Мазкур мақолада судлар фаолиятида очиқлик ва шаффофликни таъминлашда ҳамда уларнинг самарали фаолиятини амалга ошириш борасида мамлакатимизда амалга оширилаётган рақамлаштиришга доир ислоҳотлар, бугунги кунда суд соҳасида замонавий ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш масалаларига тўхталиб ўтилган. Шунингдек, суд жараёнига сунъий интеллектни жорий этишнинг инсоннинг конституциявий ҳуқуқлари дахлсизлиги учун зарур бўлган хусусиятлари ҳам ўрганилиб, ахборот технологиялари, хусусан,сунъий интеллектдан фойдаланган ҳолда содир бўлаётган жиноятлар манзараси тавсифланган. Бундан ташқари, айрим давлатларнинг ахбороткоммуникация технологиялари, сунъий интеллект тизимларини жорий этиш тажрибаси таҳлил қилинган.
Ушбу мақолада Қадимги Юнон давлатида жиноят-судлов юритувини ташкил этилиши ва ривожланиши, ушбу давлатда жиноят ишлари юритуви турлари ва уларнинг ўзаро фарқли жиҳатлари, уларнинг жиноят-судлов юритувини интенсификациялашдаги ўрни ва аҳамияти тарихий-ҳуқуқий жиҳатдан таҳлил қилинган.
В статье исследуются модели организации и функционирования административного судопроизводства в Германии и Республике Узбекистан. Автором проводится сравнение узбекской модели административного судопроизводства с германской моделью, указываются на достоинства и недостатки.
Сегодня, когда мир столкнулся с новыми вызовами и трансформацией традиционных экономических связей, вызванных пандемией коронавируса и геополитическими событиями, существенно возросла актуальность вопросов эффективного использования новейших технологий и инноваций.
Жиноят, жиноятчилик ва одил судлов масалаларини эфирда ёки ўз саҳифаларида эълон қилиш аксарият хорижий давлат ОАВ ларига хос бўлган амалиёт. Айрим давлатлар жиноят процессида ОАВ га кенг эркинлик берса, айримларида чекланган тарзда тақдим этилган. Ушбу ҳолатлар мамлакатлардаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий вазиятлар билан боғлиқ. Жиноят процессида ОАВ хабар ва маълумотларидан фойдаланишда айрим хорижий давлатлар тажрибасини таҳлил қилиш эса, мазкур амалиётдаги ютуқ ва камчиликларни миллий жиноят-процессуал қонунчилигимиздаги ОАВ ролини, иштирокинива мақомини таққослашга имконият беради. Албатта, хорижий давлатлар тажрибаси риспруденция соҳасидаги, айниқса жиноят-процессуал соҳада муҳим аҳамият касб этади.
Информационные технологии сегодня используются во всех сферах общественной и государственной жизни, включая уголовное судопроизводство и являясь одним из приоритетных направлений модернизации последнего63 64. Возможности использования цифровых технологий в уголовном судопроизводстве многообразны: от электронного документооборота до сопровождения следственных и судебных действий при фиксации их результатов, осуществления контроля за применением мер процессуального принуждения и доказывания обстоятельств совершенного преступления
Сўнгги йилларда жадал суръатлар билан ривожланиш йўлидан бораётган республикамизда фуқароларнинг ҳуқуқ ва эркинликлари, қонуний манфаатларини тўлақонли таъминлаш муҳим вазифалардан бири бўлиб, давлатимиз раҳбари томонидан миллий қонунчилик орқали ушбу вазифани амалга ошириш йўналишлари белгилаб берилмоқда.
Мазкур мақолада жиноят ишлари юритувини гуманизациялаштириш масаласига жиноят процессида инсон ҳуқуқ ва эркинликлари кафолатини янада мустаҳкамлашнинг муҳим мезони сифатида баҳо берилган. Ишда жиноят-процессуал фаолият, жиноят-процессуал муносабатлар ва жиноят ишлари юритувини гуманизацилаштириш каби тушунчалар атрофлича таҳлил қилинган, уларнинг жиноят-процессуал аҳамияти ёритилган. Шунингдек, мақолада бугунги кунда жиноят ишлари юритувини гуманизациялаштиришнинг долзарб жиҳатларига урғу берилган
Мақолада судда иш юритишнинг соддалаштирилган тартиби вазифалари тахлил этилган. “Жамлама иш юритиш” (Англия), “айбга иқрорлик битими” (АҚШ), “жиноий таъқибни қўзғатишдан шартли воз кечиш”, “жиноят ишида буйруқ тартиби” (уголовный приказ, Франция), “тезлаштирилган иш тартиби” (Германия) каби соддалаштирилган тартибни шакллари кўриб чиқилган. Соддалаштирилган иш юритиш тартиби моделларини ўрганиш натижасида миллий қонунчиликка киритиш учун таклифлар ишлаб чиқилган ва илгари сўрилган.
Ушбу мақола жиноят-процессуал иш юритуви шаклларини дифференциация қилишнинг моддий ва процессуал мезонларини аниқлашга қаратилган. Жиноят ишлари бўйича соддалаштирилган шаклнинг зарурияти очиб берилган ва асослантирилган. Муаллиф ҳуқуқни қўллаш амалиёти эҳтиёжларига мос келадиган ва жиноят суд ишларини юритишга жалб қилинган шахсларнинг ҳуқуқ ва қонуний манфаатларини тўлиқ ҳимоя қилиш имконини берувчи соддалаштирилган иш юритувининг янги шаклини жорий қилишни таклиф этган.
JPK 22-moddasida ish bo‘yicha haqiqatni aniqlash uchun faqat qonunda nazarda tutilgan tartibda to‘plangan, tekshirilgan va baholangan ma’lumotlardan foydalanish mumkinligiga qaratilgan. Bu esa isbot qilishning to‘g‘ri tashkil etilishi bilan bog‘liq. Isbot qilish bir maqsadga, ya’ni u ish bo‘yicha haqiqatni aniqlashga qaratilgan bo‘ladi.
Мақолада Ўзбекистон Республикасида маъмурий судлов ўрни ва уни ривожлантириш масалалари кўриб чиқилган. Маъмурий судлов орқали давлат ва шахс ўртасидаги муносабатларни ҳуқуқий тартибга солиш ҳуқуқий давлатнинг муҳим жиҳатларидан бири ҳисобланади ва ҳуқуқий тизимлар ривожланишининг ҳозирги даврида маъмурий судлар тўғрисидаги қонунчилик давлат ва жамият демократлашувининг кўрсаткичига айланмоқда.
Bizga ma’lumki, sud jaroayonlarida advokatlarning o‘z o‘rni bor. Bu esa, albatta qonunlar bilan mustahkamlab qo‘yilgan. Advokathimoyachining jinoiy sud yurituvida ishtiroki O‘zbekiston Respublikasi JPKning 49-moddasi bilan tartibga solinadi. Konstitutsiyaviy talablarga ko‘ra, qamoqqa olingan yoki ayblov e’lon qilingan vaqtdan boshlab shaxs advokat (himoyachi) yordamidan foydalanish huquqiga ega. Himoyachi gumon qilinuvchilarning, ayblanuvchilarning, sudlanuvchilarning huquqlari va qonuniy manfaatlarini qonunda belgilangan tartibda himoya qilishni amalga oshirish hamda ularga zarur yuridik yordam ko‘rsatish vakolatiga ega bo‘lgan shaxsdir.
Jinoyat protsessida o‘z manfaatlarini himoya qiladigan shaxslar, shuningdek himoyachilar va vakillar (ayblanuvchi, gumon qilinuvchi, jabrlanuvchi, fuqaroviy da’vogar, fuqaroviy javobgar) davlat organlari va mansabdor shaxslar faoliyatining passiv obyektlari emas, balki tegishli huquq va burchlarga ega bo‘lgan huquq subyektlaridir.
Мақолада келишув битимининг ҳуқуқий
хусусиятлари, келишувдаги томонларнинг субъектив ҳуқуқлари ва мажбуриятлари шаклидаги субъектив қоидалар қонунийлигини баҳолаш, келишув битимини
тасдиқлаш масалалари муҳокама қилинган.
В настоящее время в Республике Узбекистан наблюдается активное внедрение информационных технологий в судопроизводство. Например, согласно Постановлению Президента Республики Узбекистан «О мерах по цифровизации деятельности органов судебной власти», в судах применяются такие информационные системы по автоматическому распределению дел между судьями в судах апелляционной и кассационной инстанций, представление судебных решений сторонам по делу в режиме онлайн и т.д. [1].
Ушбу мақола Фуқаролик процессуал кодексининг “Процессуал муддатлар” деб номланган 12-боби нормаларини ёритишга бағишланган бўлиб, унда процессуал муддатлар тушунчаси ва турлари, ушбу институтнинг назарий ва амалий масалалари илмий таҳлил қилинган. Фуқаролик суд ишларини юритишда даъво муддати ва процессуал муддатларнинг татбиқ этилиши, бу борада учраётган муаммолар ва уларнинг ечимига доир айрим таклиф-мулоҳазалар билдирилган.
Анализ уголовно-процессуального законодательства Сербии может быть полезен, поскольку цифровизация уголовного процесса рассматривается здесь как процесс, имеющий целью оптимизировать, усовершенствовать и ускорить отправление правосудия по уголовным делам, а не заменить уголовно - процессуальную деятельность, в целом. Такой подход разделяют законодатели большинства европейских стран3 и начинает применяться в РФ.
Мазкур мақолада биринчи инстанция судида жиноят иш юритишни ҳамда ишни судда кўриш учун тайинлашни интенсивлаштиришнинг айрим масалалари илмий-назарий нуқтаи назардан таҳлил этилган ва бу борада асослантирилган таклифлар илгари сурилган.