Терроризм билан боғлиқ жиноятларнинг олдини олиш ва уларга қарши курашиш самарадорлигини ошириш ҳар қандай давлатнинг энг муҳим вазифаларидан бири бўлиб қолмоқда. Мазкур мақолада бевосита ушбу жиноятларни олдини олиш ва профилактика қилиш масалалари ёритиб ўтилган.
Несмотря на достижения в профилактике и лечении послеродовые кровотечения остаются важной проблемой в акушерстве. Послеродовые кровотечения являются одной из основных причин материнской смертности.
Akusherlik qon ketishi, ularning oldini olish bo'yicha dunyoda amalga oshirilayotgan global chora-tadbirlarga qaramay, onaning salomatligi va hayotiga xavf tug'dirmoqda, ularning oldini olish va davolash bo'yicha yanada samarali chora-tadbirlarni izlashni talab qilmoqda. Ushbu sharh asosida tayyorlangan adabiyotlar ro'yxati o'quvchiga akusherlik qoniga oid zamonaviy ma'lumotlarni qidirish vektorini aniqlash, turli mamlakatlarda tug'ruqdan keyingi qon ketish bilan tug'ilish natijalarini taqqoslash, prognostik jihatdan muhim xavf omillari haqida fikr yuritish imkonini beradi.
Мазкур мақола пенитенциар жиноятчилик тушунчаси, унинг моҳияти, сабаблари, ўзига хос хусусиятлари ҳамда озодликдан маҳрум қилиш жойларида содир этиладиган жиноятларни профилактика қилиш чоратадбирларига бағишланган. Шулар билан бир қаторда мақолада озодликдан маҳрум қилиш жазосини ижро этиш муассасалари фаолиятини яхшилаш юзасидан амалга оширилиши мумкин бўлган чора-тадбирлар баён этилган.
Ko‘psuvlilik rivojlanish muammosi homiladorlik va tug‘ilishning ona va homila uchun yuzaga keladigan asoratlari bilan bog‘liq. Eng xavfli asoratlardan biri tug‘ruqdan keyingi davrda gipotonik qon ketishdir, bu esa onaning kasalligi va o‘lim darajasining oshishiga olib keladi. Qon ketishining sabablari orasida homilador ayollarning umumiy sonidan 1–8% o‘rnini ko‘psuvlilik egallaydi. Tadqiqot maqsadi klinikaning o‘ziga xos xususiyatlarini va turli darajadagi ko‘psuvlilik bilan bachadon devorining morfologik tuzilishini o‘rganishdir. Bularning barchasi ko‘psuvlilik homilador ayollarda gipotonik tug‘ruqdan keyin qon ketishining oldini olish usullarini takomillashtirish zarurligini ta’kidlaydi.
Пандемия шароитида аҳоли саломатлигини сақлаш ва мустаҳкамлаш борасида куйидаги йўналишдаги: специфик, носпецифик, дори воситалари билан, хамда тиббиёт корхоналарида короновирус инфекцияларини
таркалишини олдини олиш учун утказиладиган профилактик чоралар тахлил килинган. Ахолини короновирус билан касалланмаслиги учун албатта вакцинация килиш ва кулланилиши керак булган профилактик чораларни ахолига етказиш максадга мувофиклиги келтирилган.
Вояга етмаганлар томонидан содир этиладиган ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш ҳар доим давлатлар олдида турган долзарб муаммолардан ҳисобланиб келган. Бу борада юртимизда сезиларли ишлар амалга оширилмоқда, норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинмоқда. Мазкур мақолада вояга етмаганларнинг ўз жонига қасд қилишнинг олдини олишда умумий профилактиканинг ўзига хос хусусиятлари ва амалга ошириш механизмлари таҳлил этилган.
Как известно, профилактика преступлений направлена на достижение важной, социально-значимой цели – сокращения преступности.
Ҳозирги кунда ўлим сабаблари ичида шикастланишлар аҳамиятига кўра тўртинчи ўринни эгаллаб, 45 ёшгача бўлган аҳоли ўртасида эса ўлимнинг биринчи сабаби бўлиб ҳисобланади. Бунда айнан абдоминал травманинг ўзи 7-10% шикастланганларда ўлимнинг сабаби бўлиб қолмоқда. Шунингдек, А.М. Хаджибаев ва ҳаммуаллифларнинг эълон қилган маълумотларига кўра «...автоҳалокат туфайли шошилинч операция қилинган шахсларнинг 28,2% ида қорин бўшлиғи аъзоларининг шикастланиши аниқланган...» 1 . Шу билан бирга, замонавий шароитда қорин бўшлиғи аъзолари жароҳатлари кўплаб ва қўшма шикастланишларда юқори улушни ташкил этгани ҳолда, ўзига хос оғирлиги билан ажралиб туради ва пасайиш тенденциясига эга эмас. Бу хил шикастланишларда ўлим даражаси 58% гача етади. Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда қорин бўшлиғи ёпиқ шикастланишларида миниинвазив ташхис ва даволаш усулларининг имкониятларини ошириш шошилинч тиббиёт учун катта аҳамият касб этади. Дунё миқёсида қорин бўшлиғи ёпиқ шикастланишларини даволашда қониқарсиз натижаларнинг асосий сабабларидан бири бу турли анатомик соҳалар қўшма шикастланишларининг бир бирини оғирлаштириши ва ушбу фонда қорин бўшлиғидан қон кетиши аниқ клиник кўринишининг йўқлиги, деб эътироф этилади. Диагностик хатоларнинг миқдори 20-45% гача ўзгариб тургани ҳолда оғир шикастланишларда 73,1% гача ошган. Бу ҳолат диффуз перитонит ёки гемодинамик жиҳатдан қорин бўшлиғида сезиларли қон кетиши белгилари намоён бўлишини кутмасдан, эрта асоссиз лапаротомия тактикасини кенг қўллашга олиб келган. Бунда давом этувчи ички қон кетиш белгилари аниқланмаган ва қорин бўшлиғи аъзоларининг жароҳати ҳаёт учун хавф туғдирмаган ҳолларда асоссиз лапаротомиялар сони 7-28,6% ни ташкил этган, қўшма шикастланишларда эса 50-80% гача ошган. Аниқланишича, асоссиз диагностик жарроҳлик аралашувларни амалга ошириш оғир қўшма қорин шикастларида беморлар аҳволини оғирлаштирган. Бундай ҳолларда лапаротомиянинг травматиклиги кўпинча амалга оширилиши лозим бўлган оператив амалиёт ҳажмидан ортиқ бўлган. Бу эса ўз навбатида қорин бўшлиғи аъзоларининг алоҳида ва қўшма шикастлари бўлган ушбу оғир тоифадаги беморларни бошқариш учун мавжуд алгоритмлар ва протоколларни қайта кўриб чиқишни талаб қилади.
Бугунги кунда мамлакатимиз соғлиқни сақлаш тизимида аҳолига тиббий хизмат кўрсатиш сифатини яхшилаш ва кўламини етарлича кенгайтириш юзасидан кенг қамровли дастурий тадбирлар амалга оширилмоқда. Ушбу йўналишда, хусусан, қорин ёпиқ шикастланиши бўлган беморларни жарроҳлик даволаш сифатини яхшилашда етарлича ижобий натижаларга эришилиб келинмоқда. Шу билан бирга, тиббий ёрдам кўрсатиш тизимини такомиллаштириш учун қорин ёпиқ шикастларида тиббий ёрдам кўрсатиш сифатини яхшилашнинг янгича усулларининг самарадорлигини баҳолаш бўйича илмий – асосланган натижалар бўлиши талаб этилмоқда. Бу борада 2022-2026 йилларга мўлжалланган мамлакатимиз тараққиёт стратегиясининг 7 та устувор йўналишининг 56- мақсад, 4-қисмида «...аҳоли саломатлигини муҳофаза қилиш, тиббиёт ходимларининг салоҳиятини ошириш ва 2022-2023 йилларда соғлиқни сақлаш тизимини ривожлантириш дастурини тадбиқ этишга қаратилган чора-тадбирлар мажмуини амалга ошириш...» 2 бўйича қатор вазифалар белгиланган. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 ноябрдаги ПФ-6110-сон «Бирламчи тиббий-санитария ёрдами муассасалари фаолиятига мутлақо янги механизмларни жорий қилиш ва соғлиқни сақлаш тизимида олиб борилаётган ислоҳотлар самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари тўғрисида» ги, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон «2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида» ги Фармони, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 10 ноябрдаги ПҚ-4887-сон «Аҳолининг соғлом овқатланишини таъминлаш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» ги, 2020 йил 12 ноябрдаги ПҚ-4891-сон «Тиббий-профилактика ишлари самарадорлигини янада ошириш орқали жамоат саломатлигини таъминлашга оид қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» ги қарорлари ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилган.
Профилактика и лечение инфекционных осложнений при операциях и травмах это глобальная и одна из наиболее актуальных проблем хирургии. Применение антибиотиков является обязательной вследствие высокого риска контаминации и развития инфекции. Опасность развития тяжелых послеоперационных осложнений обусловливает необходимость проведения повторной операции, а также это является основной причиной послеоперационной летальности при большинстве хирургических вмешательств.