Ushbu maqola viloyat yer resurslarini boshqarishni takomillashtirish negizida yerdan foydalanishni boshqarish tizimi samaradorligini oshirishga qaratilgan. Yer tabiiy resurs, umummilliy boylik sifatida jamiyat hayotida uning iqtisodiy-ijtimoiy rivojlanishi yo‘lida siyosiy, huquqiy jihatdan kelajakda yerdan foydalanish istiqbollari hisobga olingan holda takomillashuvi muhim hisoblanadi. Ayniqsa, yer resurslaridan foydalanishda teng huquqlilikni ta’minlash, yer resurslarini tartibga solishning iqtisodiy mexanizmini ro‘lini oshirish kabi masalalar sohaga raqamli axborot texnologiyalarini keng joriy qilish bilan xal etilmoqda.
В статье рассмотрены вопросы краудсорсинга, как одного из популярных современных явлений в бизнесе в условиях цифровизации, позволяющее использовать труд добровольной «толпы», т.е. возможности людей, которые не являются сотрудниками компании.
Мақолада янги иқтисодий тузилмаларни шакллантиришнинг кластер тамойили асослаб берилган. Тармоқли тузилмаларни яратишнинг шарт-шароитлари, сабаблари ва механизмлари таҳлил қилинган. Кластер схемаси асосида ишлаб чиқаришнинг хусусиятлари, афзалликлари ҳамда улар фаолиятини ривожлантиришга тўсқинлик қилувчи омиллар таҳлил қилинган.
Maqolada boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologiyaga doir ijobiy munosabatlarni shakllantirish mazmuni, uning shakl va metodlari, nazariy va amaliy ahamiyati, boshlang‘ich sinf o‘quvchilarida ekologik tafakkur, inson faoliyati va tabiat o‘rtasidagi munosabatlar haqidagi ilmiy manbalarni singdirish borasida fikrlar keltirilgan.
Мазкур мақолада Яқин Шарқ минтақасидаги ички ихтилофлар натижасида пайдо бўлган миллионлаб қочоқларнинг маълум қисми Европа томон ҳаракат қилиши ва ушбу қочоқларга нисбатан Германиянинг “очиқ эшиклар” сиёсати, бунинг натижасида Германияда юзага чиққан ички норозиликлар, ҳукуматдаги қарама-қаршиликлар, немис жамиятида жиноятчилик ортиш сабаблари, бунда қочоқларнинг ўрни, миллий давлат ва анъаналарнинг йўқ бўлиш қўрқуви, исломлашиш қўрқуви, бунга қарши ижтимоий-сиёсий ҳаракатларнинг кучайиши таҳлил қилинган.
Ushbu maqolada raqamli iqtisodiуot sharoitida mоliуa bоzоri va bаnk infrаtuzilmаsining moliyaviy strukturasi, qimmatli qog‘ozlar bozori va iqtisоdiу ko‘rsаtkiсhlаr bilаn o‘zаrо аlоqаdоrligi kabi masalalar yoritilgan.
Қудратли давлатлар ўртасидаги рақобат авж олиб бораётган бир пайтда, халқаро саҳнада ўз стратегик позициясини мустаҳкамлашга интилаётган Хитой халқ республикаси учун Марказий Осиё минтақасининг катта аҳамият касб этиши мазкур мақолада таҳлил қилинган. Президент Си Цзиньпин ҳукмронлик йиллари Марказий Осиё давлатлари ва Хитой ўртасидаги ўзаро муносабатларининг фаоллашуви даври бўлди, десак муболаға бўлмайди. Бу, авваламбор, Хитойнинг янги “Бир макон, бир йўл” номли стратегияси билан боғлиқ бўлиб, унда Марказий Осиё минтақасига алоҳида эътибор қаратилган.