Mazkur maqola beshta chetki va bitta markaziy tugundan va protokolli kanallar kommutatsiyasidan iborat yulduzsimon navbatli tarmoqlar ishini tahlil qilishga bag‘ishlangan. Tugunlar va kanallardagi kutish vaqtlari bo‘yicha tarmoq ishining ko‘rsatmali bayoni keltirilgan. Axborotlarni uzatish qoidasining tavsifi esa tugunlar va kanallardagi kutish vaqtlari uchun FCFS tenglamalari orqali berilgan. Maqolaning asosiy natijasi tarmoq ishining statsionar holati mavjudligi, yagonaligi va vaqt bo‘yicha korrelyatsiyaning kamayishi uchun shart topilgan teoremadan iborat.
Maqolada Alisher Navoiy ijodida “ma’ni” (“ma’no”) va “ahli maoniy” (“fikr tashuvchilari”) atamalarining qo‘llanishi va badiiy talqini masalalari tahlil qilingan. Bu tushunchalar buyuk shoir ijodi konsepsiyasining asosini tashkil etishi ilmiy jihatdan isbotlangan.
Статья раскрывает проблем, сявзанных с методикой обучения математики. В статье анализировано проблемы обучения и образования, их закономерности, принципы, цели, содержание, средства, организация, достигаемые результаты. А также анализируется проблема влияния дидактики на педагогическую практику. Показаны также примеры обратного влияния — педагогической практики на развитие дидактического знания. Основными методами исследования являются анализ дидактических концепций, их соотнесение с решениями, принимаемыми в системе образования, описание инновационных практик в дидактическом ключе, логически выстроенные умозаключения, позволяющие охарактеризовать специфику взаимосвязи дидактики и педагогической практики на современном этапе развития социума. Автором предложены методы исследования которые являются изучением и анализом существующих дидактических концепций, их соотнесение с основаниями принятия решений в системе образования, выяснение влияния на практику, описание инновационных практик в дидактическом ключе, логически выстроенные умозаключения, позволяющие охарактеризовать специфику взаимодействия дидактики и педагогической практики в настоящее время
В статье рассматривается стандартного описание рабочих мест для решения проблем алгоритмизации управления сложными системами. Предлагается описание процесса решения задачи управления объектом на основе алгоритмического подхода. Разработаны методы композиции ТФ для алгоритмического синтеза комплексов рабочих мест, управляющих мониторов.
В статье рассматривается стандартного описание рабочих мест для решения проблем алгоритмизации управления сложными системами. Предлагается описание процесса решения задачи управления объектом на основе алгоритмического подхода. Разработаны методы композиции ТФ для алгоритмического синтеза комплексов рабочих мест, управляющих мониторов.
Табиат – бу, энг аввало, уйғунлик тимсоли, турғун дунёдир.У инсон ва жамиятга қарши қўйилган, яъни тартибсизлик, ўзгарувчан ҳаётга қарши қўйилган собит дунёдир. Ёзувчи табиатга мурожаат қилар экан, унинг асардаги тасвирини беришда табиатнинг инсонга таъсири, унинг поэтик тимсоли, у ҳақда шунчаки оний эслаш, жонзотларни инсон фазилатлари билан тасвирлаш, қаҳрамон истиқомат қиладиган жой, унинг қадрдон уйи, Ватанини тасвирлашда ўсимлик ва пейзаж лавҳалари кабилардан фойдаланади. Корейс халқи фольклорида табиатнинг мифологик кучи устунлик қилган, кичик бир пейзаж лавҳаси аниқ тасвирда берилган ва бу лавҳа ўқувчи онгига тез таъсир кўрсатган, унинг дунёқараши, ҳатто, ҳаёт йўлини тубдан ўзгартира олган. Инсон ва табиатнинг пайдо бўлиши, инсоннинг табиатга жонли муносабати предметлар қиёсида кузатилади. Корейс адабиётида табиат тасвирида анъанавий образлар: тоғ, қарағай, ой, йил фаслларидан фойдаланилади. Жумладан, қарағай ва тоғ ёлғизлик рамзи сифатида берилади. Шунингдек, вақтни тасвирлаш ҳам ўзига хос характерга эга. Рамзлар табиат ва инсон ўртасидаги бундай боғликликни кўрсатиб, уйғунликка асос бўлди. XVII–XVIII асрлар корейс насрида ёзувчилар табиатни энг майда деталларигача тасвирлай бошлади. Табиат динамикасининг тасвири барқарорлашди, яъни асарларда пейзаж тавсифига кенг ўрин берилди. Баъзи ҳолларда пейзаж қаҳрамонлар кайфиятини акс эттириш билан бирга образлар характеридаги ўзига хослик ёки ҳаётида рўй берадиган ўзгаришларга ишора вазифасиниўтади. Кўриб чиқилаётган давр адабиёти инсонни янгича тасвирлаш тамойиллари аввалгидан фарқли равишда табиатни энг майда деталларигача ҳисобга олишни тақозо этди. Баъзи ҳолларда пейзаж қаҳрамонлар кайфиятини акс эттирибгина қолмасдан, балки китобхонларга персонажларнинг характеридаги ўзига хосликлар ёки ҳаётида рўй берадиган ўзгаришларга ишора қиладиган бўлди. Натижада асардаги атроф-муҳит деталлаштирилди, уларнинг ифодасидаги муболаға йўқолди. Табиатни тасвирлашнинг бош тамойили бўлган «шартли гўзаллик» йўқолиб, табиат тасвири нисбатан моддийлашди. Шундай қилиб, образларни тавсифлаш ва тасвирлашда табиат манзараларидан кенг фойдаланиш инсоннинг табиатдаги ўрнини аниқлаш масаласини аниқ очиб берди. Умуман, XVII – XVIII асрлар корейс насри таркибида келган табиат ҳодисаларининг тасвири маълум даражада қаҳрамонни ҳам, китобхонни ҳам кейинги воқеаларга тайёрлаш учун хизмат қилган. XVII – XVIII асрлар корейс насри поэтикасида, хусусан, сюжет чизиғи учун космологик ғояларнинг табиатга алоқадорлиги хос эканлиги, унинг пайдо бўлиши ва алоҳида ҳиссиётлар, қонунлар ишонарли тарзда тасвирланганини кузатиш мумкин.
Мазкур мақолада Фарғона водийси табиий шарт шароит ва хўжалик анъаналаридан келиб чиққан, ижтимоий иқтисодий тараққиёт босқичларида асрлар давомида сайқалланиб борган удумлари ҳақида этнографик маълумотлар асосида мушоҳада юритилиши этнотарихий жараёнларни чуқурроқ идрок этишга имкон беради.
Краткое описание профессионального стандарта: ознакомление с трудовыми функциями, умениями, знаниями, навыками и личностными компетенциями в области «Челюстно-лицевая хирургическая деятельность». Трудовые функции (общие).
Ushbu maqolada O‘zbekistonning rus tilidagi ommaviy axborot vositalari tavsiflangan.
Мазкур илмий мақола замонавий хитой тилининг ижтимоий-сиёсий терминологиясининг қиёсий таҳлилига бағишланган (бундан кейин ЗХТ). Мақоланинг мақсади – расмий материалларни хитой тилидан ўзбек тилига ёки рус тилига таржима ЗХТ ижтимоий-сиёсий терминларининг семантик маъноларини ўрганиш, когнитив хусусиятлари таҳлилини амалга оширишда оптимал интеграцияланган ёндашувни излаш.
Банк тизими миллий иқтисодиётнинг тараққиётида муҳим ўрин эгаллаб, хўжалик юритувчи субъектлар ва тадбиркорларни молиявий қўллаб-қувватлашда муҳим роль ўйнайди. Мақолада банк амалиётида мижозга йўналтирилганликка муаллифлик таърифи берилди. Ушбу таърифга кўра, мижозга йўналтирилганлик банк тизимидаги барча бошқарув даражаларида мижоз билан банк ўртасидаги ўзаро ҳаракатнинг махсус алгоритми доирасида қўллаб-қувватланишини ва ўзининг талаблари бажарилишини таъминлаш имконини беради. Замонавий
мижозга йўналтирилганлик концепцияси қўлланадиган банкларга оид омиллар тақдим этилди. Шунингдек, мақолада банкларда мижозларни жалб қилишнинг асосий йўналишлари таҳлил қилинди. Бундан ташқари банк хизматлари хусусиятларининг банк маркетинги хусусиятига таъсири кўрсатилган.
“Тарихи Муҳйи Хўқандий” асари шоир Муҳйи Хўқандий (1836–1911)нинг форс тилида ёзган насрий асаридир. Бу асарнинг ягона дастхат нусхаси Тошкент давлат шарқшунослик институти ҳузуридаги Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқ қўлёзмалар маркази фондида 604 ашё рақами остида сақланади. Ушбу мақолада “Тарихи Муҳйи Хўқандий” асарининг ўрганилиш тарихи, қўлёзманинг тавсифи, таркибий тузилиши, таҳлили баён этилган. Шунингдек, асарнинг Марказий Осиё тарихини ўрганишдаги аҳамияти кўрсатиб берилган.