Maqolada etnomadaniyatni o‘rganishga tarixiy-arxeologik yondashuv, mifologik-diniy yondashuv, sotsiolingvistik yondashuv, iqtisodiy-formatsion yondashuv, folkloristik yondashuv, geografik-etnografik, ijtimoiy-pedagogik, badiiy-estetik yondashuvlar ko‘rib chiqiladi. yondashuv, tsivilizatsiya yondashuvi, sotsiologik (sotsiodinamik) yondashuv, falsafiy-madaniy yondashuvlar. Shuningdek, etnik belgilar, belgilar, Etnosning shakllanish jarayonining tarkibiy qismlari yoritilgan. O‘zbek etnomadaniyatining subetnik-etnik-superetnik tizimlari o‘rganiladi.
Классическое медицинское образование XX века строилось на непосредственной передаче знаний от учителя к ученикам и имело в качестве одного из главных инструментов лекции и обучение «у постели» больного, что не удовлетворяет требованиям сегодняшнего дня. Модернизация отечественного высшего профессионального образования характеризуется переориентацией его на личностную парадигму и приоритет компетентностного подхода [1]. Особенностями являются: ориентация на обучающегося как главную ценность и цель воспитания (аксиологический подход); развитие в личности ее субъектных свойств и индивидуальности (личностный подход); мотивации к приобщению к миру культуры (культурологический подход); пробуждение творческого потенциала личности (деятельностный подход); стимулирование студентов к самостоятельному решению собственных жизненных задач, в том числе касающихся профессиональной деятельности, социума и т. д. (синергетический подход) [6].
Классическое медицинское образование ХХ века строилось на непосредственной передаче знаний от учителя к ученикам и имело в качестве одного из главных инструментов лекции и обучение «у постели» больного, что не удовлетворяет требованиям сегодняшнего дня. Модернизация отечественного высшего профессионального образования характеризуется переориентацией его на личностную парадигму и приоритет компетентностного подхода [1]. Особенностями являются: ориентация на обучающегося как главную ценность и цель воспитания (аксиологический подход); развитие в личности ее субъектных свойств и индивидуальности (личностный подход); мотивации к приобщению к миру культуры (культурологический подход); пробуждение творческого потенциала личности (деятельностный подход); стимулирование студентов к самостоятельному решению собственных жизненных задач, в том числе касающихся профессиональной деятельности, социума и т. д. (синергетический подход) [6].
Творчество − сложная область, которую изучают и обсуждают с разных точек зрения. Это одна из причин, почему не существует общепринятого определения, и мы всегда должны знать, с какой точки зрения мы определяем творчество. Творческий подход к преподаванию языка – это подход, который представляет творчество как один из многих наших врожденных навыков, талант, которым обладает каждый человек и каждый изучающий язык. Этот подход основан на идее, что все мы можем пользоваться творческим потенциалом при определенных условиях; что у всех нас есть много разных форм и уровней творчества, и что задача учителя - стимулировать творческий потенциал учащихся. Вот почему в этой статье представлены теории на эту тему.
Ushbu maqolada pedagogikada tizimli tahlil metodologiyasi va u to‘g‘risida tahliliy yondashuvlar xususida so‘z borgan. Ushbu tadqiqot muammosiga doir soha olimlarning ilmiy izlanishlardagi fikr-mulohazalari keltirilgan.
Maqolada ta’lim o‘zbek tilida olib boriladigan maktablarda rus tilini o‘qitishga kompetensiyaga asoslangan yondashuvni shakllantirish muammosini shakllantirish va konkretlashtirishga bag‘ishlangan. Maqolada rus tilida bilim, ko'nikmalarni shakllantirishga qaratilgan an'anaviy yondashuv va talabalar o'rtasida rus tilida tegishli kompetensiyalarni rivojlantirishga qaratilgan kompetensiyaga asoslangan yondashuv taqqoslanadi. Amalda rus tilini ona tili sifatida o'rgatishning ikki xil strategiyasining kombinatsiyasi rus tili o'qituvchilari orasida keng tarqalgan noto'g'ri tushuncha tufayli yuzaga keladi, unga ko'ra vakolatlar bilim, ko'nikma va qobiliyatlar yig'indisi bilan belgilanadi. Shu bilan birga, quyidagi tafovut taklif etiladi: kompetensiyalar - bu harakatdagi bilim, muayyan aloqa muammolarini hal qilishda ko'nikma va qobiliyatlarni ongli ravishda qo'llash qobiliyati. Tadqiqot natijalariga ko‘ra, O‘zbekiston maktablarida faoliyat yuritayotgan rus tilini ona tili sifatidagi o‘qituvchilarning pedagogik tafakkurini tubdan o‘zgartirish zarurligi ko‘rsatilgan.
Tinglash qobiliyati talabaning eng muhim qobiliyatlaridan biridir va arab tilini o'rganuvchi o'zlashtirishi kerak, chunki buning malakasi va o'zlashtirilishi mahorat - arab tilini o'rgatishning eng yaxshi usuli. Tinglash va boshqa til qobiliyatlari o'rtasidagi bog'liqlik quyidagilardan biridir o'zaro bog'liqlik va integratsiya. Tinglash - bu o'zlashtirishga olib keladigan mahorat boshqa ko'nikmalar. Bu ko'nikma juda muhim, chunki bu mahorat boshlang'ich hisoblanadi boshqa ko'nikmalarni egallash yo'li. Agar talaba tinglash qobiliyatini o'zlashtirsa, u shunday qiladi qolgan ko'nikmalarni osongina o'zlashtiring
Актуальность исследования определяется тем, что оценка процесса инвестиционной деятельности должна складываться из параметров потенциальной выгоды и рисков для предприятия. Данный подход более ориентирован на менеджмент предприятия и требует доработки для целей оценки потенциального воздействия и прогнозирования финансовой ситуации в области учета ресурсов и возможности предоставления отдельных данных в прогнозной структуре. Авторами раскрывается методический подход к оценке инвестиционной деятельности предприятия, с
рассмотрением основных классических подходов, рассматриваются показатели эффективности использования капитала, трудовых ресурсов, капитальных вложений. В статье представлен инструментарий комплексного анализа инвестиционной
деятельности предприятия для проведения процедур бухгалтерского учета.
Arab tilining ahamiyati va jahon tillari orasidagi o‘rni tufayli uni o‘rganishga bo‘lgan talab ortib, uni arab bo‘lmaganlarga o‘rgatish bilan shug‘ullanadigan universitetlar va maktablar, markazlar ko‘paydi. bu barqaror va tez o‘sish bilan birgalikda, ushbu masala uchun mas'ul shaxslarning e'tiborini tortgan muammolar ham paydo bo‘ldi, so‘ngra ta'lim mutaxassislari ushbu muammolarni ko‘rib chiqdilar va yuzaga kelgan qiyinchiliklar o‘qituvchiga bog‘liq bo‘ladimi, yoki talabaga, ko‘zlangan maqsadga erishish uchun, ularga yechim topishga harakat qildilar.
Ushbu maqolada bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarning kasbiy shakllanganlik darajasini nazorat qilishning pedagogik muammolari, ularda kasbiy faoliyat tajribasining shakllanganligini nazorat qilishning muhim jihatlari mutaxassislarni tayyorlash tizimi oldiga qo‘yilgan ijtimoiy buyurtma bilan belgilanishi, bu bo‘lajak mutaxassisning kasbiy topshiriqlarni bajarish faolligi, ushbu jarayonda қандай holatlarga e’tibor qaratganligi professor o‘qituvchilar tomonidan nazorat qilinishi va baholanishi, bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarning amaliyot davridagi kasbiy-pedagogik faoliyati ham baholanishi, bunda bo‘lajak pedagog-tarbiyachilarda bolalarni rivojlantirish jarayonida psixologik-pedagogik tahlil qilish ko‘nikmasi shakllantirilishi masalalari yoritilgan.
Ҳозирги кунда ўлим сабаблари ичида шикастланишлар аҳамиятига кўра тўртинчи ўринни эгаллаб, 45 ёшгача бўлган аҳоли ўртасида эса ўлимнинг биринчи сабаби бўлиб ҳисобланади. Бунда айнан абдоминал травманинг ўзи 7-10% шикастланганларда ўлимнинг сабаби бўлиб қолмоқда. Шунингдек, А.М. Хаджибаев ва ҳаммуаллифларнинг эълон қилган маълумотларига кўра «...автоҳалокат туфайли шошилинч операция қилинган шахсларнинг 28,2% ида қорин бўшлиғи аъзоларининг шикастланиши аниқланган...» 1 . Шу билан бирга, замонавий шароитда қорин бўшлиғи аъзолари жароҳатлари кўплаб ва қўшма шикастланишларда юқори улушни ташкил этгани ҳолда, ўзига хос оғирлиги билан ажралиб туради ва пасайиш тенденциясига эга эмас. Бу хил шикастланишларда ўлим даражаси 58% гача етади. Юқоридагиларни инобатга олган ҳолда қорин бўшлиғи ёпиқ шикастланишларида миниинвазив ташхис ва даволаш усулларининг имкониятларини ошириш шошилинч тиббиёт учун катта аҳамият касб этади. Дунё миқёсида қорин бўшлиғи ёпиқ шикастланишларини даволашда қониқарсиз натижаларнинг асосий сабабларидан бири бу турли анатомик соҳалар қўшма шикастланишларининг бир бирини оғирлаштириши ва ушбу фонда қорин бўшлиғидан қон кетиши аниқ клиник кўринишининг йўқлиги, деб эътироф этилади. Диагностик хатоларнинг миқдори 20-45% гача ўзгариб тургани ҳолда оғир шикастланишларда 73,1% гача ошган. Бу ҳолат диффуз перитонит ёки гемодинамик жиҳатдан қорин бўшлиғида сезиларли қон кетиши белгилари намоён бўлишини кутмасдан, эрта асоссиз лапаротомия тактикасини кенг қўллашга олиб келган. Бунда давом этувчи ички қон кетиш белгилари аниқланмаган ва қорин бўшлиғи аъзоларининг жароҳати ҳаёт учун хавф туғдирмаган ҳолларда асоссиз лапаротомиялар сони 7-28,6% ни ташкил этган, қўшма шикастланишларда эса 50-80% гача ошган. Аниқланишича, асоссиз диагностик жарроҳлик аралашувларни амалга ошириш оғир қўшма қорин шикастларида беморлар аҳволини оғирлаштирган. Бундай ҳолларда лапаротомиянинг травматиклиги кўпинча амалга оширилиши лозим бўлган оператив амалиёт ҳажмидан ортиқ бўлган. Бу эса ўз навбатида қорин бўшлиғи аъзоларининг алоҳида ва қўшма шикастлари бўлган ушбу оғир тоифадаги беморларни бошқариш учун мавжуд алгоритмлар ва протоколларни қайта кўриб чиқишни талаб қилади.
Бугунги кунда мамлакатимиз соғлиқни сақлаш тизимида аҳолига тиббий хизмат кўрсатиш сифатини яхшилаш ва кўламини етарлича кенгайтириш юзасидан кенг қамровли дастурий тадбирлар амалга оширилмоқда. Ушбу йўналишда, хусусан, қорин ёпиқ шикастланиши бўлган беморларни жарроҳлик даволаш сифатини яхшилашда етарлича ижобий натижаларга эришилиб келинмоқда. Шу билан бирга, тиббий ёрдам кўрсатиш тизимини такомиллаштириш учун қорин ёпиқ шикастларида тиббий ёрдам кўрсатиш сифатини яхшилашнинг янгича усулларининг самарадорлигини баҳолаш бўйича илмий – асосланган натижалар бўлиши талаб этилмоқда. Бу борада 2022-2026 йилларга мўлжалланган мамлакатимиз тараққиёт стратегиясининг 7 та устувор йўналишининг 56- мақсад, 4-қисмида «...аҳоли саломатлигини муҳофаза қилиш, тиббиёт ходимларининг салоҳиятини ошириш ва 2022-2023 йилларда соғлиқни сақлаш тизимини ривожлантириш дастурини тадбиқ этишга қаратилган чора-тадбирлар мажмуини амалга ошириш...» 2 бўйича қатор вазифалар белгиланган. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 ноябрдаги ПФ-6110-сон «Бирламчи тиббий-санитария ёрдами муассасалари фаолиятига мутлақо янги механизмларни жорий қилиш ва соғлиқни сақлаш тизимида олиб борилаётган ислоҳотлар самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари тўғрисида» ги, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон «2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида» ги Фармони, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 10 ноябрдаги ПҚ-4887-сон «Аҳолининг соғлом овқатланишини таъминлаш бўйича қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» ги, 2020 йил 12 ноябрдаги ПҚ-4891-сон «Тиббий-профилактика ишлари самарадорлигини янада ошириш орқали жамоат саломатлигини таъминлашга оид қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» ги қарорлари ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилган.