Ushbu maqolada dunyo bionik arxitekturasining misollari va ularning ekobionik xususiyatlari muhokama qilinadi. Arxitekturada tabiiy texnologiyalarni qurilishni loyihalash sohasiga integratsiyalashuviga asoslangan yangi hodisani rivojlantirish bo'yicha tadqiqotlar olib borildi. Arxitekturada g'ayrioddiy yo'nalishning paydo bo'lishiga ekobionikaning ta'siri ko'rsatilgan.
Bu maqolada siz raqamli iqtisodiyot haqida quyidagi ma’lumotlarni olishingiz mumkin. “Raqamli iqtisodiyot o‘zi nima?”, “Raqamli iqtisodiyotnimg maqsad va vazifalari” , “O‘zbekistonda raqamli iqtisodiyotni rivojlantirish yo‘llari”, shu yo‘nalishdagi muammolar, bugungi kunda raqamli iqtisodiyotning nafaqat O‘zbekistonda, balki rivojlangan chet mamlakatlarda ham rivojlanish omillariga katta ta’sir ko‘rsatayotganligi va jamiyat hayotida muhim rol o‘ynayotganligi haqida bilib olasiz.
Ushbu maqolada mustazod janrining o‘ziga xos xususiyatlari hamda Alisher Navoiyning “Din ofati” mustazodining g‘oyaviy-badiiy xususiyatlari tavsiflanadi.
Араб тилида янги маъноли сўзларнинг ҳосил бўлиш жараёнига “ат-тавлийд ад-дилаалий” атамаси қўлланиб, бу бирикма “сўзларнинг маъно жиҳатдан қайтадан шаклланиши”, деган маънони билдиради. Араб тилида янги маъноли сўзлар икки хил йўл - иштиқоқ ҳамда ажнабий сўзларнинг араб тилига кириб келиши орқали ҳосил қилинади. Янги маъноли сўзларнинг иштиқоқ орқали ҳосил бўлиши ҳақида тўхталсак, бунда иштиқоқнинг ички гуруҳ ва турларига алоҳида эътибор қаратиш лозим. Иштиқоқнинг ички турларига иштиқоқ кабийр, иштиқоқ соғийр, иштиқоқ куббар, наҳт ва итбаъунлар кириб, ал-иштиқоқ ад-дилаалий (“маъновий иштиқоқ”), ал-иштиқоқ ассовтий (“товушли иштиқоқ”), ал-иштиқоқ ал-лафзий (“шаклий иштиқоқ”)ҳамда ал-иштиқоқ аш-шаъбий (“халқона иштиқоқ”)лар унинг гуруҳларини ташкил қилади. Иштиқоқнинг ички турларида сўз шакл жиҳатдан ўзгаришларга учрайди- унинг таркибидаги ҳарфларнинг ўрни ўзаро алмаштирилади, ҳаракатлар ўзгартирилади, баъзи ҳаракатлар олиб ташланади ёки қўшилади. Бундай ҳолатда баъзи бир сўзлар маъно жиҳатдан қисман ўзгарса, баъзилари эса мутлақо янги маънони касб этади. Юқорида номлари зикр этилган иштиқоқ кабийр, иштиқоқ соғийр, иштиқоқ куббар кабилар иштиқоқнинг “ал-иштиқоқ ал-лафзий” гуруҳига киради. Яъни бир сўз билан айтганда, сўз шаклининг “синдирилиши” натижасида маъноларнинг ўзгариши “ал-иштиқоқ ал-лафзий”да намоён бўлади.Оҳанг, товуш билан боғлиқ янги сўзларнинг ясалиши “ал-иштиқоқ ас-совтий”да намоён бўлади. “Ал-иштиқоқ аш-шаъбий”да кўпинча халқ томонидан ажнабий ҳисобланган сўзлар ўзлаштирилади ҳамда уларнинг шакли ўзгартирилиб, янги маъно-мазмун касб этган бошқа бир сўз ҳосил бўлади.“Ал-иштиқоқ ад-дилаалий”да сўз шакл жиҳатдан эмас, балки маъно жиҳатдан ўзгаришга учрайди. Бунда сўз маъноси кенгайиши, торайиши ёки, умуман, бошқа мазмунни касб этиши мумкин. Бу жараённи араб тилшунослари “ат-тавлий ад-дилаалий” номи билан атайдилар ҳамда унга омонимлик, метонимия, ад-дод ва “ал-иқтирад” кабиларни киритадилар. Араб тилида мавжуд бўлган омоним сўзлар шаклан бир хил бўлсада, аммо маъноси бир-биридан фарқланади. Аммо бундай сўзлар ўртасида икки предметнинг ўхшашлигига асосланган ҳолда улардан бирининг номини иккинчисига кўчириш муносабатлари намоён бўлади. Ад-дод хусусида гап кетганда, араб тилшунослари уни “тазод” санъатининг асоси сифатида кўрсатадилар. Ад-дод, бир сўз ўз замирида бир-бирига қарама-қарши икки маънони акс эттириши билан характерланади. Шуниси қизиқки, араб тилшунослари ад-додга бўлган ёндашувда икки қутбга бўлинадилар. Улардан бири бундай сўзлар мавжудлигини инкор этсалар, бошқаси эса унинг мавжудлигини таъкидлайдилар ҳамда бундай сўзлар араб шеъриятида, Қуръони Каримда ҳамда ҳадисларда учрашини алоҳида қайд этадилар. Араб тилида янги маъноли сўзларнинг ҳосил бўлишида “ал-иқтирад” (араб тилидан таржима қилганда “қарз олмоқ”, “ўзлаштирмоқ”, деган маъноларни билдиради) ҳам ўзига хос аҳамиятга эга. Бундай усулда сўзнинг мавжуд маъносига яна бир янги маъно қўшилади. “Ал-иқтирад” усулида ясалган сўзларнинг маъносида баъзи ҳолларда маълум бир узвийлик акс этса, айрим ҳолатларда эса бу алоқа умуман кузатилмайди.
ХХ асрнинг сўнгги чорагидан бошлаб ижтимоий фанларга ахборот технологиялар (Information technologies – IT) жорий этила бошланди. ХХI га келиб бу жараён янада жадаллашди[5, Б. 31]. Бунга иккита омил сабаб бўлди. Биринчидан, ахборот технологияларининг ўтган даврда янада ривожланиши ва эндиликда фақат аниқ ва табиий фанлар эмас, балки ижтимоий фанлар эҳтиёжлари учун ҳам кенг кўламда махсус хизмат кўрсата олиш имконияти пайдо бўлди. Иккинчидан, ижтимоий фанлар хусусан тарих фанида фанлараро ёндашув усулларидан фойдаланиш ва IT ёрдамида тарихий тадқиқотларни олиб боришга ўтилди
Ушбу мақолада энциклопедик олим Фахруддин ар-Розийнинг ҳаёти ва ижоди, унинг шогирдлари ҳақида маълумот берилган. Шунингдек, унинг “Балоғат илми”га оид ёзган асаридаги айрим масалалар юзасидан қарашлари таҳлил қилинган.
Ushbu maqola zamonaviy fan va texnika yutuqlaridan ta'lim maqsadlarida foydalanish imkoniyatlariga bag'ishlangan. O‘quvchilarga matematika o‘rgatishda zamonaviy texnologiyalardan foydalanishning ijobiy tomonlari aniqlangan.
In addition to pedagogical activity and its specific features, this article provides information on teaching students and organizing their upbringing and development. Also, the opinions of scientists about the pedagogical activity are mentioned.
Dunyoning barcha mamlakatlarisingari mamlakatimizda ham tadbirkorlikning barcha turlarini rivojlantirish, jumladan, transport xizmati ko‘rsatish sohasida tadbirkorlik faoliyatini yaʼni logistika xizmatini uni rivojlantirish muhim vazifalardan biriga aylandi. So‘nggi yillarda iqtisodiyotning barcha tarmoqlarida bo‘lgani kabi logistika xizmatlari ko‘rsatish sohasida ham keng qamrovli tub islohotlar amalga oshirildi. Jumladan: dunyoni rivojlangan mamlakatlarining yirik logistika kompaniyalari vakolatxonalari tashkil etildi, minglab kelometr avtomobil yo‘llari, temir yo‘llar to‘liq rekonstruksiya qilindi va bu ishlar davom ettirilmoqda, respublikamizdagi transport korxonalarining transport parklari yangilanda va hokazo. Prezidentimiz Shavkat Mirziyoev tomonidan Respublikamizda yo‘l-transport infratuzilmalarini tubdan isloh qilish, ularni jahon standartlari darajasiga chiqarish provard natijada respublikamizning tashqi savdo tovar aylanmasini rivojlantirishiga ijobiy taʼsir ko‘rsatishi aytib o‘tildi.
Мазкур мақолада ҳиндий тилидаги фразеологизмларни эквивалент ва муқобил иборалар воситасида таржима қилиш масаласи тадқиқ этилган. Асл нусха ва таржима тилларидаги фразеологизмларнинг ўзига хос хусусиятлари қиёсий ўрганилиб, улар орасидаги мазмуний-услубий мувофиқлик ҳолатлари аниқланган.
Ушбу мақолада халқаро ташкилотлар дипломатик ҳуқуқининг халқаро шартномавий-ҳуқуқий манбалари ва уларнинг халқаро ташкилотлар персоналини ҳимоя қилишдаги роль тадқиқ этилган. Мақолада асосий дипломатик шартнома ва конвенциялар, ушбу шартнома ва конвенцияларда Ўзбекистоннинг иштироки кўриб чиқилган, ҳамда уларнинг халқаро ташкилотларнинг дипломатик ходимларини ҳимоя қилишдаги ўрни очиб берилган.