarin sariyogʼ oʼrnini bosuvchi mahsulot boʼlganligi uchun aksariyat margarin retseptlarida sut qoʼshiladi. Biroq sigir suti qimmatligi uchun olinadigan margarin tannarxi oshib ketadi. Maqoladi soya dukkagidan sut olish va uni margarin tarkibidagi sigir suti oʼrniga qoʼllash boʼyicha olib borilgan tajribalarning natijalari keltirilgan. Soya dukkagidan anʼnaviy usulda soya suti olib tahlil qilinganda uning tarkibiy qismlari sigir sutinikiga yaqin ekanligi aniqlandi. Xususan, oqsil miqdori soya sutida 3,48%, sigir sutida esa 2,31-2,84% ni tashkil qiladi. Uglevod miqdori 2,10% va 8,48-8,91%, yog' miqdori 1,96% va 0,11-0,14%, kul miqdori esa mos ravishda 0,28% va 0,21-0,26% ni tashkil qiladi. Sigir suti soya sutidan uglevod miqdorining kopligi bilan jiddiy farq qildi. Olingan soya suti asosida margarin retsepti shakllantirildi va margarin tayyorlandi. Olingan qilingan barcha margarinlar sifat koʼrsatkichlari boʼyicha OzDSt 3317-2018 talablariga mos keldi. Faqat soya suti qoʼshilgan retsept asosida olingan margarinlarning konsistentsiyasi (plastikligi, eruvchanligi, kesilgandagi yuzasi) nisbatan yaxshi ekanligi kuzatildi.
Мазкур мақолада араб замонавий Саудия адабиёти шеърияти вакили Мансур ал-Ҳозимийнинг илмий мероси “Завқ-шавқ ва ҳикоялар” девонида шоирнинг қасидаларини ўрганишни ўз ичига қамраб олган. Биз Мансур ал-Ҳозимийнинг ةيبرعلا ةريزجلا نم ءارعش (“Араб яримороли шоирлари”) номли китобдаги муҳаббат ва табиат васфи ила ёзилган шеърлари мазмунан бой ва шаклан гўзаллигига, Мансур ал-Ҳозимий шакл ва мазмунга доир барча унсурларни қунт билан ишлаб, уларга жило ва сайқал берганига, тил имкониятларидан усталик билан фойдаланганлигига, шунинг учун ҳам унинг шеърлари тилининг аниқ равонлиги, образли ва ширали бўлиши билан бирга ғоялар содда ва ихчам, китобхонни ўйга солдирувчи, том маънода китобхонга мослигига гувоҳ бўламиз. Шунингдек, унинг шеърияти ўзбек адабларининг шеърлари билан мазмуний жиҳатдан ўзаро солиштирилди.
The law in general and intellectual property law in particular, endeavored to foster the innovations under the protection of author’s property rights. However, with every innovation which facilitated copying and sharing, the law has never given a full monopoly to the authors based on a social utility, which benefitted the users and the industry, evidenced in radio and cable television. Concerning the internet, while following the same approach in Google Books, the law, however, rejected Peer-to-Peer networks, although the distinguished models of conveying the content. Allegedly, the balance can also be stroked in there with the technology offering a solution to securing the interests of authors, by the model of the YouTube Content ID system.
Adequate translation means perfectly reflected content of the original and full stylistic and semantic correspondence. Great importance is attached to the study of the phenomena of literary translation in a comparative-stylistic plan as an effective scientific method. Recreation of style is an inherent problem in literary translation. Equivalence is the defining measure of the quality of any translation. The study of translation transformations is one of the relevant aspects when considering the linguistic features of the texts of works of art. In the process, the created text is transformed into another language system, and the translation is analyzed as a cultural phenomenon. The depicted national flavor in literary translation is very complex in its content. One should strive to present the principles, requirements and means of adequate translation from the point of view of national identity, genre specifics, poetic expression of size, color of the era, as well as preserving the form and content of a work of art.
Мазкур мақолада Фуқаролик ҳуқуқи қоидалари ва
кредит соҳасидаги иқтисодий фан ҳулосаларига асосланиб, кредитнинг иқтисодий категория сифатида хусусиятлари таҳлил қилинади, кредит муносабатларининг мазмунини очиб бериш орқали кредитнинг ҳуқуқий табиати тўғрисида хулосалар чиқарилади
Давлат аҳамиятига молик ҳужжатлар мазмунида кўрсатиб берилганидек, бошланғич таълим республика узлуксиз таълимининг муҳим таркибий қисми бўлиб, унинг самарали ташкил этилиши навбатдаги таълим босқичларида муваффақиятларга эришишнинг муҳим кафолати бўла олади. Зеро, бошланғич таълим мактабларида ўқувчилар томонидан ўзлаштирилган ўқув-билиш фаолияти кўникмалари ва маънавий-ахлоқий сифатларни таянч мактаблар, академик лицей, касб-ҳунар коллежлари ҳамда олий таълим муассасаларида таҳсил олиш чоғида янада бойитиб бориш, мустаҳкамлаш имконияти юзага келади. Ана шу жиҳатига кўра масъулият ҳиссини тарбиялашга бошланғич таълим давриданоқ эътиборни қаратиш мақсадга мувофиқ. Бу даврда ўқувчи хулқ-атворида ҳосил бўлган сифатлар узлуксиз таълим тизимининг кейинги босқичларида мустаҳкамланиб боради. Ушбу мақолада “масъулият” тушунчасининг моҳияти, бошланғич синф ўқувчиларида масъулият ҳиссини тарбиялаш мазмуни, ўқув фанлари ва маънавий-маърифий тадбирларнинг бошланғич синф ўқувчиларида масъулият ҳиссини тарбиялашдаги ўрни ёритиб берилган.
Tadqiqotning maqsadi kalamushlarda paratsetamol tomonidan qo'zg'atilgan o'tkir toksik dori-darmonli gepatit modelida Darmonal moddasi va fitin birikmalarining himoya ta'sir mexanizmini o'rganish edi. Tadqiqot materiali va usullari og'irligi 140-200 g bo'lgan har ikki jinsdagi kalamushlarda o'tkazildi.Dori vositasida jigar shikastlanishi 2 kun davomida 500 mg/kg dozada paratsetamolni oshqozonga kiritish orqali ko'paytirildi. Sinov birikmalari Darmonal, Fitin-C va mos yozuvlar Liv.52 preparati gepatitning ko'payishidan keyin 7 kun ichida 100 mg / kg dozada kiritildi. Tanlangan supramolekulyar komplekslarning samaradorligi va ta'sir mexanizmini paratsetamol keltirib chiqaradigan toksik dori-darmonli gepatit modelida aniqlash uchun biz quyidagilarni o'rgandik: qon zardobidagi umumiy oqsil va albumin miqdori bo'yicha jigarning oqsil sintez qilish funktsiyasi, ekskretor va umumiy va to'g'ridan-to'g'ri bilirubin miqdori bo'yicha jigarning toksik funktsiyasi, qon zardobidagi karbamid miqdori bo'yicha endogen intoksikatsiya, indikator fermentlari (alanin aminotransferaza (ALT) va qon zardobidagi aspartat aminotransferaza (AST)) faolligiga ko'ra sitolitik sindrom. Tadqiqot natijalari. Darmonal, Fitin-S va ularning birgalikda qo'llanilishi bilan Liv.52 etalon preparatining o'ziga xos faolligini paratsetamol va uglerodli tetrakloridli gepatit modelida o'rganish shuni ko'rsatdiki, dorilar og'iz orqali 100 mg / dozada yuborilganda. kg, aniq gepatoprotektiv ta'sirga ega.
Ishda raqamli ta‘lim resursi kontentni tashkil etuvchi zamonaviy ta‘limni modernizatsiyalash shakllaridan biri sifatida ta’lim jarayonida raqamli ta‘lim resurslaridan foydalanish ko‘rib chiqiladi.
Мақолада Алишер Навоий асарларида “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳларининг қўлланиши ва бадиий талқини масаласи таҳлилга тортилган. Буюк мутафаккир ижодида ушбу тушунчалар талқини қуйидаги тасниф асосида тадқиқ қилинган: 1) “маъни”, “маоний” истилоҳларининг моҳиятини очувчи фикрлар ифодаси; 2) маоний аҳлининг даражаси баландлиги ва уларнинг қарашлари жамият ҳаёти ҳамда миллат бадиий-эстетик тафаккури учун мезон бўла олиши; 3) маоний аҳлига мансуб салафлар ва замондошлар васфи; 4) аҳли маъни ва аҳли сурат муносабати масаласи. Мазкур тушунчалар Алишер Навоий асарларининг ботиний моҳиятини, ирфоний-эстетик мазмунини теранроқ англаш имконини бериши жиҳатидан қимматлидир. Буюк мутафаккир лирик шеърлари ҳамда “Хамса” достонларини “маъни” ва “аҳли маоний” истилоҳлари контекстида текшириш уларнинг янги маъно қирраларини кашф этишда алоҳида аҳамиятга эга. Мақолада Навоий асарлари биринчи марта айни тушунчалар асосида таҳлилга тортилган. Ушбу мақолада илмий муаммо Алишер Навоийнинг “Бадойиъ ул-бидоя”девони, “Хазойину-л-маоний” куллиёти, “Хамса” достонлари, “Мажолису-н-нафоис” тазкираси, “Лисону-т-тайр”, “Муҳокамату-л-луғатайн”, “Маҳбубу-л-қулуб”, “Хамсату-л-мутаҳаййирин”, “Насойиму-л-муҳаббат”, “Ҳолоти Саййид Ҳасан Ардашер” каби асарлари мисолида ўрганилган. Зарур ўринларда Алишер Навоий қарашлари буюк салафи Низомий Ганжавий фикрлари билан қиёсий таҳлил этилган. Таҳлил жараёнида илмий қарашларни асослаш учун Давлатшоҳ Самарқандийнинг “Тазкирату-ш-шуаро”, Деҳхудонинг “Луғатнома”, Ғиёсиддин Хондамирнинг “Макориму-л-ахлоқ” асарларига мурожаат қилинган. Тадқиқот натижасида Алишер Навоий ижодида “маъни” истилоҳи “сурат”нинг зидди бўлиб, зоҳирий мазмунни эмас, ботиний моҳиятни ифода этиши, “маоний” тушунчаси эса фикрни бадиий ифодалаш асоси ҳисобланган маоний илмини англатиши аниқланган. “Аҳли маоний” бирикмаси янада кенгроқ моҳиятни ифодалаши, мажоз воситасида Ҳақни англагувчи ҳақиқат ва маърифат аҳли мазмунида талқин этилиб, буюк шоир ижод концепцияси билан боғлиқ тушунча экани ҳақидаги хулосага келинган.
Мазкур мақола француз маърифатпарварлиги илк намояндаларидан бири Шарль Луи Монтескьенинг “Форс номалари”да Форсий нигоҳи икки томонлама ҳаракатни амалга оширишга имкон беради, яъни французларда кечган реал воқелик акси ўзига хос тарзда форсларда ҳам такрорланиши асар мазмунининг чуқур фалсафий мазмуни асосида ўрганилади. Монтескьенинг Форсий нигоҳи инсоннинг яшаб турган сиёсий тузумига ва, аксинча, жамиятнинг инсонга муносабатини масофадан кузатиши масал жанри, марказдан узоқлашган кузатиш, персонаж нигоҳи, юморга бой танқидий қарашлар орқали таҳлилга тортилади. Мақолада таржима бир-биридан фарқ қиладиган икки маданий бирлашма вакиллари орасидаги коммуникатив фаолият сифатида маданий тўсиқ муаммоларини ҳал
этадики, таржима жараёнида маданий факторлар катта аҳамиятга эга эканлиги
ҳамда таржиманинг маданий-этнографик концепциясига кўра тиллар эмас маданият-
лар таржима қилинишига алоҳида аҳамият қаратилади. Таржима матнида тил ва маданиятнинг ўзаро таъсирига хос специфик хусусияти “олам манзараси”нинг хилма-
хиллигида намоён бўлади. Бадиий таржиманинг асосий мезонларидан бири асар муаллифи индивидуал услубининг сақланиши стилистик фигуралар метафора, муболаға,
перефразаларнинг таржима тилига мос ўгирилиши орқали аниқланган ва аслият
матнида қўлланилган лисоний воситаларнинг услубий ўзига хослиги таржима матнининг ҳам худди бирламчи матндек бадиий маҳоратга эга асар эканлиги француз-ўзбек таржима матнлари асосида очиб берилган.Таржима меъёри нуқтаи назаридан муттаржимнинг бадиий матн парчасини тушунишида қийинчиликнинг юзага келиши табиий ҳол. Шу нуқтаи назардан ёзилиш услуби ва даври билан фарқ қилувчи фалсафий асарнинг таржимада қайта яратилишида аслият мазмунини рефлектив англашсиз адекват таржимасига эришиш қийин. Асарда қўлланилган стилистик фигураларнинг таржима тилида адекватлигига эришишда матн мазмунининг вазифавий-услубий меъёрларини сақлаб қолиш муҳим аҳамият касб этиши тадқиқ этилади.