Mazkur darslikda raqamli iqtisodiyotning shakllanib borishi, uning texnologik asoslari, jahonda va O‘zbekistonda raqamli iqtisodiyotning shakllanishi, oliy ta’lim va statistika faoliyatida raqamli texnologiyalardan foydalanish jarayonlari keltirilgan. Bundan tashqari milliy va xalqaro darajada kiberxavfsizlik, elektron hukumat, raqamli demokratiya, raqamli transformatsiya sharoitida elektron hukumatdan raqamli davlatga o‘tish, O‘zbekistonda raqamli davlat istiqbollari va raqamli transformatsiya jarayonlarida kelib chiqishi mumkin bo‘lgan xavflar bayon etilgan.
Respublikamizdagi oliy o‘quv yurtlarining bakalavriat bosqichi barcha ta’lim yo‘nalishlari bo‘yicha ta’lim olayotgan talabalar uchun darslik sifatida tavsiya etilgan. Shuningdek, iqtisodiyot tarmoqlarida raqamli iqtisodiyot masalalari bilan shug‘ullanuvchi mutaxassislar, professor o‘qituvchilar, izlanuvchilar, magistrantlar va shu sohaga qiziquvchi kitobxonlarga mo‘ljallangan.
Мақолада олий таълим ўқув жараёнига ахборот-коммуникация технологияларининг таъсири тадқиқ этилган. Олий таълимни 2030 йилгача ривожлантириш Концепциясидаги стратегик вазифалардан келиб чиқиб, ўқув жараёнини ташкил этишнинг замонавий шакллари ва рақамли технологиялари имкониятлари таҳлил қилинган. Мақолада илгари сурилган ғояларнинг мақсади – АКТ имкониятларидан самарали фойдаланиб, таълим сифатини оширишдир.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўйича маълумотлар тақдим этилган. Йил сайин сайёрамиз аҳолисининг кўпайиши қишлоқ хўжалиги соҳасига юқори технологияларнинг кириб келиши ва аниқ ҳисоб- китобларга асосланган деҳқончилик тушунчасининг пайдо бўлишига олиб келди. Бунинг энг муҳим йўналишларидан бири учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўлиб, улардан қуйидаги вазифаларни ҳал қилишда кенг фойдаланиш мумкин: қишлоқ хўжалиги ерларини инвентаризация қилиш, далаларнинг электрон хариталарини тузиш, иш ҳажмини баҳолаш ва
уларнинг бажарилишини назорат қилиш, экинларнинг ҳолати тезкор мониторинг қилиш, қишлоқ хўжалиги экинларининг ўсишини баҳолаш, қишлоқ хўжалиги ерларини ҳимоя қилиш, зарарли объектларга қарши курашиш учун экинларни пестицидлар билан даволаш ва ҳ.к. Яқин келажакда учувчисиз учиш аппаратлари инсон ҳаётининг барча соҳаларига, жумладан қишлоқ хўжалигига фаол кириб, ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш ҳисобига меҳнат унумдорлигини сезиларли даражада оширади.
Мазкур мақолада республикамиз олий таълим тизимида рақамли технологияларни қўллаш, уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ўқув жараёнини ривожлантиришнинг устувор йўналишлари аниқланган. Шунингдек, олий таълимда рақамли технологияларни жорий этишга илмий асосланган хулосалар тузишда мавжуд бўлган амалиётни ўрганиш, тизимлаштириш ва умумлаштириш орқали таълим соҳасида нафақат муҳим ўрин эгаллаши ва қандай шаклда жорий этилиши бўйича таклифлар келтирилган.
Мазкур мақолада қамбағаллик, унинг юзага келиши сабаблари, ижтимоий-иқтисодий оқибатлари, жаҳон ва Ўзбекистон Республикасидаги таснифий ҳолат, камбағаллик даражасини аниқлашнинг ижтимоий – иқтисодий моҳияти ва уни қисқартириш юзасидан илмий таклиф ва амалий тавсиялар берилган.
O‘zbekiston ijtimoiy-iqtisodiy islohotlarning yanada murakkab bosqichiga o‘tmoqda. Islohotlarning inklyuzivligi va shaffofligini ta’minlash o‘rta muddatli muhim vazifadir. Shu bilan birga, yashirin iqtisodiyotning salmoqli qismi O‘zbekistonning strategik maqsadlariga erishish jarayonlariga to‘sqinlik qilmoqda. O‘zbekistonda yashirin iqtisodiyotning mavjudligi, bizningcha, tizimni shakllantiruvchi muammodir. Hatto rasman O‘zbekistonning yashirin iqtisodiyoti mamlakat yalpi ichki mahsulotining 48 foizini tashkil qiladi. Xizmat ko‘rsatish sohasida, ayniqsa, savdo va umumiy ovqatlanish, avtomobil transporti, uy-joy qurilishi va ta’mirlash, turar joy xizmatlari ko‘rsatishda yuqori darajadagi soya aylanmasi saqlanib qolmoqda. Islohotlarning erishilgan natijalariga qaramay, respublika iqtisodiyoti asosan erkin bo’lmaganligicha qolmoqda, bu esa pirovardida tadbirkorlarning yashirin sektorga chiqib ketishiga sabab bo’lmoqda. Shuni alohida ta’kidlab o‘tamizki, O‘zbekistonda yashirin iqtisodiyot jamiyatdagi ijtimoiy keskinlikni kuchaytiruvchi omil bo‘la oladi. Uni kamaytirish uchun aholining qonuniy ishlashiga ko‘maklashish, ularni bu borada qiziqtirish zarur. Vazirlik va idoralarning yashirin iqtisodiyot va korrupsiya xavfini yuzaga keltiruvchi nazorat funksiyalari va vakolatlarini minimallashtirish muhim; jamiyatda unga nisbatan murosasizlik tuyg’usini shakllantirish, yuridik biznesning nufuzini oshirish.
Ушбу мақолада реклама ва унинг асосий вазифалари, этика қоидаларига риоя қилиниш муҳимлиги, соф рақобат муҳитини шакллантириш ва халқаро иқтисодий ҳамжамият интеграция жараёнига қўшилиш кўриб чиқилган.
Ушбу мақолада булутли технологияларда, ҳусусан ҳизмат сифатида дастурий таъминотдан (онлайн ресурслардан) кичик корхоналар бизнес- режасини шакллантириш жараёнида фойдаланиш масалалари кўриб чиқилган. Шунингдек, бугунги кунда кенг тарқалган “Bplans”, “E-planificator”, “BPE24”, "BP- Start", AОС «ВиртБи-План» онлайн ресурсларни таҳлили келтирилган.
Ushbu maqolada raqobat tushunchasining mohiyati, milliy iqtisodiyot raqobatbardoshliligini ta’minlash omillari, zamonaviy milliy iqtisodiyot raqobatbardoshliligini aniqlash metodikasi, tarmoq ichidagi va tarmoqlararo raqobat va uni oshirish kabi masalalarning mohiyati ochib berilgan.
Мазкур мақолада республикамиз олий таълим тизимида рақамли технологияларни қўллаш, уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ўқув жараёнини ривожлантиришнинг устувор йўналишлари аниқланган. Шунингдек, олий таълимда рақамли технологияларни жорий этишга илмий асосланган хулосалар тузишда мавжуд бўлган амалиётни ўрганиш, тизимлаштириш ва умумлаштириш орқали таълим соҳасида нафақат муҳим ўрин эгаллаши ва қандай шаклда жорий этилиши бўйича таклифлар келтирилган.