Ушбу мақолада COVID-19 пандемиясининг халқаро алоқаларга, жаҳон иқтисодиётига таъсирининг айрим асосий масалалари кўриб чиқилади. Муаллифнинг фикрича, жаҳон иқтисодиётида хўжалик алоқаларининг заифлашуви, ички ялпи маҳсулотнинг пасайиб кетиши кўп миллий иқтисодиётларга ва умуман жаҳон иқтисодиётига салбий таъсир кўрсатди. Ушбу нуқтаи назардан шуни таъкидлаш зарурки, мазкур масала мамлакатлар ўртасидаги маданий-гуманитар алоқаларга ҳам салбий таъсир кўрсатади, ва бу пандемиядан кейинги даврда халқаро муносабатларда ҳам акс этиб, уларнинг ривожланиш суръатини секинлаштиради. Дунёда пандемия туфайли шаклланган вазият шундан далолат берадики, бирон бир касаллик, эпидемиянинг пайдо бўлиши унинг миллионлаб аҳоли ўртасида тарқалиши хавфини уйғотади, ва бундан бирон бир мамлакат, бирон бир давлат ҳимояланмаган, айни пайтда уларнинг оқибати инсон ҳаётининг мутлақо барча соҳаларига таъсир кўрсатади. Ҳозирги пайтда кўплаб давлатлар учун кечиктирмасдан ҳал қилиниши лозим бўлган сиёсий ва иқтисодий муаммолар билан бир қаторда касалхоналарни қуриш, уларни жиҳозлаш ва ҳозирги глобал эпидемия пайтида уларнинг етишмовчилиги айниқса яққол сезилаётган тиббиёт ходимлари билан таъминланиши айниқса устувор аҳамият касб этмоқда. Ва бундай шароитларда кўп томонлама ҳамкорликни ривожлантириш, устувор муаммоларни ҳал қилишда ўзаро ҳамкорлик тамойилларидан келиб чиқиб, биргаликда ҳаракат қилиш зарурияти яққол сезилади Мақолада қуйидаги масалалар кўриб чиқилган: ҳозирги пайтда дунёда коронавируснинг тарқалиши билан боғлиқ бўлган вазиятни, пандемиянинг халқаро муносабатларга таъсирини ўрганиш; ҳукуматлар томонидан пандемия шароитида қабул қилинаётган чоралар ва уларнинг самарадорлиги; Ўзбекистоннинг пандемияга қарши кураш бўйича тажрибаси; минтақавий ҳамкорликни кучайтириш; пандемияга қарши курашда Ўзбекистоннинг ташаббуслари. Пандемиянинг оммалашуви билан боғлиқ умумий вазият кўриб чиқилади. Мамлакатлар ҳукуматлари томонидан коронавирус пандемиясига қарши кураш бўйича кўрилаётган чораларга, айни пайтда уларнинг самарадорлигига эътибор қаратилади. Мақолада Ўзбекистоннинг пандемияга қарши кураш бўйича тажрибаси, инқирозга қарши кураш бўйича ташаббуслари, шунингдек ҳозирги босқичда қўшни давлатлар билан минтақавий ҳамкорликни кучайтириш масалалари ёритилган. Ҳозирги пайтда Марказий Осиё давлатлари билан минтақавий ҳамкорликнинг бошланиши кузатилмоқда. Коронавируснинг тарқалиши ва унинг халқаро муносабатларга таъсирини ўрганиш масалалари мураккаб характерга эга. Чунки пандемия бутун дунё бўйлаб тарқалган, нафақат кенг кўламли, балки маҳаллий даражада ҳам ўрганиб чиқиладиган масалалар жуда кўп. Тадқиқот давомида муаллиф томонидан тизимли ёндашувдан фойдаланилган.
охарактеризована современная эпидемиологическая ситуация по заболеваемости и смертности в мире, представлены основные социально-экономические показатели, поддерживающие распространение возбудителей инфекции, приведены принципы, концепции и основные положения расширенной программы иммунизации (РПИ) ВОЗ и три этапа РПИ. Освещены актуальные вопросы специфической защиты (вакцинации), показаны упущенные возможности и пути их преодоления. Обращено внимание трем основным источникам эволюционного становления инфекционных болезней человека и обсуждены различные точки зрения, касающихся причин и механизмов эволюционной трансформации посредством смены механизма передачи микроорганизмов основному хозяину - макроорганизму
Здоровье людей является одной из важнейших проблем человечества. Здоровье человека является комплексным понятием, характеризуемым физическим, психическим и социальным благополучием, что обуславливает его многофакторность. С ходом исторического развития приоритетное значение приобретают разные факторы: природные условия, состояние окружающей среды, социально-экономическая ситуация, уровень медицинского обслуживания, образ жизни
What new opportunities “Digitalization” and “Digital Marketing” have brought to the sphere of Hospitality and Tourism? As Hospitality Industry and Tourism were flourishing till the COVID-19 Pandemic situation, with and without the implementation of Digital Marketing strategies and highly relying on the employment of Digital Marketing Tools. Initially, Digital Marketing was considered to be one of the auxiliary levers to refer to. Whilst, the current situation of COVID-19 Pandemic Worldwide transmuted Digital Marketing to the main fulcrum, that is the support point of Hospitality and Tourism Industry. Which, originally aimed at maximizing the revenue and profit of Hotels and boosting the economy of the country through the Tourism sector, whereas at the present time it is supposed to help the whole Industry of hospitality and economy of the countries not to plummet and go bankrupt but to stay afloat.The review research is done to determine the importance of Digital Marketing in the Hospitality World and Tourism Industry and analyze which Digital Marketing strategies are best and worth to implement, and to find out what particular Digital Marketing tools are, actually, useful and efficacious to work with. The research is done by gathering the secondary type of data: based on the recent investigations of the researchers, scientific journals, articles, scientific manuscripts, relevant web-pages, up-to-date news, relevant study books, subject books related to Hospitality and Digital Marketing as well. In order to give a full and comprehensive picture of the role Digital Marketing, Digital Marketing strategies and its most effective tools.
Геосиёсий трансформациялар ва уларнинг энергетика тизимига таъсири замонавий дунё тартиботи шаклланиши билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, энергия ресурслари омили халқаро муносабатларда тобора муҳим рол ўйнамоқда. Замонавий босқичда энергетика хавфсизлиги нафақат бозор иқтисодиёти қонуниятлари билан балки, геосиёсий манфаатлар доирасида тартибга солинмоқда. Сўнгги пайтларда Халқаро муносабатлар акторларининг ўз манфаатларини илгари суришда энергия-хомашё омилидан фойдаланишга уриниб келаётганлиги кузатилмоқда. Замонавий дунё тартиботида энергия ресурслари борасида кескин рақобат ва кураш янгича тус олди. Бугунги кунда етакчи давлатлар катта хом ашё захиралари, шу жумладан углеводородларга эга бўлган минтақаларда мустаҳкам ўрнашишга интилмоқда. Энергия ишлаб чиқариш, ташиш ва ташқи бозорларга энергия ресурсларини етказиб бериш соҳасидаги муносабатлар геосиёсий жараёнлар билан бевосита боғлиқ кечмоқда. Шу боисдан, геосиёсий трансформациялар таъсирида бу муносабатларнинг шакли тизим ҳамда функционал жиҳатдан ўзгаришларга юз тутмоқда. Бугунги халқаро энергетика тизими дунё тартиботига хос бўлган кучлар ва омилларнинг таъсирини бошдан кечириб, уларнинг таъсири остида мураккаблашиб бормоқда. Геосиёсий трансформациялар халқаро энергетика тартиботига жиддий таъсир кўрсатиб, геосиёсий кучларнинг янги конфигурациясини вужудга келтирмоқда. Халқаро майдонда янги йирик истеъмол марказлари пайдо бўлиб, улар ўртасидаги рақобат ҳам тобора кучаймоқда. Янги куч марказларининг пайдо бўлиши халқаро энергетика муносабатларига жиддий таъсир кўрсатади. Куч марказлари ва бошқа акторлар ўртасидаги энергетика зиддиятлари глобал энергия хавфсизлигининг асосларини заифлаштирмоқда. Шунингдек, энергия тартиботини таъминлашнинг самарали халқаро-ҳуқуқий ме-ханизмларининг йўқлиги энергетик вазиятни янада мураккаблаштирмоқда. Мазкур мақолада Шарқий Осиёдаги геосиёсий трансформацияларнинг энергетика хавфсизлигига таъсири, минтақадаги геосиёсий жараёнлар, етакчи давлатларнинг геостратегик, геоиқтисодий манфаатларининг халқаро ва минтақавий энергетика муносабатларига таъсири, минтақа давлатларининг бозорлар, инвестиция манбалари ва энергия ресурслари учун иқтисодий рақобат ҳамда сиёсий кескинликнинг минтақа умум хавфсизлигига таъсири, минтақадаги геосиёсий вазият ва унда етакчи давлатлар, шунингдек, халқаро ва минтақавий сиёсий, иқтисодий тузилмаларнинг иштироки таҳлил қилинган. Шунингдек, Шарқий Осиёда энергетика хавфсизлигини таъминлаш муаммолари, минтақадаги энергетик вазият, минтақа давлатлари энергетика соҳасидаги долзарб масалалар, минтақа давлатларининг энергетика сиёсати ва ҳамкорлиги, Шарқий Осиёдаги замонавий энергетика хавфсизлиги архитектурасининг асосий йўналишлари, минтақа мамлакатларининг энергетика стратегиялари, энергетика хавфсизлигини таъминлашнинг институционал асослари, минтақа давлатларининг энергетика дипломатияси олдида турган муаммолар, минтақавий зиддиятларнинг энергетика хавфсизлигига таъсири каби бугунги кунда минтақа энергетика хавфсизлиги олдида турган долзарб масалалар ёритилган. Шунингдек, келгусида минтақа ва халқаро майдонда кечадиган энергетик вазият борасида таҳлилий прогнозлар келтирилган. Мақоланинг хулоса қисмида геосиёсий трансформациялар шароитида энергетика хавфсизлигини таъминлаш ва бу борадаги ҳамкорлик самарадорлигини оширишга қаратилган илмий тавсиялар илгари сурилган.
Ўзбекистонда амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотларда озиқ- овқат саноати корхоналарида бошқариш механизмига таъсир этувчи омиллар алоҳида ўринга эга. Чунки озиқ-овқат саноати корхоналарида бошқариш механизмини ривожлантириш, унинг таъсир этувчи омилларни ўрганиш, иқтисодиётни диверсификациялаш, саноатнинг етакчи тармоқларини модернизация қилиш ва техник жиҳатдан янгилаш, пандемия шароитида ишлаб чиқарувчи корхоналарни ҳар томонлама қўллаб-қувватлаш республикада амалга оширилаётган асосий вазифалардан бири сифатида белгиланади.
Ушбу мақола ўтган асрда Туркистондаги хотин-қизлар масаласига бағишланган бўлиб, унда паранжи, паранжи ҳақидаги дискурслар, аёлларнинг паранжи остида поймол бўлган инсоний ҳуқуқлари, “Ҳужум” ҳаракати, хотинқизларнинг маънавий-маърифий ҳаётдаги ўрни, оиладаги ижтимоий мавқеи, Туркистондаги диний-сиёсий вазият, диний-сиёсий вазиятни келтириб чиқарган омиллар, гендер хусусиятлари тарихий ретроспектив, фалсафий контекст асосида таҳлил қилинган. Шунингдек, паранжи борасидаги Шарқ ва Ғарб идеологларининг фикр ва мулоҳазалари, ислом дини ва шариат қонун-қоидаларида келтириб ўтилган хотин-қизлар масаласи, уларнинг ҳақ-ҳуқуқлари ҳамда янги замонавий аёл қиёфасини кашф этишда амалга оширилган ишларнинг асл мақсад ва муддаоларига кенг равишда ёндашишга ҳаракат қилинган. Мақолада Туркистоннинг вақтли матбуотида паранжи ҳақида бўлган дискурслар, хотин-қизларнинг турмуш тарзи шариатнинг анчагина ақидавий қарашлари остида бузилган қонунлари асосида ташкил этилганлиги, аёлларнинг илм олишлари шарт эмас, фақат уйда ўтириб, уй-рўзғор юмушлари билан шуғулланишлари керак деган ўйфикрлар, аёлларнинг ҳуқуқ ва эркинликларининг чеклаб қўйилганлиги, паранжини мажбурлаб очиришдан кўра ҳақ-ҳуқуқларини танитиб, онгли равишда тушуниб очиришларига эришиш энг асосий вазифа эканлиги маҳаллий олимлар тарафидан таклиф ва мулоҳазаларда кўрсатиб ўтилган. Шунингдек, шўролар тузумининг зўравонлик сиёсати миллий қадриятларимиз, шарқона урф-одатларимизга қилинган ошкора ҳужум сиёсати бўлганлиги, оқибатда эса, ака-сингилнинг, ота, тоға, жиянлар ўз қондош қизлари-ю, жиян-холаваччалар, оилалар бир-бирининг душманига, жиноят ва қотилликлар майдонига айланиб, оила муқаддаслиги тушунчасида маънавий инқироз юз берганлиги, бундай ҳунрезликларга инқилобий тузум йўл очиб, реакцион миллий сиёсат юритилганлиги, бунинг натижасида аёлларга руҳий ва диний тазйиқлар қилиниб, кўпгина хотин-қизлар “паранжи ташлаш” сиёсатининг қурбони бўлганлиги статистик маълумотлар асосида таҳлил этилган. Мақола сўнггида бугунги кунда Ўзбекистонда дин омили билан боғлиқ муаммоли вазиятларнинг ечимини топишда ўтган даврнинг диний-сиёсий ҳаётини ўрганиш, таҳлил қилиш муҳим эканлиги таклиф ва мулоҳазаларда баён қилинади.
The article defines the tasks of the development of agriculture in the system of territorial division of labor for the future, taking into account the emerging conditions of increasing water scarcity and environmental tension, and developed proposals for reorienting the territorial and intersectoral structure of the agro-industrial complex of the republic on the basis of increasing the specialization of agricultural production. At the same time, the main principles of the mechanism of economic regulation in the agro-industrial complex, which are capable of ensuring intersectoral changes, taking into account the interests of the republic, regions and producers, are revealed. The main purpose of the study is to determine the task in the areas of poverty reduction, socio-economic development of regions, transformation of enterprises with state participation, formation and implementation of investment policy, development of entrepreneurship in the country.
Ушбу мақолада Шарқ ва Ғарб маданиятларидаги вербал мулоқотнинг ўзига хос хусусиятлари тадқиқ этилади. Турли маданият вакиллари мулоқотидаги ижтимоий-маданий вазият, одоб-ахлоқ қоидалари ва назокат меъёрларининг фарқли жиҳатлари ёритиб берилади.
Одил Ёқубовнинг аксарият асарлари ўзбек адабиётининг энг сара асарлари сифатида дунёнинг бир қанча тили, жумладан турк тилига ҳам таржима қилинган. Бугунги кунга қадар адиб асарларидан айримларининг таржималари илмий тадқиқ этилган ва асарларнинг илмий ўрганилиши долзарб аҳамият касб этади. Бир тил оиласига мансуб, урф-одати, миллий анъаналари бир-бирига яқин ўзбек ва турк тиллари орасида амалга оширилган таржималар ҳақида сўз юритилганда, вазият анча ўзгаради. Чунки, бу икки тил орасида таржима қилишнинг афзалликлари билан бир қаторда айрим ўнғайсизликлари, мураккабликлари ҳам борлиги сир эмас. Ўзаро яқин икки тил орасида амалга оширилган бадиий таржимада портрет тавсифларининг берилиши масаласини ўрганишга бағишланган мазкур мақолада қўйилган илмий муаммо таниқли сўз устаси, атоқли ўзбек адиби Одил Ёқубовнинг ўтган асрнинг 80-йилларида халқимиз бошига тушган “ўзбек иши” мавзусидаги “Адолат манзили” романининг турк тилига таржимаси мисолида кўриб чиқилади. Тадқиқот мавзусини танлашда сўнгги йилларда ўзбекчадан туркчага бадиий таржиманинг долзарб муаммоларига бағишлаб ёзилган илмий ишларнинг камлиги, давр тақозоси билан бу борада амалга оширилиши керак бўлган ишлар анча кўплиги инобатга олинди. Таржимада портрет тавсифининг қандай берилганлигини аниқлаш таржиманинг сифати, бадиий қиммати ва таржимон маҳорати қирраларини ўрганишда асосли хулосалар чиқаришга имкон беради. Ушбу мақолада чиқарилган хулосалар келажакда амалга ошириладиган амалий таржима ишлари учун услубий кўмак бўлади, деган умиддамиз.