В статье рассматривается вопрос определения роли цифровой компетентности в процессе цифровой трансформации образования в Казахстане, освещена проблема формирования цифровых компетенций будущего педагога. Отмечено, что данная компетенция играет значительную роль в профессиональной компетентности педагога и развитии его профессионально-педагогической культуры. Цель работы –
выявление цифровой компетентности педагогов в Казахстане В статье использован компетентностый подход, метод проблемной подачи материала, анализ литературных источников, анкетирование с помощью
программы Google Forms. В исследованиях цифровых компетенций педагогов можно выделить ряд научных подходов. В работе дан научный подход к вопросу оценки цифровой компетентности. В статье рассматривается вопрос определения роли цифровой компетентности в процессе цифровой трансформации образования в Казахстане, освещена проблема формирования цифровых компетенций будущего педагога.
Отмечено, что цифровая компетентность играет значительную роль в профессиональной компетентности педагога и развитии его профессионально-педагогической культуры. В исследовании было выделено 4 вида цифровой компетентности педагогов, которые реализовывается в различных видах деятельности в информационной среде: информационная и медиакомпетентность, коммуникативная компетентность, техническая компетентность, потребительская компетентность. Сделаны выводы о необходимости преодоления разрыва между уровнем цифровых компетенций необходимым для цифровой трансформации образования, путем развития цифровых компетенций педагогов, привлекая для этого новые технологии обучения.
Ushbu maqolada yoshlarning o‘z kasbining yetuk mutaxassisi sifatida yetishishida madaniyatlararo muloqot qilish muhim ahamiyati o‘rganilgan. Bu til o‘rganishni kommunikativ yondashuvni talab qiladi. Tadqiqotimizning maqsadini ingliz badiiy adabiyotini mutolaa qilish jarayonida talabalarining ijtimoiy-madaniy kompetensiyasini rivojlantirish qanday ahamiyat kasb etishini o‘rganish va baholash edi. Tadqiqotning vazifalarini quyidagi mavzular tashkil etadi: 1) ingliz badiiy adabiyotining talabalarning ijtimoiy-madaniy kompetentsiyasini rivojlantirishdagi ahamiyatini nazariy tekshirish; 2) ijtimoiy-madaniy nutq tahlilining vazifasi va ahamiyatini asoslash; 3) ingliz badiiy adabiyotini ijtimoiy- madaniy kompetentsiya rivojlanishida qo‘llash samaradorligini tahlil qilish.; 4) ingliz badiiy adabiyotini mutolaa qilish orqali talabalarning ijtimoiy-madaniy kompetentsiyasini rivojlantirishga yondashuvni takomillashtirish bo‘yicha takliflar ishlab chiqish.
Oliy taʼlim tizimidagi transformatsion jarayonlar, shuningdek, taʼlimdagi innovatsion yondashuvlar oliy taʼlim muassasalaridagi boshqaruv metodologiyasiga ham zamonaviy talablarni qoʻymoqda Bu oʻz navbatida rahbar kadrlarning boshqaruv kompetentligini rivojlantirish, strategik boshqaruv talablaridan kelib chiqqan holda takomillashtirish zaruratini belgilaydi. Maqolada rahbar kadrlarning boshqaruv kompetentligi, kompetensiyalar transformatsiyasi mazmuni, bosqichlari hamda yumshoq kasbiy koʻnikmalarni rivojlantirishning ilmiy-nazariy asoslari va ijtimoiy dolzarbligi masalalari yoritilgan.
Статъя посвящена вопросам оценки деятельности государственных гражданских служащих с использованием компетентностного подхода. В работе проводится тщательный анализ теоретических аспектов компетентности, определяются основные преимущества и ограничения данного подхода в контексте оценки персонала. Особое внимание уделено методикам оценки, включая критерии и индикаторы оценки, методы и инструменты оценки компетенций, а также детально рассматривается процесс проведения оценки. Автор исследует текущие вызовы и проблемы в оценке деятельности служащих, предлагает пути совершенствования процесса оценки и приводят примеры успешных практик. В заключении формулируются основные выводы исследования и предлагаются рекомендации по дальнейшему развитию компетентностного подхода в оценке деятельности государственных гражданских служащих.
Universitet bitiruvchilari va ishlaydigan sport psixologlari yuqori darajadagi psixologik bilimga, diagnostika, psixologik maslahat, psixokorreksiya va psixoprofilaktika sohasidagi professional ko'nikmalarga ega bo'lishi, shuningdek, tahliliy va nazorat-baholash ko'nikmalariga ega bo'lishi kerak.
Maqolada oliy ta’lim muassasalarida mustaqil ta’limning maqsadi va vazifalari, bo‘lajak geografiya o‘qituvchilarining kasbiy kompetentligini oshirish, kasbiy kompetentligini shakllantirish, kasbiy kompetentligini tashkil qilish shakllari o‘tgatishga xizmat qiladi. Shuningdek, o‘rganilgan masalani chuqurroq o‘ylashga, bilim va ko‘nikmalarni va yuqori darajadagi tayyorgarlikni talab qilinishini ko‘rishimiz mumkin. Mustaqil ravishda qarorlar qabul qila olish, geografik masalalarni yechishni rejalashtirish, ularning o‘rni, talabalarga ta’lim-tarbiya berishda va ularni rivojlanishida kasbiy kompetentlikning ahamiyati, o‘quv fanlari bo‘yicha mashg‘ulotlarni tashkil qilish ochib berilgan.
В статье обоснована необходимость формирования цифровой компетентности у будущих учителей, что влечет за собой необходимость модернизации профессиональных образовательных программ и методики преподавания дисциплин и проведения практик. Уточнено понятие «цифровая компетентность», определены цель и задачи формирования цифровой компетентности у будущих учителей. Цифровая компетентность позволяет сделать будущего учителя более востребованным и конкурентоспособным.
Ушбу мақолада олий ҳарбий таълим муассасаларида бўлажак офицерларнинг касбий компетентлилигини ривожлантиришнинг ўзига хос хусусиятлари, бўлажак офицерлар касбий компетентлилигини ривожлантиришнинг шарт-шароитлари ва имкониятларидан унумли фойдаланиш тўғрисида сўз юритилган.
В данной статье раскрыты основные критерии и принципы развития содержания обучения иностранным языкам в “Новом Узбекистане”, разработаны научнометодические подходы, условия и методыформирования личностно-профессиональной
компетентности будущих учителей иностранного языка в вузе
Мақолада таллуқлиликни белгилаш мезонлари фуқаролик,иқтисодий процессуал ҳуқуқ назарияси ва қонунчилик нормалари асосида ўрганилган.Тарафлар ўртасида шартноманинг мавжудлигига кўра тааллуқлиликни белгилашнинг ўзига хос процессуал жиҳатлари хорижий давлатларнинг процессуал қонунчилиги асосида таҳлил қилинган. Натижада низоларни медиация орқали ҳал этишнинг процессуал механизмларини такомиллаштиришга оидфуқаролик ва иқтисодий процессуал қонунчиликка тегишлиўзгартиш ва
қўшимчалар киритиш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган
Ушбу мақолада раҳбар кадрлар фаолиятини такомиллаштириш, раҳбар фаолиятининг натижаларини баҳолаш, уларнинг иш самарадорлигини ошириш ҳамда раҳбар кадрларнинг фаолият самарадорлигини баҳолашда кутилаётган натижаларга йўналтирилган баҳолаш мезонлар тўғрисида фикр юритилади.
Мақолада форс тилидаги феъл синонимиясини ўрганиш билан боғлиқ умумий масалалар муҳокама қилинади. Мақоланинг бошида синонимиянинг умумий масалалари кўриб чиқилади, турли хил олимлар - тилшуносларнинг ушбу ҳодиса ҳақидаги қарашлари очиб берилади, шунингдек форс тилида синонимия муаммоларини ёритишга бағишланган асарларнинг қисқача таҳлили берилган. Синонимиянинг умумий белгилари ва синонимиянинг мезонлари кўриб чиқилиб, мақола қайси мезонлар форс тилининг феъл луғатига тегишли эканлигини аниқлайди. Синонимларни синхрон ҳодиса сифатида кўриб чиқиш кераклиги таъкидланган, бу эса эскирган ёки ишлатиб бўлмайдиган сўзларни синоним сифатида кўриб чиқиш имкониятини истисно этмайди. Форс тилидаги синонимларни фарқлашнинг асосий мезонлари фонетик, морфологик ва семантик-стилистик мезонлардир. Сўзларнинг овозли тузилиши жиҳатидан фарқ қилиши кераклигига асосланиб, тилда мавжуд бўлган бир хил сўзнинг фонетик вариантлари синонимия учун алоҳида аҳамиятга эга эмас, гарчи улардан фойдаланиш бадиий ва стилистик восита бўлиб хизмат қилиши мумкин. Морфологик мезонга кўра синонимлар нутқнинг ўша қисмига тегишли бўлиши керак. Семантик-стилистик мезон ўзаро алмашиниш билан боғлиқ. Бундан ташқари, мақолада форс тилининг феъл луғатига нисбатан турли хил ҳиссий-експрессив рангларга, стилистик фарқларга эга ва тенг синтактик фойдаланишга эга бўлган сўзларнинг форс тилида мавжудлигини ҳисобга олган ҳолда бир-бирини алмаштириш мумкин, деган хулосага келиш мумкин. Натижада, сўзлар бир хил лексик муҳитга тегишли бўлса ва эквивалент контекстда ишлатилса, бир-бирини алмаштириш мезони "ишлайди" деган хулосага келиш мумкин.
Тадқиқот объекты: ЎП турли формалари билан хасталанган 815 та бемор; ЎП гумон билан тушган 235 бемор.
Ишнинг мақсади: ЎП билан касалланган беморларни мавжуд диагностик ва даволаш усулларини такомиллаштириш ва янги услублар мажмуасини ишлаб чиқиш йўли билан даволаш натижаларини яхшилаш.
Тадқиқот усуллари: умумклиник, биохимик.
Олинган иатижалар ва уларнинг илмий янгилиги. ЎП турли клиник белгилари учраб туриши тахлили асосида мазкур касаллик диагностикаси тизимини таклиф этилди; ЎП чалинган беморларни холатини аниклаш микдорий шкаласи таклиф этилди; ЎП консерватив даво мажмуасини такомиллаштирилди; ЎП учраган беморларда узок муддатли артерия ичига катетер терапия (УМАИКТ) усули такомиллаштирилди; ўткир билиар панкреатитни даволашда ретроград ва тери-жигар оркали эндобилиар аралашувларни ўтказишга оптимал кўрсатувлар аниқланди; жаррохлик амалиетларини бажаришда чарви халтасини дренажлаш ва санация килиш усули таклиф этилди; ЎП даволашда турли усуллар самараси клиник бахоланди ва мазкур патологияда даво тадбирлар алгоритми таклиф этилди.
Ишлаб чикилган даволаш-ташхис кўйиш мажмуаси ташхислашда хатоликларни 28,4% дан 16,8% гача камайтириш имкониятини яратди, консерватив даво самарадорлигини 89,8% дан 95,3% гача, УМАИКТ - 72,0% дан 82,8% гача оширди, ўлим микдорини 7,4% дан 3,4% гача камайтирди.
Амалий ахамияти. Таклиф қилинган лаборатор диагностикани критериялари ва диагностикани клиник системаси ташхис кўйишни аниқлигини оширади, системалаштирилган ультратовуш критериялари ЎП формасини аниқлашга имкон яратади. ЎП оғирлигини аниқлаш учун таклиф килинган тизим беморларни холатини микдорий характерлашга, патологик жараённи динамикасини ва килинган даво муолажаларнинг эффективлигини бахолашга ёрдам беради. Такомиллаштирилган консерватив терапияси, УМАИКТ, ретроград ва тери ва жигар орқали бажариладиган амалиётларга кўрсатмаларни аниклаш, панкреонекрозда чарви халтасини дренажлаш ва санациясини такомиллаштирилган усули ушбу категориядаги беморларни даволаш натижасини яхшилашга олиб келади.
Тадбиқ этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: Олинган иатижалар Тошкент тиббиет академиясини 2 шифохонасида клиник амалиетга тадбик этилди.
Қўлланилиш сохаси: шошилинч ва абдоминал жаррохлик.