20 удаленных зубов разделены на две группы по 10 образцов в каждой: группа I – SAF и группа II – SoCoSCPro, определена рабочая длина, обработка каналов 3% раствором гипохлорита натрия (NaOCl) и 17% раствором этилендиаминтетрауксусной кислоты (ЭДТА).
Ушбу мақолада Ўзбекистон аграр секторининг барқарор ривожланиши, тармоқнинг инновацион фаолияти ҳамда бошқаруви амарадорлиги масалалари ёритиб берилган. Шунингдек Ўзбекистон аграр секторининг барқарор ривожланиши ҳамда бошқарув самарадорлигини ошириш бўйича илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган.
Бугунги кунда бутун дунё ҳамжамияти олдидаги ҳал этилиши лозим бўлган экологик муаммолар инсоният тарихининг бирон-бир босқичида ҳозирги даврдагидек долзарб бўлган эмас. Шу сабабдан ҳам Президентимиз И.А.Каримов эътироф этиб ўтганлари каби “Экология ҳозирги замоннинг кенг миқёсдаги кескин ижтимоий муаммолардан биридир. Уни ҳал этиш барча халқларнинг манфаатларига мос бўлиб, цивилизациянинг ҳозирги куни ва келажаги кўп жиҳатдан ана шу муаммонинг ҳал қилинишига боғлиқ”1
Мақолада охирги йилларда Ўзбекистонда чорвачиликка доир қабул қилинган норматив – ҳуқуқий асослар таҳлил қилиниб, фермер, деҳқон хўжаликлари ҳамда томарқа ер эгаларида ердан фойдаланиш ҳолати ва чорва маҳсулотлари етиштиришнинг кўрсаткичлари ўрганилган, ерлардан самарали ташкил этиш асосида чорвачилик тармоғини ривожлантириш бўйича илмий ва амалий таклифлар беришга ҳаракат қилинган.
Ўзбекистон иқтисодиётининг аграр сектори кўп босқичли ва унинг таркибига қатор тармоқ ва соҳалар киради. Қишлоқ хўжалиги, озиқ – овқат, қайта ишлаш саноати ва бошқа тармоқлар, шунингдек, аграр бозор, агросаноат комплекси, йирик корхоналар шулар жумласига киради. Ушбу сектор тармоқ ва соҳаларини бошқарув поғоналари бўйича тўғри талқин қилиш, улар тушунчалари ўртасида ўзаро номувофиқликни бартараф этиш, ҳозирги халқаро агросаноат интеграцияси кучайган даврда мазкур тизим
соҳаларида илмий тадқиқот ишларини кенгайтиришни талаб қилмоқда. Шуларни ҳисобга олиб ушбу тадқиқотда аграр сектор тушунчаларининг ўзига хос хусусиятлари таҳлил қилинган ва уларни ўзаро мутаносиблигини, мазмун – моҳияти кенг талқин этилган ҳамда ушбу сектор ва у билан боғлиқ тармоқларни ташкилий таркибини такомиллаштириш йўллари таклиф этилган.
Qishloq xo‘jaligi zamonaviy iqtisodiyotning o‘zagi sifatida innovatsion yechimlarni talab qiladigan o‘ziga xos va tobora murakkablashib borayotgan muammolarga duch kelmoqda.[3] Jahon bozorida raqobatning kuchayishi, milliy oziq-ovqat xavfsizligi muammolarini hal qilish va Jahon savdo tashkilotiga (JST) a’zo bo’lish shartlariga moslashish zarurati qishloq xo’jaligi ishlab chiqarishini innovatsion rivojlantirishning dolzarbligini isbotlaydi. Bu yo‘nalishlardan biri agrosanoat majmuasida klasterlarni shakllantirishdir. “Klaster” tushunchasi ochib berilgan, uning elementlari va xususiyatlari ko‘rib chiqilib, klasterlarning iqtisodiyotdagi o‘rni bo‘yicha mahalliy va xorijiy olimlarning tadqiqotlari natijalari umumlashtirilgan. Klasterlar va vertikal integratsiyalashgan tashkilotlar o’rtasidagi farqlar aniqlanadi va umumlashtirilgan shaklda klasterlar ko’proq demokratik boshqaruv, boshqaruv qarorlarini qabul qilish, innovatsion yo’naltirilganlik va barcha ishtirokchilarning innovatsion rivojlanishi uchun imkoniyatlar yaratish bilan tavsiflanadi, degan xulosaga keladi. Agrosanoat klasterlarining ta’rifiga kelsak, ularni mahsulotlarning raqobatbardoshligini oshirish va agrosanoat sohasida innovatsion faoliyatni rag‘batlantirish maqsadida korxonalarning hududiy birlashmalari sifatida ko‘rib chiqish taklif etilmoqda. Ish oziq-ovqat subkomplekslarida agrosanoat klasterlarini shakllantirishning dolzarbligini belgilaydi, bunda tayyor mahsulotni sotishdan oldin xom ashyo ishlab chiqarish investitsiya faoliyatini faollashtirish va innovatsiyalarni joriy etish asosida yagona takror ishlab chiqarish tsiklini ifodalaydi. Qishloq xo‘jaligi klasterlarining ijobiy va salbiy tomonlari ko‘rsatilgan. Zamonaviy sharoitda iqtisodiyotni tarmoqlar yoki bo’linmalarga bo’lishning an’anaviy usuli mantiqiy emas. Innovatsiyaga yo‘naltirilgan iqtisodiyot doirasida qishloq xo‘jaligi klasterlari agrosanoat majmuasida integratsiya jarayonlari rivojlanishining yuqori darajasini ifodalaydi va ularning mavjudligi qishloq xo‘jaligini sifatli rivojlantirishning asosiy shartidir.
This article reveals the concept and essence of implementation and development of digital technologies in agricultural sphere, considers its impact on the agriculture: to feed a growing population, to meet the demand for quality food products and services, on improving the efficiency and profitability of agriculture.
Қишлоқ хўжалиги кўплаб хавфларга дуч келадиган соҳа саналади. Қишлоқ хўжалиги хавфлари давлатнинг озиқ-овқат хавфсизлигига ва бу орқали аҳолининг
турмуш даражасига тўғридан-тўғри таъсир қилиши оқибатида кўплаб илмий тадқиқотларининг объектига айланиб улгурган. Қишлоқ хўжалиги хафвлари ўзига хос
хусусиятларга эга. Шунингдек қишлоқ хўжалиги хавфларини таснифлаш тармоқ хавфларига хосдир. Мақолада хавфларни таснифлашнинг иккита асосий тамойили кўриб чиқилган ва гураҳларга бўлиш тамойили асосида таснифлаш модели таклиф этилган.
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалиги бошқаруви тизимида замонавий ахборот-коммуникация ва рақамли технологиялар тузилмалари билан боғлиқ бўлган масалалар муҳокама қилинган. Шунингдек қишлоқ хўжалиги бошқарув тизимида ахборот-коммуникация ва рақамлаштириш технологияларининг жадал суръатда жорий этилиб борилишини ўрганиш ва таҳлиллар асосида ўзаро боғлиқлик функционал модели тавсия этилган.
Ушбу мақолада Андижон вилояти қишлоқ хўжалиги тармоғини иқтисодий ривожланиш ҳолати, уларга таъсир қилувчи омиллар, соҳаларнинг ривожланиш динамикаси, макроиқтисодий кўрсаткичларда вилоят
иқтисодиётининг тутган ўрнига баҳо берилган
Ушбу мақолада қишлоқ хўжалигида учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўйича маълумотлар тақдим этилган. Йил сайин сайёрамиз аҳолисининг кўпайиши қишлоқ хўжалиги соҳасига юқори технологияларнинг кириб келиши ва аниқ ҳисоб- китобларга асосланган деҳқончилик тушунчасининг пайдо бўлишига олиб келди. Бунинг энг муҳим йўналишларидан бири учувчисиз учиш аппаратларидан фойдаланиш бўлиб, улардан қуйидаги вазифаларни ҳал қилишда кенг фойдаланиш мумкин: қишлоқ хўжалиги ерларини инвентаризация қилиш, далаларнинг электрон хариталарини тузиш, иш ҳажмини баҳолаш ва
уларнинг бажарилишини назорат қилиш, экинларнинг ҳолати тезкор мониторинг қилиш, қишлоқ хўжалиги экинларининг ўсишини баҳолаш, қишлоқ хўжалиги ерларини ҳимоя қилиш, зарарли объектларга қарши курашиш учун экинларни пестицидлар билан даволаш ва ҳ.к. Яқин келажакда учувчисиз учиш аппаратлари инсон ҳаётининг барча соҳаларига, жумладан қишлоқ хўжалигига фаол кириб, ишлаб чиқариш харажатларини пасайтириш ҳисобига меҳнат унумдорлигини сезиларли даражада оширади.
This article reveals the concept and essence of implementation and development of digital technologies in agricultural sphere, considers its impact on the agriculture: to feed a growing population, to meet the demand for quality food products and services, on improving the efficiency and profitability of agriculture.
Il est connu de l'histoire que les villes le long du fleuve se dйveloppent plus rapidement que les autres villes. La vie socio-йconomique des villes le long des voies navigables dйpend йgalement du facteur fluvial. Est-ce la mкme chose а Termez, sur les rives de l'Amou Darya, mкme l'image de la ville йtait une ancre. Nous pouvons йgalement le voir dans les anciennes piиces de monnaie trouvйes dans la rйgion de Termez. Dans cet article nous discutons de l'йconomie de la ville dans l’йpoque mйdiйvale et nous us analysons les relations йconomiques et sociales de Termez avant l'invasion mongole.
Мақолада қишлоқ хўжалигидаги институционал ўзгаришлар шароитида давлат кўмаги асосида рискларни суғурталаш методологиясига янгича ёндошувнинг зарурлиги, асосий йўналишлари тадқиқ этилган. Қишлоқ хўжалигидаги рискларни бошқаришда суғурта тизимининг устунликлари ҳамда ўзига хос хусусиятлари илмий асослаб берилган. Ўзбекистон Республикаси қишлоқ хўжалигида уни қўллаш имкониятлари тадқиқ этилган ҳамда тавсиялар ишлаб чиқилган.