Глубинные процессы обновления общества, происходящие в настоящее время в Узбекистане, ставят новые проблемы и задачи перед обществом и государством. Среди которых одно из важных местотводиться проблеме обеспечения информационно-психологической безопасности, так как значительное увеличение информационного потока,девальвация нравственных ценностей в обществе вызвали негативные процессы манипулирования информацией, и усилило угрозы информационнопсихологической безопасности населения и особенно молодёжи.
В данной статье рассмотрены проблемы внедрения информационных технологий существующих практически для всех предприятий страны, которые ведут проектную деятельность. Это связано с изменением требований к качеству изготавливаемой продукции со стороны компанийзаказчиков и стремлением руководства повысить эффективность работы предприятия.
Maqolada o'yin samaradorligini oshirish, o'quv va kognitiv faollikni oshirish, "Pasxa tuxumi" texnikasidan foydalanish orqali talabalar motivatsiyasini oshirishga yangi yondashuv sifatida o'yinlashtirish kontseptsiyasi masalasi muhokama qilinadi, bu dolzarb yo'nalishlardan biridir. o'quv va kognitiv jarayonda axborot, raqamli ta'lim texnologiyalaridan foydalanish. Ushbu maqolaning maqsadi "XI-XVIII asrlar rus adabiyoti tarixi" adabiyot darslarida "Pasxa tuxumi" o'yin texnikasini tavsiflash va "Xorijiy til guruhlarida rus tili" ta'lim sohasidagi guruhlarda foydalanish. Tadqiqot maqsadiga erishish uchun quyidagi vazifalar qo'yildi: "muammolarga asoslangan yondashuv", "ta'limni o'yinlashtirish" tushunchasini tahlil qilish; "o'yin texnikasi" tushunchasini aniqlang va uning asosiy turlarini ajratib ko'rsating; "XI-XVIII asrlar rus adabiyoti tarixi" fanida "Pasxa tuxumi" o'yin texnikasidan foydalanish misollarini ishlab chiqish. Maqolada "XI-XVIII asrlar rus adabiyoti tarixi" fanida "Pasxa tuxumi" o'yin texnikasidan foydalanishga harakat qilingan. Maqolada kognitiv, tashkiliy va uslubiy, axborot va motivatsion-qiymatli jihatlar kabi ta'lim faoliyatida o'yinlashtirishning afzalliklari qayd etilgan.
Показана рациональность использования ГИС-технологий в электроэнергетических системах. Приведены проблемы, задачи и обозначены пути взаимосвязанного развития ГИС-технологий и электроэнергетики. Обосновано использование ресурсосберегающих без механических передач электроприводов с линейным асинхронным двигателем технологического оборудования ГИС-технологий. Приведена упрощённая методика расчёта линейного асинхронного двигателя.
Колебания почвы, вызванные землетрясением,передаваясь подземному сооружению, возбуждают в нем определенные колебания, а сооружение вызывает в окружающей среде (грунте) дополнительные колебания, в результате чего и происходит взаимодействие между подземным сооружением и средой (грунтом). Для сравнительной оценки решений аналитического и метод конечных элементов рассмотрим поперечные колебания подземного сооружения при сейсмическом движении. Бескоординатное одностороннее волновое уравнение переводится в сферические координаты.
Ушбу мақолада иқтисодиёт бўйича электрон дарслик яратиш ўқитиш жарёнида инновацион технологиялардан фойдаланишнинг энг илғор воси-таларидан бири эканлиги асослаб берилган, уни шакллантиришнинг асосий тамойиллари ёритилган. Айни пайтда “Ташқи иқтисодий фаолият асослари” номли электрон дарслик яратиш бўйича инновацион лойиҳанинг мақсад, вазифалари ва босқичлари тўғрисида маълумот берилган.
Мақолада нутқий этикет бирликларининг ғарб олимлари томонидан ўрганилганлиги тадқиқ қилинади. Тадқиқотдан мақсад ғарб тилшунослари томонидан тадқиқ қилинган нутқий этикет бирликлари масаласини ўрганишдир. Натижаларга кўра уларни ўзаро солиштириш, таҳлил қилиш, умумий фикрларни баён қилиш вазифалари белгиланди. Мавзу тавсифий, таҳлилий, қиёсий услубда тадқиқ қилинди. Ғарб тилшунослигида мазкур мавзу биринчи тадқиқотчилари бўлмиш калифорниялик Лакофф, америкалик Браун ва британиялик Левинсон ҳамда британиялик Лич назариялари батафсил ўрганилиб, кейинги авлод изланувчиларнинг уларга бўлган муносабатлари ҳам кўриб чиқилди. Нутқий этикет масалалари жаҳон миқёсида долзарблиги, тадқиқот натижалари амалий самарадорлиги асослаб берилди. Ғарб тилшунослигида Америка, Европа ва Россия илмий манбалари таҳлил этилди. Хулосага кўра, Ғарб маданиятида (АҚШ, Италия, Испания, Франция каби давлатларда нутқ этикети негатив (босим ўтказмаслик) ҳамда сайқаллашларсиз тўғридан-тўғри фикрни ифода этиш тамойиллари етакчи эканлиги аниқланди. Россияда носамимий нутқий этикет бирликларини қўллаш нутқий этикет қоидаларига зид бўлиб, позитив ҳурмат (face) ифодаланиши белгиланди. Британияда эса нутқни сайқаллаш, фикрни аниқ ифода этмаслик (мавҳумлик), босим ўтказмаслик тамойиллари етакчи бўлиб, негатив ҳурмат (face) ифодаси салмоқли даражада кузатилди.
Бизнинг мақсадимиз ёшга боғлиқ макуладистрофиясини ривожланиш ва ерта аниқлаш хавфини башорат қилиш учун електрон дастурнинг самарадорлигини ўрганишдир. Тадқиқот давомида ёшга боғлиқ макуладистрофиясини ривожланиш [1] босқичини аниқлаш учун AREDS (Age-Related Eye Disease Study) томонидан таклиф қилинган таснифдан фойдаландик. ёшга боғлиқ макуладистрофиясини ривожланиши беморларини даволаш замонавий офталмологиянинг мураккаб муаммоси бўлиб қолмоқда. Таклиф етилаётган дастуримиз, бизнингча, бемор ҳақида ҳам, унинг аҳволи ҳақида ҳам керакли маълумотларни аниқ ва тўлиқ (вазифа доирасида) ёзиб олиш имконини беради.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Жахонда сўнгги йилларда травматизмни структураси ўзгарди, оғир ксчадиган кўшма жарохатларнинг сони кескин ортди. Уч ёки тўрг анатомик сохаларнинг биргаликда жароҳатга учраши, юз скелета суякларининг қўшма жароҳати (ЮССҚЖ) олган беморларга ёрдам кўрсатиш тартиби ва жарроҳлик даволаш чораларини аниклашда бир канча кийинчиликлар туғдирмоқда. Ҳар хил анатомик тузилмаларни биргаликдаги жарохатларида бир бирига узвий боғлиқ бўлган оғирлашув синдроми ривожланади. Ушбу турдаги жаро-хатларни хилма хиллиги, патологик жараёнларни жадал ва оғир ксчиши ЮССҚЖга учраган беморларга ташхис кўйишни кийинлаштиради. Жаро-хатнинг клиник белгиларини мураккаблиги, жарохагдан кейинги ривож-ланадиган шокнинг ўзига хос кечишини, жароҳат касаллигининг ривож-ланиши бсморларни текширув жараёнида кийинчиликлар келтириб чиқаради ва мутахассислардан ЮССҚЖда диагностика ал1 оритмларини ва даволашда эрга жаррохлик усулларини ишлаб чикишни такозо этади.
ЮССҚЖлар 34,8 фоиздан 63,3 фоизгача учрайди. Юз скелета суяклари кўшма жароҳатларининг (ЮССҚЖ) аксариятида (98%) кўз косасининг синиши кузатилади. Кўз косаси синиши 66% ҳолларда кўз олмаси ва уни ёрдамчи аъзоларининг жароҳати билан бирга кечади. Кўриш аъзоларининг жароҳати ногиронликнинг асосий сабабларидан бўлиб, 50% ҳолларда кўришнинг батамом йўқолишига олиб келиши мумкин. Аҳоли орасида ўлим сабаби бўйича кўшма жароҳатлар кон томир ва онкологик касалликлардан кейин учинчи ўринни эгаллайди. ЮССҚЖ 12-57% ҳолатда юзни хунук-лаштирувчи нуксон ва шакл бузилишлари, 23% ҳолатда ногиронлик, бош мия жароҳати (БМЖ) қўшилган ҳолатларда эса 60%гача ўлимга сабаб бўлади.
Кўшма жарохатлардан ксйинги салбий оқибатларининг кслиб чиқиш сабаблари ЮССҚЖга учраган бсморларни тскширишда бир нсча мутахас-сисларни ўзаро ва кетма - кет бажарадиган вазифаларини белгилайдиган аник маълумот бсрувчи тскширув усулларини ўз ичига олган диагностик алгоритмларининг мавжуд эмаслигидир. Шу нуқтаи назардан, баъзи холлар-да яъни бир нсча анатомик сохаларни биргаликдаги жарохатларида хаст учун хавф туғдирадиган оқибатларни олдиндан объектив бахолаш мезонларини, жарроҳлик муолажаларини характерный, ҳажмини ва кстма кетлигини, бажариш вақтини белгилашда аникликлар киритиш талаб килинади.
Ушбу илмий-тадқикот иши Узбекистан Рссиубликаси Прсзидснтининг 2011 йил 28 ноябрдаги «Соғлиқни сақлаш тизимини ислох килишни янада чукурлаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги №ПҚ-1652 сонли карорида бслгиланган вазифалар, яъни замонавий талаблар ва стандартларга мувофиқ аҳолига юкори сифатли тиббий ёрдам кўрсатишни таъминлашга хизмат килади. Шу жихатдан ЮССҚЖ бсморларни диагностика алгоритмларини ва эрга жарроҳлик даволаш усулларини ишлаб чикиш диссертация мавзусининг заруратини изоҳловчи муҳим омиллардан бири хисобланади.
Тадкикотнинг мақсади: бсморларда юз-жағ суяклари ўткир қўшма жароҳатларининг оғирлиги ва жойлашишига кўра диагностика ва даволаш усулларини такомиллаштириш.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат:
юз скелети кўшма жароҳати бўлган беморларни структураси ва Узбекистан Рсспубликаси шароитида кстма кет кўрсатилган тиббий ёрдам-нинг ўзига хослиги аникланган;
“АДИЛ” компьютер дастури ёрдамида ЮССҚЖ олган беморларнинг умумий холатига боғлиқ холда диагностика ва даво чораларини амалга оши-риш кетма-кетлиги аникланган;
ЮССҚЖларда суяк синикларини эрга репозиция ва фиксация килиш-нинг инновацион усуллари ишлаб чикилган;
ЮССҚЖ олган бсморларда жароҳатни кечишига таъсир килувчи эндоген омиллар таҳлили асосида жароҳатдан кейинги асоратларни ривож-ланиш механизми сритилган;
бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларини иасайиши, яллиғланиш олди цитокинларни ошиб кетиши(огир ахволдаги бсморларда уларни микдорини 2,8 баробар ошиши) ва яллигланишга карши цитокинларни камайиб кстиши исботланди. Яллигланиш олди цитокинларининг ошиб кстиши ва яллигланишга карши цитокинларнинг камайиб кстиши яллигланиш асораглари (суяк жарохатини йиринглаши, жагларнинг остеомиелита, юмшок тўктма абсцссслари) ривожланишининг аниклаб бсрадиган башорат омиллардан эканлиги аникланди;
ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги иккинчи - учинчи кунлари конда умумий оксил ва микроэлементлар (кальций, фосфор ва калий) микдорининг ксскин камайиши асоратларнинг ривожланишини башорат омили эканлиги аникланди;
жарохагдан кейинги асоратларни ривожланишига олиб кслувчи эндоген омилларни дори воситалари билан комплекс тузатиш чизмаси ишлаб чикилган.
1. ЮССҚЖ 100% ҳолатда БМЖ, 27,7% тана скелета ва ички аъзолар жарохати билан бирга ксчади. ЮССҚЖ беморларга ташҳис кўйиш ва даво-лашда реаниматолог, юз-жағ жарроҳи, нсйрожаррох, офтальмолог, оториноларинголог иштирок этиши зарур. Умумий холати комиснсацияланган бс-морларга дастлабки 3 соат, субкомпенсация ҳолатадагиларга 1 кун, декомпенсация ҳолатдагиларга эса 3 кун давомида жароҳатни БЖИ, суяк синиқ-ларининг репозицияси ва фиксацияси амалга оширилиши лозим.
2. «АДИЛ» компьютер дастури ердамида киска вақт ичида бсморлар-нинг умумий ҳолатини аниқлаш мумкин. Эс-хуш даражаси, гемодина-миканинг турғунлиги, шок индскси ва ҳарорат 1радиснти беморларнинг умумий ҳолатини аниқлаш имконини бсрувчи энг ахборий диагностик мезон ҳисобланади. Бсмор ҳолатининг оғирлик даражаси юз жарохатларининг жойлашишига тўғридан-тўғри боғлиқцир. Энг оғир жароҳатлар юзнинг юкори ва ўрта кисмини кўп сонли шикастларида кузатилади.
3. ЮССҚЖни олган, умумий ахволи компенсация ва субкомпенсация ҳолатида бўлган беморларга биринчи кунданок суяк синиқлари репозицияси ва фиксациясини камраб олган ҳолда тўлиқ ҳажмда (юз-жаг жарроҳи, травматолог, нсйрожаррох, жаррох, офтальмолог ва оториноларинголог) кечиктириб бўлмайдиган ердам кўрсагилиши лозим. ЮССҚЖ олган умумий ахволи декомпенсация холатида бўлган беморларга минимал даражада диагностик муолажалар бажарилиб, шошилинч ёрдам чегараланган хажмда амалга оширилиши лозим. Суяк синиқларининг репозицияси ва фиксацияси хает учун зарур бўлган аьзо ва тизимларнинг функцияси гиклангандан сўнггина амалга оширилиши ксрак.
4. Юз суякларининг қадалган йирик синиклари репозицияси учун тиган дис зрак гори дан фойдаланиш юкори клиник ва функционал натижаларга эришишни таъминлайди.
5. Ёнок ёйининг кадалган синишларида гаклиф этилган мосламанинг кўлланилиши суяк синикларини эрга (дастлабки биринчи кун) репозиция ва фиксация килиш имконини бсради ва яхши космстик натижаларга эриши-лади.
6. ЮССҚЖ олган бсморларда жарохагдан кейинги даврда (7-14-кун) СДЗ, СД4 хужайралар. иммун тизимининг гуморал ва сскрстор омилларини чукур пасайиши, CD95 некроз омили микдорининг ошиши, яллигланиш олди (ИЛ-6) цитокинларининг ошиши ва яллигланишга карши (ИЛ-10) цитокин-ларнинг камайиши кузатилади. 9-10-кунлари конда умумий оксид, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши кайд этилади.
7. Ҳужайравий ва гуморал иммунитет кўрсаткичларининг пасайиши, яллиғланишолди цитокини ва ўсма некроз омили микдорининг оишиши, яллигланишга карши цитокин, конда оксил, кальций, калий ва фосфор микдорининг камайиши асорагларнинг ривожланишини башораг омили хисобланади.
8. Дастлабки 1-3-кундан бошлаб даволаш мажмуига иммуннологик (иммуномодулин, рибомунил), фермент (вобэнзим) воситалари, остеопластик материалларни киритиш бузилган гомеостаз кўрсаткичларини тўғирлаш имконини бсради ва асорагларнинг олдини олиш учун хизмат килади.
В статье рассмотрены современное состояние исследований по оценке сейсмического риска урбанизированных территорий в Узбекистане и очередные задачи по обеспечению сейсмической безопасности реципиентов в республике.
В статье рассматривается стандартного описание рабочих мест для решения проблем алгоритмизации управления сложными системами. Предлагается описание процесса решения задачи управления объектом на основе алгоритмического подхода. Разработаны методы композиции ТФ для алгоритмического синтеза комплексов рабочих мест, управляющих мониторов.
В научной статье рассматривается понятие массовой литературы как неотъемлемой части современного литературного процесса и вопрос инновационных методов преподавания. Рассматриваются задачи, которые необходимо выполнить преподавателю на занятиях по литературе, и активно применяющиеся современные методы, используемые в процессе изучения произведений массовой литературы.
Ўзбекистон Республикасининг Жаҳон савдо ташкилоти (ЖСТ)га кириши республикамиз ташқи иқтисодий сиёсатининг асосий йўналишларидан бири ҳисобланади. Жаҳон савдо ташкилоти (ЖСТ) юридик жиҳатдан
халқаро ташкилот ҳисобланиб, унинг ташкил этилиши алоҳида таъсис характерига эга бўлган битим билан расмийлаштирилган. ЖСТнинг ўзига хос хусусиятишундаки, унинг ташкил топиши тўғрисидаги битим шу тарздаги ўнлаб битимлар ва бажарилиши бевосита ва узвий равишда ЖСТнинг ташкиллаштирувчи роли билан боғлиқ бўлган шу сингари ҳуқуқий ҳужжатлар "туркуми"да қабул қилинган бўлиб, бу хусусият унинг асосий, бош вазифаси ҳисобланади.
Ушбу мақолада реклама ва унинг асосий вазифалари, этика қоидаларига риоя қилиниш муҳимлиги, соф рақобат муҳитини шакллантириш ва халқаро иқтисодий ҳамжамият интеграция жараёнига қўшилиш кўриб чиқилган.