Ushbu maqolada maktabda matematik mantiqiy masalalarni o‘qitishning dolzarbligi va uni samarali o‘qitish yo‘llari haqida bayon qilingan. Boshlang‘ich ta’lim mate matika darsliklaridagi mantiqiy misol, masalalar tadqiq etilgan va mantiqiy boshqotirmalardan namunalar keltirilgan. Matematika darslarida mantiqiy misol va masalalar vositasida boshlang‘ich sinf o‘quvchilarining mantiqiy fikrlash qobiliyatlarini shakllantirish usullari tahlil qilingan.
Periodization within developmental psychology involves the segmentation of human growth and maturation into distinct, meaningful phases or stages. This concept is fundamental for comprehending and examining the intricate progression of human development. Currently, the ongoing changes in our country, including the public education system, are focused on educators and all those involved in teaching. The goals include fostering independent thinking and activity in students, as well as instilling strong moral values in them. This entails tackling intricate and weighty responsibilities, such as nurturing their critical thinking, communication skills, reading proficiency, and work aptitude. To effectively address these objectives, it’s imperative to possess not only the theoretical underpinnings of pedagogy, subject-specific teaching methodologies, and a grasp of fundamental aspects of students’ physiology and hygiene, but also a degree of psychological knowledge. Every educator should possess some level of proficiency in psychology, as they interact with a diverse student body of varying ages, each with unique individual traits [11].
Hozirgi vaqtda talabalarda tanqidiy fikrlashni rivojlantirish chet tili o'qituvchilarining vazifalaridan biri sifatida qaralmoqda. Tanqidiy fikrlash nima? Bu vaziyat yoki hodisani ob'ektiv baholash, insonning kiruvchi ma'lumotlarga va hatto o'z e'tiqodlari va xulosalariga shubha qilish qobiliyatidir. Ushbu maqolada tanqidiy fikrlash texnologiyasi usullaridan foydalanish muhokama qilinadi.
Илмий мақола Хитой маданий анъаналари доирасида методологик асос ва фалсафа категорияларининг шаклланиши муаммосига бағишланган. Ҳозирги даврда глобаллашган дунё, ундаги интеграцион жараёнлар динамикаси очиқ дунё тамойилларининг тобора мустаҳкамланиб, коммуникатив маконнинг кенгайиб бораётганлиги мақола мавзусининг долзарблигидан далолат беради. Бундай вазиятда қадимий Хитой фалсафасининг ғоявий асослари: холизм, голограмма, синергетика каби методологик ёндошувларнинг қайта тикланаётганлиги алоҳида эътиборга молик. Тадкикотнинг мақсади: Хитой фалсафасининг базаси, категориал аппарати шакллнишининг ўзига хос жиҳатларини. Уларнинг жамият турмуш тарзи ва кишилар дунёқарашининг шаклланишидаги ўрни ва ролини ёритиб бериш. Коррелятив-ассоциатив тафаккур муаммоси олимлар М.Грана, Д.Бодэ, Дж.Нидам, Ю.Л.Кроль изланишларида ўз ечимини топган; Хитой фалсафаси методологик асосларининг классификацион схамаси А.М.Карапетьянц, А.И.Кобзев илмий изланишларида таҳлил қилинган; асосий категорияларнинг онто-методологик жиҳатлари Е.Н.Торчинов, А.М.Кобзевнинг илмий ишларида ўз аксини топган. Тадқиқот мақсадига эришиш қуйидаги вазифаларни кўриб чиқишни тақозо этади: Хитой фалсафасининг методологик, дунёқарашлик асослари шаклланиши ва тараққиётини тарихийлик ва ворисийлик тамойиллари асосида кўриб чиқиш; Хитой ва антик фалсафасининг методолгик, дунёқарашлик асосларини қиёсий таҳлил қилиш; билиш жараёнида коррелятив тафаккур ва нумерологиянинг тутган ўрнини ёритиш; европа маданиятининг – сабабиятга, Хитойнинг – корреляцион тафаккурга алоқадорлигини асослаш; «вень», «ци» категорияларининг космологик, онтологик характерини ёритиш, уларнинг Хитой маданиятида тутган ўрнини кўрсатиш; Космос тушунишда унинг антропологик, панэтик ва эстетик параметрларини аниқлаш; қайта тикланган холистик, синергетик, хаосомлик ғояларининг ҳозирги замон фалсафий-методологик қарашлар тараққиётига таъсири. Ишда кўзда тутилган мақсадга эришиш ва шу йўналишга даҳлдор вазифаларни амалга оширишда анализ, синтез, тарихий-назарий таҳлил, қиёсий-тарихийлик, фалсафи-герменевтик ва идеографик методлар қўлланилди. Ижтимоий-тарихий таҳлил методи асосида утказилган илмий изланиш Хитой фалсафаси методологик меъёрлари, категориялари ва тушунчалар эволюциясининг моҳиятини англаш имкониятини берди. Муаммони ечими сабабий, холистик, голограмм ва коррелятив ёндошувлар асосида ёритилди. Ишда Хитой фалсафасининг шаклланаётган методолгия доирасида унинг базавий: нумерология, «вень», «ци», «дао», «Космос», «таъсир-акс таъсир» категориялари, уларнинг ҳозирги замон фалсафаси ва методологиясида тутган ўрни кўрсатилди. Анъанавий Хитой тааввурлари доирасидаги синергетик парадгима элементлари аниқланди, уларнинг оламни англашнинг шаклланишидаги ўрни таҳлил қилинди.
The role of critical thinking is usually underrated in the EFL classroom due to several factors. Yet implementing higher-order activities can facilitate students' language acquisition and enhance the learning of the course content. This article analyzes the notion of critical thinking and its importance in studying the English language and investigates the factors that impede the development of students’ critical thinking abilities.
Мазкур мақолада халқнинг миллий тафаккури, дунёқараши ва менталитетини ўзида акс эттирадиган лингвомаданий бирликлардан бири бўлган ўхшатиш эталонлари қиёсий тадқиқ этилган.
Ushbu tesizda ijodiy tafakkurni insonlarda rivojlantirishning psixologik jihatlari, shaxslarda o‘z-o‘zini rivojlantrishning ijtimoiy jihatlari, qobilyatlar va istedodlarni shakllantrish masalalari yoritilgan.
Ушбу мақолада таълим жараёнининг муҳим компонентларидан бири бўлган ўқувчиларда мантиқий фикрлашни ривожлантириш масалалари ва уни ўзига хос жиҳатлари, кўплаб тадқиқотчиларнинг бу ҳусусдаги мулоҳазалари таҳлил қилинган. Мақола якунида муаллиф томонидан кўплаб хулосавий фикрлар келтириб ўтилган.
Maqolada kreativlikni o‘rganish va tushunishga bo‘lgan tizimli yondashuvlar, kreativlikning rivojlanishiga ta’sir qiluvchi omillar va tadqiqotchilarning asarlarida kreativlik tushunchalarining mohiyati ko‘rsatib o‘tilgan.