В вводной части статьи автор характеризует доменные имена и связанные с ними конфликты. В основной части рассматривается зарубежная практика разрешения конфликтов по доменным именам. В заключении автор приходит к выводу, что следует всесторонне изучать положительный зарубежный опыт разрешения конфликтов, связанных с доменными именами, и рассмотреть вопрос о творческом применении его в нашей стране.
In this thesis, to study the expression and types of conflict in fiction by analyzing the expression of conflict in Mark Twain's "The Adventures of Hucklebberry Finn " andconflict is motivated by differences in the characteristics that brought the individual in an interaction. The differences
among them are related to the physical characteristics, intelligence, knowledge, customs, beliefs, and so forth. With it accompanies individual characteristics in social interaction, conflict is a normal situation in any society and any society is not one who has never experienced a conflict between its members or with other community groups, the conflict will only disappear with the loss of society itself
Мазкур мақолада бугунги кунда Яқин Шарқнинг минтақавий барқарорлиги ва хавфсизлигини таъминлаш муаммолари ҳамда этносиёсий муаммоларнинг хусусиятлари ўрганилган. Шунингдек, минтақадаги этник муносабатлар ва зиддиятларнинг мақсади, Яқин Шарқ давлатларининг ушбу масалаларга нисбатан муносабатлари, этносиёсий муаммоларда ташқи куч омили масалалари ҳам кўриб чиқилган. Мазкур зиддиятларни ҳал қилиш ва уларнинг олдини олиш бўйича амалий тавсиялар берилган.
Мақолада Европа Иттифоқи халқаро хусусий ҳуқуқий коллизион нормаларини унификация қилиш жараёни таҳлил қилинган. Унда мажбурият муносабатлари, шунингдек меҳнат муносабатларини тартибга солувчи коллизион нормалар кўриб чиқилган. Мақолада европа коллизион ҳуқуқининг ривожланишининг асосий тенденциялари тадқиқ қилинган.
Мазкур мақолада давлат фуқаролик хизматчиларининг одоб-ахлоқ, этика ва хизмат интизоми билан боғлиқ илмий-ҳуқуқий масалалар таҳлил қилиниб, таҳлил натижасида одоб-ахлоқ қоидаларига амал қилинишини таъминлаш самарали давлат хизматини ташкил этиш ҳамда тизимда коррупция ва манфаатлар тўқнашувини бартараф этишнинг мақбул механизми эканлиги маълум бўлди.
Шунингдек, давлат фуқаролик хизматчилари томонидан одоб ахлоқ қоидаларига амал қилиш борасидаги муаммолар аниқланиб, назарий-ҳуқуқий жиҳатдан таҳлил қилинди. Одоб-ахлоқ ва касбий сифатларнинг давлат фуқаролик хизматини ташкил этиш ва манфаатлар тўқнашувини ҳал этишдаги аҳамиятига бугунги кун амалиёти ва амалга оширилаётган ҳуқуқий ислоҳотлар асосида баҳо берилди.
Миллий ва хорижий олимларнинг қарашлари асосида одоб-ахлоқ қоидалари ва уларга амал қилишнинг аниқ ечимлари кўриб чиқилди. Ривожланган мамлакатларнинг тажрибалари ўрганилиб, манфаатлар тўқнашувини бартараф этиш ва этика қоидаларини самарали бошқариш юзасидан аниқ таклифлар илгари сурилди
Анъанавий араб тилшунослигида майл шакллари ўзига хос таснифга эга. Араб наҳвшунослари томонидан майл шаклларини тавсифлашда сўзнинг маъновий ва модал хусусиятларига алоҳида эътибор қаратилади. Анъанавий араб грамматикасида феълларнинг замон, шахс, жинс ва сондаги ўзгаришлари сарф (морфология) бўлимида, исм (отлар)нинг турланиши ва феълларнинг эъроби (тусланиши) эса наҳв (синтаксис) бўлимида ўрганилади. Юкламалар ўзининг ўзгармас шакли билан ҳамда от ва феълларни бошқариш (яъни, уларга таъсир қилиш) хусусияти билан таъсир қилувчи омиллар сифатида наҳвнинг объекти ҳисобланади. Иш-ҳаракати ва воқелик ўртасидаги муносабатни турли юкламалар белгилайди ва грамматикада улар “ҳуруф” деб аталади. Ушбу юкламалар бир томондан, шартлик, воқелик ва императивлик (инкор-таъқиқ)нинг модал вазифасини, иккинчи томондан эса, шарт эргаш гаплардаги боғланишнинг синтактик вазифаларини бажаради. Мазкур мақола араб тилидаги “жазм” тушунчасини ўрганиш, маҳаллий ва хорижий наҳвшуносларнинг асарларида ушбу мавзуни солиштириш, шунингдек, феълнинг “жазм” ҳолатини юзага келтирувчи омил (сабаб)ларни аниқлашга бағишланган. Араб наҳвшуносларининг фикрларини таҳлил қилиш асосида шартни ифодаловчи юкламалар ўрганилган ва уларнинг шарт эргаш гапдаги синтактик хусусиятлари аниқланган.
Maqolada intellektual mulk sohasidagi nizolarni hal qilish vositasi sifatida xalqaro tijorat arbitrajining mashhurligi ko'rib chiqiladi. Muallif tarixiy-nazariy jihatlar bilan bir qatorda ushbu sohadagi dolzarb muammolarni ham muhokama qiladi. Nizolarning toifalari va bunday nizolarni hal qilishda arbitrajning roli yoritilgan.
Мазкур мақолада Франция ва Германия суд тизимида низоларнинг тааллуқлилиги билан боғлиқ зиддиятларни ҳал қилишнинг ўзига хос жиҳатлари ўрганилган.Шунингдек, фуқаролик, иқтисодий ва маъмурий судларга тааллуқли ўзаро боғлиқ бўлган талабларни ҳайъатда кўриб чиқиш амалиётини жорий этиш бўйича таклифлар ишлаб чиқилган.
Ушбу илмий мақола халқаро муносабатларда ўзининг халқаро ва минтақавий хусусиятига эга бўлган турли хил долзарб муаммоларни ечишда, минтақавий можароларни ҳал этишда, Афғонистон минтақасининг тинчлиги ва хавфсизлигини мустаҳкамлашдаги ўзининг муҳим ўрни ва аҳамиятига эга бўлган Ислом Ҳамкорлик Ташкилотининг ва Ўзбекистон Республикаси ҳамкорлигидаги фаолиятини ўрганишга бағишланган.