Мақола ер ресурсларини бошқариш тизимида қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланишнинг ўрни ва аҳамияти, қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришида ер ресурсларини роли берилган. Республикамизда қишлоқ хўжалиги ерлари майдони ва уларнинг сифат ҳолати тахлил қилинган. Ер ресурсларини бошқариш тизимида қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш тизими ўрганилган ва ёритилган. Қишлоқ хўжалигида ишлаб чиқаришнинг асосий омиллари ер, капитал ва меҳнат, шунингдек, инновациялар, тадбиркорлик ва иқлим шароити эканлиги асосланган. Қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланишнинг қуйи тизимлари ёритиб берилган.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўйича маълумотлар тақдим этилган. Йил сайин сайёрамиз аҳолисининг кўпайиши қишлоқ хўжалиги соҳасига юқори технологияларнинг кириб келиши ва аниқ ҳисоб- китобларга асосланган деҳқончилик тушунчасининг пайдо бўлишига олиб келди. Бунинг энг муҳим йўналишларидан бири учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўлиб, улардан қуйидаги вазифаларни ҳал қилишда кенг фойдаланиш мумкин: қишлоқ хўжалиги ерларини инвентаризация қилиш, далаларнинг электрон хариталарини тузиш, иш ҳажмини баҳолаш ва
уларнинг бажарилишини назорат қилиш, экинларнинг ҳолати тезкор мониторинг қилиш, қишлоқ хўжалиги экинларининг ўсишини баҳолаш, қишлоқ хўжалиги ерларини ҳимоя қилиш, зарарли объектларга қарши курашиш учун экинларни пестицидлар билан даволаш ва ҳ.к. Яқин келажакда учувчисиз учиш аппаратлари инсон ҳаётининг барча соҳаларига, жумладан қишлоқ хўжалигига фаол кириб, ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш ҳисобига меҳнат унумдорлигини сезиларли даражада оширади.
Agriculture is an industry that faces many risks. Agricultural risks have been the subject of many scientific studies as a result of the direct impact of the state on food security and therefore on the standard of living of the population. Agricultural risks have their own characteristics. In addition, the classification of agricultural risks is specific to industry risks. The article considers two main principles of risk classification and proposes a classification model based on the principle of grouping.
Мақолада статистик, ҳисоб-китоб, илмий мушоҳада таҳлил ва ҳулосалаш усулларини қўллаган ҳолда мамлакатнинг суғориладиган қишлоқ хўжалиги ерларидан фойдаланиш самарадорлигини тубдан оширишда, турли сабаблар билан қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган ерларни қайтаришда катта иқтисодий имконятларга эга бўлган кластерларнинг ўрни ва рўли назарий жиҳатдан кўрсатиб берилган; республика раҳбарияти ва ҳуқуқий томонидан турли йўналишлардаги агрокластерларни ташкил этиш ва ривожлантиришга доир қабул қилинган норматив ҳужжатларга асосланган ҳолда бундай тузилмаларни жойларда мувофақиятли фаолият юритаётганлиги аниқ манбаларга таянган ҳолда эътироф этилмайди; жойларда фаолият юритаётган пахта-тўқимачилик кластерлари ўзларининг иқтисодий ва молиявий имконятларидан фойдаланганлари ҳолда қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган экин ерларини қайтариш бўйича кейинги йилларда амалга оширилаётган тадбирларининг бераётган аниқ самаралари ёритилган; бундай тизимни мамлакатда янада ривожлантириш бўйича ҳозирга қадар сақланиб қолаётган муаммолар ҳамда уларнибартараф этиш зарурлиги аниқ манбалар негизида кўрсатиб берилган.
In this paper identified the factors effecting the development of small businesses in agricultural products market, developed their classification and suggested to review them at three stages. Based on the results obtained developed a smart agro value chain mapping and recommended agricultural database electronic platform.
This article discusses issues related to the structure of modern information, communication and digital technologies in the agricultural management system. Also, based on the study and analysis of the accelerated implementation of information, communication and digital technologies in the agricultural management system, a functional model of interdependence is recommended.
Ушбу мақолада учинчи ренессанс даврида қишлоқ хўжалигини инновацион ривожлантиришнинг устивор йўналишлари ва мамлакатимизда қишлоқ хўжалиги мулкий муносабатларининг бозор иқтисодиёти талабларига мос ташкил этилаётгани ва фермер хўжаликларининг ишлаб чиқаришни ташкил этиш-нинг асосий субъектлари сифатида фаолият юритишлари ёритиб берилган.
Monitoring the use of agricultural land is a time consuming and it it is a process which needs amount of money. For that reason, now one of its modern technologies is the use of unmanned aerial vihicles to control and monitor the planted agricultural lands. For that point of view, in this context the article hasdeveloped recommendations on the benefits of using unmanned aerial vihicles in order to monitor complete crop rotation and to regularly monitor crop conditions
Мақолада аналитик таҳлил ва илмий мушоҳада усулларидан фойдаланилган ҳолда республика қишлоқ хўжалиги ерларидан оқилона ва самарали фойдаланишни ташкил этиш, қишлоқ хўжалиги айланмасидан чиқиб кетган суғориладиган экин майдонларини қайтариш, турли˗туман қишлоқ хўжалиги ердан фойдаланишларни ташкил этиш ва қайта ташкил этиш бўйича бажариладиган ер тузиш ишларини рақамлаштиришга доир қатор илмий˗амалий тавсиялар берилган, уларни амалга ошириш механизмлари асосланган.
Мақолада лалми экин ерларидан фойдаланишни оқилона ташкил этишда бошқа тадбирлар билан бир қаторда худудни ташкил этишни ўзида мужассамлаштирилган ички ер тузиш лойиҳалари ҳам маълум ижобий натижа бериши кўрсатиб берилди. Ер баҳолаш маълумотлари асосида ишланган ер тузиш лойиҳалари лалми ерлар ва экин турлари майдонларини оптималлаштириш имкониятини яратади, ушбу худудларда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқаришини самарали ташкил этишининг иқтисодий ва техник-ташкилий жихатларини асослайди. Олиб борилган илмий тадқиқотлар натижалари, текислик минтақасидаги лалми экин ерларидан фойдаланишни ташкил этишда, биринчи навбатда, бу худудларда сув манбаларини қидириб топиш, жумладан, ер ости сув манбаларини ўрганиш ва артезиан қудуқлар қазиб сув чиқариш масалаларини ижобий ҳал қилиш катта аҳамиятга эга эканлигини тасдиқлади. Лалми худудларда тарқалган тупроқлар бонитировкаси маълумотларидан фойдаланган холда минтақа қишлоқ хўжалигини ташкил этиш учун тупроқларнинг табиий унумдорлиги, ишлаб чиқариш хусусияти ва қишлоқ хўжалигида фойдаланиш имкониятлари инобатга олинди. Лалми ҳудудларда тупроқлар учун махсус агротехнология таклиф этилди. Бунда унумдорлиги паст ерларда (бонитет бали 40 дан паст) дала шароитида республикада мавжуд иккиламчи ресурслардан фойдаланиш (паст навли фосфоритлар, ноанъанавий агрорудалар, хар хил чикиндилар); фермер хўжалиги ерларида биотехнологик усулларни тадбик этиш оркали янги органоминерал ўғитлар олиш тавсия этилди. Органоминерал ўғитлар гўнг ва паст навли тошкумир фосфоритлари асосида 4 ой давомида 9:1 нисбатда компостлаш йўли билан тайёрланади. Бошка органоминерал ўғитлар Ангрен паст навли кумири ва Марказий Кизилкум фосфорит уни асосида тайёрланади. Ушбу ўғитлар фермер хўжалиги шароитида тажрибада синалган. Таклиф этилаётган технологияни қўллаш ресурстежамкор хисобланади ва экологикмуаммоларни хал қилади. Бу технологияни тадбик этганда тупроқ унумдорлиги тикланади ва яхшиланади, йилдан йилга ундаги органик модда ва озика моддаларининг микдори ортади, минерал ўғитларга кетадиган харажатларни 30-40 % ва ундан кўпроқ, органик ўғит сарфини 3-4 марта камайтириш имконини беради. Тадқиқотлар натижасига кура, кузги буғдойдан 10-12 ц/га қўшимча хосил олинган.
The article assesses the state of economic development of the agricultural sector of the Andijan region, the factors affecting them, the dynamics of the development of industries, the role of the region's economy in macroeconomic indicators.
The article presents the results of studies on the study of the exterior characteristics of black Karakul sheep and lambs of different curl types in the Aral Sea region. Differences in this indicator between queens and the offspring obtained from them have been established.
Мазку мақолада мамлакатимиз аҳолисини чорвачилик маҳсулотларига бўлган талабини қондириш, чорвачилик маҳсулотлари етиштиришга ихтисослаштирилган қишлоқ хўжалиги корхоналарини солиққа тортиш жараёнлари атрофлича таҳлил қилинган. Таҳлиллар натижасида чорвачиликнинг барча тармоқлари фаолиятини илмий асосда ташкил этиш бўйича таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.