Глобализация рынка, стремление многих стран к интеграции, формирование транснациональных корпораций и другие политико-экономические факторы потребовали переосмысления роли стандартизации в мире. Одними из основных трудноразрешимых задач, с которыми приходится сталкиваться международной торговой системе, является разнородность методов и способов оценки соответствия, бытующих в разных странах и применяемых в различных условиях. Мировое сообщество ответило усилением роли международных стандартов, принятых на основе консенсуса. Представители развитых стран стараются занять активные позиции в комитетах Международной организации по стандартизации (ИСО), лоббируя интересы «своих» производителей. Одно из следствий отмеченной тенденции-резкий рост числа международных стандартов и сокращение сроков их разработки.
Мақолада экологик сертификатлаштиришга оид қонунчиликнинг ҳозирги ҳолати ҳамда уни такомиллаштиришга оид масалалар илмий-назарий нуқтаи назардан таҳлил этилган ва бу борада муаллифлик таклифлари илгари сурилган.
Securities transactions are one of the main types of operations of commercial banks. Therefore, the development of banks' operations with securities is one of the necessary conditions to ensure their liquidity and financial stability. The article identifies the problems associated with the development of securities operations of commercial banks and develops scientific proposals to address them.
Ҳозирги кунга келиб, дунёнинг барча давлатларида коррупциянинг даражаси ошаётганининг гувохи бўлмоқдамиз. Мисол учун Финландия, Дания, Сингапурда коррупция паст даражада бўлса, МДХ давлатлари орасида Қозоғистон, Тожикистонда ва Бруней, Яман, Сурия ва бир қанча Африка давлатларида хусусан Судан ва Сомали давлатларида эса коррупциянинг даражаси сезиларли ошган
Mazkur maqola orqali korrupsiyaviy munosabatlarning vujudga kelishida ijtimoiy va yuridik omillar, korrupsiya jinoyatlarini yuridik ahamiyati, manfaatlar to‘qnashuvining huquqiy oqibatlari, korrupsiyaning bugungi kundagi holati, korrupsiyani yo‘q qilishning samarali mexanizmlari, fuqarolarda korrupsiyaga qarshi imunitetni shakllantirish masalalari yoritib beriladi
Маҳатма Ганди дунёқарашининг шакилланиш ғоявий асоси, ўзиндан аввалги мутафаккирларнинг илгари сурган ғояларига бориб тақалади. Шу даврга назар ташлашлаб, назарий-ғоявий жиҳатдан қараганда, ҳинд миллий озодлик ҳаракатига ҳос таълимотнинг кўзга ташланадиган томонларидан бири, унинг диний-ақидавий мазмунидир. Ҳинд миллий озодлик ҳаракати жароёнида диний-фалсафий таълимотларни долзарб сиёсий муаммоларга мослаштириш мақ¬садида уларни замонавийлаштириш ва ушбу ҳаракат талабларига мувофиқлаштириш, айниқса, ўта долзарб вазифа бўлиб юзага келган эди. Ҳамда, ижтимоий тенгсизлик, кастачилик ва миллий бирлик масалалари ҳам ўрганилган. Ҳиндистоннинг илк миллий-аърифатпарварлик мутафаккири Рам Мохан Рой бўлиб, Ҳиндистонда миллий озодлик ҳаракати туғилишида катта аҳамиятга эга бўлган. ХИХ асрнинг иккинчи ярми – ХХ асрнинг бошларида фаолият олиб борган миллий мутафаккирлардан бири Дадабхай Наороджи ҳиндларнинг давлат бошқарувида иштирок
этишларини талаб қилган ва Ҳиндистон давлатини, ҳинд миллати барпо этиш кераклигини такидлаган. Бонкимчондро Чоттопаддҳай мамлакат ривожланишидаги энг
асосий тўсиқ – бу халқ юқори ва қуйи табақалари манфаатларининг умумий эмаслигида деб билган. Ҳиндувийлик динининг фалсафий жиҳатлари Свама Вивеканда қарашларида ўз аксини топган, Умумий дин ғоясини илгари сурган. Бал Гангадхар Тилак қашошоқлик иллатларини қоралаб чиққан. Рабиндранат Тагор қишлоқ жамиятини «халқ таянчи ва онаси», деб атаган. Бу мутафаккирларнинг илгари сурган ғоялари Маҳатама Гандини миллий озодлик ҳаракати майдонига келишга туртки берди, унинг ижтимоий-ғоявий қарашларининг асосини ташкил этди.
Ushbu mаqоlаdа Fargʼona vodiysi viloyatlarida oʼzbek millatiga mansub aholi salmogʼidan soʼng yuqori turuvchi tojik va qirgʼiz millatiga mansub aholi istiqomat qiluvchi mahalla fuqarolar yigʼinlarida «Inson kapitalining etnosotsial guruhlar turmush sifatini oshirishdagi imkoniyatlarini baholanishi» mavzusida sotsiologik tadqiqot olib borildi. Etnosotsial guruhlarning turmush sifatini oshirishning bir qator indekslarini tahlil qilish asosida mazkur tadqiqotning mohiyatini yanada chuqurroq oʼrganishga harakat qildik. Shuningdek, etnosotsial guruhlar daromadining bugungi kun talabiga mosligi darajasi, salomatlik, dam olish va boʼsh vaqt masalalari, mahalladagi ijtimoiy muhit sotsial munosabatlar, etnosotsial guruhlarning jamiyatda boʼlayotgan jarayonlardan qoniqish darajasi, ijtimoiy tarmoqlarning ijtimoiy turmush tarzdagi ahamiyati, ijtimoiy himoyalanganlik holati va uning etnik identifikatsion xususiyatlari tadqiq etilib bir qator xulosa, taklif va tavsiyalar ishlab chiqildi.
Исследования явился анализ и сравнение двух методик расчета трансверсального несоответствия челюстей, а также определение их эффективности.
В последние годы одной из основных причин зрительных расстройств у лиц молодого возраста являются аномалии рефракции, среди которых в 80 % случаев доминирует близорукость. По прогнозам к 2050-му г. – до 5 млрд. человек, что влечет за собой значительные клинические и экономические последствия. В связи с широким распространением близорукости среди детей и подростков, возможностью её прогрессирования и возникновения осложнений, нередко приводящих к инвалидности по зрению, изучение этого заболевания представляет особую актуальность.
Мақолада конституциявий назоратни такомиллаштириш масалалари, уни самарадорлигини ошириш йўллари таҳлил қилинган. Ўзбекистонда конституциявий одил судловнинг қонунчилик асослари тадқиқот предметини ташкил қилади.
Конституциявий назорат институтининг моҳияти, конституциявий назоратни амалга оширишнинг ҳуқуқий механизмалари кўриб чиқилган. Мамлакатда конституциявий назоратни амалга оширишдаги мавжуд камчиликлар ва муаммолар кўрсатиб берилган.
Ўзбекистонда конституциявий назорат конституциявий одил судловни амалга оширишнинг европа моделига асосланиши қайд этилади. Бугунги кунда конституциявий назорат институтини амалга ошириш механизмларини янада такомиллаштирилишини тақозо этмоқда.
Муаллиф конституциявий назоратни ҳолатини таҳлил қилиш мақсадида унинг шаклланиш даврларини кўрсатиб берган. Конституциявий назоратнинг ҳозирги ҳолатини таҳлил қилиш асосида қуйидагиларни қайд этиш мумкин. Конституциявий суд томонидан амалга ошириладиган назоратнинг норматив-ҳуқуқий асослари ҳамда конституцииявий назоратни амалга ошириш амалиётини такомиллаштириш талаб қилади. Конституциявий шиноят институтининг йўқлиги конституциявий назоратни самарадорлигини пасайтиради.
Конституциявий шикоят институтини жорий қилиш, фуқаролар ва юридик шахсларга Конституциявий судга мурожаат қилиш ҳуқуқини бериш масалалари атрофлича кўриб чиқилди. Муаллиф конституциявий шикоят институтини жорий қилишда хорижий мамлакатларнинг бу борадаги тажрибасини эътиборга олиш лозим, деб таъкидлайди.
Мақолада конституциявий шикоятни қўллашнинг ўзига хос хусусиятлари кўрсатиб ўтилади. Хусусан, конституциявий шикоят агар фуқароларнинг конституциявий ҳуқуқлари муайян ишда қўлланилган қонун билан бузилган ва бу масала суд томонидан кўриб чиқилган холларда йўл қўйилиши лозим деб таъкидланади. Шунингдек, фуқаролар ва юридик шахсларнинг мурожаатларини дастлабки тарзда кўриб чиқиш тартибини, конституциявий шикоят бериш муддатларини белгилаб қўйиш лозим. Конституциявий суд судьялари ташаббуси билан масала киритиш амалиётидан воз кечиш, шунингдек, Конституциявий суд девони бўлинмалари томонидан фуқаролар ва юридик шахслардан келиб тушган мурожаатларни қонун талабларига мослигини нуқтаи назаридан дастлабки тарзда кўриб чиқиш тартибини жорий этиш таклифи илгари сурилган. Бу таклифларнинг барчаси конституциявий назоратни такомиллаштириш, уни мамлакатда конституциявий қонунийликни таъминлашдаги самарадорлигини оширишга ва фуқароларнинг асосий ҳуқуқ ва эркинликларини ҳимоя қилишга қаратилган.
Хулоса қисмида конституциявий назоратнинг самарадорлиги пастлиги сабаблари, конституциявий назоратни такомиллаштириш, конституциявий шикоятни жорий қилиш, фуқароларнинг мурожаатларини мақбуллиги мезонларини белгилаш борасидаги таклифлар ўрин олган.
Мақолада форс ва ўзбек тиллари термин ясаш бўйича ташкилотларининг Низомлари ва ундаги принципларнинг қиёсий-солиштирма таҳлили амалга оширилган. Маълумки, дунё терминологиясидаги Вена, Прага ҳамда Россия терминология мактабларининг назарий-илмий қарашлари ва ишлаб чиққан таклифларига кўра, умумий тилшуносликда барча тилларга дастурул-амал бўладиган халқаро Стандарт юзага келган. Унга қадар эса 1926 йилда “Халқаро стандартлар ассоциацияси” – ISA (International Association for Standardization), 1931 йилда Европада “British Standard Institution” (“Британия стандартлаштириш институти”), 1946 йилда– ISO (International Organization for Standardization) каби қатор стандартлаштириш уюшмалари ташкил этилган эди. Эронда эса тил софлигини сақлаб қолиш мақсадида даврларга қараб, учта “Тил академиялари” ташкил этилган. Уларнинг сўнгиси “Форс тили ва адабиёти академияси”, яъни учинчи академия бўлиб, у 1991 йилда ташкил топган ва ўз Йўриқномасига эга. Худди шу даврда ўзбек тилида Атамақўм ўз фаолиятини бошлаган ва қисқа даврда ўз ишини якунлаган. Мақолада дунё терминология мактабида юзага келган Халқаро терминология ташкилоти Стандарти – ISO 704, ундаги термин ясаш принципларининг форс ва ўзбек тиллари термин ясаш Қоидаларига таъсири, уларнинг ҳар биридаги фарқли ва ўхшаш қирралари таҳлиллари келтирилган. Шунингдек, форс тили Академияси низомининг маълум бандлари ўзбек Атамақўми термин ясаш қоидаларининг мувофиқ бандлари билан қиёсланилди ва таҳлил қилинди. Мақоладан кўзланган асосий мақсад – форс ва ўзбек тилларида термин ясалиши бўйича юзага келган “терминология ташкилотлари”нинг ўзлашмаларга термин тақдим қилиш ва янги термин ясаш бўйича Низомларини қиёслаб ўрганиш ҳамда халқаро терминология ташкилоти - ISO 704 стандартининг тегишли бандларига мослигини таҳлил қилишдан иборат. Қиёсланган назариялар натижасида ўзбек тилида термин ясаш бўйича қатор таклифлар келтирилган.