Ushbu mаqоlаdа vergulning pragmatik va gap qurilishidagi ahamiyati va shu bilan bir qatorda, punktuаtsiyа hаqidа hаmdа vеrgul tinish bеlgisi qаchоndаn G’аrbiy Yеvrоpаdа ishlаtilgаnligi, hоzirgi kundа tinish bеlgilаr sоni vа vеrgul qаndаy hоlаtlаrdа ishlаtilishi hаqidа misоllаr оrqаli kеng yоritib bеrilаdi.
Ushbu maqolada murakkab gaplarda bosh va ergash gaplarning tuzulishi masalalari muhokama qilinadi. Maqola murakkab gap tarkibidagi sintaktik bog’lanish turlarining xususiyatlarini aniqlashdan iborat.
Барчага маълумки, ҳар бир тилнинг ўзига хос хусусиятлари, жозибадорлиги ва ўзига ром қилувчи томонлари мавжуд. Шунингдек, уларнинг баъзилари бошқалари билан ёнма-ён ривожланиб юксалади. Худди шундай форс ва туркий тиллар ҳақида ҳам айтиш мумкин. Узоқ асрлар давомида ушбу тилларда сўзлашувчи халқлар қўшничилик асосида турли воқеаларни бошдан кечирдилар, шу жумладан, адабий ва лингвистик ҳолатларга дуч келдилар. Ушбу тиллардаги сўзлар бирбирларига ўтиб, баъзилар янги маъно касб этди. Баъзи сўз ясаш усуллари ва воситалари ўзлашди, бу орқали эса ўзларининг тилларини янги сўзлар билан бойитдилар. Ушбу жараён ўрта асрларда яшаб ижод этган шоир ва ёзувчиларнинг асарларида кўп кузатилади. Туркий тилда юқори маҳорат ила ижод қилган Алишер Навоий форс ва араб тилларини жуда яхши билгани учун асарларида сўзларни оқилона қўллайди. Шунингдек, бирор тушунчани етказиб берадиган сўз туркий тилда бўлмаса, форс ва араб тилларидан фойдаланиб, асарларида ушбу сўзларни ишлатади ёки ўша тиллар бўйича кузатувлари натижасида моделлар асосида ўзи сўз ясайди. Шундай моделлардан бири “арабий ўзак +- زاس -sāz форсий аффиксоид” бўлиб, мазкур модел асосида ясалган сўзларнинг кўпи “Ҳайрат ул-аброр” достонида ҳам учрайди. Уларни аниқлаш ва тадқиқ қилиш ушбу изланишнинг мақсадидир. Тадқиқотимиз давомида’ayšsāz, bаẕlsāz, ġāliyаsāz, jilvаsāz, nаġmаsāz, nаqšsāz, sаjdаsāz, vāsiṭаsāz сўзлари юқорида келтирилган модел асосида, яъни айнан арабий ўзакка- زاس-sāz форсий аффиксоиди қўшилиши орқали ҳосил бўлганлигини кузатдик. Ушбу мақолада келтирилган сўзлар модел асосида структур ва семантик таҳлилга тортилган бўлиб, уларнинг маънолари контекстдан аниқланди. Кўриб чиқилган сўзлардан bаẕlsāz “ато қилувчи”, “инъом берувчи”, jilvаsāz “жилва қилувчи”, “нур таратувчи”, sаjdаsāz “сажда қилувчи”, vāsiṭаsāz “восита қилувчи” кабилари кузатилган луғатларда учрамади. Уларни шоир “арабий ўзак +- زاس -sāz форсий аффиксоид” модели асосида асарларида қўллаш учун ҳосил қилган, деган хулосага келишимиз мумкин.
Эроншуносликда дарий тилининг илмий тавсифида унинг асосан ҳозирги форс тилидан фарқли жиҳатлари қайд қилинади. Дарий тили сўз ясалиши соҳасида, одатда, сўз туркумларидаги аффиксал сўз ясалиши масаласи ёритилади. Ўтган йиллар давомида дарий тили ҳар томонлама ривожланди, унинг барча соҳаларида, давр талабига мос равишда, жиддий ўзгаришлар юз берди. Дарий тилининг шаклланиш, ривожланиш ва такомиллашиш йўлларини тадқиқ этиш, бужараёнда амал қиладиган қонуниятлар, сабаб ва имкониятлар, сўз ясалишидаги тамойилларни белгилаш долзарб ҳисобланади. Бу эса бевосита дарий тилининг ўз материаллари асосида махсус тадқиқотлар олиб бориш зарурлигини кўрсатади. Мақолада генетик жиҳатдан қариндош тиллар доирасида ҳозирги дарий тилида аффиксал ва яримаффиксал сўз ясалиши ҳамда қўшма сўзлар тадқиқи муаммолари ўрганилган. Дарий, шунингдек, форс тилларида сўз ясовчи аффикс, одатда, муайян лексик-грамматик туркумга оид сўзни ясайди. Бошқача айтганда, ясалма бирликларда сўз ясовчилар бир вақтнинг ўзида категориал белги вазифасини ҳам бажаради. Ҳозирги дарий тили луғат таркибининг бойишида яримаффикслар орқали сўз ясаш етакчи ўрин тутади. Дарий тили сўз ясалишида иккинчи қисми феъл (содда феълларнинг ҳозирги замон негизи, уларнинг -i суффикси ёки инкор юкламаси билан келган вариантлари, буйруқ майли шакли)дан иборат сўзлар салмоқли фоизни ташкил этади. Префиксли ва қўшма феълларнинг ҳозирги замон негизлари бу ўринда кам учрайди. Феъл сўз-морфемаларнинг катта миқдори туфайли яримаффиксация усули аффиксация ва композиция усуллари сингари сўз ясалишида фаол қўлланилади. Яримаффиксларнинг ишлатилиши асосан янги ижтимоий-сиёсий ва илмий-техник терминларнинг ясалиши билан боғлиқ. Лексикализация усули орқали сўз ясалишида боғловчили бирикмаларнинг қўшма сўзга айланиши юқори кўрсаткичга эга. Дарий тилидаги сўз бирикмаларининг лексикалашуви жараёни ҳали тўла шаклланмаган бўлиб, қўшма сўз ва сўз бирикмаси орасидаги чегара ўта шартлидир. Қўшма сўзни сўз бирикмасидан фарқлашда қўшма сўзга хос фонетик, грамматик ва семантик белгилар ичида грамматик белги устун туради.
Мақолада юридик шахснинг алоҳида мол-мулкка эга бўлиш белгисининг ҳуқуқий моҳияти таҳлил этилади. Муаллиф ҳуқуқшунос олимлар ҳамда бир қатор хорижий мамлакатлар қонунчилигини ўрганиш асосида алоҳида мол-мулкка эга бўлишнинг юридик шахснинг ҳуқуқий белгилари тизимидаги ўрнини аниқлашга ҳаракат қилади. Амалга оширилган таҳлиллар натижасида Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик кодексининг 39-моддасига ўзгартириш киритиш таклифи илгари сурилади.
Among the most urgent issues in contemporary linguistics are problems related to linguistic designation, specifically the examination of the distinctive features of words with relative semantics. Functioning as a function word, prepositions typically come before a noun or its syntactic replacement. Expressing the syntactic reliance of a noun on other words in phrases, prepositions serve as function words. They enable the specification of intricate semantic connections between elements of a sentence, whether they arc in close proximity or distant, and facilitate the organization of these connections into a unified semantic structure.