Мақолада статистик маълумотлар асосида Интернет тармоғининг хакер шахсини шаклланишига таъсири таҳлил қилинган, тегишли хулосалар қилинган ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Мазкур мақола ахборот технологиялари ва хавфсизлиги соҳасидаги жиноятлар детерминантларининг таҳлилига бағишланган. Хорижий тажриба ва илмий-назарий қарашларни ўрганиш асосида киберэжиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитлари, жиноятчи шахси таҳлил қилинган. Таҳлил асосида тегишли хулосалар қилинган ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Для повышения эффективности борьбы с пре-
ступностью, в частности предупреждения преступлений, наряду с изучением личности преступника, причин и условий, способствующих совершению преступлений, необходимо также и детальное исследование личности потерпевшего (жертвы преступления) и всех обстоятельств, в силу которых эта личность стала таковой.
Мақолада хорижий ва ўзбек криминологияларининг назарий ишлари асосида жиноятчиликни олдини олишнинг субъектлари томонидан жиноятчиликни олдини олиш ва олдини олиш чораларининг таснифи бўйича амалга ошириладиган тадбирларга оид масалалар кўриб чиқилади.
Личность, как и все специфически человеческое в психике, формируется и раскрывается в ходе активного взаимодействия со средой внешней и предметной, путем усвоения или присвоения индивидом общественно выработанного опыта.
Формирование личности - это процесс освоения специальной сферы общественного опыта, но совершенно особый, отличный от освоения знаний, умений и пр. Ведь в результате этого освоения происходит формирование новых мотивов и потребностей, их преобразование и соподчинение. Достичь этого простым усвоением невозможно - это были бы мотивы знаемые, но не реально действующие. Новые потребности и мотивы, их соподчинение возникают не при усвоении, а при переживании или проживании: этот процесс происходит только в реальной жизни, всегда - эмоционально насыщенный, часто - субъективно творческий.
Тадқиқот объекти: мулоқот шахсини вокелантирувчи бадиий диалог.
Тадқиқотнинг мақсади: мулоқот шахси намунасини унинг бадиий диалогда воқеланган когнитив дискурсив хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда шакллантириш.
Тадқиқот методлари: тавсифий метод, стилистик анализ, коммуникатив-прагматик метод, когнитив моделлаштириш методи, параметризация методи, инференция методи, маданиятлараро қиёслаш методи.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: 1) мулоқот шахсининг модели семантик-стилистик, коммуникатив-прагматик, лингвокогнитив ва лингвомаданий сатхлар йиғиндиси асосида аниқланди; 2) бадиий дискурсда «ажратилганлик» когнитив тамойилиини амалга оширувчи мулокот шахсининг семантик-стилистик ва прагматик кўрсаткичлари ўрганилди; 3) мулокот шахси унинг когнитив моделини белгиловчи концептуал белгилар асосида тадкик қилинди; 4) Мулокот шахси тадқиқ қилинаётган муаммолар доирасига бадиий диалогда маданий концептларнинг воқеланиши ва унинг миллий-маданий ўзига хослиги, алоҳида намаунавий турларини фарқлари масалаларини хам қамраб оладиган лингвокултурологик ёндашув асосида ўрганилди.
Амалий ахамияти: тадқикот иши натижаларидан матн интерпретацияси, когнитив лингвистика, стилистика, лингвокультурология фанлари бўйича маъруза ва семинар машғулот дарсларнини ўтказишда, диссертациялар, дарсликлар, ўкув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва унинг самарадорлигн: Тадқикот натижалари олий ўкув юртларининг инглиз филологияси факультетларида стилистика ва матн тахлили, қиёсий стилистика, матн лингвистикаси, когнитив тилшунослик фанлари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда қўлланилмоқда.
Қўлланиш соҳаси: умумий тилшунослик, когнитив лингвистика, матн интерпретацияси, лингвокультурология, гендер лингвистикаси.
Ушбу мақола фантастик, тўқима сюжетга асосланган, яхшилик ва ёвузлик ўртасидаги абадий курашни акс эттирувчи, оддий халқнинг орзу-умидларини тўқима образлар – инсонлар, ҳайвонлар, хаттоки, табиат тилга кирадиган, ғайритабиий воқеалар, сеҳрли кучлар, инсон ақли бовар қилмайдиган воқеа ва ҳодисаларни баён этувчи эртак жанрида тарихий шахснинг бош персонаж сифатида иштирок этиши масаласини қадимий ҳинд эртаклари мисолида очиб беришга бағишланган. Мақолада эртак мазмунига кириб борган тарихий шахс нима сабабдан халқ қаҳрмонига айлангани, ушбу тарихий шахснинг қайси хусусиятлари уни эртак каҳрамони бўлишига сабаб бўлган каби масалалар эртаклар таҳлили асосида очиб берилади. Ўз мазмунига кўра эртакларнинг реал хаётдан узоқ бўлган воқеа ва ҳодисаларни акс эттириши барчага маълум. Бироқ қадимги ҳинд жамиятида шундай шахслар бўлганки, улар ҳақиқатан ҳам ўз адолати, инсонпарварлиги, саҳийлиги ва донишмандлиги билан халқ қаҳрамонига айланиб, улар ҳақида халқ ўртасида эртаклар яратилган. Мақолада тилга олинаётган шахс шоҳ бўлиб, тарихда ҳақиқатан ҳам шу исмдаги шоҳ бўлган. У Ҳиндистоннинг ғарбий қисмидаги Ужжейн давлатининг шоҳи бўлган. Ҳиндистон халқи бу шоҳни Рамдан кейинги энг одил, энг донишманд, энг халқпарвар шоҳ сифатида билади. Викрам шоҳи, хаттоки, ўз даврида янги санага ҳам асос солган ва бу сана милодий асрдан 57 йил илгари юради. Бугунги кунда ҳинд халқи икки санага суянган ҳолда фаолият юритади, бири милодий ва иккинчиси Викрам эраси. Викрам санаси милодий асрдан 57 йил илгари юради. Масалан, ҳозир бутун дунёда 2021чи йил бўлса, Ҳиндистонда Викрам санасига кўра 2078 йил ҳисобланади. Шуниси қизиқки, бу сана барча давлат ишларида ва барча бошқа соҳаларда ҳам ҳанузгача қўлланилади.
Марказий Осиё тасаввуф тарихшунослигида аксарият муаммолар нақшбандия ва яссавий тариқатлари контекстида тадқиқ этилган. Ушбу икки тариқат тарихи ва тарихшунослиги бўйича ҳам хорижий ҳам маҳаллий ишларни кўплаб кўрсатиш мумкин. Лекин бу мулоҳазани минтақа ижтимоий-сиёсий ҳаётида чуқур из қолдирган бошқа тариқатлар, хусусан кубровия тариқати борасида айтолмаймиз. Масалан, ушбу тариқатнинг минтақада кенг тарқалишида муҳим рол ўйнаган Сайфиддин Бохарзий (ваф. 659/1260), Камол Жандий (ваф. 672/1273), Ҳусайн Хоразмий (ваф. 836/1433) каби машҳур кубровийларнинг шахсияти ва маъанавий мероси ҳақидаги илмий қарашларни умумлаштирувчи, таҳлилий хулоса берувчи ишлар бармоқ билан санарли. Муаммонинг ана шу жиҳатини эътиборга олган ҳолда тақдим этилаётган мақолада Сайфиддин Бохарзий шахсияти билан боғлиқ айрим муаммоларнинг тарихшунослик таҳлилини амалга оширишга ҳаракат қилдик. Бохарзий шахсиятини ўрганиш мустақилликдан кейин хам давом этаяпти. Лекин уни чуқур ўрганиб таҳлил этиш ва хужжатлар асосида холи ўрганиш, тассавуф тариқатчисининг бир издошлари сифатида таҳлил этиш бугунги давр талаби десак муболаға бўлмайди. Ушбу шахс кўпчилик мутахассисларга О.Д.Чеховичнинг тадқиқотлари орқали таниш. Бугунги кунда ҳам Сайфиддин Бохарзий Ўзбекистонда қабри Бухоро шаҳрида жойлашган тасаввуф намояндаси, ўтмишда йирик вақф мулкларига эгалик қилган хонақоҳи сабаб хотирланади. Аслида ҳам шундайми? Сайфиддин Бохарзий ва унинг фаолияти ҳақида яна нималар маълум? Мақола хорижлик тадқиқот-чиларнинг илмий изланишларининг тарихшунослик таҳлили орқали Сайфиддин Бохарзий ва Нажмиддин Кубро муносабатлари, Сайфиддин Бохарзийнинг шахсий ҳаёти, авлодлари ва издошлари, Бохарзий ва Олтин Ўрда хони Беркахон муносабатлари ҳамда унинг ёзма меросининг айрим жиҳатларини очиб беришга бағишланган. Келгусида хам Бохарзий шахсига кенгроқ этибор берилиб, унинг ёрқин шахси ва манавий мероси кенг оммага хавола этилади деб умид билдирамиз.
Ҳалдун Танер ХХ аср турк адабиётининг таниқли намояндаларидан бири бўлиб, у замонавий турк драматургиясининг ривожига улкан ҳисса қўшган ва дунёга танитган ёрқин сиймолардан бири ҳисобланади. Ёзувчининг асарлари ўзбек, рус, инглиз, немис, чех, серб, қозоқ, озарбайжон ва грузин тилларига таржима қилинган. Мақолада драматург асарлари таржимасининг умумий таҳлили ўрин олган. “Изниклик лайлак”, “Катердаги тўрт киши” номли ҳикояларининг рус ва ўзбек
тилидаги таржимаси оригинал матн билан тадқиқ этилиб, бадиий таржимадаги руҳий яқинлик ва услубий муштаракликка алоҳида эътибор қаратилган. Шунингдек, асарларидаги фразеологизмларнинг рус ва ўзбек тилига қилинган таржимаси мисоллар асосида таҳлил қилинган. Ҳалдун Танернинг ижоддаги ютуғи ғайритабиий вазиятларни, воқеаларни ва
инсонларни тасвирлашда эмас, балки кичик инсонлар ҳаётини акс эттиришдадир. У ҳикоя қилмоқчи бўлган мавзуни инсонга аҳамият қаратмагандек ҳолатда ҳикоя жараёнида шундай ўзгариш ясайдики, худди китобхон ёзувчи шахсиятини унутиб воқеалар ичига шўнғиб кетади. Ёзувчи бермоқчи бўлган истагини, фикрини, қарорини, танқидини ҳикоя қаҳрамонларига юклайди. Шу тарзда ҳикоя қаҳрамонлари ёзувчининг сўзловчиси вазифасини бажаради. Асарга баъзан жониворлар, баъзан рамз, баъзан эса ашёлар ғоя беради ва улар ёзувчи шахсиятини акс эттиради. Унинг асарларини таржима қилган таржимонлар ҳам ёзувчи услубидаги ана шундай жиҳатларни эътиборга олган ҳолда таржимага қўл уришган. Таржимонлар аслиятдаги бадиийликни қайта кашф этиб асар руҳи ва миллийлигини ўзида сақлашга ҳаракат
қилганлиги ҳам тадқиқ этилган. Умуман олганда, “Изниклик лайлак” асари ўзбек
тилига П.Кенжаева, рус тилига Н.Пирвердян томонидан улкан маҳорат билан таржима қилинган бўлиб, таржималарда Танерга хос бадиий жозиба, таъсирчанлик каби хусусиятлар тўла сақланган ҳолда ўзбек ва рус китобхонига етказиб берилган. “Катердаги тўрт киши” ҳикояси ҳам Н.Голубева томонидан рус тилига усталик билан таржима қилинган.
Maqolada talabalarning ijtimoiylashuvi jarayonida fuqarolarga mos ma’naviy-huquqiy tarbiya berish orqali ijtimoiy munosabatlar ta’sirida bo‘lishi va natijada shaxsning ma’naviy qiyofasi, dunyoqarashi, g‘oya va tasavvurlari hamda insoniy fazilatlari o‘zgarib borishi tahlil etilgan. Oilaviy tarbiyadagi yangi mezonlar mustaqillik mohiyatini va zamon ruhiyatining istiqbollarini ifodalaydi. Bu mezonlar Prezident Sh.M.Mirziyoev asarlarida, hukumat qarorlarida, “Ta’lim to‘g‘risida” gi Qonunda o‘z aksini topgan. Ulardan kelib chiqadigan asosiy maqsad barkamol insonni tarbiyalashdan iborat. Bu maqsadga erishishda oila, mahalla va maktab hamda jamoatchilik hamkorligini talab etadi. Bu talabni amalga oshirish uchun bugungi sharoitda ta’lim–tarbiya tizimi va ota – bobolarimizning komil inson haqidagi ma’naviy-huquqiy va axloqiy ta’limotini keng qo‘llash lozimligini ko‘rsatadi. Ayniqsa oila va mahalla hamkorligi alohida ahamiyatga ega. Chunki qadimdan o‘zbek xalqi mahalla–ko‘y va qo‘ni–qo‘shnilar bilan hamjihatlikda yashab kelganlar. Talabalarni ma’naviy-huquqiy tarbiya berishda oila, jamoatchilik va mahalla hamkorligi munosabatlarni innovatsion usullarini aniqlash bugungi kunda dolzarb masalalardan hisoblanadi.
Ўзбекистон Республикаси мустақилликнинг дастлабки йилларида барча соҳаларда ислоҳотлар амалга оширди. Барча соҳалар қатори суд-ҳуқуқ тизимида ҳам туб ислоҳотлар амалга оширилди. Жумла- дан, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар тизимида жиноят қидирув, уюшган жиноятчилик ва коррупция, солиқ, валютага оид жиноят- ларга ва жиноий даромадларни легаллаштиришга қарши кураш ҳамда ҳуқуқбузарликларнинг олдини олиш тузилмалари ташкил қилинди. Мустақиллик йилларида мамлакатимизда иштирокчиликдаги жиноят-чиликка қарши курашнинг ўзига хос миллий тизими яратилди. Ишти-рокчиликдаги жиноятчиликка қарши курашнинг ҳуқуқий асосларини ташкил этувчи «Терроризмга қарши кураш тўғрисида»ги, «Одам савдосига қарши курашиш тўғрисида»ги, «Тезкор-қидирув фаолияти тўғрисида»ги, «Ҳуқуқбузарликлар профилактикаси тўғрисида»ги, «Ички ишлар органлари тўғрисида»ги қонунлар қабул қилиниб, жиноят қонуни нормалари такомиллаштирилиши натижасида ишти рокчиликда содир этилган жиноятларнинг маълум даражада камайишига эришилди.
Ўзбекистон Республикаси ЖКда охирги заруратдан ташқари мазкур кодекснинг 35-моддасида санаб ўтилганидек, кам аҳамиятли қилмишлар (36-модда), зарурий мудофаа (37-модда), ижтимоий хавфли қилмиш содир этган шахсни ушлаш чоғида зарар етказиш (39 модда), буйруқни ёки бошқача тарздаги вазифани бажариш (40- модда), касб ёки хўжалик фаолияти билан боғлиқ бўлган асосли таваккалчилик (41-модда), жисмоний ёки руҳий мажбурлаш ёхуд қўрқитиш натижасида қилмиш содир этиш (411 -модда) каби қилмишнинг жиноийлигини истисно этувчи ҳолатлар ўрнатилган. Расмий жиҳатдан санаб ўтилган ҳолатларда жиноятнинг таркиби мавжуд бўлса-да, уларда жиноятнинг у ёки бу белгиси бўлмаганлиги қилмиш содир этган шахсни жавобгарликка тортиш имконини бермайди.
Ushbu maqolada biz dunyoqarash va uning boshlang'ich maktab o'quvchilarida shakllanishini ko'rib chiqamiz. Vizual tasvirlarga asoslangan dunyoqarashda dunyo bizga o'zining realligida taqdim etiladi, uning tasvirlari odamlarning hissiy, psixologik va kognitiv qobiliyatlari kombinatsiyasi orqali amalga oshiriladi. Ilmiy adabiyotlarni tahlil qilib, muallif dunyoqarashni - bu mafkuraviy faoliyatni amalga oshirishga tayyorlikni belgilaydigan va dunyo va o'zi, ijtimoiy me'yorlar va qadriyatlar haqidagi g'oyalar asosida tashqi muhit bilan o'zaro aloqada ifodalanadigan shaxsiy holat. Dunyoqarash modeli motivatsion, mazmunli va operativ komponentlardan iborat. Dunyoqarash munosabat va dunyoqarash asosida quriladi. Fanning rivojlanishi bilan dunyoqarashning o‘ziga xosligi uning egallagan bilimlari orqali tobora ko‘proq namoyon bo‘lmoqda. Dunyoqarashning ma'nosi insonning ehtiyojlari va ufqlarini rivojlantirish uchun asos bo'lishi, uning me'yor va qadriyatlar to'g'risidagi mulohazalari va, tabiiyki, faoliyat uchun dalillardir. Dunyoqarash, dunyoqarash va dunyoqarashning shakllanishi va takomillashishi dunyoqarash mohiyatining samaradorligining oshishiga va uning faol hayotga ta'sir kuchining oshishiga olib keladi.
Yoshlarga oilaviy hayot haqidagi ilmiy bilimlarni berishning ahamiyati shundan iboratki, o‘spirin yoshlarni oilaviy hayotga yetuk qilib shakllantirishda ularda oilaviy munosabatlar to‘g‘risidagi ijtimoiy-psixologik tasavvurlarini shakllantirish, to‘laqonli baxtli oila qurish uchun kasb hunarga ega bo‘lish zaruratini singdirish, nikohga yetuklik uchun nikoh omillari va oilaning asosiy funksiyalari haqidagi tasavvurlarini shakllantirish orqali ularni oilaviy hayotga tayyorlashga erishish tadqiqotimizda alohida ahamiyatga molikdir.
Ushbu maqola bugungi kunning muhim mavzularidan bo‘lib, maktabgacha yoshdagi bolalarning intellektual va psixologik rivojlanishida diqqatning dolzarblik darajasi hamda yosh tofasi inobatga olingan holda yoritilgan.