This article describes the role of films in the study oflanguage skills for intermediate level learners, as well as the problems and recommendations given by the author on the topic
В статье разъясняются значения термина «социолингвистика» в современном языкознании, проблемы социолингвистики, а также история развития и причины актуальности социолингвистического исследования. В статье обсуждается проблемы социолингвистики в изучении государственного языка разных стран и межэтническом общении.
Статья посвящена проблеме перевода диалектов в художественных произведениях. Диалекты являются неотъемлемой частью языка и часто употребляются в беллетристике, где выполняют различные функции. И потому диалекты нельзя игнорировать при переводе художественных произведений. Возникает вопрос о том, как нужно передать диалекты на языке перевода. Разные исследователи по-разному подходили к решению данного вопроса. Однако однозначных мнений не существует. И потому представляется интересным проанализировать стратегии перевода диалектов в художественных произведениях.
English slang, a colloquial or familiar type of speech in a specific area, is one of the subsystems of the English language. It is usually classified as a social dialect. The term “slang” usually refers to something that does not coincide with the norm of the literary language. Linguistics of the last twenty years has actively switched from the study of written language to the study and analysis of direct live communication. Functional varieties of the use of the language are derivative from the colloquial forms. The study of colloquial speech is extremely important because spoken language is the only true language and the norm for evaluating all other forms of speech.
Тадқиқот мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Жаҳон тилшунослигида рақамли ахборот воситаларидан фойдаланиш қулайлиги ҳамда интернет орқали миллий тилларни ўзлаштиришга бўлган ҳаракат таъсирида миллий корпусларда шевалар базасини яратиш тенденцияси ўсмоқда. Натижада тилда мавжуд диалектларни нафақат лингвистик, балки амалий жиҳатдан тадқиқ этиш, бу орқали шева бирликларини сақлаб қолиш, авлоддан-авлодга етказиш имкониятининг кўлами кенгаймоқда: миллий тил корпусларида шева бирликларини лингвистик аниқлашнинг умумий тамойилларини ўрганиш, шевалар корпусининг жанрлар бўйича метаразметкасини ишлаб чиқиш, диалектал транскрипция лингвистик таъминоти тизимини ишлаб чиқишнинг амалий аҳамияти ошмоқда. Ҳозирда шева бирликларини матнга кўчириш (ёзиб олиш) асосига қурилган диалектал корпусларнинг икки хил йўналишли: мавзувий ва тегланган матнли корпусни шакллантириш муаммолари долзарб бўлиб қолмоқда. Дунё тилшунослигида тилларни сунъий интеллект ёрдамида матн таркибида сақлаб қолиш орқали уларнинг яшовчанлигини узайтириш ва лингвистик корпуснинг субкорпуси – шевалар корпусини шакллантириш зарурияти кун тартибидаги масалалардан бири ҳисобланди. Жумладан, диалектларни бир жойга жамлаш, таркибий тартиблаштириш, шевашуносликда мавжуд манбаларнинг сониялар оралиғида сараланиши ҳамда тақдимотини йўлга қўйиш доирасида: Австрия, Хитой (Мандарин диалектлари корпуси), Германия, Португалия, Чехия, Финляндия, Скандинавия, Польша, Литва, Грузия (масалан: Cor-Dial-Sin; Helsinki corpus of English dialeсts; Nordic dialeсts corpus; Archiv fur gesprochenes Deutsch, Die bayerische Dialektadebank; LEXDIALGRAM ва ҳ.к.), Россиянинг Москва, Славян-Кубан, Вологод, Саратов, Қозон диалектал корпуслари, Санкт Петербург илмий-текшириш институтлари, Томск диалектологик корпус мактабларида амалга оширилаётган тадқиқотларни кўрсатиб ўтиш мумкин.
Ўзбек тилшунослигида корпус лингвистикасига доир яқин йиллар оралиғида бажарилган тадқиқотлар тилни ўрганувчи ва уни тадқиқ этувчилар учун асос вазифасини ўтай бошлагани унинг истиқболли йўналиши эканини яна бир бор исботлаб берди. Бинобарин, “...давлат тилининг софлигини сақлаш, уни бойитиб бориш ва аҳолининг нутқ маданиятини ошириш; давлат тилининг замонавий ахборот технологиялари ва коммуникацияларига фаол интеграциялашувини таъминлаш 1 ” ҳозирги кунда ўзбек компьютер лингвистикаси олдида турган долзарб вазифалардан биридир. Ўзбек шевашунослигида шевалар корпусининг лингвистик базасини яратиш, ўзбек шевашунослиги муаммоларини амалий тилшунослик тамойиллари асосида тадқиқ этиш имкониятларини кенгайтириш ва шу орқали шева корпусини яратишнинг лингвистик асосларини назарий асослаш, белгилаш ва ишлаб чиқиш бугуннинг муҳим масалаларидандир. Бунда ўзбек тили шевалари корпусини шакллантириш орқали унинг компьютер услуби, шеваларнинг хорижий тилларга таржима дастурлари ва луғатлар, электрон дарсликлар яратиш билан боғлиқ илмий методик ишланмалар, амалий тавсиялар тайёрлаш ва бу орада эришилган натижаларни амалиётга кенг татбиқ этиш ҳар жиҳатдан долзарбдир.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 феврал “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ–4947-сон, 2019 йил 21 октябр “Ўзбек тилининг давлат тили сифатидаги нуфузи ва мавқейини тубдан ошириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ–5850-сон Фармонлари, 2017 йил 17 февраль “Фанлар академияси фаолияти, илмий тадқиқот ишларини ташкил этиш, бошқариш ва молиялаштиришни янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПҚ–2789-сон ва 2019 йил 4 октябр “Ўзбекистон Республикасининг “Давлат тили ҳақида”ги Қонуни қабул қилинганлигининг ўттиз йиллигини кенг нишонлаш тўғрисида”ги ПҚ–4479-сон Қарорлари мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.
Данная статья посвящена преподаванию в узбекской аудитории турецкого языка, принадлежащего с узбекским одной семье, грамматически и разговорно похожего на него, а также проблемам, возникающим в процессе изучения языка. В статье анализированы явление и важность сингармонизма в турецком языке. Вопрос в изучаемом языке показывает, что суффиксы во множественном числе почти идентичны узбекским суффиксам. Однако у них нет феномена сингармонизма, поэтому порядок добавления слов показан на примерах. Имеются также существенные различия в турецких суффиксах, которые подробно описаны. В сататье освещены некоторые аспекты разговорной речи, различия в схожих выражениях на узбекском и турецком языках. Даны примеры, показывающие некоторые стереотипы, которые существуют и в узбекском языке.
Ma’lumki, so‘nggi yillarda respublikamizda tilga bo‘lgan e’tibor jadal sur’atlarda rivojlanib bormoqda. Shu munosabat bilan yurtimizning turli hududlarida yashovchi aholi shevasining o‘zbek adabiy tiliga munosabati masalasini o‘rganish dolzarb masalaga aylandi. Ushbu maqolada Qashqadaryo viloyati Yakkabog‘ tumani Terak qishlog‘i shevasiga xos bo‘lgan oziq-ovqat nomlari leksikasini tahlil qilish va uning o‘zbekadabiy tiliga munosabati masalasini o‘rganish bosh mezon qilib olingan.
One of the current approaches to instructing moment or outside dialects is the communicative approach. Individuals communicate and arrange meaning day by day and in numerous ways. They oversee to form themselves caught on and get it their addressees. Consequently, communicative exercises make use of real-life circumstances which require communication. Thus, instructors oversee situational exercises within the classroom in arrange to cultivate learners’ inspiration to take part in a errand, to connected with the others and utilize the target dialect effectively.
Ushbu darslik bakalavriatning 60230700-Amaliy filologiya yo‘nalishi talabalari uchun o‘tiladigan “O‘zbek tilining dialektal korpusini tuzish amaliyoti” fani uchun yaratilgan bo‘lib, undan ma’ruza mashg‘ulotlari uchun materiallar, nazoratlar uchun test savollari, har bir mavzu uchun nazariy savollar, glossariy o‘rin olgan. Darslik nafaqat talabalar, balki soha mutaxassislari, tadqiqotchilar va qiziquvchi o‘quvchilar ommasi uchun mo‘ljallangan.