Hozirgi texnika va texnologiya jadal rivojlangan bir vaqtda, har bir soha vakili oldida juda katta, keng ko‘lamli vazifa turganligi barchamizga ma’lum. Shu nuqtai nazar bilan qaraganda soha vakili sifatida oldimizdagi vazifadan ruhlanib, bizning oldimizga yana bir kichik vazifani rejalashtirdik.
Hemorrhagic stroke among acute cerebral circulatory disorders is characterized by severe neurological complications and the need to choose between surgical intervention or therapeutic therapy. According to the World Health Organization (WHO)". Globally, stroke deaths will reach 7.8 million by 2030 unless an aggressive global response to the epidemic is put in place" 1. Subarachnoid haemorrhage, which accounts for half of the non-traumatic intracerebral haemorrhage, affects the most active and able-bodied population. The most important medical and social objectives are to monitor the course of the disease from the first hours after the onset of stroke, to prescribe adequate treatment in a timely manner, and to reduce mortality and disability rates [5,9].
Мазкур мақолада исроиллик тадқиқотчи Сара Свирининг ўндан ортиқ мақолалари тизимли тарзда таҳлил қилинган. Исроилда Ҳаким Термизий асарларига бўлган қизиқишнинг пайдо бўлиш сабаблари очиб берилган. Қолаверса, Аллома илмий меросининг Исроилда ўрганилиши бўйича умумий хулоса ва таклифлар ишлаб чиқилган.
In this paper, importance of preprocessing and techniques in this field such as data cleaning, dimensionality reduction, smoothing, normalization are illustrated. During the research we mentioned some details of techniques above. However, our research includes only theoretical aspect of data preprocessing. The data preprocessing phase while arduous and time-intensive stands as the cornerstone of data science, possessing paramount significance. Neglecting the meticulous cleansing and structuring of data has the potential to undermine the integrity and efficacy of subsequent modeling endeavors.
Мақолада тижорат банкларининг даромад базасини мустаҳкамлаш хусусидаги илмий-назарий қарашлар тадқиқ қилинган, уларнинг амалий аҳамиятига баҳо берилган ва даромад базани мустаҳкамлашнинг амалий асосларини такомиллаштиришга қаратилган илмий таклифлар ишлаб чиқилган.
Ушбу мақолада Ғарб давлатлари, хусусан, Германия, Франция, Англия-да Абу Исо Термизий илмий меросини ўрганишга бағишланган адабиётлар таҳлили ёритилган. Шунингдек, Абу Исо Термизий ёзма меросига бўлган қизиқишнинг вужудга келиши, унинг сабаблари ва натижалари илмий адабиётлар асосида тизимли ўрганилган.
Ушбу мақолада капитал бозори ривожланишида институционал инвесторларнинг роли ва уларнинг капитал бозори орқали иқтисодий ўсишга таъсирининг назарий-услубий жиҳатлари тадқиқ қилинган.
Ўзбекистонда капитал бозорига хорижий институционал инвесторларни жалб қилиш бўйича илмий ва амалий таклифлар ишлаб чиқилган.
Yonuvchan qo‘shimchalar usuli bilan yengil vaznli olovbardosh g‘isht olishda koks va ko‘mir eng ko‘p ishlatiladigan qo‘shimchalardan ikkitasidir. Ularning partiya tarkibidagi hissasi 20 – 30 % gacha yеtishi mumkin. Ushbu materiallarning narxi 2-4 marta farq qiladi. Shu munosabat bilan bu komponentlar yordamida ishlab chiqarilgan mahsulot tannarxini pasaytirish imkoniyatini baholash, ularning xususiyatlarining o‘zgarishini hisobga olgan holda yengil materiallar xossalarini qiyosiy tahlil qilish maqsadga muvofiqdir. [1]
Мақолада Суриянинг ХХ аср охири – ХХI аср бошларидаги сиёсий трансформациясининг асосий тенденциялари, шунингдек, Суриянинг Яқин Шарқ минтақасидаги ўзгаришлар шароитидаги ички ва ташқи сиёсатининг хусусиятлари кўриб чиқилган. Сурияда жамият эволюцияси ва ўзгариши, сиёсий бошқарувнинг ўзига хослиги таҳлил қилиниб, расмий Дамашқнинг мамлакатда демократик жамият қуриш борасидаги мавқеининг шаклланиши кўрсатиб берилган. Бундан ташқари, Суриянинг Яқин Шарқ сиёсати эволюциясига таъсир кўрсатган айрим ташқи омиллар таҳлил қилиниб, мамлакат раҳбариятининг Яқин Шарқ мамлакатлари билан муносабатларни ўрнатиш борасидаги сиёсатининг натижаларига баҳо берилган. Минтақадаги янги геосиёсий вазиятда Суриянинг ташқи сиёсати эволюциясига таъсир қилувчи бир қатор омиллар кўриб чиқилган. Шунингдек, замонавий Сурия жамиятида ҳарбийларнинг ўрни, уларнинг мамлакатдаги фуқаролик ҳокимияти органлари билан муносабатлари, расмий Дамашқнинг ички ва ташқи сиёсатига таъсир ўтказиш усуллари кўрсатилган. Бундан ташқари, Сурия жамиятининг ўзгариши, сиёсий бошқарувнинг ўзига хослиги, сиёсий қарорларни қабул қилиш жараёнида ҳокимиятнинг марказлаштирилиши шарт-шароитлари таҳлил қилинган. Президент Б.Асаднинг Сурия жамиятини либераллаштириш ва модернизация қилиш бўйича ташаббуслари таҳлил қилиниб, унинг ижобий ва салбий томонларига баҳо берилган. ХХI асрдан бошлаб Яқин Шарқ давлатларида кузатилган сиёсий трансформациялар занжирида ва етакчи араб давлатларида ҳокимиятнинг сиёсий ўзгаришида катализаторга айланган асосий воқеалар, хусусан, 1990 йилларнинг иккинчи ярми ҳамда 2000 йилларнинг бошида ёш араб раҳбарлари ҳокимият тепасига келиши шартшароитлари ўрганилган.
Cellular immune status provides information on the relative and absolute numbers of cell populations (monocytes, granulocytes and lymphocytes) and subpopulations of lymphocytes in the blood. The human body is equipped with a complex defence mechanism whose primary function is to distinguish foreign antigens from the body's own antigens and initiate an appropriate immune response. Historically, innate immunity differs from adaptive immunity, and these systems work closely together. The immune response is mediated by both cellular components (B- and T-lymphocytes, NK cells, macrophages/monocytes, granulocytes and antigen-presenting cells) and humoral components (antibodies, complement factors, cytokines and other soluble effector molecules). [12,13].
Ҳозирги вақтда Яқин Шарқ дунёдаги энг портловчи минтақалардан бири бўлиб қолмоқда. Бугунги кунда Сурия глобал сиёсий инқирознинг ўзига хос марказига айланган. Ушбу мақолада минтақавий муаммонинг пайдо бўлиши ва ривожланишининг сиёсий шартлари ўрганилган бўлиб, унинг ўзига хос хусусиятлари очиб берилган ҳамда Яқин Шарқ муаммосининг ривожланишига таъсир қилган ва таъсир кўрсатиб келаётган ташқи омиллар таҳлил қилинган. Зиддиятларнинг ўсиб бориши ва Яқин Шарққа таъсир кўрсатиш кучи учун курашнинг кучайиш шартлари ўрганиб чиқилган. Суриянинг етакчи араб мамлакатлари ўртасидаги ҳамда Эроннинг минтақавий раҳбарлик учун рақобати доирасидаги роли таҳлил қилиниб, уларнинг Яқин Шарқдан кўзлаган манфаатлари тўғрисида хулосалар берилган. Суриянинг ташқи сиёсатини шакллантириш масалалари ўрганилиб, Фаластин омилининг унинг минтақавий сиёсатига таъсири таҳлил қилинган ҳамда Суриянинг Ливан муаммосига муносабати очиб берилган. Минтақадаги янги геосиёсий вазиятда Суриянинг ташқи сиёсати эволюциясига таъсир қилувчи бир қатор омиллар тадқиқ қилинган
Мақолада Сурия ва Мисрдаги демократиянинг ўзига хос жиҳатлари кўриб чиқилган, мазкур давлатлардаги сиёсий тенденциялар демократик жамият қадриятлари нуқтаи назаридан таҳлил этилган. Сурия ҳамда Миср жамиятларининг эволюцияси ва трансформацияси, сиёсий бошқарувининг ўзига хосликлари, шунингдек, сиёсий қарорлар қабул қилиш жараёнида ҳокимият марказлашувининг айрим хусусиятлари очиб берилган. Демократик ўзгаришларга нисбатан мухолиф кучларнинг ёндашувлари тадқиқ этилган. Президент Б.Асаднинг Сурияда жамиятни либераллашуви ва модернизацияси ҳамда инқироз ҳолатининг олдини олишга оид ташаббуслари, хусусан, давлат аппаратига ёш раҳбар ходимларни тайинлаш сиёсати, сиёсий жараёнларни назорат қилиш мақсадида иқтисодий, маъмурий ва мафкуравий сиёсат юритиш каби интилишларида “Баъс” партиясига суяниши кабилар баён этилган. Тадқиқотда, Сурияда сиёсий зиддиятларнинг қуролли тўқнашувларга айланиши, дастлабки сиёсий мақсадларининг ўзгариб шариат меъёрларига асосланган давлат тизимини ўрнатишга интилишнинг кучайиб бориш ҳақида сўз юритилган. Сурия раҳбариятининг етакчи ислом ташкилотлари билан муносабат ўрнатиш сиёсатининг оқибатлари, ҳукуматнинг парламент сайловларини мамлакатда демократик жараёнларнинг бошланиши сифатида тақдим этишга уринишининг бесамар кетганлиги каби ҳолатлар ҳам таҳлил қилинган. Мақолада, шунингдек, Мисрдаги ички сиёсий омиллар, хусусан, жамият эволюцияси тенденциялари, унинг демократик бошқарув асосларига яқинлашув жараёнлари, мамлакатда содир бўлаётган воқеаларнинг манбалари ва сабаблари таҳлил қилинган. 2001-2008 йилларда айрим етакчи ғарб мамлакатларининг ташқи сиёсатида Сурия ва Мисрга нисбатан демократлаштириш масаласи муҳим унсурлардан бири бўлганлиги қайд этилади. Тадқиқотда келтирилишича, Дамашқ ва Қоҳира ғарб ҳамжамиятига демократик жамиятни ички вазиятдан келиб чиқиб қуриш позициясини намойиш этди, унга кўра давлат ички сиёсий ҳаётининг демократлашуви ҳамда либераллашуви мезонларининг устувор жиҳатлари мамлакатнинг миллий ҳамда тарихий-маданий анъаналаридан келиб чиқиб белгиланиши кера
Илмий мақолада Республикамизда ҳудудий туристик зоналарни ташкил қилиш ва уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ривожлантириш йўналишларини белгилаш йўллари ўрганилган. Шу билан биргаликда ҳудудий туристик зоналарни ривожлантиришда кластерлар имкониятларини таҳлил қилиш асосида
ривожланиш йўналишлари белгилаб олинган ва туристларга сифатли хизмат турларини
ишлаб чиқиш бўйича таклиф ва тавсиялар баён этилган. Илмий мақолада Республикамизда ҳудудий туристик зоналарни ташкил қилиш ва уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ривожлантириш йўналишларини белгилаш йўллари ўрганилган. Шу билан биргаликда ҳудудий туристик зоналарни ривожлантиришда кластерлар имкониятларини таҳлил қилиш асосида ривожланиш йўналишлари белгилаб олинган ва туристларга сифатли хизмат турларини ишлаб чиқиш бўйича таклиф ва тавсиялар баён этилган.
Ушбу мақолада Ҳаким Термизий илмий меросининг Миср Араб Республикасида ўрганилиши баён қилинган бўлиб, мисрлик олимлар томонидан яратилган барча илмий ишлар жалб қилинган ҳамда кўплаб янги илмий хулосалар келтирилган.
Qovuq saratoni (QS) juda keng tarqalgan kasallik hisoblanadi. Aholining saraton kasalligi tarkibida qovua saratoni kasalligi asta-sekin ortib bormoqda. Mushakka noinvaziv qovuq saratonida (MNIQS) transuretral rezektsiya (TUR) “oltin standart” xisoblanadi. Bu o'smalarni muvaffaqiyatli davolash dastlabki rezeksiyon va aniq gistolojik tashxisga bog'liq. Bemorlarning 50-70% retsediv qaytalanishi xavfi mavjud. Bunday ko’rsatkichlarning yuqori bo’lishiga takrorlanish sabablari noto’liq rezektsiya operatsilari, tajovuzkor o'simtallarning va o'simta hujayralarining implantatsiyasi hisoblanadi