Ushbu maqolada Samarqandda joylashgan qadimgi Afrosiyob yodgorligidan topilgan, Qoraxoniylar davriga ta’alluqli bo`lgan, sirlangan, har-xil ranglarda va rangli naqshlarga ega bo‘lgan sopol buyumlarni yuza qismidagi bo‘yoqlarni VANTA Element-S portativ rentgen-fluoresans (p-XRF) apparati yordamida sifat va miqdoriy jihatdan kimyoviy tarkibi o‘rganildi. Unga ko‘ra sopol buyumlar yuzadagi sirlangan qismida Pb va Si miqdori ko`p uchraydi. Sirlanmay qolib ketgan yoki siri ko‘chgan qismlardagi buyuqlarda boshqa kimyoviy elementlar (har xil ranglarda) Cu, Fe, Mn, Al, Mg, Ca, Si lar ko‘p uchraydi. 11 ta asosiy elementlariga asoslangan ishonchli statistik tahlil qo‘llaniladi. Ma'lumotlar kimyoviy tavsif va statistik baholash petrografik tahlil bilan birlashtirildi.
Dunyodagi turli hududlar va mamlakatlarning integratsiyalashuvida o‘zaro iqtisodiy, siyosiy, ijtimoiy va madaniy aloqalar muhim ahamiyatga ega. Hozirda rivojlangan davlatlardagi yetakchi ilmiy markazlar turli mintaqalarning ichki va tashqi aloqalari tizimida karvon yo‘llari va u bilan bog‘liq infratuzilmalarning tarixi va o‘sha davrdagi qiyofasini tiklash borasidagi ishlarga jiddiy e'tibor qaratmoqdalar. Jumladan, Buyuk Ipak yo‘lining chorrahasida joylashgan Markaziy Osiyoning iqtisodiy-madaniy shakllanishi va rivojlanishi natijasida o‘ziga xos sivilizatsiyasining vujudga kelganligi va uning atrof mintaqalar bilan o‘zaro bog’liqligini o‘rganish xalqaro ahamiyatga ega tadqiqotlar sirasiga kiradi
Tarixiy binolar jamiyat madaniy merosining ajralmas qismidir. Ushbu tuzilmalar shahar yoki mintaqaning tarixi va rivojlanishidan dalolat beradi. Tarixiy binolarni saqlash va tiklash murakkab, ko'p qirrali va ko’p mablag’ talab etadigan jarayondir, ammo ular bunga arziydi, chunki ular bizning tarixiy merosimizni tiklashga va ildizlarimizni saqlab qolishga yordam beradi. Ushbu maqolada tarixiy binolarni saqlash va tiklashning ahamiyati va uning mahalliy hamjamiyatdagi ta'siri yoritilgan.
Maqolada tarixiy-madaniy turizm tushunchasi, uning turizm sohasidagi o‘rni o‘ziga xos jihatlari ochib berilgan. Tarixiy-madaniy turizmni rivojlanishiga ta’sir etuvchi omillar PEST tahlili asosida o‘rganilgan. Tarixiy-madaniy turizmni rivojlantirish imkoniyatlari va istiqbollari tahlil qilingan.
Мақолада Х1-ХП–асрларда яшаган аллома Юсуф Хос Ҳожибнинг фалсафий-дидактик асари "Қутадғу билиг" ("Саодатга элтувчи билим") асарида сўз, тил одоби ва ахлоқий қарашлари таҳлил этилган. Туркий ёзма адабиётнинг илк йирик обидаси, туркий халқлар дидактик фалсафасининг ўзига хос кўриниши бўлган “Қутадғу билиг” асари ўз даврининг илғор ижтимоий-сиёсий, маънавий-ахлоқий масалалари, туркий халқлар тарихи, маданияти, илм-фани, урф-одат ва анъаналари, турмуш тарзи, қадриятлари хусусида батафсил маълумот беради. Поэтик усулда ёзилган ушбу асар мавзулари ғоят кенг қамровли, мазмундор бўлиб айниқса инсон, унинг ижтимоий моҳияти, тафаккури, ахлоқига оид масалалар образли, бадиий юксак мисралар, шеърий ҳикматлар вамақоллар орқали баён этилган. Мутафаккирнинг асаридаги рамзлар, тимсоллар орқали инсон ва имон-эътиқод, инсон ва жамият, инсон ва бурч каби масалалари сўз ва тил одоби билан алоқадорликда таҳлил этилган ва замонавий аҳамияти кўрсатилган.
Ўзбекистон палеолит даврини тадқиқ этишда яққол намоён бўлган асосий муаммолардан бири бу ёдгорликларнинг ҳудудий ва даврий тақсимотидаги кескин фарқларнинг мавжудлигидир [1]. Республикамизда нисбатан ўрта палеолит даври ёдгорликлари кўплаб топиб ўрганилган бўлиб, улар асосан тош хомашёси манбаларига бой ҳудудлар атрофида тўпланган. Ўрта палеолит даври ёдгорликлари жойлашувидаги ушбу хусусият гоминидлар ҳаётида хомашёга бўлган эҳтиёж бошқа эҳтиёжлар каби муҳим аҳамиятга эга бўлганлигидан далолат беради. Сўнгги йилларда Оҳангарон воҳасида аниқланган Музбел ёдгорлигида олиб борилган тадқиқотлар палеолит даври жамоаларининг хомашёдан фойдаланиш стратегияси анча мураккаб бўлганлигини кўрсатади.
Ушбу ёдгорликлар мажмуаси ҳозирги Чироқчи тумани Кўкдала массиви Талоқтепа қишлоғидан шарқ томонда жойлашган. Улар ичида Хазор Буқо 1 ни марказий ёдгорлик сифатида таърифлаш мумкин
В данной статье приведены основные характеристики различных воздействии создающие неблагоприятные условии в сохранении памятников архитектуры Хивы. Приведена описание и состояние на примере медресе Тиллябая в комплексе «Торт-Шоввоз бобо» расположенный в территории Дишан кала.
Фанда “Қутадғу билиг”нинг уч йирик қўлёзмаси маълум. Уларнинг бири қадимги туркий-уйғур, иккиси араб хатида. Уйғур ёзувли нусхаси 1439 йили Ҳиротда кўчирилган. Ушбу қўлёзма мутахассисларнинг озлиги учунми ёки матннинг мураккаблигиданми, олимлар эътиборидан айтарли четда қолиб келмоқда. Бу нусханинг ўзига яраша ютуқлари оз эмас. Кузатувларга кўра, уйғур ёзувли қўлёзма бошқаларига қараганда эскироқ нусхадан кўчирилган. Унинг бошқа нусхалардан фарқли ерлари кўп. Мақолада ана шу қўлёзма хусусида фикр юритилади.
Ushbu maqolada Xiva shahridagi Ichan Qal’a hududidagi “Zargarlar” mahallasida joylashgan an’anaviy uy bo‘yicha o‘tkazilgan monitoring kuzatuv ishlari va uni saqlab qolish masalalaari yoritilgan.