Maqolada boshlanishi asosan Arab xalifaligining II asrida shakllangan Islomiy fuqarolik qonuni o'rganilgan. Islom huquqi tarixiy jihatdan mulkiy munosabatlar, ayirboshlash, shaxsiy nomulkiy munosabatlardan kelib chiqadigan xususiy huquqdir. Uning maxsus va eng rivojlangan tarmog'i "shaxsiy maqom huquqi" bo'lib, uning asosiy institutlari nikoh, ajralish, qarindoshlik, oilani moddiy qo'llab-quvvatlash, oilani tarbiyalash majburiyatlari, qonun bo'yicha meros, muamalat, vasiylik, vasiylik, huquqiy layoqatni cheklash va boshqalar. mulk huquqi, soliq tizimi, savdo va moliya masalalarini tartibga soluvchi islom qonunlarining asosiy qoidalari va umumiy qoidalari, islom qonunchiligining mohiyatini ochib berishga, uning evolyutsiyasini tarixiy rivojlanish jarayonida kuzatishga imkon beradi. Islomni yoyish sohasida Islom huquqi Ummat hayotini tartibga soluvchi qonunlar va tamoyillar to'plami bo'lgan va bo'lib qolmoqda. Islom qonunchiligi nafaqat o'z ahamiyatini to'liq saqlab qoladi, balki Islom tsivilizatsiyasi rivojlanishida tobora muhim rol o'ynaydi, deb hisoblanadi
Мақолада дам олиш ҳуқуқининг умум эътироф этилган халқаро-ҳуқуқий ҳужжатларида назарда тутилган асосий халқаро стандартлар кўриб чиқилган. Дам олиш ҳуқуқига оид бўлган халқаро стандартларнинг миллий қонунчиликка имплементация қилиш масалалариг алоҳида эътибор қаратилган.
Ҳозирги замон фуқаролик муомаласида қимматли қоғозлар бозор шароитида хўжалик юритишнинг асосий институтларидан бири ҳисобланади. Кредит, ҳисоб-китоб, гаров муносабатлари, акциядорлик жамиятлари тузиш ва бозор иқтисодиётидаги бошқа операциялар айни шу институтлар ёрдамида амалга оширилади.
Когда-то римское право называли "писанным разумом" – и это было не случайно. Римское право, как известно, было двуедино: вопервых, это право рабовладельческого типа. Проявление этого можно найти в нормах, которые могли разрешать кредитору убить своего должника. Но такие жесткие нормы римского права ушли вместе с гибелью Рима. Но с другой стороны, античный шедевр – это идеально разработанное, абстрактное право, предназначенное для регулирования общественных отношений, основанных на частной собственности.
Мазкур мақолада фуқароларнинг экологик ҳуқуқлари, жамоат экологик назорати, фуқароларнинг ахборот олиш ҳуқуқи, фуқароларнинг экологик мажбуриятлари, ахборот олиш ҳуқуқининг ҳуқуқий асослари тўғрисида сўз юритилган.
Мақолада ер участкаларидан фойдаланишни ҳуқуқий тартибга солиш ва фуқаролик қонунчилиги ижросини таьминлашда ички ишлар органларининг ўрни билан боғлиқ бўлган масалалар ёритилиб, унга доир масалаларни ҳал этиш ва бу соҳадаги қонунчиликни такомиллаштириш тегишли норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар асосида кенг таҳлил қилиб берилган.
Илмий мақола тиббиёт ҳуқуқнинг ҳуқуқ тизимидаги комлексли ҳуқуқ тармоғи сифатида шаклланаётганлиги маслаларига бағишланган. Тиббиёт ҳуқуқнинг предмети ва ва ҳуқуқий тартибга солиш методлари аниқланган, тиббиёт ҳуқуқнинг мазмунини очиб берадиган умумий тамойиллари белгиланган, тиббиёт ҳуқуқининг қуйи тармоқлари, институлари ва нормалари, методлари ва бошқа мезонлари аниқланган. Тиббиёт ҳуқуқининг комплексли тармоқлигини белгиловчи объектив жиҳатлари ва мезонлари ўрганилган ва таҳлил
қилинган.
Мақолада атроф табиий муҳитни муҳофаза қилиш, давлат экологик назорати, жамоат экологик назорати, давлатнинг экологик функцияси, ер, сув, ўрмон, атмосфера ҳавосини муҳофаза қилиш, ер ости бойликлари, ҳайвонот ва ўсимликлар дунёсини муҳофаза қилиш, экологик меъёрлаш, табиий кадастрлар юритиш, экологик мониторинг ҳамда экологик қонунчиликни кодификациялаш билан боғлиқ илмий ишлар ва уларнинг мазмуни таҳлилига кенг эътибор қаратилган.
В статье рассматриваются вопросыправа собственности на землю и другие природные ресурсы, в том числе выдвигаются научно-теоретические и практические предложения по широкому применению экологизации законодательства, целей, задач, принципов, форм и методов экологизации
Инновацион иқтисодиёт шароитида ерга бўлган ҳусусий мулк институти ислохотинингҳуқуқий асослари таҳлил қилинади.
The article delves into the complexities of determining the applicable law in international arbitration agreements. It discusses the growing role of arbitration in international trade and highlights the challenges of identifying governing laws, especially when parties have not specified them. The article also explores common law and civil law approaches to this issue and mentions Uzbekistan’s recent legislative efforts to become an arbitration-friendly jurisdiction. The text is particularly relevant for legal professionals and scholars interested in international arbitration and its evolving legal frameworks.
Мақолада Европа Иттифоқи халқаро хусусий ҳуқуқий коллизион нормаларини унификация қилиш жараёни таҳлил қилинган. Унда мажбурият муносабатлари, шунингдек меҳнат муносабатларини тартибга солувчи коллизион нормалар кўриб чиқилган. Мақолада европа коллизион ҳуқуқининг ривожланишининг асосий тенденциялари тадқиқ қилинган.
Мақолада муаллиф томонидан интеллектуал мулк ҳуқуқи соҳасидаги АҚШ, Япония, Германия, Франция ва Европа иттифоқи давлатлари қонунчилиги қиёсий ҳуқуқий таҳлил қилиб, ушбу соҳадаги қонунчиликни ривожланиш тенденцияларига оид илмий қарашлар илгари сурилган.
This article is devoted to reforming the electoral system of the Republic of Uzbekistan. The electoral system consists of all the voting rights of citizens, the existing procedure for the formation of state representative bodies and the procedure for involving citizens in elections, the organization of elections and the interaction of deputies with voters. The author considers the electoral legislation and identifies the main stages of its development, as well as the factors that contributed to its development.
Мақолада виртуал мулкнинг ҳуқуқий табиатини баҳолаш бўйича турли нуқтаи назарлар мавжуд бўлган хорижий ва миллий юридик адабиётлар ўрганилди. Виртуал мулк ўзининг «ёшлиги» туфайли ҳали ўрнатилган анъаналарга ва ўрнатилган амалиётга эга эмас, шунинг учун виртуал мулкнинг ҳуқуқий табиатининг квалификациясини ва унинг фуқаролик ҳуқуқи тизимидаги ўрнини аниқлаш масаласи назарий ва мунозараларга сабаб бўлади.
Преступления против жизни человека, в том числе убийство считаются одними из наиболее тяжких преступлений против личности, так как они посягают на природное и неотъемлемое право человека – право на жизнь, на благо, данное каждому самой природой и признанное государством высшей ценностью – человеческую жизнь.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси фуқароларининг тадбиркорлик билан шуғулланиш ҳуқуқининг қонунчилик асослари тушунчаси ва мазмун моҳияти ҳақида таҳлилий мулоҳазалар олиб борилган. Миллий қонунчилик тизимда фуқароларнинг тадбиркорлик билан шуғулланиш ҳуқуқига алоқадор элементларни ўзида акс эттирган қонун ҳужжатларида ушбу тушунчага келтирилган таърифлар баён қилинган. Инсон ҳуқуқ ва эркинликлари тизимида фуқароларнинг тадбиркорлик билан шуғулланишга бўлган конституциявий ҳуқуқи консепцияси тушунчаси бу ҳуқуққа оид хусусиятларни умумлаштириш орқали ҳуқуқий жиҳатдан шарҳлаб берилган. Асосий эътибор қаратилиши лозим бўлган масала сифатида бугунги кунда ушбу ҳуқуқнинг ижтимоий ҳаётнинг қайси субъектлари томонидан амалга оширилиши, унинг ўзига хос хусусиятлари ва фундаментал асослари баён этилган.
Мақолада Интернет тармоғини ҳуқуқий тартибга солиш ҳамда унинг ҳуқуқий режимини аниқлашга доир айрим масалалари кўриб чиқилган. Амалга оширилган таҳлил натижасида муаллиф Интернет тармоғи ҳуқуқий режими ва мақоми бўйича хулосаларга келган. Муаллиф мазкур мавзу доирасида тадқиқотлар олиб борилиши долзарблиги ҳамда Интернет тармоғининг фуқаролик-ҳуқуқий мақомини миллий ва халқаро миқёсда аниқлаш кераклигини таъкидлаган.