Мақодала Ўзбекистонда эркин иқтисодий зоналар фаолиятини ташкил этиш ва уларни тартибга солиш борасидаги мавжуд қонунчилик кўриб чиқилган. Шунингдек, мамлакатимизда эркин иқтисодий зоналарнинг ҳуқуқий асосларини такомиллаштириш борасида амалий тавсиялар ишлаб чиқилган
Пастки экстремиталарнинг томирларининг касалликларини йўқ қилиш замонавий ангиожарроҳликнинг долзарб муаммоси бўлиб қолмоқда. Операциядан кейинги асоратларнинг юқори частотаси, юқори ўлим даражаси, пастки экстремиталарнинг томирларида реконструктив аралашувлардан сўнг атеросклеротик жараёнларнинг ривожланиши реконструктив операцияларнинг асоратларини олдини олишнинг патогенетик жиҳатдан асосланган усуллари ва воситаларини излашни белгилайди.
Облитерация қилувчи атеросклерознинг операциядан кейинги асоратларини олдини олиш учун патогенетик жиҳатдан асосланган консерватив комплексни ишлаб чиқиш учун муаллиф липидларни камайтирадиган дорилар - глйрофам ва колестиддан фойдаланган. Тромбоцитлар агрегацияси фаоллиги кўрсаткичларини ва липидлар алмашинуви ҳолатини ўрганиш асосида муаллиф операциядан кейинги даврда липидларни камайтирадиган дориларни қўллаш схемасини ишлаб чиқди, бу 1 ойлик курсларда дори-дармонларни қабул қилишдан иборат. ҳар 3 ойда бир марта.
Клиник материал 138 беморни текшириш ва даволашни ўз ичига олади. Назорат гуруҳига 61 нафар бемор кирди. Асосий гуруҳда 77 бемор бўлган, улардан 39 нафари колестид, 38 нафари глйрофам олган.
Узоқ муддатли натижаларни ўрганиш шуни кўрсатдики, липидларни камайтирадиган терапиядан фойдаланганда операциядан кейинги тромбоз билан касалланиш 8,1% дан 1,3% гача, ўлим даражаси эса 13% дан 2,6% гача пасайган.
Шундай қилиб, ҳиполидемик дорилар липидлар алмашинувига таъсир қилиб, атеросклеротик жараённинг ривожланишини олдини олади ва қоннинг реологик хусусиятларига таъсир кўрсатиб, операциядан кейинги тромбоз ҳолатларини камайтиради.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги еркин иқтисодий зоналарга (ЕИЗ) инвестициялар киритиш истиқболлари муҳокама қилинади. Инвестициялар ҳажмининг асосий макроиқтисодий кўрсаткичларга таъсирини корреляцион таҳлил қилинган. ЕИЗ фаолиятининг назарий ва амалий жиҳатлари кўриб чиқилди. Муаллифнинг хулосалари ва таклифлари минтақанинг инвестиция салоҳиятини яхшилаш ва ЕИЗнинг барқарор ишлашини таъминлаш учун қилинган.
Мақолада Ҳиндистон ижтимоий-иқтисодий моделининг ўзига хос жиҳатлари ва ривожланишининг замонавий тенденциялари, ташқи савдоси таҳлили ва уни тартибга солиш амалиёти, мамлакат иқтисодиётини модернизациялашда экспорт салоҳиятини оширишнинг аҳамияти, импорт таркибини мақбуллаштириш, ҳамда хорижий инвeстицияларни жалб этиш ва ташқи инвeстиция сиёсати хусусиятлари каби масалалар ёритилган. Ҳиндистон туризмнинг асосий турлари ривожланган марказлардан биридир. Ҳиндистон миллионлаб саёҳатчиларни денгиз ва тоғлар бўйлаб дам олиш, сайёҳлик ва архитектура ёдгорликлари, унутилмас дам олиш, фестивал ва карнаваллар, маънавий юксалиш ва мамлакатнинг маданияти, урф-одатлари ва маънавий меросига чуқур сингиб кетиш имкониятини таклиф этади. Ҳиндистон сайёҳликни ривожлантириш учун ноёб табиий, рекреацион, маданий ва тарихий манбаларга эга бўлган Осиё минтақасининг муҳим манзили эканлиги очиб берилган. Мамлакатда алоқа ва ахборотлаштириш, саноат ва дам олиш, дунёнинг кўплаб мамлакатларида аҳолининг фаровонлиги жадал ривожланиб бораётгани сайёҳликнинг ички ва ташқи сайёҳлик сафарларини, туризм турларини ва йўналишларини диверсификация қилиш даражасини кескин оширди. Бундан ташқари, Ҳиндистонда туризм соҳасининг ривожланиш босқичлари ва йўналишлари, ҳамда мавжуд эркин иқтисодий ҳудудларнинг мамлакат ташқи иқтисодий фаолиятининг муҳим шакли сифатида қаралган. Мақола охирида мавзу бўйича фикр ва мулоҳазалар келтирилиб, аниқ хулоса кўрсатилган.
Сўнгги йилларда тўғридан тўғри хорижий инвестицияларни жалб қилишда интернет технологияларидан фойдаланиш ҳажмининг кескин ортиши кузатилди. Ушбу мақолада Ўзбекистондаги эркин иқтисодий ҳудудларга тўғридан - тўғри хорижий инвестицияларни жалб қилишда интернет маркетинг технологияларидан фойдаланишнинг
аҳамияти, ҳозирги ҳолати ёритилган. Тадқиқотда эркин иқтисодий зоналарнинг веб саҳифалари ҳамда контенти таҳлил қилинган, хориж тажрибаси ўрганилган ва таклифлар ишлаб чиқилган.
Мазкур мақолада эркин иқтисодий зоналарнинг ўзига хос хусусиятлари, эркин иқтисодий зоналар фаолиятининг ҳуқуқий асослари ҳуқуқий жиҳатдан таҳлил этилган, эркин иқтисодий зоналарда тадбиркорлик фаолиятининг ҳуқуқий асослари кўриб чиқилган ҳамда янги турдаги эркин иқтисодий зоналарни яратиш юзасидан таклифлар илгари сурилган.
Ushbu maqolada mualliflar tomonidan O‘zbekistonda transport-logistika klasteri bo‘yicha amalga oshirilayotgan ishlar va ularni holatini organgan holda, xorij tajribalarini qo‘llash amaliyoti atroflicha yoritilgan.Shuningdek, rivojlangan mamlakatlarda transport logistika klasterlar boyicha tajribalar tahlil qilingan.Shulardan kelib chiqqan holda maqolada xorij tajribalarini organish va mamlakatimizda samarali qollash masalalari oz aksini topgan.Jumladan, Finlyandiya, Yaponiya, Rossiya, Qozogiston kabi mamlakatlarda transport-logistika klasteri bo‘yicha tajribalari qiyosiy tahlil qilinib uni O‘zbekistonda qo‘llash uchun bir qator tavsiyaiar berilgan.
Ушбу мақола Ўзбекистон Республикаси ҳудудидаги эркин иқтисодий зоналарда инвестицион лойиҳани амалга оширишнинг алоҳида жиҳатларига бағишланган. Мақолада инвестицион лойиҳани амалга оширишнинг маълум босқичлари таҳлил қилинган, айрим муаммолар ва уларнинг ечимлари ёритиб берилган. Инвесторларнинг ЭИЗлар доирасида фаолиятига алоҳида эътибор қаратилган ҳамда ушбу йўналишда айрим давлат органлари ваколатлари кўриб чиқилган, шу жумладан ер ажратиш жараёни ва уни такомиллаштириш йўллари ҳам. ЭИЗлар фаолиятини ривожлантириш мақсадида амалдаги қонунчиликни такомиллаштириш йўллари келтирилган ва ЭИЗ органларининг йиғилишларини ўтказиш механизмини яхшилашнинг маълум йўналишлари кўрсатиб ўтилган. Айрим давлат органлари фаолиятида электрон ҳужжат алмашинувини татбиқ қилиш ва амалий фойдаланиш, инвестицион аризаларни кўриб чиқишдаги камчиликларга алоҳида эътибор қаратилган. Ҳар бир муаммоли масала бўйича тегишли тавсиялар
берилган.
Zamonaviy xalqaro iqtisodiy munosabatlar asosida joylashgan globalizatsiya va kuchli integratsiya iqtisodiyotni yanada tez va keskin tarzda shakllanishiga sabab bo‘lmoqda. Ko‘pchilik ekspertlarning ta’kidlashicha, hozirgi keskin iqtisodiy tizimning kuchli globalizatsiyalashgan asosini o‘zgartirish mumkin emas. Faqat ana shu jarayonlarga moslashgan holda uning tashkil qiluvchi elementlari hisoblangan asos sohalarni rivojlantirish bilan hozirgi vaziyatda raqobatbardoshlikni saqlab qolish mumkin. Hozirda ixtisoslashgan ishlab chiqarishni va jahon miqyosida hamkorlik aloqalarini chuqurlashishini shakllantiruvchi multimodal logistika markazlari va logistika sohasi muhim rol o‘ynaydi
Free metal ions from dental alloys may cause allergic, cytotoxic or pathogalvanic reactions. The presence of free cobalt ions is tested by a quantitative reaction. Saliva samples are taken for checking the presence of metal ions and isoprostanes. Open circuit potential measurements are conducted before and after fixing the PFM crowns produced by SLM and 3D printing
Ушбу мақолада эркин иқтисодий зоналарда инвестиция фаолияти жозибадорлигини оширишнинг ташкилий-ҳуқуқий асослари таҳлил этилган. Унда эркин иқтисодий зонага оид қонунчилик моҳияти тавсифланган. Мавзуни тадқиқ этиш натижасида инвестиция фаолиятини ҳуқуқий тартибга солиш бўйича асослантирилган хулоса ва таклифлар ишлаб чиқилган.