Мазкур мақолада маркетинг логистикасининг мазмуни, унинг таркибий қисмлари, маркетинг ва логистика функцияларининг бирлашиши, улгуржи савдода маркетинг логистикасининг аҳамияти ва ривожлантириш йўллари ёритилган.
Ушбу мақолада Ўзбекистон Иқтисодиёти тармоқларида замонавий бозор муносабатларининг барча кўринишлари, хусусан, логистика инфратузилмаларини
турли соҳалардаги корхоналар фаолиятини таҳлил қилиш ва унда логистик элементларнинг қўллашни ва режалаштиришни такомиллаштириш, логистик
компанияларнинг молиялаштиришда лизинг ташкилотларининг ўрни мавжуд муаммолар
ва уларни бартараф этиш бўйича муаллиф ёндашувлари ва таклифлари келтирилган.
Ушбу мақолада электрон тижоратни ривожлантиришда транспорт-логистакининг роли ва унинг турлари келтирилган, логистика соҳасида аҳборот теҳнологияларининг роли ўрганилган
maqolada O‘zbekiston oliy o‘quv yurtlarida rus tilini o‘qitishning pedagogik tamoyillari ko‘rib chiqiladi, hamda o‘quv materialini o‘rganish uchun multimedia imkoniyatlari tasvirlanadi.
Maqolada qishloq va suv xo’jaligida elektr ta’minoti fanini o’qitishning didaktik tamoyillarini belgilashga doir asoslar yoritilgan bo’lib, mazkur fanning o’ziga xosligini inobatga olib o’qitish tamoyillari ilmiy jihatdan tadqiq etilgan.
Мақолада давлат-хусусий шерикликни ташкил қилиш ва ривожлантиришнинг принциплари ва уларнинг таълим тизимидаги ўзига хос хусусиятлари баён этилган. Шунингдек, ушбу масалаларнинг назарий жиҳатларини тадқиқ қилиш натижасида давлат-хусусий шерикликка оид атамалар шарҳланган. Давлат-хусусий
шериклик иштирокчилари ва манфаатдор субъектларининг ўзаро боғлиқлигига ҳам
алоҳида аҳамият берилган. Мақолада давлат-хусусий шерикликнинг қонунда эътироф этилган олтита асосий принциплари ҳам келтирилган. Бунга таянган ҳолда таълим тизимининг ўзига хос хусусиятларидан келиб чиқиб муаллиф томонидан яна олтита принципни қўшиш лозимлиги илмий жиҳатдан асосланган.
Тадқиқот объекта: умумий ўрта таълимда информатика ва хисоблаш техникаси асослари (ИҲТА)ни ўкитишни компьютерлаштириш муаммоси.
Тадқиқот мақсади: ИҲТА ўкув предмета бўйича таълимни компьютерлаштиришга қаратилган самарадор педагогик дастур воситалари (ПДВ)ни яратиш ва ундан фойдаланиш услубиятини ишлаб чиқиш.
Тадқиқот методлари: тадқикот мавзусига оид адабиётларни ўрганиш ва тахдил қилиш; ўқув жараёнини кузатиш; ўкитувчи ва ўқувчилар билан сухбат; мактаб ўқитувчилари иш тажрибасини умумлаштириш; интернет форум; педагогик тажриба.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: умумий ўрта таълимда компьютерли таълим концепцияси яратилди; ИҲТАни ўқитишни компьютерлаштириш жараёни таркибан тахдил килинди; компьютерли таълим принциплари ишлаб чиқилди ва воситалари тизимлаштирилди; ўқитувчи ва ўқувчи фаолиятини ПДВда моделлаштириш усуллари ишлаб чикилди; ПДВларни яратишга қўйиладиган талаблар ҳамда дастурли услубий таъминотни яратиш боскичлари аниқланди; барча турдаги машқни компьютерда бажариш жараёни моделлаштирилди; ИҲТА ўқув предметидан ПДВларни яратиш механизми назарий асосланди.
Амалий аҳамияти: яратилган ПДВлардан ИҲТАни ўкитишда самарали фойдаланилади; компьютерли таълимнинг ишлаб чиқилган концепция, принциплари ва тизимлаштирилган воситаларидан бошқа фанларни ўқитишни компьютерлаштиришда, ўқитувчилар малакасини оширишда, компьютерли таълимга оид дарслик ва кўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин; тадқиқотда илгари сурилган ғоялар таълимнинг барча боскичларини компьютерлаштириш учун назарий асос бўла олади.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: Мавзу бўйича 80 та иш, жумладан, монография, дарслик, ўқув-услубий қўлланмалар чоп этилди. Ишнинг мазмуни катор анжуманларда муҳокама килинди.
Қўлланиш сохаси: таълимнинг барча боскичларини
компьютерлаштиришда; ўқув дастури, дарслик, кўлланмалар яратишда.
В настоящее время международная система учета и отчетности позволяет проводить систематический анализ логистических затрат в системе национальных счетов каждой страны, включая транспортные расходы, как по
внешнеторговым операциям, так и по обороту на внутреннем рынке, который служит важным источником изучения роли и места транспорта и логистики в обеспечении устойчивого роста экономики страны. В этом контексте необходимо оценить добавленную стоимость, которую транспортировка «получила» в конкретном регионе. Использование критерия снижения транспортоемкости экономики рекомендовано
авторами для оценки влияния уровня развития транспортной логистики на конкурентоспособность и экономический рост страны.
Основной целью планирования и организации логистического процесса в организациях (подразделениях) является сокращение запасов при использовании системы логистики, которая обеспечивается за счет высокой степени согласованности действий участников логистических процессов, повышения надежности поставок, рациональности распределения запасов, а также по ряду других причин.