Biriktiruvchi to'qima differentsiyalanmagan displaziyasi (BTDD) - turli xil klinik ko'rinishlar bilan ajralib turadigan har xil sindromlar va fenotiplarni o'z ichiga oladi. Ushbu ishning maqsadi 2.9 – turdagi matriksli metalloproteinazalarning (MMP-2,-9) ekspressiyasi, matriksli metalloproteinazalarning to'qima ingibitorlari (TIMP) va ularning magniy ionlari (Mg + 2) bilan o'zaro bog'liqligini, BTDD bemorlarning qondagi glikozaminoglikan va glyukuronidaza faolligini aniqlash uchun taqqoslama tekshiruvni o’tkazish. 15 yoshdan 25 yoshgacha (19,9 ± 1,42) bo’lgan 208 ta bemor tekshiruvdan o'tkazildi. Klinik belgilar va rivojlangan asoratlarga qarab, bemorlar 2 guruhga bo'lingan, 1-guruh - 97 BTDD ning tashqi fenotiplar (fenlari) belgilari bo'lgan bemorlar, 2- guruhi - ayrim asoratlari bilan tashqi va ichki fenlarning belgilariga ega bo'lgan 111 ta bemor. Tadqiqotlar shuni ko'rsatdiki, BTDD bilan kasallangan bemorlarning qonida MMP-2 va MMP-9 ning ko'payishi va TIMP-1ning pasayishi qayd etilgan. Kasallikning avj olib borishi bilan MMP-2 va MMP-9 ekspressiyasi kuchayadi va TIMP-1 nazorat ma'lumotlariga nisbatan kamayadi. Shu bilan birga, bemorlarda Mg + 2 ionlarining qonida pasayish kuzatiladi. Shunday qilib, BTDD bilan og'rigan bemorlarda MMP-2 va MMP-9, shuningdek TIMP-1 ekspressiyasidagi o'zgarishlarning dinamikasi patologik jarayonning rivojlanishini va kasallikning prognozini baholash uchun xizmat qilishi mumkin.
Бириктирувчи тўқима дисплазияси – бу организмнинг ривожланишидаги ноёб онтогенетик аномалия бўлиб, юрак фаолиятидаги функционал ўзгаришларининг морфологик асосидир. У мураккаб, замонавий тиббиётнинг тўлиқ ўрганилмаган масалаларидан бири хисобланади. 115 нафар мактабгача ва мактаб ёшидаги бириктирувчи тўқима дисплазияси ва юрак ривожланишида кичик аномалиялари бўлган болалар ўрганилди. Бириктирувчи тўқима дисплазияси синдроми ва эмбриогенез стигмаларининг ташқи фенотипик белгиларининг юқори учраш частотаси аниқланди. Юрак қон томир патологияси ва юрагида кичик аномалиялари бўлган болаларнинг қон зардобида гидроксипролиннинг ўртача кўрсаткичининг ортиши ва минераллар дисбаланси билан касалликнинг клиник белгиларининг узаро муносабати аниқланди. Дислементозли болаларда патологик жараён ривожланишининг баъзи патогенетик йўналишлари аниқланди. Минераллар ҳолати асосий касалликнинг оғирлигини баҳолаш учун муҳим информатцион мезон эканлиги исботланган.
As it is clear that wounds of the maxillofacial area are much more different from other parts of the body. Due to the importance of its function and cosmetic value combined soft tissue lesions occupy a special position in human bones and tissues. In this article certain valuable information is shown about ozone’s physical, chemical compositions and its positive effect on the recovery of the combined soft tissue wounds located in the facial region. To evaluate the effectiveness of ozone for the treatment of soft tissue wounds of maxillofacial injuries overall 60 patients investigated [1,2]. As a result of this, ozone tends to be much more effective than traditional ways of treatments.
Озон купгина тизимли ва махаллий касалликларга алтернатив даво сифатида ишлатилсада унинг тукималарни тиклашда самарали таъсир килади. Озонотерапия мослашувчан биооксидатив даво усулидир, унда даво эфектига эришиш учун кислород озон газ холида, сувда эритилган ёки ёгда туйинтирилган холатда кулланилади. Озон атамаси юнонча “ozein” уткир хид” сузидан олинган булиб дастлаб 1840 йили немис химиги “озонотерапияниниг асосчиси” Кристиан Фредрих Схонбеин томонидан ишлатилган. Озон (О3)- уч атом кислороддан иборат табиий молекуладир. Озон узининг биологик таъсири ва биохимиявий хусусиятлари сабабли тиббиётда кенг куламда ишлатилади. Шундай булсада унинг юз-жаг сохаси кушма шикастланишларида очик яраларни даволашдаги таъсирини бахолашда маълум бир тадкикотлар олиб борилиши зарурдир.
Трщмалар инженериясининг жадал ривожланиши ва остеопластик магериаллар тижорат ассортиментининг кенгайиб бораётганлигига карамай, хозирги вактда дунёда суяк тукималари нуксонларини даволашнинг ягона умумэътироф этилган “олтин стандарти” мавжуд эмас. Скаффолдни танлаш Тукималар реконструкциясининг якуний муваффакдяти билан боглик; булган асосий элементларидан бири булиб хисобланади. Ушбу шарх скаффолд турлари, уларга куйилган талаблар, тайёрлаш технологиялари ва уларни куллаш имкониятларига багишланган.
Бирламчи соғлиқни сақлаш буғинида беморларни олиб бориш тизимини ишлаб чиқиш учун бириктирувчи тўқима дисплазияси (БДТ) фонида ошқозон-ичак трактининг юқори қисмида патологиялари мавжуд булган беморларда касалликнинг клиник кечиши ва диагностикаси хусусиятларининг узига хослигини ўрганишдан иборат. Тадқиқот шуни кўрсатдики, БТД билан боғлиқ бўлган ошқозон-ичак патологиялари бор беморларда, касалликнинг эрта бошланиши, қўзгалишнинг юқори частотаси, диспептик ва астеник шикоятларнинг устунлиги, гастродуоденал соханинг мотор-эвакуатор функциясининг бузилиши кузатилади. Касаллик аломатларининг намоён булиши ва гастродуоденал патологиянинг авж олиш частотаси, бириктирувчи тўқима бузилишларининг оғирлик даражаси билан ўзаро боғлиқлиги аникланган.
Озон купгина тизимли ва махаллий касалликларга алтернатив даво сифатида ишлатилсада унинг тукималарни тиклашда самарали таъсир килади. Озонотерапия мослашувчан биооксидатив даво усулидир, унда даво эфектига эришиш учун кислород озон газ холида, сувда эритилган ёки ёгда туйинтирилган холатда кулланилади. Озон атамаси юнонча “ozein” уткир хид” сузидан олинган булиб дастлаб 1840 йили немис химиги “озонотерапияниниг асосчиси” Кристиан Фредрих Схонбеин томонидан ишлатилган. Озон (О 3 )- уч атом кислороддан иборат табиий молекуладир. Озон узининг биологик таъсири ва биохимиявий хусусиятлари сабабли тиббиётда кенг куламда ишлатилади. Шундай булсада унинг юз-жаг сохаси кушма шикастланишларида очик яраларни даволашдаги таъсирини бахолашда маълум бир тадкикотлар олиб борилиши зарурдир.
In this article, opinions were expressed on the improvement of early-stage diagnostic factors and the optimal pathways of therapeutic treatment, having determined the characteristics of heterogeneous neurohumorals of metabolic syndrome, the clinical manifesto of the disease. The analysis of the study shows that the issues of pathogenesis, clinical features of improving the effectiveness of medicamentous therapy, and treatment-rehabilitation aspects have not been studied perfectly so far. In patients with metabolic syndrome, hypotensive, anti-adipose agents, as well as treatment of statins and improvement of the prophylactic order of prevention of diseases, the issues of which were not studied at the end were discussed.