Мақолада ҳуқуқ ижодкорлиги ва ҳуқуқни қўллаш фаолиятининг ўзига хос хусусиятлари, ўзаро алоқадорлиги ва қонун нормаларининг ҳаётга татбиқ этилишидаги аҳамияти ёритилган.
Ҳозирги даврда ўсиб келаётган авлоднинг муаммоларини ўрганиш, тахлил қилиш ва шу асосда уларнинг ечимини топиш эҳтиёжи тобора ортиб бормоқда.Ёшлар жамият ҳаётининг муҳим субъекта эканлиги боне, уларнинг ижтимоий сифатларини жамиятнинг шакл шамойилига қараб тавсифлаш мумкин. Бу ўринда ёшлар таркибида ўқувчи ва талабалар алоҳида кўзга ташланади, уларнинг ижтимоий ҳолати ёки эгаллаётган касблари билан тавсифланади. Ёшларга дойр сиёсат йўналиши бир қанча ривожланган давлатларда XX аернинг 60-70 йилларида мустақил соҳа сифатида шаклланди.
С момента обретения независимости Республики Узбекистан Президент И.А.Каримов и Правительство Республики уделяют огромное внимание судебно-
правовой реформе, направленной на создание сильной, независимой судебной власти. Эти меры осуществляются в рамках общего процесса построения в Узбекистане правового демократического государства.
Мазкур мақолада маҳкумларнинг ҳуқуқий ҳолати тушунчаси ва ўзига хос хусусиятлари баён этилган. Унда маҳкумларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари таҳлил этилган. Профилактика чораларини қўллаш самарадорлигини ошириш мақсадида маҳкумларнинг ҳуқуқий ҳолатига оид
қонунчилик ва амалиётни такомиллаштириш юзасидан халқаро ҳуқуқ нормаларини инобатга олган ҳолда тегишли таклиф ва тавсиялар тақдим этилган.
Ушбу мақолада қадимий ва айни пайтда замонавий фуқаролик ҳуқуқи институтларидан бири –ўзини ўзи ҳимоя қилиш масалалари таҳлил қилинган. Ушбу институтни ҳуқуқнинг бошқа соҳаларида таққослаш орқали муаллиф бир қатор назарий ва амалий тавсия ва таклифларни ишлаб чиққан.
2010-yil 9-noyabrda Belarus Respublikasi Prezidenti “Belarus Respublikasining milliy xavfsizlik konsepsiyasini tasdiqlash to‘g‘risida”gi farmonni imzoladi. Farmon bilan tasdiqlangan Konsepsiyaga muvofiq, milliy xavfsizlik deganda Belarus Respublikasining milliy manfaatlarini ichki va tashqi tahdidlardan himoya qilish holati tushuniladi. Prezidentning 2001-yil 17-iyuldagi 390-son qarori bilan tasdiqlangan avvalgi tahririda milliy xavfsizlik tushunchasi shaxs, jamiyat va davlatning hayotiy muhim manfaatlarini siyosiy hayotdagi ichki va tashqi tahdidlardan himoya qilish holati sifatida tushunilgan edi. , iqtisodiy, harbiy, ekologik, axborot va gumanitar sohalar.
Mazkur maqolada joriy yilda mamlakatimizda davlat hokimiyati va boshqaruvi tizimini tubdan takomillashtirishga qaratilgan, qonunchilikni isloh qilishni talab etadigan konstitutsiyaviy islohotlar va undan kelib chiqqan holda qabul qilingan “O‘zbekiston - 2030” strategiyasi haqida bayon etilgan. Shuningdek, “O‘zbekiston - 2030” strategiyasidan kelib chiqqan holda mamlakatimizda qonun ustuvorligini ta’minlash va milliy qonunchilikni takomillashtirish masalalariga to‘xtalib o‘tilgan.
Мақолада ҳуқуқий тадқиқотларни ташкил этишнинг назарий ва методологик талаблари ёритиб берилган. Айниқса, замонавий шароитларда юридик фан муаммоларини илмий тадқиқ қилиб ўрганишнинг шакл ва усуллари ўз ифодасини топган. Шунингдек, илмий тадқиқ қилиб ўрганишга оид айрим муҳим таклиф ва тавсиялар баён этилган.
Человек должен рождаться, расти и развиваться, жить и умирать в правовой стране. На каждом шагу он должен быть уверен в том, что его интересы защищены законом, как и интересы других людей; что за преступлением беспрекословно последует наказание, невзирая на лица; что власть есть выразитель законности, справедливости, добропорядочности и ответственности. Что такое правовое государство? Этот вопрос задают сегодня даже детям – на первых уроках правового воспитания, ибо правовой характер государства в большой степени зависит и от его граждан, их правовоспитания и правообразования.
Мақолада қонун ижодкорлиги жараёнини прогнозлаш ва режалаштиришнинг назарий ва ҳуқуқий асослари, жумладан, ушбу жараённи ҳуқуқий тартибга солиш масалалари таҳлил этилган. Прогнозлаш ва режалаштиришнинг ўзаро боғлиқлиги ҳамда фарқли жиҳатлари бугунги кун воқеликлари ва хорижий тажриба асосида ёритиб берилган. Шунингдек, қонун ижодкорлиги жараёнини прогнозлаш ва режалаштиришнинг назарий-ҳуқуқий ва ташкилий асосларини такомиллаштиришга қаратилган таклифлар илгари сурилган.
Мақолада жамоат бирлашмалари фаолиятининг конституциявий-ҳуқуқий кафолатлари билан боғлиқ масалалар таҳлил этилган. Унда жамоат бирлашмаларининг ҳуқуқий мақоми, жамият ва давлат ҳаётидаги ўрни ёритиб берилган. Жамоат бирлашмалари шакллари, уларни ташкил этиш мақсадлари кўрсатиб берилган.
Мазкур мақолада инновацион фаолиятнинг венчур молиялаштириш масалалари таҳлил этилган, Ўзбекистон Республикаси қонунчилигини такомиллаштириш юзасидан хулоса ва тавсиялар берилган
Мақолада Ўзбекистонда ҳуқуқий давлат барпо этиш ва фуқаролик жамиятини шакллантиришнинг концептуал асослари байон этилган. Ёш, суверен давлатимиз ривожланиши асосида бўлган концепция ва назариялари эволюцияси таҳлил қилинган. Мақола муаллифлари мустаққил йилларда Ўзбекистон эришган юксак ютиқларини ўтмиш шароити билан солиштиришган.
Сегодня уже невозможно представить доступ к информационным ресурсам Интернета, минуя доменные имена. Термин "домен" (доменное имя) достаточно хорошо известен и понятен. Однако легального определения этого понятия до сих пор нет. Существуют разные подходы к его определению.
Мақолада Ўзбекистон ва Америка Қўшма Штатлари қонунчилигида давлатнинг акциядорлик жамиятларидаги иштироки масаласи,уларнинг корпоратив-инвестициявий муҳити нуқтаи назаридан корпоратив бошқарувнинг ўзига хос хусусиятлари, қимматли қоғозларнинг ҳуқуқий тартиби ёритилиб, амалий аҳамиятга эга бўлган таклиф ва тавсиялар илгари сурилган.