The purpose of the study is to study the correlation rate of the quality of life, electroneuromyography, doppler and neuro markers BNDF in the blood in patients with a type 2 of type with diabetic foot syndrome.
Methods: The following 2 groups of patients were formed: 1 gr. - SDS patients, neuropathic form -37 patients, 2 gr. - SDS patients, neuroichmic form -35 patients, 3 gr. - Control group, these are 20 healthy persons of the appropriate age and gender.
Results: In all groups of patients, the quality of life is significantly different in the FSHC questionnaire compared with the control group (p <0.05). In patients with a neuroecemic form of diabetic foot syndrome, a significant decrease was found (p <0.05). All indicators of doppler song vessels of legs compared with patients with neuropathic shape.
Revealed significant correlations of FSHK and laboratory and instrumental indicators. A correlation connection with the duration of the disease, the duration of the disease, the levels of glycemia of an empty stomach, the level of the glycated haemoglobin, BNDF in the blood, the speed of blood flow in the femoral artery, in the lower leg, is discovered.
The definition of neuromuscular transmission showed that the patients of the 1st and 2nd groups have a weak reduction in muscle contraction involuntarily. This confirmed the impairment of neuromuscular transmission in both groups.
Conclusions: 1) A questionnaire to determine the quality indicators - FSHK is the most sensitive and informative to determine the quality of life in patients with type 2 diabetes mellitus with neuropathic and neuroecemic forms
2) FSHP questionnaire can be used for dynamic assessment of type 2 diabetes patients with neuropathic and neuroecemic forms in outpatient clinical practice.
3) Revealed significant correlations of FSHK and laboratory and instrumental indicators. A correlation connection with the duration of the disease, the duration of the disease, the levels of glycemia on an empty stomach, the level of the glycated haemoglobin, BNDF in the blood, the speed of blood flow in the femoral artery, in the shin, M-answer when stimulating a tibial nerve.
Ишнинг мақсади диабетик ретинопатияни пролифератив бўлмаган ва препролифератив босқичларда комплекс даволашда «СОРТEХИН» препаратининг самарадорлигини клиник-функционал баҳолашдан иборат. Назорат остида 40 дан 81 ёшгача бўлган, пролифератив бўлмаган ва препролифератив босқичларда диабетик ретинопатия билан оғриган 30 бемор (60 кўз) 2 гуруҳга бўлинган. Биринчи гуруҳ (асосий) - 15 киши (30 кўз) (30 кўз) 10 кун ичида 0,5 млн парабулярлй 1 марта «Сортексин» ни тайёрлашда 10 мг ни ташкил этди. Иккинчи гуруҳ (назорат) - 15 киши (30 кўз) анъанавий терапия ўтказилди. 12 нафар эркак (40%) ва 18 нафар аёл (60%). Даволашнинг самарадорлиги визиометрия, офталмоскопия ва периметрия усуллари билан ўрганилди. Текширувлар даволанишдан олдин ва 1, 3 ва 6 ойдан кейин ўтказилди. Беморларнинг асосий гуруҳида ўтказилган даволаниш жараёнида кўриш кескинлиги, кўриш соҳаси ва 6 ойгача барқарор таъсирни сақлаб, кўзнинг тўр пардаси ҳолатининг яхшиланиши қайд этилди. Бу эса муаллифларга пролифератив бўлмаган ва препролифератив босқичларда диабетик ретинопатияни комплекс даволашда «СОРТEХИН» қўлланилишини тавсия қилиш имконини беради.
Препролифератив диабетик ретинопатияни комплекс дори воситаларини биргаликда цўллаганда даволаш самарадорлигини баҳолаш. Материал ва усуллар. Препролифератив диабетик ретинопатияли 73 нафар беморда ретиналамин билан даволаш самарадорлигини бахолаш амалга оширилди. Беморлар 2 гуруҳга бўлинган. Асосий гуруҳда дори воситаси конъюнктива остига, юқори ташқи квадрантда (0,5 мл эритма) 10 кун давомида комплекс даво мажмуасида юборилди. Натижа. Даволанишдан сўнг асосий гуруҳдаги беморларининг кўриш ўткирлиги 0,35 га контроль гуруҳда эса 0,12 га сезиларли даражада яхшиланди. Иккала гуруҳнинг кўз туби реологик кўрсаткичлари хам яхшиланди. Асосий гурухда даволанганларинг кўрув фаолиятининг стабиллашиши 71% беморларда кузатилган. Хулоса: препролифератив диабетик ретинопатияни даволаш самарадорлигини ошириш ва кўрув фаолиятини стабиллаштириш учун мазкур комплекс даволаш усули тавсия цилиш мумкин
Aim of the study: To study the effect of prescribing inhibitors of sodium glucose cotransporter type 2 (iSGLT-2) and inhibitors of dipeptidyl peptidase-4 (iDDP-4) on the parameters of carbohydrate metabolism in patients with type 2 diabetes.
Materials and methods: A prospective study included 80 patients with type 2 diabetes. The average age was 52.7 ± 3.78 years; diabetes experience - 8 years; BMI-30 ± 0.17; Hb1C-9.2 ± 0.4%; fasting glycemia –10.2 mmol/; eGFR-78 ml/min; TG-2.7 ± 0.44; total cholesterol-3.4 ± 0.72; MAU 32 ± 0.125. The patients were divided into 2 groups: group 1 - 30 patients with DN with impaired renal function and 30 patients with diabetic nephropathy without renal dysfunction in the presence of metformin + iSGLT- 2; 2 group of 30 patients with impaired renal function and 30 patients with diabetic nephropathy without impaired renal function on the background of metformin + iDPP-4.
Results: The study of the effect of the inclusion of drugs iSGLT-2 (group 1) and iDPP-4 (group 2) showed a positive dynamics of carbohydrate metabolism indicators in patients with type 2 diabetes. So if the initial indicators in the groups were comparable in terms of glycemic control indicators, then by the 3rd month of treatment there was a significant decrease in HbA1c in the 1st group of patients in relation to the 2nd group. The result of the correction performed within 3 months was the achievement of the state of compensation in the 1st group in 36.7%, and in the 2nd group in 28.3%, 48.3% of the patients of the 1st group were brought into the state of sub compensation and 31.7 % of patients of the 2nd group.
Conclusion: On the combination of metformin and INGLT-2, a larger number of patients managed to achieve the set goals of therapy with a lower risk of overt hypoglycemia, then this combination should be considered not only more effective.
Бизнинг тадқиқот ишимиздаги асосий мақсадимиз коронавирус ўтказган беморларда диабетик полинейропатия кечишини ўрганишдир. Диабетик полинейропатияларда комплемент тизими омилларини таҳлил қилиш режалаштирилган. Бугунги кунда коронавирус инфекциясининг асаб тизимига, жумладан периферик асаб тизимига таъсирини ўрганиш энг долзарб муаммодир.
Diyabetik retinopatiya (DR) to'r pardaning mikrosirkulyator kasalligi hisoblanadi. Shu bilan birga, to'r pardaning neyrodegeneratsiyasi DR patogenezidagi dastlabki hodisa bo'lib, u DRda yuzaga keladigan mikrosirkulyator buzilishlar rivojlanishidan oldin, shuningdek ularda qatnashishi mumkin degan yangi ma'lumotlar paydo bo'lmoqda. Shu sababli, neyrodegeneratsiyaga olib keladigan asosiy mexanizmlarni o'rganish DRning dastlabki bosqichlarida yangi terapevtik maqsadlarni aniqlash uchun juda muhimdir. Glyutamat darajasining ko'tarilishi, oksidlanish stressi, renin-angiotenzin tizimining haddan tashqari ekspressi va glykirlanish natijasida paydo bo'lgan yakuniy maxsulotlar retseptorlari faollashishi diabet bilan bog'liq to'r pardaning neyrodegeneratsiyasida muhim rol o'ynaydi. Shuningdek, retinal neyronlarning hayotiyligini aniqlashda neyrotoksik va neyroprotektiv omillar o'rtasidagi muvozanat juda muhimdir. Ushbu sharxda biz fiziologik sharoitda to'r pardada sintez qilingan neyrotrofik omillarga e'tibor qaratamiz va DRni davolashning xozirgi neyroprotektiv strategiyalari va kelajakdagi yo'nalishlarini muhokama qilamiz.
The monograph describes all the physiological mechanisms of diabetic retinopathy, presents the most significant mechanisms of the pathogenesis of its occurrence. The clinical picture of various manifestations of diabetic retinopathy, methods of diagnosis, treatment and prevention are described.
At the same time, special attention is paid to modern methods of laser therapy, the high efficiency of which has been tested in practice by the authors.
The monograph is intended for ophthalmologists, clinical residents, residents and students of medical universities.
В книге освещены общие физиологические механизмы диабетической макулопатии, представлены наиболее значимые механизмы патогенеза ее возникновения. Описана клиническая картина различных проявлений диабетической макулопатии, методы диагностики, лечения и профилактики.
При этом особое внимание уделено современным методам лазерной терапии, высокая эффективность которых авторами проверена на практике.
Монография расчитана для врачей - офтальмологов, клинических ординаторов, резидентов и студентов медицинских вузов.
Љандли диабетда товонлар зарарланиши сонининг њсиб бориши ушбу муаммонинг долзарблигини асослаб беради. Љандли диабет асоратлари ољибатидаги њлим сони њлишнинг бевосита сабаблари ичида учинчи њринни эгаллайди, шу сабабли бу муаммо ижтимоий аќамият касб этади.
Муаллиф томонидан, 4 гуруќга ажратилган 1895 та беморнинг даволаш ва текшириш натижалари таќлил этилган. Назорат гуруќи (биринчи гуруќ) –125 та пациент; 2 гуруќ - 728 та бемор «диабетик товон» билан стационарда даволанганлар; 3- гуруќдаги 723 та беморда товоннинг эконом ампутацияси ва бармољлар экзартикуляцияси њтказилган ва 4-гуруќдаги 319 та беморларда комплекс давосига узољ ваљтли артерия ичи катетер терапияси киритилган. киритилган.
Назорат гуруќининг љониљарсиз натижаларининг муаллиф томонидан олиб борилган таќлили шуни књрсатди-ки, љандли диабетда товоннинг йирингли некротик зарарланишини ошиб боришининг асосий сабаби - пайсиновиал ќосилалар эканлиги аниљланди. Товоннинг анатомик тузилишини ќисобга олган ќолда, товон зарарланишининг турли локализацияларида саљловчи оператив аралашувлар тавсия этилди: бу аралашувларнинг моќияти
– аэроб-анаэроб ифлосланишнинг ишлаб чиљилган проксимал-дистал градиенти коэффициентини ќисобга олган ќолда, товон бармољларининг зарарланган пай-синовиал пардаларини олиб ташлашдан иборатдир.
Шунингдек, љандли диабет билан касалланган беморларга тиббий ёрдам књрсатувчи муайян функционал мажбуриятлар ва турли соќа мутахассисларини (диабетологлар, жаррохлар, кардиологлар, киропадистлар ва б.) њз ичига олувчи 3 босљичдан иборат бњлган интеграллашган тизим ишлаб чиљилди ва тадбиљ этилди.
Тарљалган (генерализациялашган) йирингли-некротик жараёнда узољ ваљтли артерия ичи терапиясини њтказиш услуби такомиллаштирилди. Бу услуб, антибиотикларнинг кунлик ќажмининг 50%-ни доимий тарзда томчилаб юборилади ва 50%-ни кунига 3-4 марта узлуксиз сифатида юборишдан иборатдир. Асосий ингридиентлар бњлиб; спазмолитиклар, кенг љамровдаги антибиотиклар, љоннинг реологик хусусиятини яхшилайдиган препаратлар ќисобланади. Кунлик инфузатнинг умумий ќажми 1-1,4 литрдан ошмайди. Бунда катетерли терапиянинг давомийлиги 7 10 кунни ташкил этади.
Оёљлар диабетик гангренасининг турли локализацияли зарарланишидаги ишлаб чиљилган харрохлик даволаш усулини љњллаш натижасида, юљори ампутациялар сони 40,8 дан 8,4% гача ва њлим 12,0 дан 3,0% гача камайтириш имконини берди. 5 йилгача бњлган узољ ваљт кузатувлар оёљларнинг таянч функцияси 38,4 дан 75,2% гача ошганлигини књрсатди. Бу эса, њз навбатида турмуш тарзини яхшиланиши сабабли 5 йилгача бњлган летал ољибатнинг 72,2 дан 24,5% гача камайишига олиб келди.
Оёљларнинг диабетик гангренасини такомиллаштирилган узољ ваљтли артерия ичи катетер терапияси усули билан комплекс давоси яљин муддатлардаги кузатувларда оёљларнинг таянч функциясини саљланишини 59,2 дан 78,0% гача оширди. Бунда њлим 12,0 дан 3,2% гача камайди. Узољ ваљтли кузатувда (5 йил) оёљларининг таянч функцияси саљланган беморлар сони 38,4 дан 54,5% гача ошди. Беморларнинг яшаб кетиши 28,8 дан 48,2% гача њсди.