96
STOMATOLOGIYA
решения // Высшее обр. в России. – 2016. –
№ 1. – С. 3–14.
9. Зайратьянц О.В. Реформа непрерывного
меди цинского образования и сертификации
(аккредитации) врачей. – М., 2016. – 27 с.
10. Кудрява Н.В. и др. Врач-педагог в изме-
няющемся мире: традиции и новации. – М.:
ГОУ ВУНМЦ МЗ РФ, 2011. – 301 с.
11. Кулибина О.В. Активные методы обучения:
гигиена и экология в медицинском вузе. – М.:
Lambert Acad. Publ., 2014. – 925 c.
12. Протасова И.Н., Подгрушная Т.С., Перья-
нова О.В. и др. Роль активных методов обу -
чения в становлении профессионально-лич-
ностной компетентности будущего врача //
Фундамент. исследования. – 2013. – № 8–5. –
С. 1208–1211.
13. European strategy and co-operation in education
and training / European Commission. – URL:
http://ec.europa.eu/education/.
Резюме
Целью работы является определение совре -
менных представлений об активных и интер -
активных методах обучения врачей-стомато ло -
гов при модернизации непрерывного после дип-
ломного образования. Проведена оценка зна чи-
мости активных и интерактивных методов обучения
при непрерывном последипломном образовании
врачей-стоматологов в успешном решении задач
качественной медицины.
Ключевые слова:
качественная медицина,
реформирование последипломного образования
в стоматологии, непрерывное последипломное
образование, активные и интерактивные методы
обучения врачей-стоматологов.
Хулоса
Адабиётлар шарҳи билан ишлаш. Ушбу иш -
нинг мақсади узлуксиз олий ўқув юртида кейинги
таълимни модернизациялашда стома тологларни
тайёрлашнинг фаол ва интерфаол усуллари ҳақи-
даги замонавий ғояларни белги лашдан иборат.
Стоматологларнинг узлуксиз олий ўқув юртидан
кейинги таълимида фаол ва интерфаол ўқитиш
усулларидан сифатли тиббиёт муаммоларини
муваффақиятли ҳалетишда фой даланишнинг баҳо-
ланиши ва аҳамияти.
Калит сўзлар:
сифатли тиббиёт, стомато логия
олий ўқув юртидан кейинги таълимни ислоҳқилиш,
узлуксиз олий ўқув юртидан кейинги таълим,
стоматологларни ўқитишнинг фаол ва интерфаол
усуллари.
Annotation
Work with a review of the literature. The purpose
of this work is to define modern ideas about active
and interactive methods of training dentists in the
modernization of continuous postgraduate education.
The assessment and significance of the use of active
and interactive teaching methods in the continuous
postgraduate education of dentists in the successful
solution of problems of quality medicine was carried
out.
Keywords:
quality medicine, reforming post -
graduate education in dentistry, continuous post-
graduate education, active and interactive methods of
teaching dentists.
Бўйин соҳасида жойлашган анатомик ту зил -
маларининг хусусан ҳиқилдоқ ва кекир дакни
айрим сабабларга кўра меъёрий фао лият ла -
рини бузилишлари организмнинг барча аъзо -
лари ҳаётий функцияларини ҳам бузилишига
олиб келади. Айниқса кекирдак ва ҳиқилдоқ
тўқималарини яллиғланишларида, шикаст ла -
нишларида: интубация, трахеотомия, бронхо-
скопия, гастрофиброскопия, бужлаш, трахео томик
найчани атроф тўқималарга ҳамда кекир дакнинг
Смежные дисциплины
УДК: 616.22-007.271-07-08
ҲИҚИЛДОҚНИНГ БУРМАЛАР ОСТИ ЧАНДИҚЛИ ТОРАЙИШЛАРИНИ ТАШҲИСЛАШ ВА
САМАРАЛИ ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ
Шамсиев Д.Ф., Рўзматов Қ.М.
Тошкент давлат стоматология институти
97
шиллиқ қавтига ёт жисм сифатида таъсири, шу
билан бир қаторда бошқа турли сабабларга кўра
рўй берадиган асоратларни яъни ривожланиши
мумкин бўлган йирингли деструктив ўзгаришлар
ҳамда ўсма ва ўсма олди касалликлари туфайли
бажарилган
тахсислардан
сўнги
чандиқли
жараёнлар кузатилмоқда. Бу асоратланишларни
бартараф қилишдаги ўта нозик ва кўп қиррали
мураккаб муаммоларни мумкин қадар эрта аниқлаб
тежамли, эҳтиётли ва ноҳуш ҳолатларни рўёбга
келтирмовчи тахсис ва муолажаларни қўллаш
усуллари йўналишида оториноларингологлар
кўкрак жарроҳлари, эндо скопия жарроҳлари ва
реаниматологлар бир неча минг йиллардан бери
илмий-амалий изланишлар натижаларини ва так-
лифларини тиббиётга жорий қилмоқдалар. Аммо
махсус лашган марказлар замонавий ускуналар
билан жиҳозланиб янги-янги технологияларни
қўлла нишлигига қарамасдан нафас йўлларининг
чандиқли торайиши билан касалланишлар миқ-
дор жиҳатидан кўпайиши асоратланишлари эса
сон жиҳатдан ошиб бораётгани амалиётда куза-
тилмоқда.
Жоиз бўлса шуни қайд қилишимиз лозимки,
нафас йўлларини сурункали чандиқли торайи-
шининг асосий сабабларидан яна бири ятроген
сабаблар билан боғлиқлиги ҳам ушбу йўналишда
замон талаби даражасидаги ишланмаларни янги
жарроҳлик усуллар билан нафас йўлларини
чандиқли торайишларини ташҳислаш ва даво-
лаш самарадорлигини юксалтирилишига амалий
тиббиёт эхтиёжмандир.
Тадқиқот мақсади
Ҳиқилдоқнинг бурмалар ости чандиқли то -
райишларини ташҳислаш ва даволаш алгорит мини
ишлаб чиқиш.
Материал ва усуллар
Кузатувимизда 8 нафар бемор ҳиқилдоқ ва
кекирдакнинг сурункали чандиқли торайиши
натижасида сурункали нафас етишмовчилигидан
азият чеккан 25 ёшдан 59 ёшгача бўлган беморлар
ташкил қилди. Ушбу беморлардан 5 нафаридан
нафас йўлининг торайишлари узоқ муддатли
давомли интубациядан сўнги даврларда ҳар хил
муҳлатдан сўнг ривожланган. 3 нафар беморда
тизимли касаллик гуруҳига кирадиган Вегенер
гранулематози туфайли пайдо бўлган. 8 нафар
бемордан 3 та беморда трахеостомия жарроҳлик
амалиёти олдиндан бажарилган бўлган.
Ҳозирги кунда овоз бойлам остки торайиши
жарроҳлиги асосий усули ларингопластика,
чан диқланган ўзгаришли тўқима резекцияси
хисобланади. Бироқ, бу касаллик замонавий ва
минимал инвазив даволаш усулларини излаш-
ни талаб қилади ва отоларингологиянинг дол -
зарб муаммоси бўлиб қолмоқда. кўп ҳоллар да
ҳиқилдоқ ва трахея стенозининг баллон тизимлари
билан кенгайтириш очиқ ларинго пластикадан
сезиларли афзалликларга эга.
Ушбу усул тиббий амалиётга тобора кўпроқ
тадбиқ этилмоқда ва ҳар хил ёшдаги гуруҳларга,
ҳиқилдоқ ва трахея стенози бўлган беморларда
қўлланилади. Ҳозирги вақтда эндоскопик баллон
техникасини қўллаш стенозининг аниқ локализа-
циясини аниқлашга ва қаттиқ дилатация тизим-
ларини қўллашда юзага келадиган таъсир кучини
ҳисоблаш имконини беради. Беморларда клиник
лаборатор текширувлар, компьютерли томография,
эндофиброларинготрахеоскопия, ташки нафас олиш
функцияси, мультиспирал компьютерная томогра-
фия, қондаги кислород миқдори каби текширув
усулари қўлланилди..
Тадқиқот натижалари
Эндоскопик тадқиқот натижаларига кўра,
барча беморларда хиқилдоқнинг бурмалар ости
қисмида шиллиқ қаватнинг юмалоқ шаклидаги
қалинлашиши, концентрик торайиши аниқланди.
Шиллиқ қават силлиқ, пушти рангда, нам.
Трахея ва асосий бронхларда патологик ажралма
аниқланмади.
Рис. 1. Операциядан олдин. Рис. 2. Баллон дила татор.
Рис. 3. Икки ойдан кейинги
концентрик торайиши билан
кенгайтириш кенгайган холат.
СМЕЖНЫЕ ДИСЦИПЛИНЫ
98
STOMATOLOGIYA
Мультиспирал компьютер томографияда хи -
қилдоқ ва трахея скелетининг уч ўлчовли ре-
конструкцияси ёрдамида юшоқ тўқималарнинг
қалин тортиши ва йўлларини думалоқ шаклдаги
торайиши, торайишнинг узунлиги 6 дан 11 мм
гача, энг тор қисмининг диаметри 4 мм дан
8 мм гача аниқланди. Жарроҳлик амалиёти
умумий наркоз остида, бевосита ларингоскопия
ёрдамида видеоэндоскоп ускунасидан фойда -
ланилган холда амалга оширилди. Трахео сто -
мали беморларга трахеостома орқали интуба ция
амалга оширилди. 3 та холатда стеноз даражасидан
ташкарида
эндотрахеал
найча
ўрнатилган
ларингоскоп орқали киритилди. 2 та беморда
стеноздан юқори жойлаштирилди. Интубация учун
ички диаметри 5 ва 6 мм бўлган найча ишлатилди.
Қондаги кислород миқдори 100% га эрилшилгандан
сўнг хиқилдоқнинг бурма ости қаватида жойлашган
чандиқли торайишнинг кенгайтириш-дилатацияси
амалга оширилди. Эндотрахеал найчани олиб
ташлаб стеноз жойлашган бўшлиқга баллонли
катетр киритилиб, махсус шприц-манометр
ёрдамида 10 мм диаметрли 10 атмосфера босимида
(таъсир қилиш вақти 1 минут) суюқлик юбо рилди.
Навбатдаги босқичда баллондаги суюқ лик эвакуция
қилиниб баллон бўшлиқдан чиқа рилди. Қон
таркибидаги эритроцитларнинг кислород билан
тўйиниши 100% га тенг бўл ганда ушбу муолажа
5–6 дақиқадан сўнг так рор ланди. Дилатация 3
ёндашувда амалга оши рилди, ёндашувлар орасида
ўпканинг сунъий вентиляцияси амалга оширилди.
Бурмалар ости қисмидаги торайиш қисмидаги
тўқималарда
жиддий
ўзгаришлар
бўлган
беморларда элек тро коагулятор ёрдамида чандиқ
тўқимани эндоскопик ажратишдан сўнг муолажани
бажа ришга киришилди. Ушбу жараёнда баллоннинг
диаметридан қатъий равишда чандиқли тўқи -
ма ларнинг микрокесиш билан овоз бойлами
бурмалар ости торайишларини турғун кенгайи-
шига эришиш мумкин бўлди. Муолажадан сўнгги
дақиқаларда қайтатдан торайиш кузатилмади.
Муолажадан сўнг торайган соханинг шиллиқ
остига 4мг дексаметазон киритилди. Стационар
шароитда даволаниш муддати 3–5 кунни ташкил
этди. Стационар даволанишнинг 3 ва 5 кунларида
назоратли фиброларинготрахеоскопия амалга
оширилди. Яллиғланишга қарши антибактериал
дори дармонлар суткасига 16 мг гача вена
ичига, ундан кейинги даврда 12 мг гача тавсия
қилинди. Хиқилдоқнинг бурмалар ости чандиқ-
ланиш қисмига таъсир қилиш мақсадида
дексаметазон инъекцияси, антисептиклар билан
ингаляцияси амалга оширилди. Беморлар жар -
роҳлик амалиётидан кейинги 7 ва 14 кунларда
амбулатория кузатувига юборилди ва 1 йил
давомида ҳар ой кузатувимизда бўлди. Трахео-
стомияли беморларда овоз бойламлари остки
қисмининг рестеноз ва нафас олишда қийин -
чиликлар хақида шикоятлар қайд қилинмаса баллон
дилатациясидан 2 ойдан кейин трахео стомани
бекитиш мақсадида пластик жарроҳлик амалиётини
бажариш тавсия қилиш мумкин бўлади. Жарроҳлик
амалиётидан кейинги даврда беморларимизда
торайган сохани кенгайган қисмида юмшоқ
тўқималарни гиперемияси, енгил ва ўртача
даражада шиш ва фибринли бляшкалар аниқланди.
Антибактериал ва яллиғ ланишга қарши терапия ва
физиотерапевтик даволаш натижасида жарроҳлик
бажарилган сохада тўлиқ эпителизация ривожланди.
Вегенер гранулематозли рестенозли беморлардан
1 на фарида стенозни қайталаниши кузатилди. У
асосий касалликнинг қайталаниши билан боғ -
лиқ бўлганлиги туфайли трахеотомик найчали
вақтинча бўлишлик рўй берди. Тадқиқот ла-
римизда хиқилдоқнинг бурма ости торайган
қисмидан олинган тўқималарнинг гистологик
холати бир оз катталашган кератинлаштирувчи
эпителий билан қопланган кўп қаватли ясси
шиллиқ қаватнинг қисмлари аниқланган. Шу
билан бир қаторда склеротик деформация, лим-
фоцитларнинг инфильтрацияси ҳам аниқланган.
Баллон дилатациясидан кейинги гистологик
текширишларда шиллиқ қаватнинг етук кўп
қаватли ясси кератинлаштирмайдиган эпителий
билан қопланган. Склеротик стромада шиш
тўқима тарқоқлиги шунингдек локал қон билан
таъминланиши шакилланган.
Хулоса
1. Баллонли дилатация тизими ларинготрахеал
пластик ёки кириотрахеалли резекциянинг очиқ
жарроҳлик аралашувидан воз кечиш имконини
берадиган торакал ости фолликулар қисмининг
чекланган стенозини даволашнинг замонавий
минимал инвазив ва кам травматик усули.
2. Баллонли дилатация жарроҳлик амалиёти
бажарилган беморларни стационар шароитида
даволаниш муддати давомийлигини қисқаришига
ва тўлиқ реабилитациясига эришилади.
3. Баллонли дилатация жарроҳлик амалиётини
таянчли ларингоскоп ёрдамида бажарилиш
жараёнида нафас йўлидаги торайган қисмини
батафсил кўздан кечириш ҳажмини аниқлаш
ва кўрув назорати остида тежамли ва эхтиётли
жарроҳлик жараёнини амалга оширишга имконият
яратади.
Адабиётлар
1. Геппе Н.А., Подчерняева Н.С., Лыскин Г.А.
Руководство по детской ревматологии. – М.:
ГЭОТАР-Медиа, 2011.
2. Гюсан А.О., Гюсан С.А. Экстренная помощь
при наружных травмах глотки, гортани и шейного
отдела трахеи // Соврем. наукоемкие технологии. –
99
УДК: 612.7/.78:616.211-053.2
РИНОЛАЛИК БОЛАЛАР НУТҚИ ВА ОВОЗИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
Шокирова Шахноза Дилмуродовна
Низомий номидаги ТДПУ, Логопедия кафедраси
2009. – №9. – С. 108–109.
3. Фоломеев В.Н. Восстановительное лечение
больных с постинтубационными стенозами гортани
и трахеи. – M., 2001.
4. Чирешкин Д.Г., Дунаевская А.М., Тимен
Г.Э. Лазерная эндоскопическая хирургия верхних
дыхательных путей. – М.: Медицина, 1990.
5. Шамсиев Д.Ф., Рузматов К.М. Реконструкция
гортани при травмах щитоподъязычной мембраны
// Stomatologiya. – 2018. – №4. – С. 87-89.
6. Bagwell C.E., Talbert J.L., Tepas J.J. Balloon
dilatation of long- segment tracheal stenosis // J.
Pediatr. Surg. – 1991. – Vol. 26, №2. – Р. 153-159.
7. Cohen M.D., Weber T.R., Rao C.C. Balloon
dilatation of tracheal and bronchial stenosis // Amer. J.
Roentgenol. – 1984. – Vol. 142, №3. – Р. 477-478.
8. Hautefort C., Teissier N., Viala P. Balloon
Dilation Laryngoplasty for Subglottic Stenosis in
Children Eight Years’ Experience // Arch. Otolaryngol.
Head Neck Surg. – 2012. – Vol. 3. – Р. 235-240.
9. Jorda С., Penalver J.C., Escriva J. et al. Balloon
dilatation of the trachea as treatment for idiopathic
laryngotracheal stenosis // Arch. Bronconeumol. –
2007. – Vol. 43, №12. – Р. 692-694.
10. Visaya J.M., Ward R.F., Modi V.K. Feasibility
and mortality of airway balloon dilation in a live rabbit
model // Otolaryngol. Head Neck Surg. – 2014. – Vol.
140, №3. – Р. 215-219.
Резюме
Цель:
оптимизация методов лечения больных
с подсвязочным стенозом гортани. Материал
и методы: проведено обследование и лечение
8 пациентов с подсвязочным стенозом гортани
различной этиологии. Этиологией развития
подсвязочного стеноза гортани у 5 пациентов
являлась длительная интубация, у 3 гранулематоз
Вегенера. Результаты: всем пациентам была
произведена
эндоскопическая
операция
баллонной дилатации подсвязочного стеноза
гортани под прямой опорной ларингоскопией с
использованием видеоэндоскопической техники.
В результате проведенного лечения у всех
больных удалось добиться стойкого расширения
просвета подсвязочного отдела гортани, сократить
длительность стационарного лечения и периода
полной
реабилитации.
Рестенозирование
подсвязочного стеноза гортани наблюдалось у
одного пациента с гранулематозом Вегенера,
связанное с рецидивом основного заболевания.
Ключевые слова: подсвязочный стеноз гортани,
гранулематоз Вегенера, баллонная дилатация,
эндоскопия.
Summary
Рresent study was to optimize the treatment of
patients with subglottic laryngeal stenosis. Materials
and methods: We have examined a total of 8 patients
presenting with subglottic laryngeal stenosis. The
etiological factors and underlying conditions of
laryngeal stenosis were the prolonged intubation in
5 patients, Wegener granulomatosis in 3 patients.
All the patients underwent balloon dilatation with
the application of the video endoscopic technique.
Results: The surgical treatment of all the patients made
it possible to achieve the persistent expansion of the
lumen of the subglottic part of the larynx, to shorten the
periods of the in-patient treatment and rehabilitation
of the patients. Restenosis of laryngeal lining stenting
was observed in one patient presenting with Wegener’s
granulomatosis which was associated with the relapse
of the underlying disease.
Key words: subglottic laryngeal stenosis, Wegener’s
granulomatosis, balloon dilatation, endoscopy.
Жаҳонда жисмоний ёки руҳий ривожлани-
шида нуқсони бўлган болалар сиёсий, иқти-
содий, ижтимоий, маданий соҳаларда жамият
ҳамда давлатни ривожлантиришнинг тенг ҳу-
қуқли иштирокчиси экани эътироф қилинмоқда.
Махсус таълимга эҳтиёжи бўлган болаларни
мактабгача таълим, умумий ўрта таълим оли-
шини йўлга қўйиш, уларнинг ижтимоий ҳимоя
тизимини мустаҳкамлаш, ногиронлиги бўлган
болаларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ҳамда
СМЕЖНЫЕ ДИСЦИПЛИНЫ