Россия ва Хитойни нафақат уч ярим минг километрлик масофа, балки ўзаро манфаатли сиёсий, иқтисодий ва маданий ҳамкорлик ҳам боғлайди. Ҳар йили хитой тилига ва шунга кўра хитой маданиятига қизиқиш ортиб бормоқда. Претседент ҳодиса ҳар қандай мамлакат маданиятининг ажралмас қисми бўлиб, у характер ёки вазиятнинг экспресив характеристикасини яратади. Претседент ҳодисаларни билиш тилшунос шахс саводхонлигининг кўрсаткичидир. Ушбу мақолада биз претседент ҳодиса нима ва унинг маълум бир мамлакатнинг лингвистик маданиятида аҳамияти қандай деган саволга жавоб қидирамиз. Хитой эртакларини кўриб чиқсак, бу Хитойнинг беш минг йиллик маданияти ҳақидаги билимларни янгилашга ёрдам берадиган манбадир. Шунингдек, замонавий хитойликлар томонидан оғзаки нутқда ишлатилган (ҳазиллар) ни таҳлил қиламиз, унда 故事дан олдинги (эртаклар, афсоналар, анъаналар) мавжуд. Эртакларни, қаҳрамонларни ва вазиятларни тушуниш одамларнинг фикрлаш тарзини, эътиқодини, қадриятларини тушунишга ёрдам беради. Эртак одамларнинг миллий хусусиятларини акс эттиради. Эртакнинг қадр-қиммати шундаки, эртак миллий хотиранинг ташувчиси ҳисобланади. Хитой маданиятининг олдинги ҳодисаларини англаш хитой маданиятини чуқурроқ ўрганишга ёрдам беради; алоқани осонлаштиради. Мақолада биз Хитой ҳалқига хос бўлган миллий хусусиятни акс эттирувчи претседент ҳодисаларга мисоллар келтирамиз. Ўтказилган таҳлил Хитой маданиятини ўрганишда ҳам, маҳаллий хитой тилида сўзлашувчилар ва чет элликлар ўртасидаги мулоқотни яхшилашда, шунингдек, хитой тилини ўрганиш принципиал ҳодисалари ва улардан фойдаланиш усуллари тўғрисида тушунчани ривожлантириш орқали фойдали бўлиши мумкин. Бу каби масалаларни ўрганиш орқали хитой миллатининг анъанавий маданиятини англаш хитой тили ва хорижий талабалар учун хитой маданиятини билиш ва тушунишни такомиллаштириш учун жуда қўл келади.
Ushbu maqola globallashuv jarayonlarining milliy madaniyatlarga ta'siri va etnik madaniyatlarning bunday jarayonlarga munosabatini muqobil taraqqiyot nazariyalari nuqtai nazaridan tushuntirishga harakat qiladi. Globallashuv va etnik-madaniy xilma-xillik o‘rtasidagi immanent bog‘liqlik, muqobil rivojlanishning milliy-madaniy modellarining yaqinligi va milliy-madaniy modellari tadqiqotimiz ob’ekti hisoblanadi.Hozirgi davrda madaniyatning kommunikativ funksiyasi keskin kengaydi, unda mos ravishda transformatsiya jarayonlari sodir bo‘lmoqda. global o'zgarishlar bilan. Xususan, bilvosita aloqa shakllari (mobil telefon, Internet) bu funktsiyada tub o'zgarishlar kiritmoqda. Hozirda madaniyatlarning jadal yaqinlashuvi, tajriba almashish va o‘zaro boyitish kuzatilmoqda. Shu bilan birga, kommunikativ funksiya etnomadaniyatlar xilma-xilligiga zarar keltirmasligi, milliy manfaatlarga mos ravishda madaniyatlararo muloqotga xalaqit bermasligi, ayniqsa, G‘arb ommaviy madaniyati qarorlarini qabul qilishga e’tibor qaratmasligi zarur. Xalqaro muloqot va integratsiya umuminsoniy qadriyatlar va me’yorlarni qaror toptirishga qanchalik yordam bermasin, kengayish kayfiyatidagi madaniyatning hukmron kuchga aylanishiga xizmat qilmasligi kerak. Demokratik islohotlar davrida uni tiklash bo‘yicha ilmiy-amaliy izlanishlar boshlab yuborildi. o‘zbek etnik madaniyati, uning tarixiy, tarbiyaviy va badiiy-estetik imkoniyatlaridan foydalanish. Davlat xalq ijodiyoti va san'atining ko'plab turlarini rivojlantirishga rahbarlik qilmoqda. Biroq, o‘zbek etnik madaniyati, genezisi, sotsiologik va akseologik asoslari, qardosh xalqlar madaniyati bilan integratsiya aloqalarini har tomonlama tadqiq etish, bu munosabatlar tizimida boshqa etnik madaniyatlar bilan qiyoslash oldimizda turgan vazifalardan biridir. Hozirgi kunda olib borilayotgan falsafiy tadqiqotlar asosan empirik xarakterga ega, ularda falsafiy umumlashmalar kam uchraydi. Shuning uchun globallashuv ta’sirida etnik madaniyatlar o‘rtasidagi hamkorlik, aloqa va integratsiyani etnik madaniyatning allogenezi va ideogenezini unutmasdan, falsafiy nuqtai nazardan o‘rganishga ilmiy-nazariy ehtiyoj bor. U nafaqat falsafiy umumlashmalarni amalga oshirishga, balki badiiy-estetik imkoniyatlar, vositalar va artefaktlardan samarali foydalanish yo‘llarini izlashga ham qaratilishi kerak.
Мазкур мақола такрор стилистик воситасининг турли тил сатҳларидаги структур-семантик таснифи ва уларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга бағишланган. Тил – маданият кўзгуси, унинг асосида нафақат инсон атрофидаги реал дунё, нафақат инсон ҳаётининг реал шарт-шароитлари, балки, бутун бир халқнинг ижтимоий ўз-ўзини англаши, унинг менталитети, миллий характери, ҳаёт тарзи, анъаналари, урф-одатлари, руҳияти, қадриятлар тизими, дунёни ҳис этиши, дунёқараши ўз аксини топади. Тил – маданият воситаси, қуроли. У тил соҳибининг лисон билан бевосита боғлиқлиги орқали унинг замиридаги дунёқарашни, менталитетни, инсонлар билан мулоқотни, яъни миллат маданияти орқали, шу бирга, алоқа бирлиги сифатида фойдаланилаётган мазкур тил воситасида инсон шахсиятини шакллантиради. Инсоний фаолиятнинг бир кўриниши сифатида тил маданиятнинг таркибий қисми ҳисобланиб, инсон ҳаётининг ишлаб чиқаришга оид, ижтимоий, маънавий каби жабҳаларидаги инсоний фаолиятнинг умумий натижаси сифатида аниқланади. Аммо тафаккур оламининг шакли сифатида, энг муҳими, муомала бирлиги сифатида тил маданият билан ёнма-ён туради. Айнан тилнинг ёрдами билан алоҳида шахслардан олинган билимлар бир-биридан фарқли бир неча тажриба ва билимларнинг турли-туманлигига қарамасдан, бир халқ ва бир маданият кишиларининг бир-бирларини тушунишлари имконини берадиган жамоа тажрибасига айланади. Инсон қадимдан атроф муҳитда рўй бераётган воқеа-ҳодисаларга ўз муносабатини билдирган. Бу муносабат, аввало, турли хатти-ҳаракатлар, овозлар, эҳтирослар воситасида амалга ошган. Кейинчалик ҳис-туйғуларни сўзлар, сўз йиғиндиси, рақслар ифодалаган. Яна кейинроқ одамлар ўзларича дунёнинг, табиатнинг, ҳайвонлар, ўсимликлар, тоғлар, сувларнинг пайдо бўлишини изоҳловчи тўқима ҳикоялар ўйлаб топадилар. Йигитлар, қизлар муҳаббат қўшиқларини тўқийдилар. Қабила-уруғнинг мард ва жасур йигитлари ҳақида, уларнинг ғаройиб қаҳрамонликлари ҳақида афсона ва ривоятлар пайдо бўлади. Буларнинг ҳаммаси ҳали ёзув маданияти вужудга келмасдан олдин жамоа-жамоа бўлиб яшаётган аҳоли ўртасида шуҳрат топади. Бугунги кунда биз уларни “халқ оғзаки ижоди” деб аташга одатланганмиз. Тил, маданият ва фольклорнинг уйғунлиги доимо изланувчилар эътиборини тортиб келган.
The article discusses the role and importance of folk art heritage in the development of national theater art in Central Asia. To date, the theatrical art of the region has a great experience and it has the opportunity to compare its culture with others. Epic direction is one of the points of support, one of the heights from which you can look at the experience and trends of the world of theatrical art. (72)
In folk epics, various elements of culture and spirituality are traced, and the peculiarities of a particular nationality are revealed.
The entry of the European style of theater into the framework of the culture of Central Asia certainly influenced the development of traditional theater of the people. Creative figures faced the problem of showing their performances on closed stages, in rooms.
In the pieces, folk customs are presented following a common pattern, whereas national theatres offer their own interpretation, reflecting the culture, customs, and the nation’s past. Not only essentially different pieces of the same title and subject, created by different nations, differ in style, methods, means of artistic representation and character interpretation, and never a hero of one nation is a repetition of the image created by the neighboring nation. This is how the nation’s mentality, culture, spiritual character, and traditional values are exposed. This, in turn, is a dominant feature in the evolution of theatres. Thus, the epic heritage serves as the golden treasure of the theatrical culture of Central Asia.
Мақолада тилшуносларнинг доимо диққат марказида бўлган нутқ маданияти масалалари, замонавий нутқ маданияти аспектлари атрофлича назарий жиҳатдан таҳлилга тортилган.Учта муҳим тушунча ватан, тил ва маданият буларсиз тараққий этган мамлакатда яшовчи халқ бирлигини тасаввур қилиб бўлмайди. Жаҳон тилшунослиги тилни ўрганиш борасида уни ёпиқ тизим эмас, балки ҳаракатдаги тизим сифатида, яъни жамият, тафаккур, маданият, сиёсат, мафкура, дин каби соҳалар билан боғлиқ тарзда ўрганиш лозимлигини кўрсатди. Тил ҳақидаги фаннинг турли соҳалар билан боғланиши унинг янгидан-янги хусусиятларини кашф этишда кенг имкониятларни очиб беради. Нутқ маданияти таълимоти тилнинг адабий ва адабий бўлмаган шакллари, статик ва динамик ҳолати, унинг функционал турлари ҳақидаги қарашларнинг яратилиши билан бирликда ривожланиб борди. Нутқ маданиятининг замонавий концепцияси – меъёрийлик, коммуникативлик, аҳлоқий принципи ва риторик канон маданий нутқнинг асосий хусусияти бўлиб, уларнинг бари тилнинг сайқаллашуви ва ривожланишида жуда муҳим роль ўйнайди. Нутқни маданий кўринишда такдим этиш учун зарур тил воситаларини танлаш ва қўллаш кўникмаларини ишлаб чиқиш, уларга нисбатан онгли муносабатни шакллантириш, белгиланган меъёрларга риоя қилиш талаб этилади.
Maqolada madaniyat tushunchasi mazmuni, o’ziga xos xususiyatlari, tarixiy rivojlanish aspektlari va soha olimlarining turli yondashuvlari tahlili yoritilgan.
Ушбу илмий мақола Японияни замонавий халқаро муносабатлардаги ролини таҳлил қилишга бағишланган. Глобализация шароитида ҳар қандай давлат ўзининг манфаатларини илгари суришда мавжуд ресурсларга таянади , шу муносабат билан мақолада Япония ташқи сиёсатининг ўзига хослиги сифатида замонавий япон жамиятининг цивилизацион, маданий, технологик асосларининг намоён бўлишига эътибор қаратилган. «Қаттиқ куч» билан бир қаторда «ақлли куч»нинг шаклланиш хусусиятларига алоҳида эътибор қаратилган. «Ж.Най «қаттиқ куч деганда сиёсий, иқтисодий ва ҳарбий қудрат йиғиндисини назарда тутиб, «юмшоқ куч»ни асосан маданият, қадриятлар ва сиёсий мафкура билан таърифлаб, «ақлли куч»ни-ташқи сиёсий вазифаларни ҳал этишда ва миллий хавфсизлик таъминлашнинг механизми сифатида замонавий шароитда энг кўп ишлатиладиган ҳолат яъни «қаттиқ куч» ва «юмшоқ куч»ни» биргаликда ишлатилишини назарда тутади. Ж. Най фикрича, «бошқа акторларга таъсир этишнинг учта йўли мавжуд: 1) мажбурлаш ва ўз томонига оғдириб олиш, 2) ўзининг жозибадорлигидан фойдаланиш яъни «юмшоқ куч», ушбу тушунчаларнинг ривожланиши 3) «ақлли куч»ни яъни «қаттиқ куч» ва «юмшоқ куч»дан биргаликда фойдаланишни келтириб чиқарди». Япониялик машҳур олим Д.Т. Судзуки дзэн таълимотини япон маданиятининг таркибий қисми сифатида таъкидлайди. Унинг фикрича, «дзэн нафақат японияликларнинг диний хаётига туғридан туғри таъсир қилди балки уларнинг маданиятига яхлит таъсир утказди». Буни япон маданиятининг ривожида кузатиб ишонч ҳосил қилиш мумкин. Япония ҳукумати сиёсатида «юмшоқ куч»нинг аҳамиятини тадқиқ қилишда у бошқа давлатларга қараганда япон маданияти ва қадриятларининг ўзига хосликларига таянишини таъкидлаш жоиз. «Юмшоқ куч»нинг концептуал асосларини ишлаб чиқиш мақсадида 2004 йилда «Хосэй» университети профессори Тамоцу Аоки бошчилигида маданий дипломатияга ёрдам буйича Маслаҳҳат кенгаши тузилган бўлиб унинг асосий вазифаларидан бири сифатида Япониянинг дунёдаги имижини яхшилаш бўлган. Тузилган Маслаҳат кенгаши замонавий глобал ривожланишнинг хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда ўзининг эътиборини «Японияни билишдаги илк қадам сифатида оммавий маданиятни тарғиб қилиш»га қаратди. Манга (комикслар) ва анимэ (анимацион фильмлар маданий маҳсулотлар сифатида ўзида эстетик туйғулар ва бадиий маҳоратни намоён қиладилар.
Замонавий тилшуносликнинг янги тармоғи бўлмиш лингвомаданият-шунослик тилни нафақат билиш воситаси, балки миллатнинг маданий коди сифатида ўрганади. Олимларнинг инсон она тили призмаси орқали дунёни фарқли кўради деган ғояси тадқиқотчиларда янгидан янги кўпгина тадқиқотларга қизиқиш уйғотмоқда. Лингвомаданиятшунослик фанида маданий ахборот ташувчи тил бирликлари орқали тадқиқ қилинар экан, бундай тил бирликлари лингвомаданий бирликлар термини остида бирлашади. Масалан, реалия, эталон, концепт, лакуналар, стереотиплар, нутқий этикетлар лингвомаданий бирликлар ҳисобланади. Оламнинг лисоний манзарасини, маданиятнинг асосий концептлари мажмуи бўлган концептосферани, лисоний онгни тавсифлаш ҳамда тил эгаларининг миллий-маданий менталлигини акс эттирувчи лисоний бирликларни, нутқий мулоқотга хос бўлган миллий ижтимоий-маданий стереотипларни аниқлаш лингвомаданиятшуносликнинг асосий вазифалари ҳисобланади. Маданият трансферининг таржима матнида намоён бўлишини ўрганишда лингвомаданиятшунослик нуқтаи назаридан ёндашиб таҳлил қилиш, тадқиқотда халқ тафаккури, унинг оламни идрок этишидаги ўзига хос жиҳатларини тилда акс этишини ўрганишга ёрдам беради. Бадиий асар таржима қилинганда, ундаги ғоялар, миллатнинг дунёқарашини акс эттирувчи омиллар ҳам таржима матнида рецепторга хос акс этади. Ҳар бир тил ўзи билан ўша миллат маданиятини акс эттиргани каби, таржима китобхони ҳам асарни ўз тилида ўқир экан, баъзи иборалар ўқувчини ўз маданияти нуқтаи назаридан асарни идрок қилишга, тасаввур қилишга ундайди. Яъни биргина матн турли халқлар, миллат нуқтаи назаридан турлича англаниши ва талқин қилиниши мумкин. Чунки, инсон яшаб турган табиати, маданияти, урфодати, дини каби факторлар унинг фикрлар, тушунча ва тасаввурлар дунёсини шаклланишига туртки бўлади. Таржима матнида асл матнда учрамайдиган маданий бўёқдор сўзларнинг қўлланилиши таржима матнининг маданий трансфер бўлганлигини бир омили саналади. Бу таржимон томондан онгли равишда асл матндаги жумла ғоясини етказиш учун қўллаган усули бўлиши билан бирга, таржима асари китобхонига тушунарли бўлишини таъминлаш учун танланган усул бўлиши ҳам мумкин. Икки танловдан ҳар қайсиниси бўлмасин, икки хил усулда ҳам энг бош фактор маданият ҳисобланиб, таржима матнида маданият трансферини акс эттиради. Асардаги қаҳрамоннинг руҳий-эмоционал ҳолатини тасвирлашда таржима тили миллати маданиятига оид сўзларнинг қўшиб ифода қилиниши руҳий экспрессивликни таъминлаб берса, иккинчи томондан маданий бўёқдор сўзлар юзасидан таржима матнини ўқиш жараёнида китобхонда ўзбекона ассоциацияларнинг шаклланишига туртки бўлади.
Ushbu tezis sog'lom turmush tarzini shakllantirishga qaratilgan jamiyatimiz, ommaviy turlar bilan muntazam shug'ullanish uchun zamonaviy sharoitlar yaratish sport, ayniqsa yosh avlod, Iroda, kuch va ishonchga bo'lgan ishonchni mustahkamlash sport orqali yoshlarning imkoniyatlari Vatanga sadoqat. rivojlanish, shuningdek yoshlar orasida iqtidorli sportchilar va raqobat, jasorat va vatanparvarlik, tanlovni tizimli tashkil etish muddatni oshirishning dolzarb muammolari jismoniy tarbiya va ommaviy madaniyatni yanada rivojlantirishga qaratilgan metodologiyaning harakatlari sport.
Мазкур мақола Япония маданияти ва япон тилига бағишланган бўлиб, бугунги кунда замонавий тилшуносликда халқларнинг дунё манзараси ва тил манзараси масалалари бўйича тадқиқотларга бағишланган. Турли тиллар ва маданиятлар, хусусан, япон тили ва маданияти бўйича мазкур масалаларнинг ўрганилиши юзасидан кўплаб фактик материал тўпланган. Шу билан бирга, ҳар бир тил ва маданият бўйича алоҳида олинганида қайси омил етакчи бўлиши ҳақида, яъни қачон тил инсонлар ахлоқига таъсир қилиши, ёки аксинча, қайси ҳолатда тил хусусиятлари ҳаёт шарт–шароитларидан келиб чиқиши масаласида ҳам аниқ бир қараш йўқ. Дунёнинг япон тили манзарасини тадқиқ этиш масаласи борасида илк қадамлар ташланмоқда, аммо бу йўналишда ҳам турлича ёндашувлар юзага келганлиги ҳақида батафсил ёритилган.
Why do representatives of different cultures understand and perceive the world so differently?
The most obvious differences are observed in European and Asian ethnic formations.Oriental culture is mostly characterized by contemplation, while Western culture is identified by dynamics where culture should fill human life with new knowledge and beauty.
In fact, the differences between two societies are quite stark. One way or another, but Western and Oriental culture enters into a certain conflict situation in contact with each other. Then the differences between cultures are worthy to study thoroughly and draw a line between the differences. Or maybe these are all false beliefs that are no longer valid in modern society?