Ushbu maqolada yuqori hissiy stress bilan bog'liq professional faoliyat bilan shug'ullanadigan odamlarda paydo bo'lishi mumkin bo'lgan hissiy charchash sindromi ko'rib chiqiladi. Maqolada ushbu sindromning paydo bo'lishiga yordam beradigan omillar, jumladan, uzoq davom etgan stress, haddan tashqari mas'uliyat, ish muhitini nazorat qilishning pastligi va boshqalar muhokama qilinadi. Kuchlanish sindromining oldini olish va davolashda ijtimoiy qo‘llab-quvvatlash roliga alohida e’tibor qaratilmoqda. Maqolada ijtimoiy qo'llab-quvvatlashning turli xil turlari, masalan, hissiy qo'llab-quvvatlash, axborot yordami va instrumental yordam ko'rsatilgan va uni ta'minlashning samarali usullari ko'rib chiqiladi. Maqolada, shuningdek, charchash sindromining oldini olish, shu jumladan stressni boshqarish, sog'lom turmush tarzini saqlash bo'yicha tavsiyalar berilgan.
Maqolada oliy ta’lim muassasalari pedagoglarining kasbiy shakllanishining o‘ziga xos xususiyatlari ko‘rib chiqilgan. Mazkur xususiyatlarni aniqlash orqali “O‘qituvchilarning hissiy charchash sindromi” -o‘qituvchilarning hissiy charchashining oldini olish qanchalik ahamiyatli ekanligi e’tirof etilgan.
Tibbiyot har doim o'z vakillariga (shaxsiy fazilatlar, yuqori darajadagi bilim, lining ko'p qirraliligi, uzluksizligi va boshqalar) yuqori talablarga ega bo'lgan kasb sifatida qaraladi. Ko'pgina tibbiyot xodimlari, yordam beradigan kasblarning vakillari sifatida, hissiy charchash xavfiyuqori, bu esa chet el adabiyotida "burnout" deb tarjima qilingan "toliqish", "charchash" deb nondanadi. Kuyish - bu insonning ruhiy va jismoniy sog'lig'iga va tashkilot samaradorligiga salbiy ta'sir ko'rsatishi mumkin bo'lgan mehnat faoliyatini amalga oshirish jarayonida уuzaga keladigan qayg'u-alam borligi bilan bog'liq global muammo.
Kuchsizlanish tadqiqotchilarining aksariyati ushbu hodisa tashkilotlarga, xodindarga va ularning atrof-muhitiga salbiy ta'sir qiladi deb hisoblashadi, shutting uchun lining darajasini pasaytirishga harakat qilish kerak, bu esa ushbu ko'pkomponentli aqliy sindromni shakllantiruvchi omillarga doimiy ilmiy qiziqish uyg'otadi. Mah alliy va xorijiy fanlarda toliqish
muammosi bo 'yichajuda ко 'p materiallar to 'planganiga qaramay, toliqish mexanizjidari va lining tuzilishi bo 'yicha kelishmovchiliklar bugungi kunda ham davom etmoqda.
Kalit so 'zlar: charchash, hissiy charchash, shaxssizlashish, kasbiy yutuqlaming pasayishi, xavf omiUari, shifokorlar, tibbiyot talabalari, profUaktika, kasbiy samaradorlik va muvaffaqiyat, ish staji, kasbiy tiikenme dinamikasi.
20-asrning so'nggi o'n yilliklaridan boshlab tadqiqotchilarning e'tiborini bir qator kasblardagi ishchilar o'rtasida psixo-emotsional sohadagi o'ziga xos og'ishlar jalb qildi, ular keyinchalik kasbiy tükenmişlik sindromi yoki charchash sindromi deb ataladigan bitta sindromga birlashtirildi. X-reviziya kasalliklarining xalqaro tasnifida ushbu kasallik Z.73.0 sarlavhasi ostida "to'liq charchash holati" sifatida ko'rsatilgan. Ko'pincha xizmat ko'rsatish sohasi xodimlari, shu jumladan tibbiy xodimlar unga bo'ysunadilar, u 3 ta variant - hissiy charchoq, shaxsiyatsizlanish va shaxsiy yutuqlarni kamaytirish shaklida davom etadi. Xavf omillari orasida tez-tez stress, mashaqqatli mehnat, ish natijasi uchun yuqori mas'uliyat, tartibsiz ish vaqti va hokazo.Shuning uchun, turli mutaxassislikdagi shifokorlar orasida uning tarqalishi bir xil emas - masalan, agar jarrohlar orasida 57 yilda sodir bo'lsa. %, keyin anesteziolog-reanimatologlar orasida - 82% gacha (Lovchev A.Yu., Koryachkin V.A. 2009).
Замонавий энергетика тизими асосан қазиб олинадиган ёқилғилардан фойдаланишга асосланган, бу жаҳон энергия истеъмоли тузилмасида деярли 90% ни ташкил этади. Хомашёнинг жадал суръатларда ишлаб чиқарилиши атроф-муҳитга салбий таъсир кўрсатмай қолмайди. Бу ўз навбатида экологик муаммоларни вужудга келтиради. Асосий энергия ресурслари – нефть, газ, кўмир, маъданлар ва бошқа фойдали қазилмаларнинг мавжуд бўлган захираларининг тугаб бориши энергетика муносабатларини глобал миқёсда кескинлаштиради. Бугунги кунда кўпгина мамлакатларнинг импорт қилинадиган энергия ресурсларига бўлган қарамлигининг ортиши, иқлим ўзгариши ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш муаммолари, жадал иқтисодий ривожланиш ва аҳоли сонининг ортиши туфайли энергия ресурсларига бўлган талабнинг тобора ўсиб бориши қайта тикланадиган энергия манбаларига қизиқиш уйғотмоқда. Қайта тикланадиган энергия манбаларидан кенгроқ фойдаланиш ижтимоий ва экологик жиҳатдан мақбул энергия тузилмаларига эришиш имконини беради. Шу боисдан ҳам, ҳозирги кунда муқобил энергия технологиялари – гибрид автомобиллар ва электр транспорт воситалари, қуёш, шамол, геотермик энергия, биоэнергия юқори даражаларда ривожланмоқда. Мазкур мақолада бугунги кунда қайта тикланадиган энергия манбалари ривожланишининг замонавий тенденциялари, Японияда муқобил энергетика соҳаси ҳамда қуёш энергиясининг ривожланиш босқичлари, қуёш энергияси ривожланишининг ўзига хос жиҳатлари, қайта тикланадиган энергия манбалари замонавий технологияларини ишлаб чиқаришдаги ютуқлар, шунингдек, қайта тикланадиган энергия манбаларини ривожлантириш олдида турган муаммолар ўрганилган. Шунингдек, Япониянинг янги энергетика сиёсати ҳамда стратегияси, мамлакат энергетика хавфсизлигини таъминлашга қаратилган қонун ҳужжатлари, дастур ҳамда стратегик режалар, мамлакат энергетика сиёсатидаги ўзгаришлар, энергия ресурслари манбаларини диверсификациялаш масалалари, бугунги кунда энергетика хавфсизлиги олдида турган долзарб масалалар таҳлил қилинган. Японияда қайта тикланадиган энергия манбаларини ривожлантириш истиқболлари, Қуёш энергиясининг янги лойиҳалари ва уларни амалга ошириш механизмлари ёритилган. Японияда қайта тикланадиган энергия манбалари ривожланишининг замонавий тенденциялари таҳлили юзасидан илмий хулосаларга келинган.
Ҳозирги замонда Ўзбекистонда чет эл мамлакатлари билан маданиятлараро ва адабиётлараро муносабатларнинг ривожланиши яққол кўзга ташланмоқда ва шу билан бирга адабиётга бўлган қизиқиш ортмоқдаки, беихтиёр хорижий асарларни ўзбек тилига ва ўзбек адабиёти дурдоналарининг бошқа тилларга таржима қилишга эҳтиёж ортмоқда. Бадиий асар таржимаси жуда мураккаб саналади ва унинг энг асосий вазифаларидан бири –асарни адекват шарҳлашдан иборат.таржимон нафақат асарни тўғри таржима қилиши, маънони етказиб бериши , балки аслиятдаги асл маънони, образни ҳам етказиб бера олиши ва китобхонга эстетик завқ бағишлай олиши лозим. Асарни тўғри тушуниў ва эмоционалликни тўлиқ етказиш учун трансформация усули ёрдамга келади. Комиссаровга кўра, таржималардаги ўзгаришлар расмий-семантик хусусиятга эга бўлиб, формулаларни асл бирликлар маъносига ўзгартиради. Яъни, таржима трансформациялари - бу аслиятдаги бирон бир сўзга таржима тилида мос сўзлар мавжуд бўлмаса, ёки мавжуд бўлган сўз ушбу контекстда ишлатилмаса, турли хил асл матнларни таржима қилишда қўлланиладиган таржима усули. Биз ўз маколамизда таржимашуносликнинг муҳим жиҳатларидан бири – лексик ва грамматик трансформацияларни кўриб чиқамиз. Уларга антономик трансформациялар, тушунтириш ёки тавсифли таржима, лексик қўшимчалар билан боғлиқ компенсациялар каби усулларни кўриб чиқамиз. Лексик-грамматик трансформацияларни ўрганиш учун мисоллар П.Қодировнинг “Юлдузли тунлар.Бобур” ва унинг рус тилига Ю.Суровцев томонидан таржима қилинган ва “Бабур” номи билан нашр этилган ҳамда урду тилига М.Салим томонидан “ ب ب ین لد اظہیر " номи билан нашр қилинган таржималар манба қилиб олинди. Таъкидлаш лозимки, асар ўзбек тилидан рус тилига ва рус тилидан урду тилига таржима қилинган. Мақола мультисистемали тилларга таржима қилиш жараёнида юз берадиган лексик-грамматик ўзгаришларга аҳамият қаратади ва уларни тизимлаштиради.
Сестринский персонал, эмоционально включаясь в общение с пациентами их родственниками, соприкасаясь с чужими проблемами и чужой болью, с негативными эмоциями, ответственностью за жизнь и здоровье других людей, «часто теряет свое физическое и психическое здоровье». Как следствие, возникают такие эмоции, как безразличие, черствость, нежелание помочь и поддержать больных в их проблемах, нежелание работать и неумение отдыхать и т.п. Это может привести к формированию синдрома эмоционального выгорания, как ответной реакции на продолжительные стрессы в процессе общения с другими людьми.
Мақола “Ромео ва Жульетта” асари таржимасида такрор воситасининг берилиш усулларига бағишланган. Ушбу асар аслияти ва таржимасидаги такрор воситанинг иштироки, аҳамияти хусусида мулоҳаза юритилади. Такрорнинг ҳиссий таъсирчанликни оширувчи хусусияти тадқиқ этилади. Тилшуносликда нутқнинг таъсирчанлигини таъминлаш мақсадида бир неча ифода воситалари қўлланилади. Улардан бири такрор бўлиб, у сўзловчи нутқини таъсирчан қилиб ифодалаш ва тингловчида маълум воқеа ёхуд ҳодисага нисбатан ҳиссий қўзғалишни уйғотиш ҳамда нутқдаги маълум баёнларни алоҳида таъкидлаш учун хизмат қилади. Ундан гапирувчи шахс кучли ҳис-ҳаяжон таъсири остида бўлганида фойдаланилади. Такрор кенг тарқалган стилистик услублардан бири сифатида ҳар хил жанрлар, ранг-баранг асарлар ҳамда турли матнларда учрайди. Стилистик усул сифатида такрорнинг хоссалари китобхон ҳис-туйғулари ва кайфиятига ҳавола этилиб, унинг онгидаги мулоҳазаларни кучайтиради, мустаҳкамлайди. Шунинг учун ҳам, фикримизча такрорнинг асосий стилистик функцияси ўқувчи ёхуд тингловчига кучли ҳис-ҳаяжон ва нафосатни сингдирувчи функциясидир. Бундай таъсирнинг кучи нафақат товушли ва лексик мазмунга эга такрорланувчи бирликларда намоён бўлади, балки бир неча бор қўлланувчи у ёки бу тил бирликларининг мазкур контекстдаги алоқавий ва масофавий такрорланиши билан ҳам изоҳланади. Шундай қилиб, алоқавий такрорларнинг асосий функцияси ўқувчи ёки тингловчининг бутун диққатини ифоданинг эмоционаллиги ва экспрессивлигига тортиш, шунингдек, мат оҳангини яратиш ҳисобланади. Ёнма-ён (биринчи гапнинг охири ва иккинчи гапнинг бошида) келган такрор сўзлар матн мазмунининг ривожи билан ҳамоҳанг ҳолда доимо янги ёки қўшимча маълумот беради. Ўзига хос кўпфункциялилик ичида алоҳида ажралиб турадигани – масофавий такрордир. Улар вертикал қофияни юзага келтириб, шеърий образдаги ифодавийликни кучайтириш учун ёрдам беради. Масофавий такрорлар ҳам ёнма-ён (биринчи гапнинг охири ва иккинчи гапнинг бошида) келадиган такрорлар каби вертикал ёки горизонтал такрорларни вужудга келтириб, ахборот узатишда, шеърий асарларда тузилмавий-семантик алоқа ўрнатишда иштирок этади.
В данной статье рассматривается роль художественной литературы в современном информационном обществе. Несмотря на преобладание доступа к информации, человеческие чувства и эмоции не утрачивают своего значения. Художественная литература, согласно статье, способна воздействовать на человеческое сознание и эмоциональную сферу несравненным образом, внося глубокие изменения в мировоззрение и мышление читателя. Анализируются утверждения писателей о том, что чтение расширяет кругозор, развивает мышление, а также предоставляет ответы на вопросы жизни и помогает в поиске цели и интереса в жизни. Автор выделяет важность литературного воздействия на человеческую душу и обосновывает, что книга остается мощным инструментом формирования личности и обогащения внутреннего мира, способствуя не только интеллектуальному, но и духовному развитию человека в информационной эпохе.
Тадқиқот мақсади - преэклампсияли оналардан чала туғилган чақалоқларнинг эрта неонатал даврдаги адаптациясининг ўзига хос хусусиятларини ўрганиш. Умумий 40 та чала туғилган чақалоқлар текширилиб, улар иккита гуруҳга ажратилди: 20 та чала туғилган чақалоқ преэклампсияли оналардан туғилган (1 - асосий гуруҳ), 20 та муддатида туғилган чақалоқлар преэклампсия бўлмаган оналардан туғилган (2 - солиштирма гуруҳ). Оналарнинг акушерлик анамнези таҳлили, янги туғилган чақалоқларни текшириш, Апгар шкаласи бўйича баҳолаш, лаборатор-клиник ва асбоблар билан текшириш ишлари олиб борилди. Чала туғилган чақалоқларда
перинатал патология ва дезадаптацион синдром ривожланишига аёлнинг хатарли акушерлик анамнези, преэклампсия, фетоплацентар етишмовчилик ва туғилишдаги асфиксия юқори хавф ҳисобланади.
Ҳозирги замонда Ўзбекистонда чет эл мамлакатлари билан маданиятлараро ва адабиётлараро муносабатларнинг ривожланиши яққол кўзга ташланмоқда ва шу билан бирга адабиётга бўлган қизиқиш ортмоқдаки, беихтиёр хорижий асарларни ўзбек тилига ва ўзбек адабиёти дурдоналарининг бошқа тилларга таржима қилишга эҳтиёж ортмоқда. Бадиий асар таржимаси жуда мураккаб саналади ва унинг энг асосий вазифаларидан бири асарни адекват шарҳлашдан иборат.таржимон нафақат асарни тўғри таржима қилиши, маънони етказиб бериши , балки аслиятдаги асл маънони, образни ҳам етказиб бера олиши ва китобхонга эстетик завқ бағишлай олиши лозим. Асарни тўғри тушуниш ва эмоционалликни тўлиқ етказиш учун трансформация усули ёрдамга келади. Комиссаровга кўра, таржималардаги ўзгаришлар расмийсемантик хусусиятга эга бўлиб, формулаларни асл бирликлар маъносига ўзгартиради. Яъни, таржима трансформациялари - бу аслиятдаги бирон бир сўзга таржима тилида мос сўзлар мавжуд бўлмаса, ёки мавжуд бўлган сўз ушбу контекстда ишлатилмаса, турли хил асл матнларни таржима қилишда қўлланиладиган таржима усули. Биз ўз мақоламизда таржимашуносликнинг муҳим жиҳатларидан бири –грамматик трансформацияларни кўриб чиқамиз. Уларга грамматик алмашинувлар,сўзма-сўз таржима, гапларни боғлаш усули ҳамда гапларни бўлиш каби усулларни кўриб чиқамиз. Грамматик трансформацияларни ўрганиш учун мисоллар П.Қодировнинг “Юлдузли тунлар. Бобур” ва унинг рус тилига Ю.Суровцев томонидан таржима қилинган ва “Бобур” номи билан нашр этилган ҳамда урду тилига М.Салим томонидан “"نیدلاریہظ ربابноми билан нашр қилинган таржималар манба қилиб олинди. Таъкидлаш лозимки, асар ўзбек тилидан рус тилига ва рус тилидан урду тилига таржима қилинган. Мақола мультисистемали тилларга таржима қилиш жараёнида юз берадиган лексик-грамматик ўзгаришларга аҳамият қаратади ва уларни тизимлаштиради.
Ushbu maqolada psixik holatlarning ta’lim jarayonidagi ahamiyati va o‘quv faoliyatidagi hissiy zo‘riqishlarning psixologik va fiziologik taraflari haqida fikrlar, mulohaza va turli xil yondashuvlar berilgan bo‘lib, hissiy stress va hissiy zo‘riqishlar va ularning shaxs faoliyatidagi o‘rni va psixik holatlar bilan psixik jarayonlarning bir-biri bilan bog‘likligi va individual psixologik xususiyatlariga ta’siri sabablari to‘g‘risida tushunchalar berilgan.
Изучение распространенности СЭВ у детскихстоматологов-терапевтов.