В данной статье обсуждаются концепция и содержание цифровой трансформации цепочек поставок; Проблемы цифровой логистики в управлении цепями поставок. Анализ перспектив цифровой логистики в управление цепочками поставок. Виды цифровых логистических систем в цепи поставок.
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Блокчейн технологияси - бу "ўзаро кесиш", яъни иқтисодиёт, бошқарув, шу жумладан давлат, муниципал ва ижтимоий соҳаларда қўлланилиши мумкин бўлган технология. Блокчейн технологиясини амалга ошириш тажрибасини таҳлил қилишнинг долзарблиги қоидалар билан белгиланади ва ушбу технологияни миллий ва халқаро миқёсда амалга ошириш оқибатларини истиқболли баҳолаш учун асос яратади. Ушбу мақолада биз бу технологияни логистик жараёнлардан бўлмиш етказиб бериш ҳалқасида қўлланишининг ҳалқаро тажрибаси ўрганиб, керакли тавсиялар берамиз.
Мақолада озиқ-овқат саноатида қиймат занжирнинг шали ва уни бошқариш хусусиятлари ўрганилган. Шунингдек, мақолада саноат тармоғи қиймат занжирининг анъанавий шакли ва унинг таркибий унсурлари, озиқ – овқат саноатида қиймат занжирини бошқариш, озиқ-овқат саноати қиймат занжирида қўшимча хизматларни кўрсатувчи ташкилотлар республикада амалга оширилаётган асосий вазифалардан бири сифатида белгиланади..
Ушбу мақолада бизнес бошқаруви ва етказиб бериш занжирларини бошқариш, бир-бирига боғлиқ жараёнлар эканлиги, амалда уларни алоҳида бир биридан айри ҳолда тасаввур қилиш қийинлиги логистика тизими юқори мослашувчанликка эга бўлган логистикага оид муаммолар ечимини топувчи иқтисодий тизимнинг бир кўриниши ҳисобланиши ва бу тизимда етказиб бериш занжирларини бошқариш асосий вазифа эканлиги илмий таҳлил қилинган.
Два процесса современности: глобализация и пандемия - оказывают наиболее серьезное и противоречивое влияние на человечество. Глобализация - это основной геополитический фактор, оказывающий решающее влияние на ход мировых процессов в целом и на изменение политических, экономических и культурных сценариев развития отдельных стран. Это процесс, властно влияющий на характер современных моделей жизни обществ и государств мира.
Maqolada so'z yasashning muhim birliklaridan biri, so'z yasalish zanjiri haqida so'z boradi. So'z yasalish zanjiri tipologiyasi rus va o'zbek tillari misolida tahlil qilingan. Rus va o'zbek tillarining morfemik tizimlari o'rtasidagi ziddiyatning eng muhim xususiyatlari ko'rib chiqilgan
Геосиёсий трансформациялар ва уларнинг энергетика тизимига таъсири замонавий дунё тартиботи шаклланиши билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, энергия ресурслари омили халқаро муносабатларда тобора муҳим рол ўйнамоқда. Замонавий босқичда энергетика хавфсизлиги нафақат бозор иқтисодиёти қонуниятлари билан балки, геосиёсий манфаатлар доирасида тартибга солинмоқда. Сўнгги пайтларда Халқаро муносабатлар акторларининг ўз манфаатларини илгари суришда энергия-хомашё омилидан фойдаланишга уриниб келаётганлиги кузатилмоқда. Замонавий дунё тартиботида энергия ресурслари борасида кескин рақобат ва кураш янгича тус олди. Бугунги кунда етакчи давлатлар катта хом ашё захиралари, шу жумладан углеводородларга эга бўлган минтақаларда мустаҳкам ўрнашишга интилмоқда. Энергия ишлаб чиқариш, ташиш ва ташқи бозорларга энергия ресурсларини етказиб бериш соҳасидаги муносабатлар геосиёсий жараёнлар билан бевосита боғлиқ кечмоқда. Шу боисдан, геосиёсий трансформациялар таъсирида бу муносабатларнинг шакли тизим ҳамда функционал жиҳатдан ўзгаришларга юз тутмоқда. Бугунги халқаро энергетика тизими дунё тартиботига хос бўлган кучлар ва омилларнинг таъсирини бошдан кечириб, уларнинг таъсири остида мураккаблашиб бормоқда. Геосиёсий трансформациялар халқаро энергетика тартиботига жиддий таъсир кўрсатиб, геосиёсий кучларнинг янги конфигурациясини вужудга келтирмоқда. Халқаро майдонда янги йирик истеъмол марказлари пайдо бўлиб, улар ўртасидаги рақобат ҳам тобора кучаймоқда. Янги куч марказларининг пайдо бўлиши халқаро энергетика муносабатларига жиддий таъсир кўрсатади. Куч марказлари ва бошқа акторлар ўртасидаги энергетика зиддиятлари глобал энергия хавфсизлигининг асосларини заифлаштирмоқда. Шунингдек, энергия тартиботини таъминлашнинг самарали халқаро-ҳуқуқий ме-ханизмларининг йўқлиги энергетик вазиятни янада мураккаблаштирмоқда. Мазкур мақолада Шарқий Осиёдаги геосиёсий трансформацияларнинг энергетика хавфсизлигига таъсири, минтақадаги геосиёсий жараёнлар, етакчи давлатларнинг геостратегик, геоиқтисодий манфаатларининг халқаро ва минтақавий энергетика муносабатларига таъсири, минтақа давлатларининг бозорлар, инвестиция манбалари ва энергия ресурслари учун иқтисодий рақобат ҳамда сиёсий кескинликнинг минтақа умум хавфсизлигига таъсири, минтақадаги геосиёсий вазият ва унда етакчи давлатлар, шунингдек, халқаро ва минтақавий сиёсий, иқтисодий тузилмаларнинг иштироки таҳлил қилинган. Шунингдек, Шарқий Осиёда энергетика хавфсизлигини таъминлаш муаммолари, минтақадаги энергетик вазият, минтақа давлатлари энергетика соҳасидаги долзарб масалалар, минтақа давлатларининг энергетика сиёсати ва ҳамкорлиги, Шарқий Осиёдаги замонавий энергетика хавфсизлиги архитектурасининг асосий йўналишлари, минтақа мамлакатларининг энергетика стратегиялари, энергетика хавфсизлигини таъминлашнинг институционал асослари, минтақа давлатларининг энергетика дипломатияси олдида турган муаммолар, минтақавий зиддиятларнинг энергетика хавфсизлигига таъсири каби бугунги кунда минтақа энергетика хавфсизлиги олдида турган долзарб масалалар ёритилган. Шунингдек, келгусида минтақа ва халқаро майдонда кечадиган энергетик вазият борасида таҳлилий прогнозлар келтирилган. Мақоланинг хулоса қисмида геосиёсий трансформациялар шароитида энергетика хавфсизлигини таъминлаш ва бу борадаги ҳамкорлик самарадорлигини оширишга қаратилган илмий тавсиялар илгари сурилган.
Мазкур мақолада совет ҳокимияти йилларида Ўзбекистон халқини енгил ва озиқовқат саноати маҳсулотлари билан саноатнинг қайта ишлаш соҳаларини эса, хом ашё билан таъминлаш масалалари ёритилган. Унда Ўзбекистон аҳолисини енгил ва озиқ-овқат саноати маҳсулотларига бўлган эҳтиёжини қондириш учун зарур бўлган маҳсулотларни бошқа республикалардан ташиб келтириш ҳамда иттифоқнинг бошқа минтақаларини, хусусан енгил саноатнинг қайта ишлаш корхоналарини республикада тайёрланган хом ашё билан таъминлаш ортиб борганлиги бирламчи манбалар асосида таҳлил қилинган.
Мазкур мақолада маркетинг логистикасининг мазмуни, унинг таркибий қисмлари, маркетинг ва логистика функцияларининг бирлашиши, улгуржи савдода маркетинг логистикасининг аҳамияти ва ривожлантириш йўллари ёритилган.
В данной статье рассмотрены научно-теоретические основы и применение концепции логистических стратегий в Республике Узбекистан, а также пути совершенствования управления логистикой, совершенствования логистических стратегий в организации и управления грузоперевозками
Ушбу мақолада халқаро юк ташувлар бўйича ваколатли давлат органларининг электрон ахборот тизимларини такомиллаштириш ҳамда уларни ўзаро интеграциялаш бўйича масалалар ёритилган. Шунингдек, бу борада илғор халқаро тажриба атрофлича ёритилган бўлиб, уни Ўзбекистон шароитида жорий этиш бўйича амалий тавсиялар берилган.
Ushbu maqola logistika va ta’minot zanjiri boshqaruvii (TZB) evolyutsiyasini kuzatish va logistika ta’minot zanjiri operatsiyalarini rejalashtirish hamda nazorat qilishi kerak bo‘lganlar uchun yaqin kelajakda sohaning holatini loyihalashtiradi. Muammolar orasida asosiysi chegarani qamrab oluvchi buxgalteriya tizimi, ta’minot zanjiri a’zolari o‘rtasida hamkorlikning afzalliklarini bo‘lishish mexanizmi, logistika/ta’minot zanjiri menejerlarining o‘zaro munosabatlari ko‘nikmalarini oshirish va daromadga hissa qo‘shish potentsialini baholash usullarini takomillashtirish masalalari ko‘rilgan
Iqtisodiyotning biologik, tabiiy-iqlim va tashqi sharoitlarga yuqori darajada bog'liqligi tufayli qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi yuqori darajadagi xavf bilan tavsiflanadi. Qishloq xo'jaligi mahsulotlari yetkazib berishning bozor narxlarining o'zgarishiga nisbatan egiluvchanligi, jahondagi kutilmagan vaziyatlar va qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishini tartibga soluvchi me'yoriy-huquqiy bazaning o'zgarishi qishloq xo'jaligida xavfning muhim manbalari hisoblanadi.
Qishloq xo'jaligi mahsulotlarining xalqaro savdosiga ayrim davlatlarga qo'yilgan cheklovlar, yakuniy iste'molchilar uchun ichki va tashqi bozorlarda etkazib berish zanjirlarining uzilishiga olib keladigan logistika bilan bog'liq qiyinchiliklar hozirgi vaqtda dunyoda qishloq xo'jaligi uchun asosiy xavflardir. Aholi sonining o'sishi, yer, suv va energiya resurslariga talabning ortishi, shuningdek, iqlimning keskin o'zgarishi oziq-ovqat xavfsizligiga ta'sir ko'rsatuvchi asosiy xavf va omillardir.
Основной целью планирования и организации логистического процесса в организациях (подразделениях) является сокращение запасов при использовании системы логистики, которая обеспечивается за счет высокой степени согласованности действий участников логистических процессов, повышения надежности поставок, рациональности распределения запасов, а также по ряду других причин.
Мақолада 2019 йилнинг якунида Хитойнинг 12 миллион аҳолига эга Ухань шаҳрида бошланиб, 2020 йилнинг биринчи чорагида бутун дунёни қамраб олган COVID-19 номли вирус сабаб инсонларнинг бирламчи эҳтиёжи ҳисобланмиш озиқ-овқат маҳсулотлари ишлаб чиқаришга, етказишга таъсири хусусида сўз юритилди. Шунингдек, озиқ-овқат маҳсулотлари исроф бўлиши, унинг назорати ҳамда уни бартараф этиш юзасидан фикрлар келтирилди.