Научная статья анализирует текущее состояние законодательства Республики Узбекистан, фокусируясь на
конституционных реформах, направленных на укрепление верховенства закона. Рассматривается членство Узбекистана в международных организациях, таких как ООН и Шанхайская организация сотрудничества, и подчеркивается их влияние на совершенствование национального законодательства. В статье выделяются основные проблемы Узбекистана в обеспечении верховенства закона и предлагаются комплексные решения к этим проблемам. Статья аргументирует, что эти меры способствуют гармонизации законодательства с мировыми стандартами, укрепляя роль Узбекистана в глобальном правовом сообществе.
Мақолада конституциянинг моҳиятини англашнинг методологик масалалари тахлил этилган. Унинг сиёсий-ҳуқуқий ҳусусиятлари ва белгиларининг илмий таснифи берилган. Асосий қонуннинг маънавий салоҳияти очиб берилган, Конституцияни теран ўрганиш бўйича ташаббусли таклифлар илгари сурилган.
Мазкур мақолада халқаро хусусий хуқуқда юридик шахсларни қайта ташкил этиш ва тугатиш билан боғлиқ жараёнларда юридик шахснинг шахсий қонунининг аҳамияти ва мазкур жараёнга нисбатан қўлланиладиган ҳуқуқни аниқлаш масалаларига тўхталиб ўтилган.
Ушбу мақола халқаро тижорат арбитражи тўғрисидаги қонунни тайёрлаш ва қабул қилиш бўйича ташкилий-ҳуқуқий тадбирларни амалга ошириш босқичларини таҳлил қилишга, шунингдек халқаро арбитраж соҳасидаги халқаро шартномалар ва конвенцияларнинг моҳиятини очиб беришга бағишланган. Халқаро тижорат арбитражини яратишни тартибга солувчи норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар ўрганилиб, тегишли хулосалар чиқарилган.
Мазкур мақолада халқаро хусусий хуқуқда юридик шахсларни мажбурий тугатиш (трансчегаравий банкротлик) билан боғлиқ жараёнларда юридик шахснинг шахсий қонунининг аҳамияти ва мазкур жараёнга нисбатан қўлланиладиган ҳуқуқни аниқлаш масалаларига тўхталиб ўтилган
Мазкур мақолада XV аср 70-йилларидан XVIII аср 30-йилларигача Қозоқ хонлиги сиёсий давлат сифатида шаклланиши ва мустаҳкамланиши даври сифатида характерланиши, бу даврнинг ўзига хос хусусияти, унинг ҳудуди, давлат тузуми, бошқарув шакли, қўшни давлатлар билан муносабатлари, аҳолисининг ижтимоий-иқтисодий ҳаёти баён қилинади. Қозоқ жузларининг мамлакат ҳаётидаги ўрни масаласи қамраб олинади. Бу даврда ҳукмронлик қилган қозоқ хонларидан Қосимхон, Ҳақназархон, Таукехон каби хонларнинг мамлакат ҳудудини кенгайтириш ва мустаҳкамлаш борасида олиб борган сиёсати таҳлил этилади. Қозоқ хонларининг мамлакат ҳудудини кенгайтириш йўлида Ғарбий Еттисув, Шарқий Дашти Қипчоқ, Марказий Қозоғистон, Шимолий Оролбўйлари, Сирдарёнинг қуйи оқими, Қоратов ва унга туташ ҳудудларда яшовчи қабилаларни қўшиб олиш мақсадида олиб борган муваффақиятли фаолиятлари баён қилинади. Қозоқ хонларининг Мўғулистон хони Султон Саидхон, Бухоро хони Абдуллахон, Нўғой ва Сибирь хонликлари билан муносабатлари ҳам тадқиқот доирасига тортилган. Жунғор хонлигининг Қозоқ хонлиги ҳудудларига шафқатсиз ҳарбий босқинлари ва уларга қарши қозоқ аҳолисининг курашлари ёритилган. Қозоқ хонлигининг ташкил топиши ва сиёсий тузумнинг ўзгариши билан қозоқлар жамиятини бошқаришни ташкиллаштириш зарурати мамлакатнинг қонунчилик асосларини мустаҳкамлашни тақозо қилганлиги, давлат ва жамият эҳтиёжларидан келиб чиқиб, қонунларнинг тузилиши учун вужудга келган шарт-шароит ва бу жараён XVII аср мобайнида давом этганлиги ҳамда Таукехон даврига келиб “Жети-жарға”нинг қонунлар тўплами шаклига етказилиши кўриб чиқилади. Қозоқ хонлигининг маъмурий, фуқаролик, жиноий, солиқ тизимларини ўз ичига олган қонунлар тўплами “Жети-жарға” тузилишининг объектив ва субъектив сабаблари, ўша даврдаги тарихий шарт-шароит, унда жиноятга қўлланилган жазо турлари таҳлил қилинади ҳамда ҳужжатнинг жамият ҳаётида тутган ўрни тўғрисида маълумот берилади. Қозоқ хонлиги ҳудудида жиноят ишларини юритиш тартиби “Жети-жарға” нормалари билан белгиланганлиги, хонликда содир этилган жиноятлар тўғрисидаги ишларни юритиш ушбу ҳужжатга мувофиқ олиб борилганлиги, Қозоқ хонлиги жамиятидаги жиноий-ҳуқуқий нормалар, шахсга нисбатан жиноий жавобгарлик, мулкка нисбатан жиноят, ахлоқ қоидалари ва оилавий ҳуқуқий муносабатлар масалаларини ўзида мужассам қилган қонуний ҳужжат ҳисобланган “Жетижарға”да содир этилган жиноятларга жавобгарлик нормалари баён этилади.
Ушбу тезисда амалдаги Ўзбекистoн Республикасининг “Кooперация тўғрисида”ги Қoнунини ҳуқуқий мониторингдан ўтказиш зарурияти, хусусан, қонундаги айрим камчиликлар, уларни бартараф этишга қаратилган аниқ таклиф ва тавсиялар илгари сурилган
Maqola kreditorlar organlarining huquqiy maqomi va ularning Yevropa ittifoqiga a’zo davlat bo’lgan Chexiya Respublikasida to’lovga layoqatsizlik tartib-qoidalarini shakllantirishdagi roliga bag’ishlangan. U 182/2006-sonli Qonunning 46-68-moddalari bilan tartibga solinadigan huquqiy bazani, "To'lovga layoqatsizlik to'g'risida"gi qonunni va kreditorlik organlarining huquq va majburiyatlarini qanday shakllantirishini alohida o'rganadi
Мақола ҳозирги кунни долзарб масаласи – электрон ҳукуматни қонунчилик асослари ривожланишига бағишланган. Муаллифлар бир қатор норматив актлар келтириб, улар “Электрон ҳукумат тўғрисида”ги қонун қабул қилиниши ИКТ қонунчиликни такомиллаштиришда катта қадам, деб ҳисоблашади. Мақолада “Электрон ҳуқумат тўғрисида”ги Қонуннинг тузилиши ва моҳияти таҳлили келтирилган.
Мазкур мақолада халқаро хусусий хуқуқда юридик шахсларни қайта ташкил этиш ва тугатиш билан боғлиқ жараёнларда юридик шахснинг шахсий қонунининг аҳамияти ва мазкур жараёнга нисбатан қўлланиладиган ҳуқуқни аниқлаш масалаларига тўхталиб ўтилган.
Ушбу мақолада эркин тадбиркорлик фаолиятига оид қонун ҳужжатларини тизимлаштириш ва такомиллаштиришнинг муаммовий-мақсадли жиҳатларини ёритиш мақсадида конституциявий нормаларнинг роли ва аҳамияти, тадбиркорлик фаолиятига оид янги норматив-ҳуқуқий ҳужжатларнинг
моҳияти, инновацион тадбиркорлик фаолиятини ҳуқуқий тартибга солишнинг истиқболлари, малакавий тадбиркорлар корпусини шакллантириш ва ривожланган хорижий давлатлар тажрибасини инобатга олиб, инвестиция омбудсманининг ҳуқуқий асосларини яратиш билан боғлиқ хусоса, таклиф ва тавсиялар асослантириб берилган.
Innovatsiylami ishlab chiqish va ularni ijtimoiy hayotga tadbiq etish bugungi kunga kelib tarqqiyotning bosh me’zoniga aylanmoqda. Jahonning taraqqiy etgan mamlakatlarida bu jarayon alohida soha sifatida faoliyat yuritmoqda.
Mazkur maqolada joriy yilda mamlakatimizda davlat hokimiyati va boshqaruvi tizimini tubdan takomillashtirishga qaratilgan, qonunchilikni isloh qilishni talab etadigan konstitutsiyaviy islohotlar va undan kelib chiqqan holda qabul qilingan “O‘zbekiston - 2030” strategiyasi haqida bayon etilgan. Shuningdek, “O‘zbekiston - 2030” strategiyasidan kelib chiqqan holda mamlakatimizda qonun ustuvorligini ta’minlash va milliy qonunchilikni takomillashtirish masalalariga to‘xtalib o‘tilgan.
Mamlakatimizda mustaqillik yillarida amalga oshirilgan keng ko‘lamli islohotlar milliy davlatchilik va suverenitetni mustahkamlash, xavfsizlik va huquq-tartibot, davlatimiz chegaralari daxlsizligi, jamiyatda qonun ustuvorligi, inson huquq va erkinliklari, millatlararo totuvlik va diniy bag‘rikenglik muhitini ta’minlash uchun mustaqil O‘zbekistonning o‘z Konstitutsiyasini ishlab chiqish kelajak poydevorining kafolati ekanligi bosh vazifalardan biridir.
За последние годы в Азербайджане достигнуты успехи в области по улучшению качества медицинских услуг. С целью улучшения состояния здоровья детского населения и обеспечения его качественной медицинской помощью, в 2013 году был утвержден Закон «Об обязательной диспансеризации детей». Во исполнение этого закона укреплена материально техническая база детских амбулаторно-поликлинических учреждений, оказывающих медицинские услуги детям, улучшено их обеспечение лекарственными препаратами и медицинским оборудованием, проводятся профилактические медицинские осмотры, ведется работа по улучшению качества диспансерного наблюдения за детьми, внедряются новые формы лечебно-оздоровительных и реабилитационных мероприятий. Несмотря на это, необходимо понимать целесообразность комплексного, системного подхода к реализации задач по сохранению, укреплению и улучшению состояния здоровья детского населения на основе изучения показателей состояния здоровья детей, наиболее важным из которых является заболеваемость.
Мақолада демократик ислоҳотларнинг ҳуқуқий асосларини мустаҳкамлашда қонун ижодкорлиги экспертлик таъминотининг аҳамияти, қонун ижодкорлигида иқтисодий экспертиза ўтказишнинг илмий-назарий, ташкилий-ҳуқуқий асосларини такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган.