Ўрмон дарахтлари зарарли организмларининг тарқалиши ва ривожланишини ҳимояловчи автоматлаштирилган мониторинг тизими АМТ ишлаб чиқилди. Тизим локал компьтер тўри кўринишида расмийлаштирилган, диалог режимида фаолият олиб боради ҳамда Республика ўрмон хўжалиги қўмитаси ва вилоят бошқармалари учун зарур бўлган кунлик маълумотларни автоматик бирлаштириш имкониятига эга. Бу маълумотлар асосида ҳар ўнкунлик, ҳар ойлик хариталар ва маълумотлар жадваллари тузилади.
Tadqiqotning ob’ekti: maktabgacha ta’lim muassasalarining katta va tayyorlov guruhi bolalarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayoni.
Tadqiqotning maqsadi: katta va tayyorlov guruhi tarbiyalanuvilarida tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning pedagogik tizimini ishlab chiqish.
Tadqiqot metodlari: manbalarni tahlil qilish, umumiy, yakka tartibda yozma va og'zaki suhbatlar uioshtirish, anketa so‘rovlarini o'tkazish, pedagogik eksperiment, zamonaviy pedagogik texnologiya va interfaol metodlar, matematik-statistik jihatdan qayta ishlash va umumlashtirish.
Olingan natijalar va ularning yangiligi shundan iboratki, unda maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish muammosi O‘zbekiston sharoitida uning o’ziga xos jihatlari va qirralarini yoritgani holda maxsus tadqiq etildi. Maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirishning nazariy va amaliy asoslari, ular asosida bu jarayonni ta’minlovchi pedagogik tizim hamda unga kiruvchi topshiriqlar tizimi, ularni amalga oshirishning ilmiy asoslangan metodikasi ishlab chiqildi.
Tadqiqotning amaliy ahamiyati: tadqiqot muammosining mohiyati va uning natijasida ishlab chiqilgan metodik tavsiya, qo'llanma, maktabgacha ta’lim muassasasi pedagoglari, jumladan, tarbiyachi, tasviriy faoliyat bo’yicha to'garak rahbarlariga bolalarda tasviriy faoliyat bo'yicha savodxonlikning dastlabki elementlarini shakllantirish jarayonida qo‘l keladi. Tadqiqot jarayonida paydo bo'lgan g'oyalar asosida pedagogika bilim lortlari va pedagogika oliy o‘quv lortlarida tasviriy faoliyat metodikasi bo’yicha beriladigan ma’ruza mashg’ulotlarini mazmun jihatidan boyitadi. Tadqiqot natijalaridan kelib chiqqan holda tayyorlangan metodik tavsiyalar maktabgacha ta’lim muassasalarining faoliyatini yanada takomillashtirishga, tasviriy faoliyat mashgTilotlarini tashkil etishga, yo’naltirilgan faoliyat samaradorligini oshirishga xizmat qiladi.
Tatbiq etish darajasi va iqtisodiy samaradorligi: tadqiqotning asosiy g’iyalari, xulosalari Respublikamizning bir qator viloyatlarida o’tkazilgan tajriba-sinov ishlari jarayonida amaliyotga tatbiq etildi. Shuningdek, tadqiqot natijalari asosida ishlab chiqilgan qo’llanma, metodik ishlanmalar maktabgacha katta yoshdagi bolalarda tasviriy savodxonlik elementlarini shakllantirish jarayonini samarali kechishini ta’minlaydi.
QoMlanish sohasi: tadqiqot natijasida chiqarilgan xulosalardan pedagogika oliy o‘quv lortlari va kollejlarida “Maktabgacha ta’lim pedagogikasi” kursini o’qitishda, maktabgacha ta’lim muassasalari katta va tayyorlov guruhlarida tasviriy faoliyat turkumiga kiruvchi mashg’ulotlarni tashkil etishda foydalanish mumkin.
Ушбу мақолада муаллиф минтақада ўз ривожланиш тарихига эга бўлган Эрон давлатининг таълим тизими, унинг тарихий босқичлари ва ўзига хос жиҳатларини турли манбалар таҳлили асосида ёритиб беришга ҳаракат қилган. Муаллиф асосан хорижий манбалардан фойдаланган ҳолда Эроннинг таълим тизимида турли даврларда амалга оширилган ислоҳот ва модернизация ишларини ҳаққоний тарзда таҳлил қилишга ҳаракат қилди. Эрон давлати ҳаётида 1979 йилда содир бўлган инқилоб жуда муҳим ўрин эгаллайди. Шу сабабли мақолада таълим тизими икки даврга: инқилобга қадар ва инқилобдан кейинги ҳолатлар бўйича солиштириб ўрганилди. Натижалар турли жадваллар асосида аниқ очиб беришга ҳаракат қилинди. Таълим тизими мактабгача таълим, ўрта мактаб, профессионал мактаб ва ундан кейинги таълим босқичларига бўлинган тарзда ёритиб берилди. Ҳар бир босқичда амалга оширилган ислоҳотлар қисқа, аммо мазмунли равишда ёритиб берилди. Ислоҳотларнинг натижалари таҳлил қилинган ҳолда хулосалар ишлаб чиқилди. Эрон давлатида таълим тизимининг ўзига хос томонлари аниқланди ва Ўзбекистон шароитида ҳам улардан фойдаланиш истиқболлари кўриб чиқилди. Таълим тизимидаги гендер жараёнларига ҳам эътибор берилган ҳолда, мактабдаги иккига бўлиб ўқитиш тизимининг самарали томонлари ҳамда камчиликлари очиқланди. Мамлакатда инқилобдан кейинги ўзгаришлар, таълим тизимининг исломийлаштирилиши ва унинг таълим сифатига таъсири очиб беришга ҳаракат қилинди. Хулоса қисмида таҳлил жараёнида олинган натижалар тизимлаштирилди ва тартибланди. Ўзбекистон шароитида бу давлатнинг таълим тизимининг қайси жиҳатларини амалиётга олиш мумкинлиги таклифлари бериб ўтилди. Муаллиф мақолани ёзишда қиёсий таҳлил, статистик маълумотлардан фойдаланиш каби усуллардан фойдаланган ҳолда ўз хулосаларини ишлаб чиқиш ва далиллашга ҳаракат қилди.
Банк тизими миллий иқтисодиётнинг тараққиётида муҳим ўрин эгаллаб, хўжалик юритувчи субъектлар ва тадбиркорларни молиявий қўллаб-қувватлашда муҳим роль ўйнайди. Мақолада банк амалиётида мижозга йўналтирилганликка муаллифлик таърифи берилди. Ушбу таърифга кўра, мижозга йўналтирилганлик банк тизимидаги барча бошқарув даражаларида мижоз билан банк ўртасидаги ўзаро ҳаракатнинг махсус алгоритми доирасида қўллаб-қувватланишини ва ўзининг талаблари бажарилишини таъминлаш имконини беради. Замонавий
мижозга йўналтирилганлик концепцияси қўлланадиган банкларга оид омиллар тақдим этилди. Шунингдек, мақолада банкларда мижозларни жалб қилишнинг асосий йўналишлари таҳлил қилинди. Бундан ташқари банк хизматлари хусусиятларининг банк маркетинги хусусиятига таъсири кўрсатилган.
Ушбу мақолада автор миллий ҳуқуқий тизим тушунчасига эътибор бериб, Ўзбекистоннинг миллий ҳуқуқий тизимини нафақат давлатнинг ҳуқуқий сиёсатини очиб берувчи комплексли ҳуқуқий ҳодиса сифатида қарамасдан, балки ҳар ҳил ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи самарали қурол сифатида ифодалайди.
Банк тизими миллий иқтисодиётнинг тараққиётида муҳим ўрин эгаллаб, хўжалик юритувчи субъектлар ва тадбиркорларни молиявий қўллаб-қувватлашда муҳим роль ўйнайди. Мақолада банк амалиётида мижозга йўналтирилганликка муаллифлик таърифи берилди. Ушбу таърифга кўра, мижозга йўналтирилганлик банк тизимидаги барча бошқарув даражаларида мижоз билан банк ўртасидаги ўзаро ҳаракатнинг махсус алгоритми доирасида қўллаб- қувватланишини ва ўзининг талаблари бажарилишини таъминлаш имконини беради. Замонавий
мижозга йўналтирилганлик концепцияси қўлланадиган банкларга оид омиллар тақдим этилди. Шунингдек, мақолада банкларда мижозларни жалб қилишнинг асосий йўналишлари таҳлил қилинди. Бундан ташқари банк хизматлари хусусиятларининг банк маркетинги хусусиятига таъсири кўрсатилган.
Ushbu maqola tibbiyot ta’limida kredit-modulli ta’lim tizimining mohiyati va samaradorligini o‘rganishga bag‘ishlangan. Maqolada ushbu tizimning asosiy tamoyillari va afzalliklari ko‘rib chiqiladi, shuningdek, uni tibbiyot maktablarida qo‘llash natijalari tahlil qilinadi. Tadqiqot shuni ko‘rsatadiki, kredit-modulli ta’lim tizimi tibbiy ta’lim sifatini sezilarli darajada oshirishi mumkin. Bu talabalarga o‘qishni yanada moslashuvchan rejalashtirish, o‘z qiziqishlari va ehtiyojlariga mos fanlarni tanlash imkonini beradi. Bundan tashqari, ushbu tizim o‘qituvchilarga o‘quv jarayonini yanada samarali tashkil etish, o‘quvchilar bilimini baholash imkonini beradi.
Maqolada mutaxassislik bo'yicha matn asosida tuzilgan mashqlar tizimi va matnni takrorlash va yaratish ko'nikmalarini rivojlantirishga qaratilgan mashqlar berilgan. Muallif mutaxassislik bo'yicha matnlar bilan ishlash va nafaqat o'qishni tushunish, balki o'z fikrini ifodalovchi yuqori sifatli nutqni rivojlantirish uchun mo'ljallangan bir qator tayyorgarlik va nutq mashqlarini taklif qildi va ko'rib chiqdi.
В настоящее время образовательная система находится в процессе стремительного развития. Система образования в целом, ее организационная структура, подходы и методы преподавания, находятся на этапе реализации принципов Болонского процесса. Процесс глобализации, охвативший Узбекистан, затронул все сферы деятельности: техническую, социальную, экономическую. Как известно, по данным интернет- сайта на состояние 2021 года в Узбекистане работали свыше 6660 иностранных компаний [6], а по данным на 2023 год количество действующих организаций в республике составляет 7800, в первой пятёрке которой находится отрасль связи и информации [7]. Это доказывает, что рынок труда требует от государства наличие квалифицированных кадров, в том числе и в сфере информационных технологии, владеющих иностранными языками.
Мақолада компьютер дастурлари ва маълумотлар базасини яратиш бўйича шартномалар тизими ўрганилган. Муаллиф унда компьютер дастурлари ва маълумотлар базасини яратишда қўлланиладиган шартномалар конструкциясини, уларни буюртма асосида яратиш, шунингдек ҳақиқий зарарни ва бой берилган фойдани қоплаш масалаларини таҳлил қилади. Хулосада муаллиф қонунчиликка ўзгартиш киритишни таклиф қилган.
Мақолада маъмурий ҳуқуқ нормалари, миллий ва хориж олимлар фикрларини таҳлил қилиш асосида Ўзбекистон Республикасида амалга оширилаётган ислоҳотлар даврида маъмурий қонунчилик тизими таҳлил қилинган, давлат бошқаруви ва давлат ҳокимиятининг ўзаро мутаносиблиги ўрганилган ҳамда унинг ривожланиши истиқболлари белгиланган.