Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги маърузаси ва Олий Мажлисга йўллаган Мурожаатномасидан келиб чиққан ҳолда, таълим ва диний бағрикенглик тушунчаси ва мазмуни баён этилган. Диннинг инсон маънавий ривожланишига кўмак берувчи вазифалари, ислом динининг инсонпарварлик мазмунига алоҳида эътибор қаратилади. Мақолада диний бағрикенглик жамиятнинг ички барқарорлиги ва интеграиясини таъминлаш, уларни ғалаёнлардан сақлаб қолиш, халқлар ва давлатлар бўлинишининг олдини олиш учун асос бўлиб хизмат қилиши ёритилган. Мақолада Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 31-моддасига мувоиқ, “Ҳамма учун виждон эркинлиги кафолатланади. Ҳар бир инсон хоҳлаган динга эътиқод қилиш ёки ҳеч қайси динга эътиқод қилмаслик ҳуқуқига эга. Диний қарашларни мажбуран сингдиришга йўл қўйилмайди”. Конституциянинг 61-моддасида қайд этилганидек, диний ташкилотлар ва бирлашмалар давлатдан ажратиб олиниши ва қонун олдида тенглиги очиб берилган. Мақолада чет эл фуқаролари ва фуқаролиги бўлмаган шахслар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари билан тенг равишда виждон эркинлиги ва диний эътиқод эркинлиги ҳуқуқидан фойдаланадилар ҳамда виждон эркинлиги ва диний таш-илотлар тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузганлик учун қонунда белгиланган тарзда жавобгар бўлишлари айтиб ўтилган.
Мақолада темир йўл транспортида халқаро йўловчи ташиш муносабатларини коллизион-ҳуқуқий тартибга солиш масалаларини таҳлил қилишга ҳаракат қилинган. Муаллиф халқаро темир йўл ташишларига нисбатан қўлланиладиган бориш мамлакати қонуни, жўнатувчи давлат қонуни, етиб бориш (багажга нисбатан қабул қилиб олиниши белгиланган) мамлакат қонуни, шартнома тузилган давлат қонуни, воқеа содир бўлган жой қонуни, юридик шахс (ташувчи) қонуни каби коллизион боғловчиларни кўриб чиққан. Муаллиф олиб борилган тадқиқот натижасида миллий қонунчилигимизда халқаро ташиш муносабатларига нисбатан қўлланиладиган коллизион нормалар турларини кўпайтиришни таклиф қилади.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси мустақиллик йилларида юртимиздаги исломий диний ташкилотларнинг аҳволи, Ўзбекистон мусулмонлари идораси тасарруфидаги диний ташкилотлар масжид ва мадрасалар фаолияти умий контексда таҳлил этилган. Республикада мусулмон ташкилотларининг ҳуқуқий базасининг яратилиши, мавжуд исломий таълим муассасалари фаолиятига доир маълумотлар умумлаштирилган
Bugungi kunda Yaponiya o‘zining barqaror iqtisodiyoti va shaharsozligi tufayli dunyoning eng rivojlangan davlaridan biri hisoblanadi.Mamlakat poytaxti metropoliten hududi aholi 41 million kishidan ziyod bo‘lgan Tokyo esa dunyoning aholi eng zich bo‘lgan shahardir. Ho‘sh atrofi suv bilan o‘ralgan, cheklangan yer maydoni va tabiiy resurslari deyarli mavjud bo‘lmagan Yaponiyada urbanizatsiya va shaharsozlik qanday qilib taraqqiy etdi? Mazkur savolga quyida batafsil javob topishga harakat qilamiz.
Innovatsion faoliyatni qo‘llab-quvvatlash bo‘yicha davlat siyosatini tartibga soluvchi birinchi qonunchilik hujjati Xitoy Xalq Respublikasining 1996-yil 15-maydagi “Fan va texnika yutuqlarini joriy etish to‘g‘risida”gi qonunidir. Keyinchalik, NPC Doimiy qo‘mitasining 8-sessiyasida 9-chaqiriq 2002 yil 29 iyunda Xitoyning "Fan va texnologiyani rag'batlantirish to'g'risida"gi qonuni va "O'rta va kichik korxonalarni rag'batlantirish to'g'risida"gi Xitoy qonuni tasdiqlangan.
Ушбу мақолада ота-она ва болалар ўртасидаги чет эл элементи билан мураккаблашган муносабатлар таҳлил этилиб, муаллиф томонидан Ўзбекистон Республикасининг Оила кодексини такомиллаштириш бўйича таклифлар берилган.
Ушбу мақолада, оммавий ахборот воситалари фаолиятини тарбига солувчи меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатлар ҳақида сўз юритилган. ЎзбекистонРеспубликаси “Оммавий ахборот воситалари тўғрисида”ги Қонуни таҳлили қилинган.
Мазкур мақолада муаллиф томонидан собиқ совет жамиятида, хусусан, Ўзбекистонда собиқ совет ҳокимиятининг вақфларни тугатиш йўлида амалга оширган тадбирлари эволюциясини кўрсатиб беришга ҳаракат қилинган. Муаллиф архив ҳужжатлари ҳамда хорижий тадқиқотчиларнинг мазкур муаммо ҳақидаги қарашларини таҳлил этган.
Maqolada zamonaviy bibleistika (yoki isagogika)ning yo‘nalishidan biri bo‘lgan – Bibliya matnlari tanqidining nazariy va metodologik asoslari ko‘rib chiqilgan. Jumladan uning, tekstologik, tarixiy, adabiy, manbaviy, an’anaviy va tahririy tanqid yondashuvlari keltirib o‘tilgan. Bunday yondashuv va nazariy asoslar bilan diniy manbaning yaratilish va tarqalish vaqtlarini identifikatsiya qilishga yordam beradi.
Мақолада сиёсийлашган исломнинг араб давлатларидаги модернизация жараёнларига, ижтимоий-сиёсий ва геосиёсий жараёнларга таъсир даражаси аниқланди. Беқарорлик ўчоғига айланаётган Африка араб давлатларида рўй бераётган сиёсий воқеликларни, диний муносабатларни тартибга солишнинг илмий асосларини яратиш заруратини ўрганади. Шу нуқтаи назардан Шимолий Африка ва Яқин Шарқдаги сиёсий жараёнларни тадқиқ этилган. Ижтимоий-сиёсий трансформация жараёни минтақадаги Тунис, Миср, Ливия ва Форс кўрфазидаги бошқа мамлакатларга ўз таъсирини кўрсатди. Ижтимоий-сиёсий трансформация тўлқини 2010 йил декабрь ойида Тунис ва Жазоир давлатларида бошланиб, “Араб баҳори” воқеалари мураккаб ички вазиятга қаршилик ҳаракати эканлиги, бу ҳодисаларни ҳаракатга келтирувчи ички ва ташқи сабаблар мавжудлигини исботлаш мазкур мақоланинг мақсади ҳисобланади. Шунингдек, бу ижтимоий ва диний ҳаракатлар натижаси бўлиб Тунис, Миср, Ливиядаги амалдаги режимлар қулаши, Ямандаги ҳокимият элитасидаги ўзгаришлар ва бугунги кунга қадар давом этаётган Суриядаги расмий ҳокимият ва мухолифат ўртасидаги курашни номаълум муддатгача давом этаётганини келтириш мумкин. Агар Тунис, Миср ва Яманда амалдаги режимга қарши намойишлар ички омиллар ижтимоий-иқтисодий инқироз, ҳукмрон элитанинг коррупцияга ботиб кетгани, ҳақиқий демократик эркинликларнинг йўқлиги, этноконфессионал қарама-қаршиликларга асосланган бўлса, Ливия ва Сурияда эса ҳал қилувчи омилни мухолиф кучларнинг ташқаридан қўллаб-қувватланиши ташкил этди. Бу воқеалар Сомали, Мавритания ва Қомор оролларидан ташқари барча араб дунёсини қамраб олиб, давлатларнинг кейинги сиёсий тақдирини ўзгартириш билан бирга уларнинг сиёсий тизимлари ва тузимларида янгиланишлар олиб келди. Араб баҳорининг Шимолий Африка ва Яқин Шарқ мамлакатларига таъсир даражаси турлича бўлди. Шартли равишда Араб баҳори ижтимоий-сиёсий ларзалари давлатлар сиёсий жараёнлари характерида чуқур из қолдирган Тунис, Миср, Яман, Баҳрайн, Ливия, Сурияни ва бу ҳодисалар фақатгина юзаки таъсир кўрсатган Марокаш, Иордания, Ливан, Жазоир, Қувайт, Саудия Арабистони, Уммон каби давлатларни келтириш мумкин. Бунда минтақадаги ҳар бир давлат ичидаги ижтимоий-сиёсий вазиятнинг ўзгариши қўшни давлатларга тўғридан-тўғри таъсир этади. Яқин Шарқ ва Шимолий Африкада сўнгги йилларда содир бўлган ўзгаришлар янада қийин ва ўзаро боғлиқ вазиятни вужудга келтириб, нафақат қўшни минтақалар, балки жаҳонда хавфсизлик ва барқарорлик нисбатини ўзгаришига олиб келади.
Хар қандай давлатнинг ижтимоий барқарорлиги давлат ва дин ўртасидаги муносабатларнинг қай даражада тартибга солинганлиги билан боғлиқ. Давлат ва диний ташкилотлар ўртасидаги алоқадорлик муносабатларнинг икки мезони билан характерланади. Биринчиси, дин ва диний институтларнинг давлат ҳамда жамиятнинг сиёсий тизимига бўлган бевосита ҳамда билвосита муносабатлар мажмуидан иборат эканлигидир. Иккинчиси, давлатнинг жамиятни диний ҳаёти, хусусан, диний ташкилотлар таъсир кўрсатиш имкони билан баҳоланувчи тескари муносабатларни акс эттиради. Диний ташкилотлар билан ўзаро муносабатда давлат алоҳида имтиёзларга эга бўлади. Мазкур имтиёз давлатнинг диний ташкилотлар фаолияти самарадорлигини таъминлаш имконига эга эканлиги ҳамда эътиқод эркинлиги қонунчилиги ижроси ва диний ташкилотлар фаолияти давлат органлари назоратида эканлиги билан баҳоланади
Ushbu maqolada diniy konfessiya tushunchasi va diniy qadriyatlar masalasi yoritib berilgan. Shuningdek sovetlar davrida diniy tashkilotlarga bo‘lgan munosabat, amalga oshirilgan o‘zgarishlar ilmiy jihatdan tadqiq etilgan.
Maqola Gamilton-Ostrogradskiy variatsion tamoyili asosida murakkab konstruktiv shakldagi yupqa magnitelastik plastinalarning geometrik nochiziqli deformatsiyalanish jarayonining matematik modeli ishlab chiqish va hisoblash tajribalarini o‘tkazishga bag‘ishlanadi. Bunda Kirxgof-Lyav gipotezasidan foydalanib uch o‘lchovli matematik model ikki o‘lchamli ko‘rinishga o‘tkazildi. Kinetik va Potensial energiya hamda tashqi kuchlar bajargan Ishning variatsion ko‘rinishlarini aniqlashda Koshi munosabatlari, Guk qonuni, Lorens kuchi va Maksvell elektromagnit tenzor ko‘rinishidan foydalanildi. Magnitelastik plastinaning deformatsion kuchlanish holatiga elektromagnit maydon ta’sirlari ko‘rildi, natijada ko‘chishga nibatan boshlang‘ich va chegaraviy shartlarga ega bo‘lgan, xususiy hosilali differensial tenglamalar sistemasi ko‘rinishidagi matematik model hosil bo‘ldi. Tenglamani yechish uchun R-funksiya, Bubnov-Galerkin, Nyumark, Gauss, Gauss, kvadratlar, va Iterasiya sonli usullaridan foydalanib hisoblash algoritmi ishlab chiqildi. Hisoblash tajribalari magnit elastik plastinaning turli mexanik holatlari, chegaralari qattiq mahkamlangan, bir tomoni sharnir ikkinchi tomoni erkin holatida hisoblash tajribalari o‘tkazilib sonli natijalar olindi. O‘takazilgan hisoblash natijalarining qiyosiy tahlillari keltirildi.
Ушбу мақолада чет эл элементи билан мураккаблашган меҳнат муносабатларини коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг айрим жиҳатлари ёритилган. Муаллиф бунда асосий эътиборни, халқаро меҳнат муносабатларини тартибга солувчи коллизион нормаларнинг аҳамияти, уларнинг турлари, коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг усули сифатида эрк мухторияти тамойилига қаратган.
Ушбу мақолада чет эл элементи билан мураккаблашган меҳнат муносабатларини коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг айрим жиҳатлари ёритилган. Муаллиф бунда асосий эътиборни, халқаро меҳнат муносабатларини тартибга солувчи коллизион нормаларнинг аҳамияти, уларнинг турлари, коллизион-ҳуқуқий тартибга солишнинг усули сифатида эрк мухторияти тамойилига қаратган.
The law in general and intellectual property law in particular, endeavored to foster the innovations under the protection of author’s property rights. However, with every innovation which facilitated copying and sharing, the law has never given a full monopoly to the authors based on a social utility, which benefitted the users and the industry, evidenced in radio and cable television. Concerning the internet, while following the same approach in Google Books, the law, however, rejected Peer-to-Peer networks, although the distinguished models of conveying the content. Allegedly, the balance can also be stroked in there with the technology offering a solution to securing the interests of authors, by the model of the YouTube Content ID system.