В современном обществе образование выдвигается в число ведущих областей деятельности общества, входит в круг факторов, определяющих будущее страны. Это обусловлено тем, что система образования является основой экономического и социального развития страны. Для развития и процветания нашего государства необходимо формирование интеллектуального потенциала нации, поскольку Узбекистану, вступающему в мировое образовательное сообщество, предстоит стать конкурентоспособным государством.
Ушбу мақолада тиббий таълим талабалрини касбий фаолиятга тайёрловчи инновацион ёндашувлар акс этирилган бўлиб, бунда тиббий таълимнинг ўзига ҳос жихатлари, тиббиёт олий ўқув юртларида педагогика фанининг ўрни, олимлар томонидан тадқиқ этилган педагогика фанининг асосий функциялари, тиббий таълимнинг умумий тенденциялари, ўқув жараёнига қўйиладиган замонавий талабалар ёритиб берилган.
Мақолада жиноят процессуал мажбурлов чораларини қўллашни рақамлаштириш имкониятлари қиёсийҳуқуқий таҳлил этилган. Жиноят процессини соддалаштириш ва тезкорликни таъминлаш мақсадида судгача ва суд босқичини рақамлаштиришга доир таклиф ва тавсиялар илмий асослантирилган.
По Всемирным статистическим данным пациенты с железодефицитной анемией у детского населения встречается 50% случаев, а у подросткового поколения у 30-40%. Ежегодно в мире регистрируется 31 млн новых случаев заболеваемости ХГСО,в 30,82% случаях на 10000 населения заболевание сопровождается снижением слуха.
Араб дунёси ёки минтақаси ғоясини ривожлантириб, мисрлик тадқиқотчилар Р. Ал-Бустани ва Ф. Фаргус замонавий давлатларнинг шаклланишидан бошланган минтақавий жараёнларни таҳлил қилиб, Яқин Шарқ атамасини ишлатмай, араб дунёси ҳақида шундай ёзадилар, Араб давлатлари, Шимолий Африка, Шарқий Африка, Ироқ, Сурия, Ливан, Исроил, Фаластин, Арабистон ярим оролининг "Фертил Ярим Ойи". Яна бир мисрлик олим М.Муаллим Яқин Шарқ - шарқда Эрондан ғарбда Ливияга, шимолда Туркиядан Арабистон ярим оролининг жанубий чегараларига ва Африкада Суданнинг жанубий чегараларига қадар бўлган ҳудуд эканлигини таъкидлайди. Бундай Яқин Шарқ-бу сиёсий контсептсия ва унинг фикрича, Европа, Осиёнинг чорраҳасидаги географик жойлашувидан тортиб, ҳудудларнинг барча ўзига хос хусусиятларини ўз ичига олган "Осиё-Африка минтақаси" атамасини ишлатган маъқул. Африка ва энергия манбалари билан тугайди. Баъзи олимлар "араб баҳори" нинг ҳаддан ташқари ошиши ва унинг оқибатларини Усмонли империясининг қулаши ва Биринчи жаҳон урушидан кейин миллий араб тузилмаларининг пайдо бўлиши каби кучли тарихий катаклизмлар билан солиштиришади. Ҳозирги вазиятда Ўзбекистон дипломатияси низоларни ҳал қилишда ва Яқин Шарқнинг ижобий сиёсий ва иқтисодий ўзгаришига ёрдам бериши ва мустаҳкам таҳлилий асосга эга бўлиши керак. Мақолада режимнинг ўзгариши ва минтақанинг геосиёсий конфигуратсиясининг ўзгариши нуқтаи назаридан Яқин Шарқдаги вазиятни ўрганиш кўзда тутилган. Мақолада Яқин Шарқда (Ироқ, Туркия, Сурия-Ливан-Фаластин зонаси, Миср, Форс кўрфази мамлакатлари, Яман) Эрон Ислом Республикаси (ИРИ) ташқи сиёсатини шакллантириш ва амалга ошириш хусусиятлари таҳлил қилинган. Вашингтоннинг ИРИ "тизимли қамров" стратегиясини амалга ошириш шакллари ва усулларини ўзгартириш контексти. Эроннинг Яқин Шарқ минтақаси этакчиларидан бири сифатида салоҳиятини аниқлашга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Шундай қилиб, мақолада Яқин Шарқ, мамлакатларининг ташқи сиёсатининг асосий йўналишлари кенг қамраб олинган бўлиб Яқин Шарқдаги вазиятга баҳо берилган.
What are the difficulties of learning a foreign (second) language and how to overcome them? Learning a foreign language is one of the hardest things a brain can do. What makes a foreign language so difficult is the effort we have to make to transfer between linguistically complex structures. It is also challenging to learn how to think in another language. Above all, it takes time, hard work, and dedication.
Mazkur maqolada asosan ta’limda innovatsion menejmentni joriy etish, menejmetining bir qator o‘ziga xos xususiyatlarga ega ekanligi haqida ma’lumotlar yoritilgan.
Сўнгги 30 йил мобайнида араб мамлакатларидаги кўп партияли режимлар бир партияли режимлар ўрнини эгаллади. Бу жараён 1976 йилда Мисрда Араб Сотсиалистик Иттифоқининг уч гуруҳга бўлиниши билан бошланди. Кейинчалик, 1990 -йилларнинг охирида, Мисрда сайлов қонунчилиги қоидаларига мувофиқ, ҳукмрон партия номзодининг манфаатларига хизмат қиладиган сайлов тизими ўрнатилди. Бу давлат раҳбарининг ваколатлари доимий равишда конституцияга ўзгартиришлар киритганидан кейин содир бўлди. Гарчи Миср расман республика бўлса -да, уни парламент монархиясининг замонавий версияси деб ҳисоблаш мумкин. Чунки сиёсий раҳбарнинг чексиз кучи бир шахс тимсолида партия раҳбари ва давлат бошлиғининг вазифаларини бирлаштиради. Ғарбда демократлаштириш жараёнлари рўй берар экан, араб дунёсидаги мўътадил ва радикал кучлар ва ҳаракатлар ўртасида зиддият кучаяди. Умуман олганда, Мисрда демократик ва фуқаролик жамиятини ривожлантириш жараёнлари ўзига хосдир, бу ғарблик бу муаммоларни тушунишдан жуда фарқ қилади. Ҳозирги вақтда Миср раҳбариятининг олдида жамиятда сиёсий ва ижтимоий модернизатсияга қандай эришиш мумкинлиги борасида катта муаммо турибди.
JPK 22-moddasida ish bo‘yicha haqiqatni aniqlash uchun faqat qonunda nazarda tutilgan tartibda to‘plangan, tekshirilgan va baholangan ma’lumotlardan foydalanish mumkinligiga qaratilgan. Bu esa isbot qilishning to‘g‘ri tashkil etilishi bilan bog‘liq. Isbot qilish bir maqsadga, ya’ni u ish bo‘yicha haqiqatni aniqlashga qaratilgan bo‘ladi.
Мазкур мақолада Марказий ва Шарқий Осиёда кенг тарқалган ва бугунга келиб Ер юзининг барча минтақаларида катта қизиқиш уйғотаётган ўн икки йиллик ҳайвонли тақвим –мучал йил ҳисоби хусусида сўз боради. Унда турли манбалар ва олимларнинг илмий фаразлари асосида мучал йил ҳисобининг вужудга келган вақти ва жойи, унинг яратувчилари ҳақидаги фикрмулоҳазалар таҳлил қилинган.
Maqolada yangi iqtisodiyotning asosini zamonaviy jamiyat ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishining asosiy harakatlantiruvchi kuchi bo‘lgan inson kapitali tashkil etishi, mamlakatlar o‘rtasida kuzatilayotgan iqtisodiy, ijtimoiy, siyosiy aloqalar ham muayyan chet tilini o‘rganishga turtki bo‘lishi, arab tilini o‘qitishning juda katta ijtimoiy ahamiyati borligi, O‘zbekistonni arab davlatlari bilan iqtisodiy hamkorlik aloqalari, arab tilini o‘qitishda arab tili o‘qituvchisining kompetensiyasini shakllantirish nimalardan kelib chiqishi bilan bog‘liq bo‘lgan sharoitlar yoritilgan.