Мазкур мақолада каламуш жигари митохондрияларидаги антиоксидант тизим ферментлари бўлган супероксиддисмутаза ва каталаза ферментларининг қиш ва ёз фасилларидаги фаолликлари солиштирилган. Олинган натижаларга кўра митохондрияларда липидларнинг перекисли оксидланишини ошишига мос ҳолда супероксиддисмутаза ва каталазаларнинг фаоллигини ошиши кузатилди. Шунинг учун ҳам организмдаги антиоксидант ҳимояда салбий самара кузатилмаслиги кўрсатиб берилди.
Ўрганилаётган тил тахирига оид ёзма манбаларни ўқиб ўрганиш ва илмий тадқиқ этиш ўша соҳанинг ривожланиш пойдевори бўлиб хизмат қилади. Шунга биноан адабий тилимиз ва миллий адабиётимизнинг ривожланишида Заҳириддин Муҳаммад Бобурнинг “Мубаййин” асарининг ўрни беқиёс. Адибнинг мазкур асарни ёзишдан мақсади ўғли Ҳумоюнга шариат илмини назмий йўлда жўн ва тушунарли баён қилиш бўлган. ХV-XVI асрларга келиб эски ўзбек адабий тилининг лексик қатлами анча қашшоқлашиб, соф туркий сўзлар ўрнини араб, форс ва тожик тилидан ўзлашган қатлам эгаллаб олган эди. Бу ҳолат эса кенг оммани илм-маърифатдан йироқлаштириш билан бирга эски ўзбек адабий тилини инқирозга олиб келарди. Жараённи тўғри тушуниб етган Бобур ўз асарларида соф туркий сўзларни қўллашга интилган. Заҳириддин Муҳаммад Бобур мазкур асари билан ўзбек адабий тилининг, ўзбек адабий тил тарихининг, ўзбек адабий тилидаги диний фалсафий руҳдаги атама, сўз ва ибораларнинг ҳамда шариат илмининг ривожланишига ҳисса қўшган. Ижодкор “Мубаййин” асарини ёзиш асносида ўзбек адабий тили тарихида эскириб бораётган туркий сўзларни қайта истеъмолга киритди. Шунингдек, ўша давр ўқувчисига қулай, осон, тушунарли асар ёзишга интилган. Бунинг натижасида “Мубаййин” ўз даврида халқ ўртасида кенг оммалашган.
Мазкур мақолада Заҳириддин Муҳаммад Бобур қаламига мансуб ғазалларининг урдуга таржимаси, таржима жараёнида юзага келган баъзи ҳолатлар, манзум қилиш билан боғлиқ муаммолар ҳақида сўз боради.
Мазкур мақолада жамоатчилик онгини манипуляциялашнинг хилма-хил сиёсий психологик технологиялари қиёсий таҳлил қилинади. Шунингдек, мазкур турдаги манипуляция технологияларини қўллашда нафақат
жамоатчилик онги, қолаверса, уларнинг ҳиссиётларига ҳам алоҳида диққат
қаратилади. Айниқса омма билан ишлашда эмоцияларнинг ақлни чеклаш
хусусиятидан унумли фойдаланилиши масаласига алоҳида урғу берилади.
Ushbu maqolada Qurilish materiallarining issiqlik o'tkazuvchanligini o'lchash masalalari ko'rib chiqiladi. Issiqlik o'tkazuvchanligini o'lchashning umumiy standart noaniqligini baholash uchun o'lchov modeli va formulalar keltirilgan.
Мақолада Фарғона водийси халқларининг иқтисодий-хўжалик фаолияти ва хўжалик-маданий анъаналари: деҳқончилик, чорвачилик ва ҳунармандчилик масалаларига оид тарихий-этнографик, этнологик, этносоциологик аспектда тадқиқ этилган асарлар хронологик кетма кетликда ёш тарихшунос нуқтаи назари билан таҳлил этилган. Шунингдек, таҳлил натижасида шаклланган хулосалар баён этилган.
В данной статье рассмотрен зарубежный опыт формирования гендерного разнообразия в совете директоров, выполнено исследование нескольких рейтинговых агентств и инвестиционных фондов, использующих гендерное разнообразие как один из их инвестиционных критериев лидирующих компаний Фортуна-500, влияние женщин в совете директоров для повышения динамики совета и самого предприятия.
Ушбу мақола форси-йе дарий тили грамматикасини ўрганишда муҳим манба ҳисобланган, ўрта асрда яратилган, ўша давр муҳити ва тил вазиятидан хабар берадиган ноёб қўлёзма “ ف ر نه گ هج یريگنا ” Farhang-e Jahângiri (“Жаҳонгир луғати”) луғати тадқиқига бағишланган. Ушбу китоб бир нечта етук олимлар томонидан ўрганилган бўлса-да, унинг баъзи қирралари ҳамон таҳлилга муштоқ. Тадқиқот ишимизда ушбу китобнинг ҳозирги уч тил яъни, форс, тожик, дарий тиллари учун умумий манба эканлигини унутмаган ҳолда, унда келтирилган грамматик қайдлар ана шу уч тил учун ҳануз қоида бўлиб сақланиб қолмоқда дейиш мумкин. Ушбу китоб гарчи форс элида, форсийзабон халқ мамлакатида яратилмаган бўлса-да, буюк бобокалонимиз Заҳириддин Муҳаммад Бобур шарофати ила кенг тарқалган Ҳинд юртида ҳам шуҳрат қозонган. Ушбу китоб яратилишида муаллифга форс элининг етук олимлари ҳам кўмак берган. Узоқ йиллик оғир меҳнатнинг самараси бўлган мазкур луғат форси-йе дарий тилининг илк грамматик асари сифатида эъзозланади ва унинг муаллифи Хусайн Инжу форси-йе дарий тилининг илк грамматикачиси сифатида эътироф этилади.
В данной статье рассматривается роль художественной литературы в современном информационном обществе. Несмотря на преобладание доступа к информации, человеческие чувства и эмоции не утрачивают своего значения. Художественная литература, согласно статье, способна воздействовать на человеческое сознание и эмоциональную сферу несравненным образом, внося глубокие изменения в мировоззрение и мышление читателя. Анализируются утверждения писателей о том, что чтение расширяет кругозор, развивает мышление, а также предоставляет ответы на вопросы жизни и помогает в поиске цели и интереса в жизни. Автор выделяет важность литературного воздействия на человеческую душу и обосновывает, что книга остается мощным инструментом формирования личности и обогащения внутреннего мира, способствуя не только интеллектуальному, но и духовному развитию человека в информационной эпохе.
Maqsad. Tug’ma glaukoma bilan og’rigan bolalarda ko’zlarning OOO’ dinamikasini yoshga qarab o’rganish. Tadqiqotlar ToshPTI klinikasida tug‘ma glaukoma bilan og‘rigan 132 nafar ko‘z ustida o‘tkazildi.
Yoshi bo’yicha bemorlar E.S. tasnifiga ko’ra taqsimlangan. Avetisova 2003 yil. OOO’ ning ilg’or bosqichida ko’z o’rtacha statistik me’yordan mos ravishda 2,9 mm, 2,3 mm, 2,3 mm, rivojlangan bosqichda 4,7 mm, 4,8 mm, 6,3 mm va terminal bosqichida 7,5 mm ga oshdi. har bir yosh guruhidagi ko’zlar. Tug’ma glaukomada ko’zning old-orqa o’qi hajmining oshishi nafaqat ko’z ichi suyuqligining to’planishi bilan ko’zning gemo-gidrodinamik jarayonlarining buzilishiga, balki ko’zning yoshga bog’liq dinamikasiga ham bog’liq o’sish.