Мазкур мақолада “иқтисодий ўсиш”, “иқтисодий салоҳият” тушунчаларига иқтисодчи олимлар томонидан берилган илмий назарий таърифлар ва уларнинг қиёсий таҳлили келтирилган, шунингдек, иқтисодиётнинг барқарор ривожланиши ва иқтисодий ўсишни таъминлашда минтақа салоҳиятининг аҳамияти, унинг асосий элементлари ёритилиб, иқтисодий салоҳиятнинг туркумланиши ҳамда ундан фойдаланиш имкониятларини стратегик бошқариш йўналишлари берилган.
Ушбу мақолада саноат корхоналарининг иқтисодий хавфсизлигини таминлай йўллари кўрсатиб берилган. Шунингдек, мақолада корхонанинг иқтисодий хавфсизлиги таъминлаш модели ҳамда, хавфсизликни таъминлашнинг садоқатлилик тамойили таклиф этилган. Бундан ташқари иқтисодчи олимларнинг корхоналарни иқтисодий хавфсизлиги ҳақидаги илмий-назарий қарашлари акс этирилган. Ривожланишнинг ҳозирги босқичида саноат корхоналарнинг иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш муҳим аҳамияти очиб берилган. Саноат корхонаринингиқтисодий хавфсизлигини таъминлашнинг ўзига хос хусусиятлари ҳам кўрсатилган. Рақамли иқтисодиёт ривожланаётган шароитида саноат корхонанинг иқтисодий хавфсизлигини таъминлаш йўлларини жорий қилиш бўйича ўз ечимини кутаётган амалий муаммолар ва уларнинг ечимлари кўрсатилган. Қолверса, саноат корхоналарининг иқтисодий хавфсизлигини таминлай йўллари юзасидан хулоса, таклиф ва тавсиялар берилган.
Ushbu maqola O'zbekistondagi zamonaviy sport tashkilotlarining iqtisodiy salohiyatini o'rganishga bag'ishlangan. Nazariy va statistik ma'lumotlar asosida sport tashkilotlarining iqtisodiy salohiyatidan samarasiz foydalanish muammolari aniqlanadi, shuningdek sport tashkilotlarini resurslar bilan ta'minlash baholanadi va muammoning echimi taklif etiladi iqtisodiy salohiyatni innovatsion boshqarish sport menejerlari tomonidan sportni tashkil etish.
Uzbekistan and Kazakhstan are the two largest economic partners in Central Asia, and both countries have significant potential for economic development and cooperation in various sectors. The purpose of this scientific article is to examine economic relations between these two Central Asian countries, the role of the Republic of Uzbekistan in this process. The scientific and practical significance of the article is that, it reveals a brief evolution of bilateral economic relations from the 2000s to the present. Historical,event analyses, comparative,inductive, descriptive methods were applied in this research work. The article explores innovative approaches to economic relations between Kazakhstan and Uzbekistan, evaluates the current state of bilateral economic ties, and examines the impact of President of Uzbekistan ShavkatMirziyoyev’s foreign policy initiatives on bilateral economic relations. By comparing the policies of former President of Uzbekistan Islam Karimov and ShavkatMirziyoyev, the author assesses the level of Central Asian integration at present. The author positively indicated not only the growth of bilateral trade turnover but also the joint projects being implemented and progress made in the transport and logistics sector. The scientific work is distinguished by the fact, that it presents new views and empirical approaches to the establishment of economic ties between the regions of Uzbekistan and Kazakhstan, and it can be useful in the activities of specialists in the field of international economic relations and representatives of foreign affairs.
This article addresses the issues of improving ways to effectively use the domestic potential of the textile and clothing industry. It also covers the development of the textile and clothing industry and the effective use of domestic resources. In addition, indicators have been proposed to identify the internal potential of the textile and clothing industry, and research has been conducted on their evaluation practices. The main indicators of the structure of production capacity and the level of utilization of the internal capacity of industrial enterprises have been developed. In addition, the export potential of the industrial sector of the Republic of Uzbekistan was analyzed and the export potential of the Samarkand region was assessed. Conclusions and recommendations have been developed to improve the effective use of the domestic potential of the textile and clothing industry.
Ушбу мақола Сурхондарё вилояти аҳолисининг тадбиркорлик салоҳиятини ривожлантиришга қаратилган бўлиб, унда назарий ва эмпирик таҳлилдан фойдаланган ҳолда тадбиркорлик салоҳияти ҳолати ўрганилган ва илмий асосланган ҳолда баҳоланган. Ҳудуд аҳолисининг тадбиркорлик салоҳиятига муносабати аниқланган, уларни кичик тадбиркорликка жалб этиш ва ўз тадбиркорлигини очишга тайёргарлик даражаси баҳоланган. Аҳолининг тадбиркорлик фаоллигини ошириш учун зарур бўлган шарт-шароитлар аниқланган. Ўтказилган ижтимоий сўровномалар асосида ҳудудларда кичик тадбиркорлик субъектлари салоҳиятидан самарали фойдаланиш билан боғлиқ муаммолар ўрганилган, ижтимоий сўровномалар ўтказиш натижасида ҳудуд тадбиркорлик салоҳияти ҳолати муаллифлар томонидан таҳлил қилиниб, илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги еркин иқтисодий зоналарга (ЕИЗ) инвестициялар киритиш истиқболлари муҳокама қилинади. Инвестициялар ҳажмининг асосий макроиқтисодий кўрсаткичларга таъсирини корреляцион таҳлил қилинган. ЕИЗ фаолиятининг назарий ва амалий жиҳатлари кўриб чиқилди. Муаллифнинг хулосалари ва таклифлари минтақанинг инвестиция салоҳиятини яхшилаш ва ЕИЗнинг барқарор ишлашини таъминлаш учун қилинган.
В статье рассмотрены роль и значение, место доходного потенциала местных бюджетов в общей системе финансового обеспечения муниципальных образований, раскрыта сущность доходного потенциала местных бюджетов в широком и в узком смыслах, были изучены механизм формирования и использования доходного потенциала местных бюджетов и его элементы, количественное и качественное выражение данного понятия на примере составного его элемента – «налоговый потенциал местного бюджета».
Статья «Финансовый потенциал региона: понятие, сущность и значение для развития Сурхандарьинской области» посвящена изучению основ исследования финансового потенциала региона. Проблема изучения финансового потенциала в нынешних условиях повышения самостоятельности регионов становится все более актуальной. В статье изложены подходы исследования финансового потенциала. Автором предоставляется оценка финансового потенциала на основе новых коэффициентов финансовых ресурсов региона отражающие финансовую совокупность.