Мазкур мақолада корейс классик қиссаларининг матнларида когнитив лингвистика атамаларидаги “яхшилик” ва “ёмонлик” концепти инсон тафаккурининг универсал тушунчаси сифатида кўриб чиқилади, унинг мазмуни ва моҳияти корейс қиссалари материали асосида очиб берилади.
In this article we try to explore the fundamental branch of linguistics that delves into the intricate structure of speech sounds, syllables, stress patterns, and intonation within a language. Phonetics is unique among linguistic disciplines as it not only investigates the linguistic function but also delves into the physical aspects of speech production, including the workings of the pronunciation apparatus and the acoustic properties of sound phenomena, as well as their interpretation by native speakers. Unlike non-linguistic fields, phonetics regards sound phenomena as integral components of a language system, essential for the transformation of words and sentences into audible forms crucial for communication. Phonetics considers both the acoustic-articulatory and functional-linguistic aspects of the sound system, thus distinguishing between phonetics proper and phonology. In essence, phonetics serves as a bridge between the abstract structures of language and their tangible manifestation in speech. It analyzes how sounds are produced by the human vocal tract, how they are perceived by listeners, and how they contribute to the overall meaning and communication process.
Ушбу мақолада тавталогия ва плеоназмнинг ўрганилиш тарихи ҳақидаги илмий қарашлар баѐн этилган. Тавталогия ва плеоназмнинг ўргалиш тарихи илдизи антик даврдан бошланган бўлиб, кейинчалик жаҳон тилшунослигада чуқурроқ ўрганилганлиги маълум. Тавталогия ва плеоназм информатив шаклда маълумот етказвр экан,матнда аналитик ва синтетик тарзда бўлиб ўрганилади. Аналитик ифода Кант томонидан фанга киритилгани ва унинг мазмун-моҳияти ҳақида фикр билдирилган. Мақолада тавталогия ва плеоназмнинг бир неча луғавий маънолари ҳақида маълумотлар келтирилган.Ушбу атамаларнинг ўрганилиш йўналишлари хусусида йўналиш кесимлари кўрсатиб берилган.
Ушбу мақолада социолингвистика атамасининг ҳозирги замон тилшунослигидаги маънолари, социолингвистикага оид муаммолар, ривожланиш тарихи ва социолингвистик тадқиқотларга қизиқишнинг кучайиб бораётганлиги сабаблари очиб берилган. Шунингдек, социолингвистиканинг турли давлатлардаги давлат тили билан боғлиқ муаммолар ва миллатлараро тиллар аралашувини ўрганишдаги аҳамияти ёритилган.
Корейс тилшунослигида XX асрнинг 30 йилларида Чхве Хён Бе нинг анъанавий грамматикага асосланган тадқиқоти билан бошланган кўмакчи феъллар тадқиқи ҳозирги кунга қадар узлуксиз тадқиқот объекти бўлиб келмоқда. Ушбу мақола корейс тилшунослигида кўмакчи феъллар ва уларни фарқлашнинг мезонларига бағишланади. Бунда кўмакчи феъллар етакчи феълга бирикиш масалалари, кўмакчи феълларнинг етакчи феъл маъносига қўшимча маъно юклаши каби масалалар ўрганилади. Кўмакчи феълнинг етакчи феълга семантик ва синтактик жиҳатидан тобе бўлиши, аспект ва модал маъноларга эга бўлиши каби хусусиятлари тадқиқ қилинади. Бундан ташқари кўмакчи феълларнинг ўриндош шакллар билан муносабати ва ўхшаш шаклдаги асосий феъл билан бирга қўлланилиш масалаларига ойдинлик киритилади.
Тилдаги фразеологик бирликлар ҳар бир ҳалқнинг ўзига хос психологияси, турмуш тарзи, менталитети, урф-одатлари кабилар билан боғлиқдир. Фразеология бўлими – хорижий тилнинг фразеологиясини ўрганиш – бу нафақат сўз бойлигини ўрганиш самарадорлигини оширади, балки у тилнинг луғатшунослик соҳаси хусусиятлари билан яқиндан танишишга имконият беради. Чет тилининг фразеологик қатламига мансуб ФБларнинг турли лисоний жиҳатларини ҳиндий тили мисолида кўриб чиқиш ҳиндий тилидаги фразеологизмларни чуқур ўрганиш, фразеологизмларни бадиий матнларда ўқиб таҳлил қила олишда ҳам катта аҳамият касб этади. Ушбу мақолани ёзишдан кўзланган асосий мақсад ҳиндий тилида соматик отлардан ясалган фразеологизмларни семантик таҳлил этишдан иборат. Мақсадни амалга оширишда қуйидаги вазифалар белгилаб олинди: - даставвал асосий манба В.М. Бескровныйнинг «Хинди-русский словарь» луғатининг биринчи томида берилган барча соматик отларни белгилаб чиқиш ва қўшимча луғатлардан соматик фразеологизмларни йиғиш; - жамланган мисолларни семантик жиҳатдан ўрганиб чиқиш; - дунё тилшунослигида соматик фразеологизмлар қай даражада тадқиқ қилинганлиги; - уларнинг ўзига хос ифодаланиш жиҳатларини мисоллар талқинида очиб бериш; Соматик сўзлардан янги лексемалар ҳам ясалади ва ҳиндий тили лексик системасини бойитади. Бундаги натижалар эса ҳиндий тили лексикологиясида, этнолингвистика, ҳиндий тили дарсликларда, ўқув қўлланмаларда, ҳиндий тили фразеологик луғат тузишда бериладиган тартибга солинган янги маълумотлар сифатида қўлланилиши мумкин. Асосий масала ҳиндий тилидаги соматик фразеологизмларни турли хил гуруҳларга семантик жиҳатдан ажратиш. Фразеологик бирликларнинг аксариятини соматик фразеологизмлар ташкил этади ва шу ўринда кўпгина олимлар ушбу таснифни турлича ўрганиб кўпгина хулосаларга келишган. Йиғилган мисоллар семантик жиҳатдан таҳлилга тортилди ва кўзланган мақсадга борилди.
В настоящей статье, учитывая неослабевающий интерес исследователей к проблеме речевых жанров, особое внимание уделяется к речи, которая является основным средством, обеспечивающим живость, жизненность и содержательность языка. Понятие речевых жанров является особым лингвистическим объектом для тех, кто изучает язык как единицу речи и речевого общения Речевое общение обеспечивает общение между говорящим и слушающим и составляет центр речевой деятельности.
Мазкур мақолада дунё тасвирининг тил воситалари ёрдамида акс эттирилиши ҳақида сўз юритилади. Ушбу масала кўп фанларнинг диққат марказидадир.
Изучить особенности функциональной мобильности вкусовых рецепторов языка у пациентов глоссалгией, перенесших COVID-19.