Мақолада япон тилида ижтимоий-сиёсий атамалардан фойдаланишнинг баъзи жиҳатлари, атамаларнинг баъзи семантик хусусиятларини таҳлил қилиш орқали шарҳлаш усуллари таҳлил қилинади. Сўнгги пайтларда Катакананинг япон фонетик алифбосида ёзилган, чет элдан келган сўз бирикмаларини ёзишда ишлатиладиган сўзлар япон ОАВ матнларида тобора кўпроқ пайдо бўла бошлади. Ушбу ҳодиса янги эмас - япон тилида ўхшаш луғат ўзининг тарихий илдизларига ва ўзига хос фойдаланишига эга. Таржиманинг бир нечта усуллари мавжуд бўлиб, улардан учтасини ушбу мақола доирасида батафсил кўриб чиқамиз. Таржиманинг биринчи усули: ўзлаштириш. Бу усул одатда металлингистик хусусиятга эга бўлган бўшлиқни тўлдиришга имкон беради (янги техника, номаълум тушунчалар). Таржиманинг иккинчи усули: ҳисоблаш. Ҳисоблаш алоҳида турга эга: биз чет тилидан синтагмани оламиз ва унинг таркибий қисмларини сўзма-сўз таржима қиламиз. Шундай қилиб, биз иборанинг ифодасини оламиз ва унга янги экспрессив элементларни киритиб, таржима тилининг синтактик тузил-маларидан фойдаланамиз. Таржиманинг учинчи усули: сўзма-сўз таржима. Бадиий таржима ёки сўзма-сўз таржима - бу манба тилидан мақсадли тилга ўтишни англатади, бу тўғри ва идиоматик матнни яратишга олиб келади, таржимон эса фақат мажбурий тил стандартларига риоя қилади. Чет тилидаги элементларни ассимиляция қилиш жараёни улар тилга таржимонлар томонидан киритилган пайтдан бошлаб бошланганлиги сабабли, аниқ хорижий номларни таржима қилиш технологияси ҳақида бир неча сўз айтиш ўринлидир. Тушунарсиз ассотсиатив маънога эга сўзлар ва ибораларни таржима қилишда, шунингдек воқеликнинг номларини, транскрипсиясини, кам ҳолларда транслитерация, ҳисоб-китоб ва тушунтириш таржимасини (мотивация ва шаклни сақламасдан, чет тилидаги сўз ёки иборанинг маъносини она тили орқали узатиш) ишлатишда фойдаланиш мумкин. Ҳисоблаш, декодлаш ва транслитератсия қилишда баъзида шарҳларга мурожаат қилиш керак. Шунингдек, услуб қўлланилиши мумкин, бу тушунтириш таржимаси ва ассотсиатив қийматни ҳисоблаш-алмаштириш туридир. Бироқ, бу шарҳга эҳтиёжни истисно қилмайди.
The linguistic systems are involved in language contact situations, it is supposed toanalyze of lexical, morphological and syntactic borrowings which are acceptance of linguistic elements from one language to another
Among the most urgent issues in contemporary linguistics are problems related to linguistic designation, specifically the examination of the distinctive features of words with relative semantics. Functioning as a function word, prepositions typically come before a noun or its syntactic replacement. Expressing the syntactic reliance of a noun on other words in phrases, prepositions serve as function words. They enable the specification of intricate semantic connections between elements of a sentence, whether they arc in close proximity or distant, and facilitate the organization of these connections into a unified semantic structure.
Анъанавий араб тилшунослигида майл шакллари ўзига хос таснифга эга. Араб наҳвшунослари томонидан майл шаклларини тавсифлашда сўзнинг маъновий ва модал хусусиятларига алоҳида эътибор қаратилади. Анъанавий араб грамматикасида феълларнинг замон, шахс, жинс ва сондаги ўзгаришлари сарф (морфология) бўлимида, исм (отлар)нинг турланиши ва феълларнинг эъроби (тусланиши) эса наҳв (синтаксис) бўлимида ўрганилади. Юкламалар ўзининг ўзгармас шакли билан ҳамда от ва феълларни бошқариш (яъни, уларга таъсир қилиш) хусусияти билан таъсир қилувчи омиллар сифатида наҳвнинг объекти ҳисобланади. Иш-ҳаракати ва воқелик ўртасидаги муносабатни турли юкламалар белгилайди ва грамматикада улар “ҳуруф” деб аталади. Ушбу юкламалар бир томондан, шартлик, воқелик ва императивлик (инкор-таъқиқ)нинг модал вазифасини, иккинчи томондан эса, шарт эргаш гаплардаги боғланишнинг синтактик вазифаларини бажаради. Мазкур мақола араб тилидаги “жазм” тушунчасини ўрганиш, маҳаллий ва хорижий наҳвшуносларнинг асарларида ушбу мавзуни солиштириш, шунингдек, феълнинг “жазм” ҳолатини юзага келтирувчи омил (сабаб)ларни аниқлашга бағишланган. Араб наҳвшуносларининг фикрларини таҳлил қилиш асосида шартни ифодаловчи юкламалар ўрганилган ва уларнинг шарт эргаш гапдаги синтактик хусусиятлари аниқланган.
Language is a dynamic entity that constantly evolves, adapting to changing societal and cultural influences. The borrowing of foreign words, or loanwords, is a common phenomenon in linguistics. This article explores the presence and adaptation of English sports terms in the Karakalpak language, a turkic language spoken in Uzbekistan. The study examines the mechanisms of borrowing, phonological and morphological adaptations, and the implications of these borrowings for the Karakalpak language and its speakers. By delving into the impact of globalization and sports on language, this research sheds light on the dynamic nature of linguistic evolution and cross-cultural exchange.
The article considers the issues of public debt management, the importance of economic growth and reduction of debt servicing costs. The conditions of observance of debt management, the negative impact of public debt on the economy, the issues of borrowing, the effectiveness of borrowing, sources of debt coverage, the impact of borrowing on the socio-economic development of the state are studied.
The article considers the issues of public debt management, the importance of economic growth and reduction of debt servicing costs. The conditions of observance of debt management, the negative impact of public debt on the economy, the issues of borrowing, the effectiveness of borrowing, sources of debt coverage, the impact of borrowing on the socio-economic development of the state are studied.
Syntax (ancient Greek σύν-ταξις “composition”, “coordination”, “order”) is a section of linguistics in which nominative and communicative linguistic units are studied: a sentence and a phrase. Literally translated syntax means not only composing, but also ordering, coordinating, combining words into a coherent text. The following article looks into the syntactic relations and valence in the English language.
Ushbu maqolada mualliflar rus tilidagi amaliy mashg'ulotlarda grammatik materialni tashkil qilish tamoyillarini ko'rib chiqadilar. Sintaktik printsip funksional-nutq, kasbiy-pedagogik va grammatik vazifalarga bo'ysunadigan o'quv holatlari va matnlarning lug'atini faollashtiradi va so'z boyligini kengaytirishga yordam beradi.
Тарихдан маълумки, форс тили ўзининг тил хусусиятини йўқотмаган қадимий тиллардан бири ҳисобланади. Замонлар ва тарихий шароитлар бошқа тиллар лексикасига форсий сўзларнинг, қолаверса, араб тилининг таъсир ҳукмини ўтказган. Бу жараёндан ўзбек тили лексикаси ҳам мустасно эмас. Қадим замонлардан бери форстожик тилининг Мовароуннаҳр ўлкалари тиллари, хусусан, ўзбек тили билан ёнма-ён ишлатилиши кузатилади. Натижада, форс ва араб тилларидан кўплаб сўзлар ўзбек тили лексик таркибига сингиб кетган, яъни ҳам форс тилида, ҳам ўзбек тилида муштарак сўз сифатида ишлатилади. Аммо ишлатилаётган ҳамма муштарак сўзлар ҳам айни бир маънони ифодалаш учун қўлланилмайди. Ўзбек тилида шундай соф арабий сўзлар мавжуд эканки, уларнинг маъновий чегараси форс тилида бошқа мазмунни ифодаласа, ўзбек тилида умуман бошқа маънони ифодалайди. Эътиборли жиҳати, ҳар икки тилларда ишлатилаётган бу сўз-атама ҳар иккала тилда фаол нутқ қатламига оид. Қолаверса, солиштирилаётган тиллардаги айни сўзларнинг ясалиш усуллари халқаро стандартга мос бўлиши керак. Бундай тадқиқот натижасида форс ва ўзбек тилларидаги муштарак сўзларнинг этимологик асоси ва ясама сўзнинг чегаравий маъноси масалаларига ойдинлик киритилади. Масалан, ўзбек тилида бўлган ‘мухторият‘, ‘маъмуриятʼ, ‘маъмурʼ, ‘муқобилʼ, ‘ҳакамʼ, ‘ташрифʼ, ‘инсонпарварликʼ, ‘дорулфунунʼ, ‘хусусийлаштиришʼ, ‘иқтисодиётʼ, ‘жаридаʼ, ‘маълумотномаʼ, ‘режаʼ, ‘дастурʼ, ‘инқилобʼ сингари асли жуда кўплаб асоси арабий ўзлашмалар борки, уларнинг маънолари араб тилидаги мазмунини тўлиқ акс эттирмайди. Ҳатто мазкур сўзлар бугунги кунда русча-байналмилал сўз-атама ўрнига таклиф қилинган ва аллақачон тилга сингиб улгурган, шунингдек, терминлик хусусиятларини акс эттирувчи муштарак сўзлар ҳисобланади. Мана шундай сўзларни семантик ва функционал жиҳатдан тадқиқ қилиш ўзбек лексикологиясининг ривожи учун хизмат қилади. Сабаби, 1989 йилда ўзбек тилига “давлат тили” мақоми берилиши билан, унинг нуфузи ҳақида қайғуриш вазифаси қўйилди. Шунга биноан, мақолада бугунги кунда ўзбек тилида ишлатилаётган форсий муштарак сўз-атамаларнинг семантик-структур таҳлили ёритиш мақсад қилинди.