Land has been the material basis of land relations and the main source of ownership since ancient times. Efforts to adapt land to efficient use date back to ancient times, when it was random and limited to land use purposes. This article describes the socio-economic aspects and actions that occur in the process of land use.
O’zbekiston xalqaro iqtisodiy munosabatlarida tashqi savdo jarayonlari muhim ahamiyat kasb etadi. Tashqi savdoni rivojlantirish bevosita eksport salohiyatini oshirish, miqdor va sifat jihatdan yangi mahsulot va xizmatlarni jahon bozoriga yetkaziob berish bilan amalga oshadi. Bugungi kunda qishloq xo’jaligi sohasida ulkan eksport potensial borligi ko’plab tadqiqotlarda ta’kidlanib kelinadi. Biroq qishloq xo’jaligi ishlab chiqaruvchilari, mahsulotni qayta ishlovchilar orasida duch kelinayotgan muammolardan biri tashqi bozor haqida zaruriy ma’lumotlarga ega bo’lish, innovatsion va texnologik o’zgarishlar moslashish, xalqaro bozor talablarini o’rganish bilan tavsiflash mumkin.
Mazkur maqola O’zbekiston qishloq xo’jaligi mahsulotlarini eksport salohiyatini oshirishda marketing tadqiqotlarining o’rni va ahamiyati, mahsulotlar sotuvida qiymat zanjirini shakllanish jarayonalari, xalqaro bozordagi raqobatbardoshlikni oshirish usullari hamda mavjud muammolarni tahlil qilish maqsad qiladi.
Производители жидких мыл, косметики, лекарственных средств и других продуктов в Узбекистане нуждаются в дешёвом гидроксиде калия, который можно производить из местного хлорида калия, производимого в АO “Дехканабадский калийный завод”
Ушбу мақола нафақат хирургиянинг, балки тиббиётнинг асосий муаммоларидан бири бўлган сепсисга бағишланган. Тиббиёт ва диагностика усулларининг ривожланишига қарамасдан сепсиснинг ўз вақтидаги диагностикаси хақидаги савол ҳамон очиқлигича қолмоқда. 30% атрофида ҳолатларда сепсис бактериологик тасдиқларсиз қолмоқда. Шу билан бирга сепсиснинг комплекс ва хирургик давоси долзарб муаммо хисобланади.
Modern epidemiological data testify not only to the significant prevalence of periodontal pathology in children and adults, but also to the impact on the incidence of oral hygiene, the abundance of dental deposits, poor-quality prostheses and fillings, dentoalveolar deformities, violation of the compensatory mechanisms of natural immunity and etc.
Ушбу мақола япон тилидан ўзбек тилига бадиий таржимада фразеологизмларнинг берилиши муаммоларини ўрганишга бағишланган бўлиб, унда япон тилидаги фразеологик бирликларнинг таржима қилишда қандай усуллар қўлланилгани хусусида сўз боради. Қиёс нуқтаи назаридан айрим ўринларда фразеологик бирликларнинг русча ва туркча муқобилларига ҳам мурожаат қилинади. Ибораларнинг маъно нозикликлари, япон халқининг маданияти, миллий ўзига хосликларини қанчалик ўзида акс эттириши ва айнан шу жиҳати билан фразеологизмлар таржимаси айрим ҳолларда таржимон учун қийинчиликлар туғдириши эҳтимоллари таъкидланади. Мақолада илгари сурилган айрим асосли таклиф ва мулоҳазалар, чиқарилган илмий хулосалар истиқболда амалга оширилажак таржима жараёнларида ижодкорларга қўл келиши мумкин. Маълумки, ҳар қандай бадиий асарда миллий ўзгачаликни намоён этувчи унсурлар талайгина ва уларни таржимада бериш кўпинча бир қатор муаммолар юзага келишига сабаб бўлади. Уларни бартараф этиш эса таржимондан муаллифга тенг қобилият ва истеъдод талаб қилганлиги боис бунга эришиш йўли осон кечмайди. Буни, асосан, миллийликни ўзида мужассам этган, халқнинг моддий ва ижтимоий турмуши, урфодат ва анъаналари, дунёқарашини акс эттирувчи фразеологик бирликлар таржимаси мисолида кўриш мумкин. Чунки фразеологизмларнинг ишончли қайта яратилиши таржимондан алоҳида ёндашув талаб этиш билан бирга уларни асардаги мингларча сўз орасидан ажратиб олиш ва оддий йўл билан бошқа тилга ўгириш мумкин эмас. Ўзбек ва япон тилларининг турли тил оиласига мансублиги, кўпчилик фразеологик бирликларнинг келиб чиқиш нуқтаи назаридан фарқлилик касб этиши бадиий асарларни ўгиришда таржимондан ўта эҳтиёткор бўлиш, фразеологик бирликларнинг этимологияси, асл манбаини чуқур ўрганишни талаб қилади. Ушбу мақолада муаллифлар қўйилган масаланинг айнан шу жиҳатларига алоҳида эътибор қаратадилар.
Today, Uzbek literature can be considered one of the most developed and unique in Central Asia. It is a unique phenomenon in the region, the uniqueness of which is explained by the fact that the country is geographically in the heart of Asia, and genetically belongs to the Islamic cultural traditions. Indeed, the translation of the masterpieces of our literature into foreign languages and their worthy place in the treasury of world literature is of special importance today. At the same time, it is difficult to say that at present the translation of works of art from Uzbek into foreign languages is carried out sufficiently. The rich Uzbek culture reflected in the works of art remains a mystery to foreign readers. However, the growing interest of our literature lovers in the rich culture of the Uzbek people, in our classical and modern literature, shows that there is a serious need for the translation of samples of our literature. The issues of scientific study of the problems related to the translation of literary texts and the verification of published translations remain relevant. In the texts of fiction or poetry, language is not only a means of conveying information, but also a means of its artistic reproduction, conveying the aesthetic value of the work. In addition, the literary text is also a source of information about foreign culture. The value of comparative translation studies is that they make a significant contribution to the development of specific translation theories within specific language pairs.
This article is devoted to the study of the theoretical aspects of the problems associated with word choice in literary translation, in which the main focus is on the views of foreign and Uzbek translators on this topic. Some of the comments and conclusions made in the article may be useful to the creators in the future translation process.
Одил Ёқубовнинг аксарият асарлари ўзбек адабиётининг энг сара асарлари сифатида дунёнинг бир қанча тили, жумладан турк тилига ҳам таржима қилинган. Бугунги кунга қадар адиб асарларидан айримларининг таржималари илмий тадқиқ этилган ва асарларнинг илмий ўрганилиши долзарб аҳамият касб этади. Бир тил оиласига мансуб, урф-одати, миллий анъаналари бир-бирига яқин ўзбек ва турк тиллари орасида амалга оширилган таржималар ҳақида сўз юритилганда, вазият анча ўзгаради. Чунки, бу икки тил орасида таржима қилишнинг афзалликлари билан бир қаторда айрим ўнғайсизликлари, мураккабликлари ҳам борлиги сир эмас. Ўзаро яқин икки тил орасида амалга оширилган бадиий таржимада портрет тавсифларининг берилиши масаласини ўрганишга бағишланган мазкур мақолада қўйилган илмий муаммо таниқли сўз устаси, атоқли ўзбек адиби Одил Ёқубовнинг ўтган асрнинг 80-йилларида халқимиз бошига тушган “ўзбек иши” мавзусидаги “Адолат манзили” романининг турк тилига таржимаси мисолида кўриб чиқилади. Тадқиқот мавзусини танлашда сўнгги йилларда ўзбекчадан туркчага бадиий таржиманинг долзарб муаммоларига бағишлаб ёзилган илмий ишларнинг камлиги, давр тақозоси билан бу борада амалга оширилиши керак бўлган ишлар анча кўплиги инобатга олинди. Таржимада портрет тавсифининг қандай берилганлигини аниқлаш таржиманинг сифати, бадиий қиммати ва таржимон маҳорати қирраларини ўрганишда асосли хулосалар чиқаришга имкон беради. Ушбу мақолада чиқарилган хулосалар келажакда амалга ошириладиган амалий таржима ишлари учун услубий кўмак бўлади, деган умиддамиз.