113
повышению
доли
высокодифференцированных
клеток до 63,4% и уменьшение в 2
раза эпителиоцитов III стадии. В
стадии ремиссии при поллинозах
количество эпителиальных клеток
составило 79,5%, а после лечения
вобэнзимом
их
количество
увеличилось до 80,3%.
Summary
The cytological method of
investigation is widely used in the
allergologic
practice.
At
the
remission stage of pollinosis in the
smears there was noted prevalence of
the matured epitheliocytes (five
stages), they constituted 57.2%, after
the treatment there was noted
tendency
to
increase
in
high
differentiated cells up to 63.4 and
twofold decrease in epitheliocytes at
the third stage. In pollinosis, at the
remission
stages,
quantity
of
epithelial cells was 79.5%, but after
the treatment with vobenzyme their
number increased to 80,3%.
УДК: 616.322-002.2-618.1
СУРУНКАЛИ ТОНЗИЛЛИТНИ АЁЛЛАР РЕПРОДУКТИВ
СИСТЕМАСИГА ТАЪСИРИ
А.М. Ҳакимов, Г.О. Ғайбуллаева
Тошкент тиббиёт академияси
Ҳозирги
вақтда
танглай
муртакларининг
сурункали
касалликлари хусусан сурункали
тонзиллит турли аъзолар тизими
фаолиятига таъсир кўрсатади [3,4].
Турли
хил
муаллифларнинг
маълумотларига кўра сурункали
тонзиллитўрта ёшли аҳолининг 4-
10%да учрайди [7]. Сурункали
тонзиллит тонзиллоген касаллик
ҳисобланиб, кўпинча у инсон
соғлигини узоқ вақт бузилишига
ҳатто ногиронликкача олиб келади
[1,6]. Ҳозирги вақтда 100 га яқин
касалликлар сурункали тонзиллит
билан
боғлиқ.
Замонавий
маълумотларга кўра сурункали
тонзиллит аёллар репродуктив
тизими
патологияларига
олиб
келиб жинсий ривожланиш ва
менструал фаолият бузилишларига
сабаб бўлади [2,7]. Маълумки,
пубертат давридаги қизларнинг
менструал цикли кечиши турли
таъсирларга жуда сезувчан бўлади.
Бу таъсирларга модда алмашинуви
бузилиши, стресслар, ўткир ва
сурункали
инфекциялар,
шу
жумладан сурункали тонзиллит
ҳам
киради.
Cурункали
тонзиллитни хуружи ва оддий
шаклини токсик-аллергик шаклига
ўтиши кўпинча 8-10 ёшда ва 12-14
ёшда репродуктив системанинг
активизациясига тўғри келади.
Менструал фаолият шаклланаётган
даврда сурункали тонзиллит юзага
келиши бепуштликка олиб келиши
аниқланган [5,7].
Ишнинг мақсади
114
Сурункали
тонзиллитни
туғиш
ёшидаги
аёллар
репродуктив
системасига
таъсирини танглай муртаклари
санацияси фонида гормонал статус
динамикасини кузатишдан иборат.
Текшириш
усуллари
ва
объектлари
Илмийишни
бажаришда
сурункали
тонзиллит
билан
оғриган
репродуктив
ёшдаги
аёлларда ЛОР аъзолари кўриги,
умумий қон таҳлили, сийдик
таҳлили,
танглай
муртаклари
микрофлораси
бактериологик
текшируви
ва
уларни
антибиотикка
сезувчанлигини
аниқланди, тухумдон ва бачадон
ультратовуш текшируви, қондаги
гормонлар
(ЛГ,ФСГ,
пролактин)лар
динамикада
аниқланди. Юқоридаги мақсад ва
вазифалар учун 2012-2014 йиллар
давомида Репродуктив саломатлик
марказида 60та 18 ёшдан 40
ёшгача бепуштлик ташхиси билан
мурожаат қилган репродуктив
ёшдаги аёллар клиник-лаборатор
текширувлардан
ўтказилди.
Шулардан
34та
репродуктив
тизими
патологияси
бўлган
сурункали тонзиллити бор аёллар,
таққослаш
гуруҳида
26та
репродуктив тизими касаллиги
бўлмаган сурункали тонзиллитли
ва назорат гуруҳида 10та амалда
соғлом аёллар кузатилди. Бу
аёлларда менструал фаолият ва
гормонал кўрсаткичлар баҳоси
ўтказилди.
Сурункали
тонзиллитли
беморлар
ҳайз
циклини бузилишига кўра 3
гуруҳга бирлаштирилди. 1-гуруҳга
14та
аёл
сурункали
сальпингоофорит, 2-гуруҳга 15та
аёл тухумдонлар дисфункцияси, 3-
гуруҳга
6та
аёл
иккиламчи
аменорея билан киритилди.
Олинган
натижалар
муҳокамаси
Ҳар бир беморнинг гормонал
статуси
(ЛГ,
ФСГ,
пролактин)ларни
аниқлаш
сурункали тонзиллитни давосидан
олдин
ва
кейин
баҳоланди.
Репродуктив тизими патологияси
бор
беморларда
сурункали
тонзиллитни клиник кечиши ўзига
хос
хусусиятларини
аниқлаш
мақсадида
34та
сурункали
тонзиллит ва репродуктив тизим
патологияси бор бемор аёллар
(асосий
гуруҳ)
ва
ушбу
патологиялари йўқ
26та аёл
(таққослаш гуруҳ) ва 10та соғлом
аёллар (назорат гуруҳ) ўртасида
қиёсий
таҳлил
ўтказилди.
Касалликнинг кечишининг ўзига
хослигини
аниқлаш
асосида
беморлар
гуруҳини
хуружлар
характери
ва
частотасига
боғликлигини ажратишга олиб
келди.
Асосий
гуруҳнинг
кўпчилигида касаллик кечими
типик бўлди. 13та аёлда йилига 1-2
марта, 7та аёлда 2-4 марта йилига,
8та аёлда 3 мартадан кўп хуружлар
ва 6та аёлда 2 мартадан кам
хуружлар кузатилди. Таққослаш
гуруҳида эса 14 та аёлда 1-2 марта
12та аёлда йилига 1 мартадан кам
хуружлар
кузатилди.
Танглай
115
муртаклари
лакуналарида
маҳсулотларни
микробиологик
текшируви асосий гуруҳдан 34та
таққослаш гуруҳидан 26та аёлда
ўтказилди.
Ўсиб
чиккан
микроорганизмлар
колонияларининг умумий сони
тури аниқланди. Микрофлоранинг
сифат
таркиби
ўрганилганда
стафилококлар
(46%),
стрептококклар
(38%),
пневмококклар (10%), гемофил
таёкча 2%, ичак таёкчаси 2%,
энтеробактериялар
(2%)
аниқланди.
Антибиотикка
сезувчанлик бўйича энг кўп
аминопенициллин
ва
цефалоспоринларга аниқланди.
Барча гуруҳ беморларида
танглай муртаклари антисептик
восита бетадин билан ювилди.
Барча
3
гуруҳ
беморларда
ўтказилган даводан сўнг қайта
гормонал
текширув
ва
гинекологик
кўрик
ўтказилди
кейинги даво
тактикаси
ҳал
қилинди. Гонадотропин даражаси
ЛГ, ФСГ, пролактин миқдорлари
1-гуруҳда
яъни
сурункали
сальпингоофоритли
беморларда
ўзгаришсиз,
2-гуруҳда
тухумдонлар дисфункциясида ЛГ,
ФСГ миқдорлари сезиларли ошди,
пролактин миқдори ўзгаришсиз
қолди.
3-гуруҳда
иккиламчи
аменореяда
эса
ЛГ,
ФСГ,
пролактин миқдорлари ўзгаришсиз
чиқди. Таққослаш гуруҳида эса
қайта
текширувда
гормонлар
миқдори ўзгармади. Бундан келиб
чиқадики,
танглай
муртаклар
санациясидан
кейин
асосий
гуруҳда айрим беморларда қайта
муолажа
қилгандан
сўнг
текширилган
гормонлар
миқдорини меъёрига силжиши
кузатилди (жадвал).
Жадвал
Асосий гуруҳдаги беморлардаги гормонлар ўзгариши таҳлили
Қонда
ги
гормон
лар
Сурункали
сальпингоофори
т
Тухумдонлар
дисфункцияси
Иккиламчи
аменорея
Норма,
мЕд/
мл
даво
дан
олдин
даво
дан
кейин
даво
дан
олдин
даво
дан
кейин
даво
дан
олдин
даво
дан
кейин
Пролак
тин
115
117
158
160
123
123,5
109-
557
ЛГ
0,9
1,3
2,9
9,8
0,8
0,85
0,7-7,4
ФСГ
1,5
1,7
3,4
18,6
2,2
2,25
0,8-14
116
Хулоса
Репродуктив
тизим
патологияси
бор
сурункали
тонзиллитли
беморларда
сурункали тонзиллитни давосини
ижобий
натижа
берганлиги
сурункали тонзиллитни жинсий
тизимга
шубҳасиз
таъсир
қилишини кўрсатади. Шундай
қилиб,ўтказилган
текширувлар
туғруқ
ёшидаги
аёлларда
сурункали тонзиллит фонидаги
менструал
фаолият
бузилишларида
даволашни
биринчи
навбатда
сурункали
инфекция ўчоғининг санациясига
қаратиш лозим, ундан кейингина
гинекологларда
давони
давом
эттириш тавсия этилади.
Адабиётлар
1. Богданова Е.А. Клиника,
диагностика и лечение вторичной
аменореи у подростков // Акуш. и
гин. – 1985. – №2. –С. 59-61.
2. Веселова Н.М. Методы
лечения девушек-подростков с
гипофункцией
яичников
центрального
генеза
и
хроническим
тонзиллитом:
Автореф. дис. … канд. мед. наук. –
М., 1988.
3. Джаббаров К.Д., Артикова
Д.Т., Умеров О.И. Изучение
содержания
фосфолипидов
мембран клеток небных миндалин
при хроническом воспалении //
Актуальные проблемы детской
оториноларингологии: Тез. докл
Респ.
науч.-практ.
конф.
–
Ташкент, 2006. – С. 154-155.
4. Захарова В.А., Файзиева
С.С. Становление менструальной
функции у девочек, больных
хроническим тонзиллитом // Мед.
журн. Узбекистана. – 1981. – №3. –
C. 25-27.
5.
Красильникова
Н.Г.
Состояние
репродуктивной
системы у девушек, страдающих
хроническим
тонзиллитом
и
нарушением
менструальной
функции: Автореф. дис. ... канд.
мед. наук. – М., 1985.
6.
Славский
А.Н.
Роль
хронического
тонзиллита
в
формировании
патологии
репродуктивной
системы
у
женщин детородного возраста //
Вестн. оториноларингол. – 2009. –
№4. – C. 40-44.
7. Kataura A., Ohguro S.,
Kukuminoto Y. et al. Tonsillectomy
and obstetric dis ease // Nippon
Gibikoka Ggrakai Kaiho. – 1994. –
Vol. 9. – P. 160-167.
Резюме.
Женщины
детородного
возраста, страдающие токсико-
аллергический
формой
хронического тонзиллита, должны
быть отнесены к группе высокого
риска по развитию эндокринного
бесплодия.
Рекомендуется
своевременное
выявление
и
санация
хронического
очага
инфекции
(хронического
тонзиллита)
во
избежание
необратимых
изменений
в
функционировании
репродуктивной системы. Санация
небных миндалин у больных
117
хроническим
тонзиллитом
с
патологией
репродуктивной
системы приводит к нормализации
гормонального фона. Поэтому при
возникновении
нарушений
менструальной функции гинеколог
должен учитывать возможную
связь
этой
патологии
с
хроническим
тонзиллитом,
вследствие
чего
обязательно
целенаправленное обследование у
оториноларинголога.
Резюмеси.
Репродуктив ёшдаги аёлларда
сурункали тонзиллитни токсико-
аллергик шакли юқори хавфли
гуруҳ
ҳисобланиб,эндокрин
бепушликкача
олиб
келиши
мумкин. Репродуктив тизимдаги
функционал ўзгаришларга йўл
қўймаслик
учун,
сурункали
инфекция ўчоқлари санациясини
(сурункали тонзиллитда) тавсия
қилинади.Репродуктив
тизими
патологиялиси
бор
сурункали
тонзиллитли беморларда танглай
муртаклари санацияси гормонал
фонни нормаллашига олиб келди.
Шунинг
учун,
гинекологлар
менструал
фаолияти
бузилган
сурункали тонзилитли беморларни
албатта,
оториноларинголог
кўригига юбориши тавсия этилади.
Summary.
Women of child-bearing age
with toxic allergy type of chronic
tonsillitis should be regarded as
being at high risk of endocrine
infertility. Early identification and
sanitization of the chronic infectious
focus
(chronic
tonsillitis)
is
necessary
to
avoid
irreversible
changes in the functional capacity of
the reproductive system. Sanitization
of palatine tonsils in patients with
chronic tonsillitis and reproductive
pathology promotes normalization of
their hormonal status. Therefore, a
gynecologist examining women with
menstrual disturbances should take
into consideration their possible
association with chronic tonsillitis
and
refer
such
patients
to
otorhinolaryngologist.
ИСПОЛЬЗОВАНИЕ TRT-ТЕРАПИИ В ЛЕЧЕНИИ УШНОГО ШУМА,
ОБУСЛОВЛЕННОГО СЕНСОНЕВРАЛЬНОЙ ТУГОУХОСТЬЮ
Х.Э. Шайхова, Г.С. Хайдарова, А.У. Умарова
Ташкентская медицинская академия
Лечение
и
реабилитация
пациентов
с
хроническим
субъективным шумом в ушах
остается одной из нерешенных
проблем
современной
оториноларингологии,
нейроотологии
и
неврологии.
Cубъективным шумом в ушах
(«tinnitus»
в
переводе
с
английского
означает
звон)