Полипоид риносинусит жуда кенг тарқалган, аммо ҳозирги кунгача бурун бўшлиғи ва бурун олди ён бўшлиқларнинг жуда кам даражада ўрганилган патологияси бўлиб ҳисобланади. "Полип" сўзининг ўзи (юнонча полий - кўп ва йирингли оёқ) - бу ошқозон ичак тракти, нафас олиш ва сийдик чиқариш йўллари, бачадон каби аъзоларнинг шиллиқ пардалари сатҳидан бўртиб турадиган, ҳар хил ўсмаларга ухшаш патологик шаклланишини белгилаш учун ишлатиладиган умумий атама.. Полиплар этиологик, патогенетик ва морфологик нуқтаи назардан бир ҳил бўлмаган, яхши сифатли ўсмалардан аллергик ёки яллиғланишли табиатнинг гиперпластик шаклланишига қадар бўлган турли хил касалликларнинг ранг-баранг тасвирини акс эттиради. Шунинг учун бурун олди ён бўшлиқларнинг, масалан, ошқозон-ичак тракти ёки сийдик йўлларининг полиплари этиологияси ва патогенезида ўхшашликларни излаш бефойда. Полипоид риносинусит - бу мутлақо на этиологик, на морфологик ва на патогенетик ҳеч қандай тарзда бошқа локализация полиплари билан боғлиқ эмас, у мустақил касаллик,. Бурун бўшлиғи ва бурун олди ён бўшлиқларнинг полиплари яхши сифати ўсмалар гуруҳига ҳеч қандай алоқаси йўқ, гарчи баъзида улар "Хавфсиз бурун ўсмалари" бўлимида дарсликларда нотўғри жойлаштирилган бўлса. Кўп сонли полиплар мавжуд бўлганда, "полипоз" атамаси қўлланилади, гарчи "кўп сонли полиплар" ва "полипоз" шартли равишда айтиладиган бўлса. Кўпгина тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, "полипоз" атамаси полиплар сони 10 - 20 дан ошганда қўлланилиши керак. Баъзан сиз "бурун полипози" атамасини учратишингиз мумкин, бу грамматик ёки "бурун полипози" га тўлиқ мос келмайди, инглиз тилидаги адабиётларда кенг тарқалган ушбу касалликнинг таърифи «nasal polyposis» билан учраб туради. Aммо шунга қарамай, бизнинг фикримизча, ушбу этиопатогенетик шаклнинг энг тўғри номланиши "полипос риносинусит" бўлади, чунки бу бурун олди ён бўшлиқлар ва биринчи навбатда ғалвирсиомн суякнинг лабиринт ҳужайралари бу локализациянинг дастлабки манбаи бўлиб ҳисобланади.
Усовершенствование тактики оказания лечебно-диагностической помощи при сочетанных травмах верхнечелюстной пазухи.
Сурункали одонтоген синусит - одонтоген инфекциядан келиб чиққан юқори жағ бўшлиғи шиллиқ қаватининг сурункали яллиғланиш касаллигидир. Замонавий стоматология ва оториноларингологияда юқори жағ бўшлиғи яллиғланиш касалликларини (сурункали одонтоген синусит) ташхислаш ва даволаш масалалари долзарб бўлиб қолмоқда. Ахолига оториноларингологик ва стоматологик ёрдамни ривожлантиришда сезиларли ютуқларга қарамай, касаллик даражаси ўсишда давом этмоқда. Одонтоген этиологияли синуситлар барча синуситларнинг 26-40%ини ташкил қилади (Тимофеев А.А., Весова Э.П., Ушко Н.А., Гивалекс, Современная стоматология 2014). Адабиётлар маълумотлари шуни кўрсатадики, одонтоген синусит билан оғриган беморлар сони тобора ўсиб бормоқда ва юз -жағ сохаси яллиғланиш касалликларининг 4- 7%ини ташкил қилади (Попова М.Е., Киков Р.Н., Шалаев О.Ю., Вестник новых медицинских технологий. 2013). Сўнгги 10 йил ичида касалланиш 3 бараварга ошди, бу гайморит билан оғриган барча беморларнинг 2 дан 50%гачасини ташкил қилади (К. Нестерова. Российская оториноларингология. 2014. № 6). Умуман олганда, одонтоген синусит билан меҳнатга лаёқатли одамлар (30-50 ёшдаги беморларнинг 72%и) касалланишади.
Klinikaga rinosinusogen orbital asoratlari gumon qilingan barcha bemorlarda paranasal bushliqlarni rentgenografiyasi o'tkazildi (3 yoshgacha bo'lgan bolalar bundan mustasno).
Sinusitning yakuniy tashxisini aniqlashda KT ma'lumotlari 94,1% hollarda informatsion bo'lgan. Ultratovush tekshiruvi ko'z qovoqlarida yiringli va yiringsiz yallig'lanish jarayonlarini ishonchli tarzda ajratishga, shuningdek, orbitaning va periosteumning suyak devorlari mintaqasida yallig'lanish o'zgarishini aniqligini aniqladi. Klinik ma'lumotlarga ko'ra, yiringli va yiringsiz posteptal orbital asoratlar, masalan, orbitaning flegmonasi va orbitaning periostiti turli mutaxassislar tomonidan aniqlash qiyin buldi. Ushbu asoratlar instrumental tadqiqot usullari bilan aniqlandi (paranasal sinus va orbitaning KT tekshiruvi, orbitaning ultratovush tekshiruvi).